Govorim o borbi protiv organizovanog kriminala, je li tako? Je li to tema dnevnog reda?
Znate šta, ako se vama ne sviđa ovo što govorim, oduzmite mi reč, odoh odmah, ali me nemojte prekidati bez razloga. Govorim o organizovanom kriminalu.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona o borbi protiv organizovanog kriminala naveli kao jednu od tačaka "krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, počinjenog na prostoru bivše Jugoslavije". Je li tako, jeste li to naveli? Jesam li promašio temu? Jesam li? Jesam, pa dobro, vama argumenti ništa ne znače. Klimne vam Đinđić glavom iz prvog reda i vi odmah reagujete; pa nemojte. Ako je vama lepše da ćutim, evo, mogu i da zaćutim.
Dozvolite onda još ovih šest minuta da kažem šta imam. To su sve činjenice, na koje vi nemate odgovora. Veoma su važne. Zašto se niko od vas ne izjasni zbog one velike galame povodom izveštaja Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovića. Vidite kakvi su vaši mediji i to mediji pod vašom direktnom kontrolom?
O kriminalcima se govori kao o žestokim momcima i oni se promovišu u javnosti, da mlađu generaciju vaspitavate u njihovom duhu, da popularišete kriminal. Pogledajte koliko je ljudi sa kriminalnim dosijeom zaposleno u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova od vašeg dolaska na vlast; nekoliko stotina. Govorio sam za braću Burgija. Valjda Staklenog još niste, baš bi vam trebalo još Staklenog da zaposlite.
Dakle, ne oseća se kod vas želja i volja da se obračunate sa organizovanim kriminalom. Kada rešite prvih nekoliko slučajeva, onda ćete me možda naterati da menjam mišljenje, ali još ni jedan niste rešili. Zašto niste, to vi najbolje znate. Ne mogu se mafijaši i kriminalci nazivati uglednim biznismenima, ne može čovek za 10 godina da stekne bogatstvo od desetine miliona maraka, bez direktnog mešanja u kriminal, ne može.
Apsolutno je nemoguće, pogotovo kada je reč o tim vašim nepismenim poput Stanka Subotića Caneta i sličnih. Vi protiv mene stalno podnosite neke krivične prijave, pokrećete istrage i nikako da me osudite. Već 20 sudskih procesa i šta čekate. Bar to možete da naredite sudijama. Znam, ne možete da naredite sudijama da gone druge, vaše levičarske političke protivnike, ali zato ste njih ovde primirili i ublažili i valjda možete u mom slučaju, pošto napadam sudije i tužioce, valjda vam je lakše da ih ubedite da me konačno osude. Smislite nešto. Jedva čekam.
Ljudi, dolazi vreme da će se čovek najsigurnije u zatvoru osećati, da će samo tamo biti siguran. Ovde me Vladan Batić napada da sam denuncijant. Ministar iz Vlade, koja je isporučila Miloševića, Milomira Stakića, braću Banović, nema koga niste isporučivali i lično ih sprovodili, na aerodrom odvodili, ministri išli tamo, ispraćali, vraćali nazad, čuda, i ja denuncijant, jedini koji sam se isprsio i najpogrdnijim izrazima obasuo Haški tribunal kada su pokušali sa mnom da razgovaraju. Sada sam denuncijant. Kaže Batić, insajder, K25. Nažalost, proveravao sam malopre kada sam izlazio i ne bih mogao nikako biti insajder K25, ali bih mogao negde K23 i po, K23,8 i to bi već odgovaralo. Insajder, insajder, ne autsajder, da vam to naglasim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Naravno, nema toliko ozbiljne teme da nije vredna smeha. Sa vama se slažem u tome, samo ovde je smeh primeren onima koji vole crni humor. Veliki sam ljubitelj crnog humora i meni ćete uvek lako izazvati smeh na licu, ali sve teža vremena nastupaju u Srbiji.
Vi sa ovim kriminal nećete suzbiti, sa ovim se kriminal ne suzbija. Sa ovim ćete samo gubiti vreme na reorganizaciju, UDBE, specijalnih sudova i tužilaštava i proći će meseci u toj specijalizaciji, dok prilagodite odgovarajuće službe da rade po novoj organizaciji. Proći će još dosta vremena, a u tom vremenu mafija će i dalje obavljati svoje velike poslove, i dalje će ubijati, otimati uz iznudu, dobijati najbolje poslove od države, jer ako, kako kaže Zoran Đinđić, nema mogućnosti da se mnoga krivična dela dokažu, verovatno je i to tačno, ali ako se zna za nekoga pouzdano da je vršio krivična dela, onda mu država neće poveravati poslove ni kada ponudi najbolje uslove.
Amerika nije uspela Al Kaponeu da dokaže da je kriminalac, ubica, mafijaš itd. pa ga je osudila za utaju poreza, ali nijednoj vlasti u Americi nije padalo na pamet da na javnom tenderu Al Kaponeu ponudi da asfaltira autostrade duž cele Amerike. Tu je razlika.

Hvala na ljubaznosti i na vašem strpljenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom SRS  predlažemo da se član 1. menja tako da se, pored ovih reči, "obrazuje se Bezbednosno-informativna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao posebna organizacija" doda "u sastavu MUP-a".
U načelnoj raspravi sam već opširno govorio, pa ću sada u nekoliko najkraćih napomena da vas podsetim na to.
Ova agencija mora nekome odgovarati za svoj rad, ko nije u Vladi Srbije. Taj neko je zakonodavna vlast, što znači parlament. Ovako kako je koncipirana, agencija uopšte neće odgovarati parlamentu, osim što može na osnovu odluke Narodne skupštine (verovatno i mora) da podnese izveštaj o svom radu, s tim što tu sve zavisi od volje parlamentarne većine.
Ne postoji mogućnost, kao kod pozivanja na odgovornost ministra, predlaganja da se izglasa nepoverenje direktoru na osnovu dvadeset potpisa bilo kojih narodnih poslanika. U slučaju ministara, inicijativa opozicije mora se uvrstiti u dnevni red, iako vi to ne radite. Radili biste da poštujete Poslovnik i Ustav, a direktor agencije ne može po istom modelu kao ministar da se poziva na odgovornost.
Direktor agencije je u svojim pravima i dužnostima skoro izjednačen sa ministrom. Zapravo, između direktora i ministra nema suštinske razlike. Razlika je samo u nazivu, pa šta se kome više sviđa da bude, ministar ili direktor. Principijelne razlike nema. Da je reč o istom nivou upravne vlasti govori i činjenica da je zakonom predviđeno sporazumevanje direktora agencije i ministra unutrašnjih poslova.
Agencija je organ državne uprave i ona podleže Zakonu o državnij upravi. Ona podleže vođenju upravnog postupka. Protiv odluka agencije se vode upravni sporovi, dakle u svemu kao i sa svakim drugim ministarstvom. Pogrešno je kada postoje neki organi državne uprave koji nisu ministarstva, koji nisu u okviru određenog ministarstva.
Videli smo kod zakona o radiodifuziji da ste formirali organ državne uprave i van Vlade...

Da... što je još direktnije suprotstavljanje slovu Ustava, ali tu raspravu smo apsolvirali. Ovde vam ukazujem da morate menjati Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima. Ako predviđate novi organ državne uprave, to ne može opstati samo na ovom zakonu. Ovaj zakon mora da se bazira na nekom opštijem, sistemskom.
Ovo nije sistemski zakon. Ovo je zakon koji se odnosi na jedan državni organ i postoji zakon o agenciji, a nema zakona o ministarstvu unutrašnjih poslova, nema zakona o ministarstvu saobraćaja, nema zakona o ministarstvu zdravlja, nema zakona o ministarstvu za ekologiju.
Dakle, nije ovo zakon koji se tiče načina borbe protiv jedne vrste organizovanog kriminala, ako se uopšte ta aktivnost protiv države može tako nazvati.
To vi možete da radite do mile volje, meni to ne smeta. To su meni najlepši zvuci na svetu i vi to slobodno radite svaki put kada izađem za govornicu, ništa mi to ne smeta. Šta ima lepše od ruske himne? Samo srpska himna mi može biti bliža od ruske himne. Radite vi to koliko god hoćete, to meni ne smeta. Je lÄ tako gospodine Saviću? Najlepša je ruska himna, posle srpske himne. Slaže se i šef UDBE, pa vi sada vidite.
(Glas iz sale: A Lijepa naša?)
Još malo pa ćete vi to da zapevate. Gorana Svilanovića u svakom trenutku očekujem. Toliko je snishodljiv prema ustašama da je to neverovatno. Čak im je i levu obalu srpskog Dunava prepisao.

Vi meni možete da izričete šta god vam pada na pamet. Vi ovde sprečavate normalno odvijanje parlamentarne rasprave. Dobacuju mi iz sale naša lepa, a njih ne upozoravate. Kada jedan ustašoid, kao Goran Svilanović, bude opomenut onda meni izričite opomenu. Pod takvim uslovima mi, srpski radikali, nećemo sa vama ni da kontaktiramo.

Dame i gospodo narodni poslanici, anketni odbori su jedna od najvažnijih demokratskih tekovina razvoja evropskog parlamentarizma i služe za direktno mešanje parlamenta u rad izvršne i sudske vlasti. Tamo se obično formiraju gde se pokaže da su izvršna i sudska vlast u problemima ili u nemogućnosti da obave svoje ustavne i zakonske nadležnosti.
Anketni odbori su tela čiji se osnovni princip rada bazira na insistiranju na nepristrasnosti u utvrđivanju istine, utvrđivanju činjenica, bez obzira kako neko ko ima vlast i moć reagovao na te činjenice. U našoj parlamentarnoj praksi ti anketni odbori nisu pokazali neke naročito vrhunske rezultate, kada pogledamo sve one odbore do sada formirane. Međutim, bilo je anketnih odbora koji su veoma uspešno radili, to je možda slučajna koicidencija, upravno anketni odbori čije je formiranje inicirala SRS. Prvo je bio anketni odbor u Saveznoj skupštini povodom Dafiment, Jugoskandik i Centralne banke, Skupština je prihvatila formiranje, a onda je rad miniran iz redova opozicije, od strane Strahinje Kastratovića,koji je tada bio poslanik DEPOS-a, a sada je član Demokrtske stranke.
Sada je član DS, možda nije funkcioner, ali se kod vas učlanio. Dobro, možda ovo nije tačno, to možete posle da me demantujete, ali reč je o Strahinji Kastratoviću i ovde je značajan akcenat dat na njeogovo ime, a ne na stranačko članstvo. Tada je bio poslanik DEPOS-a u Saveznoj skupštini i kao član anketnog odbora nije hteo da podrži izbor Zorana Krasića, člana SRS , za predsednika, nego je kandidovao sebe i tako omogućio izbor Vukašina Jokanovića. To je već bila mina u startu.
Taj anketni odbor ipak je došao do značajnih rezultata, ali nikada njegov izvšetaj nije razmatran u Saveznoj skupštini. Mi srpski radikali smo materijale tog anketnog odbora objavili u knjizi - "Šta uze levica, da ne zna desnica". Ista godina, sa Radojem Kontićem na naslovnoj strani kako se ljubi sa Dafinom Milanović.
Drugi anketni odbor je bio povodom slučaja Ibarske magistrale. Prvi pokušaj SPO-a je bio neuspešan. Na inicijativu SRS je formiran taj odbor, on je uspešno završio svoj posao, podneo izveštaj, a u međuvremenu su bili izbori i nikada taj izveštaj niste stavili na dnevni red, iako je trebalo da se podnese i novom skupštinskom sastavu, pošto je rad završen, Skupština ima kontinuitet i to je trebalo da bude na dnevnom redu.
Početkom ove godine smo imali Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića. Anketni odbor je bio veoma uspešan.
Onako kako se malopre zalagao Čedomir Jovanović za javnost rada, tako se zalagao i ovaj anketni odbor i poslednji stav njegovih zaključaka je bio da se izveštaj i kompletan materijal mora učiniti dostupnim široj naučnoj, stručnoj i političkoj javnosti. To se čini dostupnim- štampanjem.
Taj anketni odbor, iako je veoma uspešno završio svoj rad - čak ustanovio ko je ubica, sa velikim procentom verovatnoće ( 99%) da je to Ivan Delić, a nedavno je taj Ivan Delić umalo bio žrtva i ranjen je u pokušaju atentata kod Svetog Stefana - mi smo izloženi baražnoj vatri svih vaših medija, sa svih strana.
Problem je bio što smo stenogram objavili, a ne sam sadržaj izveštaja. U radu anketnog odbora nema državnih tajni i ovde se razotkriva kriminal ili kršenje Ustava i zakona. Ne može biti tajna kada se neko bavi kriminalom, krši Ustav, krši zakon, šta tu može biti tajna? Nema tu planova o odbrani zemlje, spiska naših tajnih agenata u stranim zemljama ili operativnih podataka o stranim agentima koje smo ovde već otkrili, a još nije vreme da budu i javno raskrinkani. Šta tu može biti tajna?Dakle, o tajnosti nema potrebe da se govori i sve mora biti javno.
Međutim, parlamentarna većina svojim naknadnim stavom prema izveštaju tog anketnog odbora je pokazala ne samo nezainteresovanost za rezultate, nego neku neverovatnu pogođenost tim rezultatima. Zašto su bili pogođeni? To je ključno pitanje.
Ovde je reč o jednom anketnom odboru koji bi, po prirodi stvari, morao da se formira u Saveznoj skupštini jer je reč o nadlženostima savezne države.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Republička vlada!)
Ne Republička vlada, nego rad saveznog predsednika i Vojske Jugoslavije odnosno njenih posebnih službi i savetnika saveznog predsednika. Oni su na tapetu valjda, tako ste formulisali naslov ovog anketnog odbora. Formulisali ste ga kao ugrožavanje Republičke vlade od strane saveznih organa vlasti i to je suština te vaše formulacije. Niste baš potpuno nepristrasno postupili, ali nije to toliko bitno, ne govorim o tome, nego o drugim stvarima.
Ovde se jedan problem u startu pojavljuje. Niko ko je van nadležnosti republičke vlasti nije dužan da se pojavi pred anketnim odborom, ni jedan savezni funkcioner, ni jedan oficir Vojske Jugoslavije; jer, kada Ustav kaže poslovi državnih organa, misli se na državne organe Srbije, a savezni državni organi i nosioci funkcija su dužni da se odazovu anketnom odboru saveznog parlamenta.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Rade Marković - savezni organ?)
Rade Marković nije bio savezni organ vlasti, ali Rade Marković sada sa ovim nema direktne veze.
Gospodine Jovanoviću, dozvolite da ovo sve ekspliciram do kraja, pa imaćete vi još prilike da govorite, pošto ste predlagač, možete da se javite kada god vam padne na pamet. Nisam imao nameru da se vama dopadne ono što izgovorim sa ove govornice, nego naprotiv, moja je namera da vam se ni jedna moja reč ne dopadne. Ovde sam predstavnik SRS, opozicija.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: Moram da ti kažem da mi se ne dopadaš.)
Dalje, mi smo ružni i zli, ali nismo prljavi i svi to morate priznati. Mi radikali smo ružni i zli, kako dobacuje Milka, ali nismo prljavi i to je osnovna stvar.
Kada se formiraju anketni odbori, onda se vodi računa da se neutrališe činjenica ko u parlamentu ima većinu, a ko manjinu. Redovna skupštinska radna tela se formiraju na principu proporcionalnosti, ali da je taj princip dovoljan kod istraživanja ovakvih činjenica, onda ne bi imalo potrebe da se formira poseban anketni odbor, to bi mogli da rade redovni skupštinski odbori. Ovde se u igru ubacuje neki drugi princip, princip reciprociteta, kada sve poslaničke grupe treba da budu zastupljene na isti način.
U zemljama posebno razvijene demokratije predstavnik opozicije se bira za predsednika anketnog odbora, jer se pretpostavlja da će on biti mnogo manje pristrasan nego predstavnik vlasti. Anketni odbor ne istražuje ponašanje opozicije. Za opoziciju postoje sudovi, policija, zatvori. Anketni odbori se bave ljudima vlasti. Ovde je umesto osnovne problematike na tapetu bila Srpska radikalna stranka, zašto mi nećemo da učestvujemo. Sada ću vam objasniti potanko zašto mi nećemo da učestvujemo, a onih 27 minuta ću iskoristiti da govorim...

Posle imam još 27 minuta.

Dobro, ali nemojte mi baš cepkati na minut-dva, nego po deset, petnaest minuta.

Prvo, zato što smatramo da od početka u ovoj skupštini ne postoje regularni uslovi za normalan rad i za funkcionisanje parlamenta. U parlamentarnoj tradiciji postoji princip, kada se formiraju stalna skupštinska radna tela, da se to radi po proporcionalnom principu i da se tu stranke pogađaju, cenkaju, na apotekarskoj vagi mere koliko koja treba da ima učešća u skupštinskim radnim telima.
Vi ste to izbegli tako što ste tražili da se prvo formira nekoliko odbora, gde će biti vaši predsednici, a onda na ostalim odborima da se usaglašavate sa opozicionim strankama. Možete vi i to, to nije protivustavno. Vi možete da imate samo svoje članove u svim skupštinskim radnim telima, jer imate većinu, ali onda nemojte da postavljate pitanje zašto radikali nisu hteli da učestvuju.
Nismo hteli da bude iz naše stranke potpredsednik Skupštine i član ni u jednom radnom telu. Ako niste spremni da se princip poštuje do kraja, da se dogovorimo, da jasno odmerimo koliko svako može da ima učešća u tim radnim telima, onda preuzmite odgovornost, preuzmite sve u voje ruke i nemojte se čuditi što mi ne participiramo u tome.
Ova skupština je na neverovatan način, u tri navrata menjajući Poslovnik, uskraćivala prava opozicionih partija i formalizovala do kraja svoj rad. Toliko ste daleko išli( to je trebalo da dobacujete dok je Čedomir Jovanović govorio - tema, tema), da ste i vašim poslanicima uskratili pravo da govore. Dalje, u ovoj skupštini ste uveli novčano kažnjavanje poslanika. Niste našli u uporednoj praksi savremenih parlamenata slično rešenje i niste ga pokazali.
U ovoj Narodnoj skupštini pokazali ste spremnost da brutalno policijom rasterujete poslanike Srpske radikalne stranke i iznosite ih iz sale. Znate, postoji i u drugim parlamentima, gde se izglasa odluka o isključenju poslanika, način da se zaista to ostvari, ali se ne ostvaruje tog dana, nego se čeka da prođe dan, pa se na vratima sutradan zaustavi taj poslanik, svaki dan, ako treba dok ima poslanika, ali ga ne nosi policija. Pa možda ga i pauk nosi, naravno.

Ovo je tema.

Obrazlažem zašto mi nećemo da učestvujemo.

Nisam, nisam.

Obrazlažem i to su isključivi razlozi zašto mi nećemo,  nemam druge razloge. I mene kopka istina, kako je sve Koštunica kršio Ustav i kako ste sve vi kršili Ustav. To me najviše kopka. Hteo sam u Saveznoj skupštini, ali je tamo bila pometnja među poslanicima opozicije kako da se Šešelj spreči da bude član tog anketnog odbora. To se satima raspredalo i to je činjenica.
Međutim, u Saveznoj skupštini opozicija nije progonjena na ovaj način kao ovde. To je činjenica. Ogromna je razlika između načina rada Saveznog i Republičkog parlamenta, u odnosu prema opoziciji, prema principima parlamentarizma. I tamo ima zloupotreba, i tamo onaj koji broji glasove doda tri četiri glasa, pa lažno predstavi rezultate glasanja itd.
Tamo ima mnogo problema, ali je ogromna razlika između dva parlamenta. Tamo još nijedan poslanik nije izbačen sa sednice. Tamo smo imali slučaj da ministar napadne fizički poslanika, a nema slučaja da je poslanik nekoga napao u ovom mandatu. Onaj već smenjeni Krapović, ali to je već ...
(Čedomir Jovanović: Koga je napao?)
Koga je napao, objasniću ti Čedo posle sednice. Dalje, ovde ste sa sednice kolektivno izbacili celu poslaničku grupu Srpske radikalne stranke. Kolektivno ste je kaznili, iako na sednici u tom trenutku nisu bili ni Stevo Dragišić, ni Božidar Vučurović, a i oni su kažnjeni izbacivanjem sa sednice. Kako je to moguće? Možda ste pogrešli u trenutku, ali kako kod vas nema želje da ispravite grešku kada je već greška nesumnjiva, nego svi ćute, takvo je tumačenje i niko ništa ne zna. Taj manir je nepodnošljiv u radu parlamenta.
Zatim, dodatno na pogrešan način tumačite Poslovnik. U Poslovniku stoji - kada je poslanik isključen sa sednice ta kazna traje do kraja sednice ili 20 radnih dana, odnosno dana rada parlamenta.

Zašto niste Čedomira Jovanovića upozoravali? On je ovde vodio polemiku sa opozicionim strankama i njihovom željom ili bezvoljnošću po pitanju učešća u anketnom odboru.

Vi možete sada da me izbacite i to je najbolje rešenje za mene i verovatno za vas. To možete slobodno da uradite, ali  mislim da je krajnje vreme da prestanete tako da se ponašate.