Evo, ako me izbacite ne treba vam policija, odmah ću otići, ali me ne možete sprečiti, dok me ne izbacite, da obrazložim zašto Srpska radikalna stranka ...

Neću taj konkretan predlog,  objašnjavam zašto Srpska radikalna stranka neće da učestvuje.

Neću da držim konferenciju za štampu. Dužan sam da saopštim Narodnoj skupštini i srpskoj javnosti zašto Srpska radikalna stranka neće da učestvuje u ovoj anketnoj komisiji i nemate pravo da me u tome sprečavate. Možete, oduzmite mi reč i idem odmah, ali dok sam za govornicom nećete me sprečiti da to objasnim. Nećete, nećete sigurno.
Dalje, ovde ste izbacili dane zasedanja kada zasedaju odbori, ponedeljak, petak itd, tada nema skupštinske sednice, samo da bi što duže radikali bili van parlamenta. Za nas je to mnogo ozbiljniji problem od toga šta rade Koštuničini savetnici, da li Koštunica zloupotrebljava vojnu službu bezbednosti ili da li Vladimir Popović Beba organizuje prisluškivanje. To je za nas mnogo teži problem.
Ima još teži problem, sa Demokratskom strankom Srbije. Vi ste njene poslanike izbacili iz parlamenta, protivzakonito. Zakon nigde ne kaže da se poslaniku može oduzeti mandat ako ne dolazi na sednice, niti da je stranka ili koalicija vlasnik mandata. Poslaniku ako prestane članstvo u stranci može prestati mandat u Skupštini. To ste uradili.
Vi ste sada socijalistima, iako socijalisti to zaslužuju, ali ne zaslužuje Srbija, uradili ono što su nama radili socijalisti sa Jovanom Glamočaninom i sa Miroslavom Deretom. Vi sada nećete da oslobodite njihova upražnjena poslanička mesta. Zadržavate njihovog Jovana Glamočanina i njihovog Miroslava Deretu u skupštinskim klupama. Socijalistička partija to zaslužuje, jer je na isti način i ona postupala sa opozicijom, ali Narodna skupština Srbije to ne zaslužuje, jer Narodna skupština obezvređuje svoju legalnost i legitimitet na taj način, direktnim kršenjem zakona.
Znam da to vama odgovara, to se vama sviđa. Nekim drugim strankama ste odmah menjali poslanike. Koliko znam, Stranci srpskog jedinstva u nekoliko navrata, čim su saopštili da je neko isključen iz stranke. Niste ni ulazili u problem, a ovde kažete dok se ne utvrdi koja je prava strana, kao ne znate šta je u pitanju, šta je na delu. Znate sve, ali imate drugačiji aršin. To su sve razlozi.
Kako vi možete da očekujete, cela poslanička grupa Srpske radikalne stranke udaljena sa sednice, a da mi sa vama sarađujemo. Ne možemo sa vama u političkom smislu ni u crkvu da idemo. Mi nismo ljudi mržnje, ne mrzimo mi svakoga pojedinačno, zato što ste nam uradili to i to. Postoji onaj najviši sudija koji će svakome i dela i nedela nagrađivati. Političku saradnju na ovaj način od nas da očekujete, pa to je nemoguće. Zašto nas zbog toga kritikujete?
Naše je ovde da vas kritikujemo, a vi kritikujete opoziciju što neće sa vama da sarađuje. Pa nećemo, zašto bismo sa vama sarađivali? Nema nikakvog razloga da nas ubeđujete u to. Vi ste odlučili da formirate, pa izvolte.
Naravno, i da dobijem džip, i da vratite sve pare koje ste oteli SRS, i da anulirate sve one protivzakonite mere i odluke koje ste sprovodili protiv nas, pa tek onda da normalizujete atmosferu u parlamentu. Do tada nema ni normalizacije, nema. Zato ...
(Predsednik: Vreme, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... dame i gospodo narodni poslanici, vi želite ovo da provedete,pa provedite na onaj način na koji ste navikli da upravljate Narodnom skupštinom za ove nepune dve godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojislav Koštunica je kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije više puta kršio Savezni ustav i odavno je zaslužio da zbog toga bude smenjen.
Prvi put je Koštunica prekršio Savezni ustav u oktobru 2000. godine, kada se u ime Savezne Republike Jugoslavije odrekao međunarodnog pravnog kontinuiteta naše zemlje, iako je u Ustavu precizirano da Savezna Republika Jugoslavija održava kontinuitet sa prethodnom SFRJ. To je bilo dovoljno za smenu Vojislava Koštunice.
Drugo, Vojislav Koštunica je bez formiranja Savezne vlade postavio Gorana Svilanovića za svog specijalnog emisara, stavio ga faktički u funkciju ministra inostranih poslova i slao ga u diplomatske misije. On je neovlašćeno, kršeći Savezni ustav, doneo odluku da Savezna Republika Jugoslavije zatraži prijem u Ujedinjene nacije kao novoformirana država.
Vojislav Koštunica se zakleo na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, a onda je mesecima intenzivno radio na rušenju tog ustava na protivustavan način. On je inicirao izradu tzv. Ustavne povelje i uključio predstavnike stranih sila, čak i ličnosti koje su naređivale bombardovanje SRJ, u izradu tog teksta. To su činjenice. Krivica Vojislava Koštunice u pogledu kršenja Ustava mnogo je veća od svojevremene krivice Dobrice Ćosića zbog koje je smenjen 1993. godine.
Međutim, vama to nije smetalo, vi ste podržavali Vojislava Koštunicu u kršenju Ustava. Celu godinu dana, možda i nešto više, ovde je bio predsednik Narodne skupštine, potpredsednik Koštunicine stranke - Dragan Maršićanin. Isticao se, rešili ste ga se, ali tek kada je vama stao na žulj, kada nije hteo da vam prihvati glasanje iz Soluna po jednoj tački dnevnog reda. Međutim, dok je progonio opoziciju u Skupštini i SRS.....

Meni ne smeta, za dijalog sam opozicije i vlasti... vlast je..... a  opozicija je  moćnija i pametnija, prema tome ....

Ako vama to smeta, onda je to drugo; ne računajte to vreme što ste mi sada uskratili.
Dame i gospodo, nemam apsolutno nikavog razloga da branim Vojislava Koštunicu. Kada je radio Anketni odbor za ispitivanje činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, Koštunicina stranka je aktivno učestvovala u tom radu. Njeni predstavnici u tom odboru su me tapšali po ramenu zbog hrabrosti i pronicljivosti u postavljanju pitanja raznim vojnim i policijskim generalima, a kada je došlo do sednice Savezne skupštine, kada je trebalo da se glasa, onda su glasali protiv izveštaja Anketnog odbora.
Objavio sam samo izveštaj Anketnog odbora i stenogram sa njegovih sednica; ništa drugo. Dakle, nije reč o pamfletu, kako bi to rekao Čedomir Jovanović ili o nekom stranačkom papiru: isključivo izvšetaj i stenogram, bez dodavanja jedne jedine reči.
Znao sam, ako to na vreme ne objavim - nisam objavio knjigu, nego u časopisu "Srpska slobodarska misao"; to je časopis za filozofiju, društvene nauke i političku kritiku, veoma ugledan, najugledniji koji sada izlazi u Srbiji - da nikada više neće biti prilike za objavljivanje, da će neko brzo da ščepa stenogram i da ga ukloni. Ko? Mafija koja je i organizovala ubistvo Pavla Bulatovića i koja još uvek ima snažnog uticaja; nikada veći uticaj nije imala na politički život ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori.
Sada je došlo do toga da se vi obračunavate sa Vojislavom Koštunicom; meni je to drago, to volim, ništa mi radosnije niste mogli prirediti ovde, nego da počnete kampanju rušenja Vojislava Koštunice. Koštunica zaslužuje ne samo da ga srušite, nego da ga prosto rušenjem do kraja moralno sasečete, a da ne ostane kamen na kamen, što naš narod kaže - da ga vučete po bunjištu ko svinja masnu krpu. On to zaslužuje. I sve što mu uradite.....

Ali, to je narodna poslovica, gospođo Čomić.

Jeste, ali naše kulturno blago podrazumeva da se neka umesna narodna poslovica iskoristi i u debati u Narodnoj skupštini.

Ovo je jedna stilska figura koja je bila veoma umesna u ovom trenutku, a vi nastojite samo što više vremena da mi progutate.

Poslovnik kaže da sam koristim, a ne sa vama zajedno, jer tamo sat otkucava.

Što mi onda ne oduzmete reč i da završimo odmah? Nema smisla to što radite.

Zašto to radite u moje vreme?

Hoćete priznati ovo vreme?

Onda čitajte.

Više od minut, ali dobro.