Dame i gospodo, svojim amandmanom na član 3. sledim ovu ideju ukidanja apelacionih sudova.
Vidite, član 3. govori o neposredno višim sudovima i kaže da je Vrhovni sud Srbije neposredno viši sud za: apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Pogledajte sada šta se tu dešava! Mi imamo prvo određenje sudova republičkog ranga. Ako su sve ovo bili sudovi republičkog ranga, Vrhovni, apelacioni i Upravni sud, Viši trgovinski i Upravni, onda kako Apelacioni, Viši trgovinski i Upravni mogu biti podređeni Vrhovnom sudu? Sudovi republičkog ranga to je odrednica, što znači da su svi istog ranga. Tamo gde je svima isti rang, nema podređenosti. Ona tu nije moguća.
Dalje, ovde stoji da je Viši trgovinski sud neposredno viši u odnosu na trgovinski a Apelacioni neposredno viši za okružni i opštinski. Zašto onda po istom kriterijumu apelacioni nije neposredno viši sud za trgovinski? Po istom tom kriterijumu da, dakle, opštinski, okružni, trgovinski donose presude u prvom stepenu, a apelacioni za sve njih u drugom stepenu i onda je apelacioni za sve vrste ovih sporova.
Vidite, još jednu stvar: u stavu 3. u odnosu na pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama, neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud. On je viši samo u pogledu unutrašnje strukture sudova, njihovog uređenja i po pitanju primene Zakona o sudijama, a nije viši u pogledu presuda koje se donose, odnosno u drugostepenom rešavanju redovnih pravnih lekova.
Nema tu elementarne logike. Kada bi se ovo pitanje drugačije tretiralo kao što je do sada, ne bi bilo pravnih nedoumica. Kada pogledate razliku između opštinskog i okružnog suda, ona je taksativno nabrojana u članovima 21. i 22. U krivičnim predmetima opštinski sud sudi one slučajeve gde se izriče kazna do 10 godina zatvora, a okružni iznad 10 godina zatvora. Kakva je tu razlika? Tu nema nikakve principijelne razlike. Hoće li biti devet ili jedanaest godina? Postoji li neka razlika u pogledu kvalifikacije sudija? Ne. Po kom onda kriterijumu da okružni sud bude viši sud u odnosu na opštinski po pitanju unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama? Zašto onda i tu da bude nadređen? Zašto tu onda apelacioni sud ne bi svima njima bio nadređen?
Ovde se deli nadređenost. Umesto da postoji jedinstven sistem koji je koherentan, u kome bi nadređeni bili nadređeni svima, dakle, okružnom sudu opštinski, svi okružni Vrhovnom bez ikakvih izuzetaka - ovde se dešava situacija u kojoj se isključuje jedna vrsta nadređenosti, a uspostavlja druga vrsta nadređenosti. Tamo gde je reč o suštinskoj nadređenosti, a suštinska nadređenost je u rešavanju pravnih predmeta, sporova, krivičnih procesa itd, ona ne postoji, a postoji po čisto administrativnim pitanjima, po pitanjima funkcionisanja sudske uprave itd. To je ono što u ovom slučaju nije logično, što je neko pomodarstvo.
Znate, onaj koji je pisao projekat ovog zakona u vreme kada je zakon donošen, imao je u vidu da su kod nas nekada postojali apelacioni sudova, pa misli treba opet. U Kraljevini Jugoslaviji su bili upravni sudovi, ali im drugi stepen nije bio Vrhovni sud ili Kasacioni sud, ovaj sud sedmorice, čije je sedište bilo u Zagrebu - njima je drugostepeni organ bio državni savet, pa je cela nadležnost Upravnog sudstva bila van redovnog sudstva, upravni sud, državni savet, a državni savet je rešavao u drugom stepenu upravne sporove i rešavao je ustavne sporove. Državni savet je tada bio zadužen da presuđuje u slučaju nesaglasnosti opštih pravnih akata sa Ustavom.

Dame i gospodo, član 23. Zakona govori o nadležnosti apelacionog suda, a novim zakonom o izmenama i dopunama tu se samo pro forme menja apelacioni sud, koji je ovde u jednini i pretvara se u množinu na taj način što više nema velikog slova A na početku reči, pa se misli na nekoliko apelacionih sudova.
Međutim, suština je ovde u sukobu nadležnosti. Sukob nadležnosti se odmah pojavljuje između opštinskog i okružnog suda, čim opštinski sud više nije podređen okružnom. Može li biti sukoba nadležnosti između opštinskog i okružnog suda u dosadašnjem sistemu? Teorijski može, ali veoma teško, jer sve što se reši, presudi u opštinskom sudu podložno je preispitivanju okružog suda u redovnom žalebnom postupku. Pošto sada nema tog redovnog žalbenog postupka, pošto okružni sud ne rešava u drugom stepenu presude opštinskog suda, pojavljuje se sukob nadležnosti. Tek će se pojavljivati sukob nadležnosti između opštinskog ili okružnog i trgovačkog suda. A čemu sada ta opasnost od učestalog pojavljivanja sukoba nadležnosti, kada se sve jednostavno može rešiti?!
Ako su u pitanju samo tehnički problemi da Vlada ne može, na primer, u Beogradu u jednoj zgradi da smesti sva odeljenja Okružnog suda, ona može naći rešenje: tužilaštvo da preseli u zgradu bivšeg Privrednog suda, još uvek Privrednog suda, a odeljenje Okružnog suda, koje bi činile sudije bivšeg Privrednog suda, u Palatu pravde. To su veoma jednostavna rešenja. Umesto da se traga za tako jednostavnim rešenjima, ovde se sve namerno komplikuje.
Koja je svrha komplikovanja normi u pravnom poretku? Ona ne može biti sračunata da se bolje zaštite slobode i prava čoveka i građanina. To komplikovanje vodi suprotnosti onome što je ustavotvorac hteo da postigne modernim pravnim poretkom. Zato još jednom apelujem da prihvatite ove promene zakona i da se... (Iz sale: Koji je to amandman?)... reč je o amandmanu na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a odnosi se na član 23. Zakona, pa da se dosledno kroz celi tekst zakona izbace apelacioni sudovi ili da okružni sudovi budu drugostepeni sudovi u sistemu redovnog sudstva, kao sudovi opšte nadležnosti. S druge strane, da prihvatite ukidanje koncepta trgovinskih i upravnih sudova i da svi sudovi budu sudovi opšte nadležnosti.

Dame i gospodo, amandman na član 6. tiče se člana 33. Zakona o uređenju sudova. On tretira pitanje iz delokruga, pa se u njemu kaže: "Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, način i poboljšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i sve drugo što je značajno za odeljenje."
"Odeljenja okružnog suda, Apelacionog suda i Višeg trgovinskog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova."
Jednostavno, tražim da se brišu Apelacioni sud i Viši trgovinski sud, dok su samo pro forme ispravke Predloga zakona o izmenama i dopunama. Vidite, u ovom slučaju kod delokruga, ako će sednice sudskog odeljenja razmatrati čitav niz pitanja koja se tiču njihovog rada, njegovog pobošljanja, stručnosti sudija itd, to ima smisla, ako je reč o sudu opšte nadležnosti, pa postoji mnogo veća disperzija odeljenja, krivično odeljenje, građanske parnice, nastavno pravo, porodično pravo, itd. Čemu tu izdvajanje trgovinskog prava na primer?
Upravno pravo ne bi išlo na nivo osnovnog ili opštinskog suda, ali okružni sudovi po prirodi stvari su sposobni da se bave upravnim pravom. Zašto onda taj princip dvostepenosti kod upravno - pravnih sporova, ne bi bio zadovoljen na nivou okružnog i Vrhovnog suda ili kao do sada da to bude isključiva nadležnost Vrhovnog suda, s tim što se pred istim Vrhovnim sudom odvija onda i drugi stepen, rešavanje po žalbi kao redovnom pravnom leku.

Slušajate, pa nisam ja ovoliko amandmana spremio da bih od njih odustajao.
Ovde je reč o amandmanu na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a on se zapravo odnosi na član 36. Zakona, koji govori o posebnim odeljenjima u okružnim sudovima i u Apelacionom sudu. Vidite sada, kaže se: "U Apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon određuje da je postupak po žalbi hitan." Zašto nije zakonodavac kod apelacionih sudova sada predvideo odeljenje za rešavanje u drugom stepenu po presudama opštinskih sudova, odeljenje za rešavanje u drugom stepenu po redovnim pravnim lekovima po presudama okružnih sudova?! To ima mnogo više smisla nego postojanje posebnog odeljenja koje će se baviti pitanjem hitnosti postupka, hitnim postupanjem u čitavom nizu slučajeva.
Znam da ovo vas ne zanima mnogo, ali je veoma bitno, pokazuje nedoslednost zakonskog teksta. Ako imate u okružnim i opštinskim sudovima podelu na odeljenja, ako imate u okružnim sudovima posebna odeljenja za krivična dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta i odeljenja za radne sporove na primer - koji je tu problem, da se okružnom sudu u nadležnost daju sve sadašnje nadležnosti trgovinskog suda?! Ako će već okružni sud da se bavi krivičnim delima protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta, teško je kod čitavog niza privrednih sporova ili trgovinskih sporova, kako sada to nazivate, proceniti ima li elemenata krivičnog dela ove vrste ili ne. Ako se vodi parnica pred trgovinskim sudom, ona ne isključuje ovo krivično delo, zapravo, nekada ga i podrazumeva u nekim slučajevima sporenja oko visokih iznosa, itd.
Nekada samo sporovi iz sfere trgovinskih sudova mogu da prevaziđu vrednost, jedan taj spor može da prevaziđe ukupnu vrednost sporenja pred okružnim sudom za čitavu godinu dana, na kraju krajeva. Zašto je to onda poseban sud, zašto je izvan sistema sudova opšte nadležnosti, ako se osnovni kriteriji tamo remete po pitanju izbora sudija. Mnogo je privlačnije biti sudija okružnog suda, nego sudija trgovinskog suda. U to nema nikakve sumnje. Predlažem vam da i u ovom slučaju prihvatite amandman.
Dakle, da prihvatite redom sve ove amandmane koje sam podneo, jer samo njihovo prihvatanje u seriji postiže i cilj i svrhu. Prihvatanje jednog, neprihvatanje drugog, ništa ne rešava.

Dame i gospodo, i ovaj amandman se odnosi na član 37. gde se govori ... da li je ovo amandman na član 8?

Na član 46. (uvek mi neko istumba ove papire, ali lako se ja snađem), član 46. govori o sekretaru suda i kaže se: "Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica.
Sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju Apelacionog suda".
A zašto baš Apelacionog? Što ne trgovinskog, što ne upravnog suda, što ne sudiju Vrhovnog suda? Znači li to da sekretar Vrhovnog suda mora imati iskustvo u praksi kao sudija? Ne mora da znači i zašto bi?! Zašto uopšte da ispunjava uslove za sudiju Apelacionog suda? Prvo, sekretar nema sudijske nadležnosti. Sekretar je čisti administrativac. Što niste uporedili sekretara Vrhovnog suda sa generalnim sekretarom Vlade Srbije ili sekretarom Narodne skupštine? To ima smisla. Nigde ne stoji da sekretar Narodne skupštine mora da ispunjava uslove koji su potrebni za sudiju okružnog ili sudiju Apelacionog suda? Traži se stručnost, traži se radno iskustvo i sposobnost. Gde to stoji god generalnog sekretara Vlade?!
Kao što Vlada ima svoju upravu, svoju administraciju, kao što postoji parlamentarna uprava i administracija, na isti način postoji i sudska. Ne možete postavljati za sekretara Vrhovnog suda uslove koji nisu predviđeni za sekretara Vlade ili za sekretara Narodne skupštine! To im je jedini pandan ovde. Pazite još jednu stvar: po ovlašćenjima koja ima, sekretar Vlade je na neuporedivo odgovornijoj dužnosti, zaista ima ogromna ovlašćenja i ogromne mogućnosti. Kod sekretara suda nije takav slučaj, ni kod sekretara Vrhovnog suda. Čemu onda taj uslov? Nekom je palo na pamet i misli da sve što mu padne na pamet mora pretočiti u pravnu normu! Svaka pravna norma mora imati smisao i svrhu, mora imati svoj cilj. Šta se postiže ovom pravnom normom, koji je cilj - da se sudije apelacionih sudova javljaju na konkurs za sekretara Vrhovnog suda. Besmisleno.

Dame i gospodo, za razliku od Vlade koja predlaže izvesne izmene člana 69, taj član se odnosi na sadržinu ličnog lista sudije porotnika i zaposlenog, Vlada to menja i kaže da je reč o ličnom listu sudije.
Dakle, jedna krupna razlika, iako na prvi put to tako ne izgleda. Prva formulacija je bila lični list sudije porotnika i zaposlenog. Valjda se misli na zaposlenog sudiju, ali to je tako nespretno i neverovatno formulisano, da je i objavljeno bez ikakve stručne redakcije u "Službenom glasniku". Sadrži: ime i prezime, podatke o rođenju, nacionalnosti, prebivalištu itd. Vlada je ovde izbacila neke od tih podataka, poput nacionalnosti i još neke. Nije uopšte bitno.
Mislim da uopšte ovakvo vođenje ličnog lista nije primereno demokratskom pravosudnom sistemu. Sudije su ljudi u radnom odnosu i njima kadrovska služba vodi personalni dosije radi regulisanja svih prava iz radnog odnosa, kao i svim drugim zaposlenim u državi, i u državnoj službi i u privatnom sektoru. Zašto onda kod sudije da se vodi ovakav poseban dosije, a mi smo posle videli da je taj posao u ingerencijama ministra pravosuđa! To nikave svrhe nema. Predsednik suda vodi evidenciju o angažovanju svih sudova. Sud po službenoj dužnosti prati sve postupke u kojima je određeni sudija posutpao ili presuđivao. Čemu onda poseban njegov dosije?
Vi ste se u predizbornoj kampanji zalagali za smanjivanje broja dosijea, za otvaranje dosijea, zalagali ste se za mnogo veći stepen slobode i demokratije nego što ste u praksi spremni da ostvarite. Zapravo, u praksi negirate sve ono što ste obećavali. Ovde ima čitav niz stvari koje su katastrofalno loše određene u zakonskom tekstu, a Predlog zakona o izmena i dopunama to unekoliko popravlja, ali ne dovoljno. Popravlja na taj način što izbacuje ono najgore: podatke, spisak krvnih srodnika u pravoj liniji ili pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu itd. To je besmisleno. Može se desiti da srodnici rade u različitim sudovima, jedan u Subotici, drugi u Nišu. To nije nikakav problem. To može da znači da su, nezavisno jedan od drugoga, izabrani na sudijske funkcije.
Ali, ovo što je sad ovde ostalo, postavlja se pitanje čemu uopšte, kakva je svrha da taj list sadrži: ime i prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju sudijske norme, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama?!
Ovo se sve vodi u personalnom dosijeu koji je potreban za regulisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih, pa i sudija. U tom smislu sudije ne treba da predstavljaju nikakav izuzetak. Kad je sudiji potrebno da pribavi sve ove podatke? Onda kad konkuriše za izbor. Za prvu stepenicu treba da se traži i prosek na studiju i znanje stranih jezika i sve ono što je ovde navedeno, a posle se podrazumeva, kad konkuriše na više zvanje, da je sve to ispunio jednom.
Čemu onda to? Ili, može da se postavi pitanje - ako nije ispunio, kako je mogao da bude izabran?! Ali, voditi personalni dosije i voditi ga u Ministarstvu pravde, direktno negira princip nezavisnosti sudstva.

Da vas obradujem, odjednom ću dati obrazloženje za amandman na član 12, 13, 14. i 15.
Vidite, svi ti amandmani se odnose na članove Zakona koji propisuju rok stupanja na snagu onog dela koji se odnosi na apelacioni i upravni sud. Zakon o uređenju sudova je donet pre nepunih godinu dana. Donet je u oktobru prošle godine i ostavljen je rok do 1. oktobra 2002. godine da stupe na snagu odredbe koje se odnose na apelacioni i upravni sud. Očigledno je da ni sudovi ni Ministarstvo pravde nisu u stanju da obezbede uslove da se to zaista desi 1. oktobra. Zato Vlada predlaže da se taj rok pomeri za još pet meseci, do 1. marta.
Ubeđujem vas da ni to nije dovoljan rok, da bez potrebe pravite ovolike probleme. Ni do 1. marta neće biti spremni uslovi za početak rada apelacionih i upravnih sudova. Imamo mi slučaj i Savezne skupštine kada su mnogi zakoni donošeni sa odloženim rokom važenja i onda automatski, svake godine, taj rok je pomeran za godinu dana.
Setite se Zakona o platnom prometu koji je odredio da platni promet i službe za platni promet, odnosno bivše SDK, pređu u poslovne banke. Četiri-pet godina, možda i duže, iz godine u godinu, donošen je, to u decembru mesecu, 31. decembra, novi zakon kojim se to prolongira još za godinu dana.
Ovde ćemo biti u situaciji da svakih pet meseci menjamo ovaj zakon, jer neće biti moguće, pošto nije u pitanju tu samo novac, ogroman novac je potreban, potrebne su zgrade, nova administracija, privikavanje ljudi da sve to rade, umesto da se ono što je do sada funkcionisalo kao uhodan sistem, uz određena poboljšanja i obezbeđenje istinske nezavisnosti sudstva, osposobi da mnogo bolje ostvaruje svoju društvenu i državnu ulogu.

Dame i gospodo, moj amandman se odnosi na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama, zapravo na član 21. samog Zakona.
Dosadašnji član 21. tretirao je raspodelu predmeta slučaja u sudovima, pa se u njemu kaže: "Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Način raspodele predmeta uređuje Sudski poslovnik."
Vlada sada komplikuje ovaj član, pa kaže: Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta."
Posle stava 2. dodaju stav 3. koji glasi: "Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta."
Ja mislim da je ovo primer bezrazložnog prenatrpavanja i komplikovanja pravne norme. Predlažem da član 2. - član 21. ovako glasi: "Sudija predmete prima u rad prema redosledu prijema i zavođenja u delovodnik". To je zakonska odredba. Sve ove druge pojedinosti neka određuje Sudski poslovnik, a Sudskim poslovnikom ne sme da se naruši ova zakonska odredba koja je krajnje jednostavna i jasna. Sve drugo, nećete valjda u zakon da unosite i način vođenja tog sudskog delovodnika, delovodnog protokola, zašto bi? Zakonske norme treba da budu jasne, precizne, pregledne. Što se tiče ovog drugog stava, on se podrazumeva, ovde se naglašava nešto što već postoji, možda ne bih imao ništa protiv i da ostane taj drugi stav ukolikko biste usvojili moj amandman koji se odnosi na prethodni stav, ukoliko bi ga prihvatili!

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. menja član 27. Zakona. Taj član 27. je propisao da: "Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije."
Vlada traži da se doda novi stav 2. koji bi glasio: "Izuzetno, sudija može uz naknadu obavljatu naučnu i stručnu delatnost, uz saglasnost predsednika suda". Prvo mislim da ova formulacija nije dobra i da je treba precizirati, da sudija može uz naknadu objavljivati sopstvene naučne i stručne radove u naučnim časopisima. Dakle, isključivo sopstvene radove. Šta znači da ne bi mogao da učestvuje u naučno-istraživačkim projektima?! To je već suviše opasno. Naučno-istraživački projekat na određenom institutu, univerzitetu, ko zna kakvoj sve instituciji, sa većim brojem ljudi i sudija jednog od sudova kao ravnopravni član istraživačkog tima. To ne bi bilo podnošljivo sa aspekta principa nezavisnosti sudstva.
Šta još tu ne bi mogalo? Sudija ne bi mogao da izvodi redovnu nastavu na fakultetima, višim školama, srednjim školama itd, ali bi mogao da održi predavanje na Kolarčevom narodnom univerzitetu, na sličnim institucijama. Dakle, ad hoc predavanje o svom viđenju izvesnog stručnog problema ili naučnog problema, za koji se smatra da je kompetentan. To je ono što bi moglo doći u obzir i naravno to je nekada uz naknadu, nekada nije uz naknadu, nije naročito problematično, čak je i poželjno. Poželjno je da svaki sudija piše stručne i naučne radove kojima se obrađuje i njihova praksa, praksa sudova itd. i to svakako nikakav problem ne bi u praksi proizvodilo. Ukoliko učestvuje u naučno-istraživačkom projektu to je već mnogo teži slučaj.
Ovde se postavlja pitanje i na tome posebno insistiram u svom amandmanu, pitanje članstva sudija u političkim strankama! Zakon zabranjuje sudijama da budu članovi političke stranke. Šta to sada znači?! Da članovi parlamenta ne samo mogu, nego se gotovo podrazumeva da su članovi političkih stranaka. U zakonodavnoj vlasti nema te ograde. Pripadnici izvršne vlasti sasvim slobodno mogu biti članovi političkih stranaka. Nisam siguran da je ovo pitanje, dobro promišljeno od strane inicijatora donošenja ovakvog zakona. Da li se zabranom učlanjenja negiraju ustavna prava i slobode svakog građanina, pa i sudije ili bi mnogo bolja bila zabrana, kako ja to tražim u svom amandmanu, da sudija ne može biti funkcioner i istaknuti aktivista političke stranke. To ima mnogo više smisla. Nekada su sudije skoro morale biti članovi vladajuće partije. Taj period je, naravno, ostavio krajnje loše posledice.
Dakle, može biti član političke stranke, ali ne može funkcioner unutar stranke, jer sudstvo je jedna grana vlasti. Političke partije su način borbe za vlast i one pridobijaju pristalice, simpatizere i članove u svim društvenim strukturama. Nijedna tu ne sme biti izuzeta. Ako je već neophodna negde zabrana, onda je to vojska i policija, tamo gde je oružana sila, a ne tamo gde su ljudi toliko kvalifikovani i stručni kao što su sudije, da bi i to moglo dovesti u situaciju da krše zakon, da budu pristrasni i slično. Pošto je ministar prihvatio ovaj amandman nema potrebe da ga dalje ubeđujem.

Kako da mi dosadi da ustajem, sada kada je ministar krenuo da mi prihvata amandmane? Sada ću tek sa velikim žarom da izlazim za govornicu.
Ja tražim dame i gospodo da se briše član 5. Predloga zakona. Plate sudija moraju biti regulisane Zakonom o platama u državnim organima i sada su regulisane. Zato je besmisleno da se ponovo regulišu Zakonom o sudijama. Ovde je reč o članu 32. koji kaže: "Osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije jednaka je osnovnoj plati predsednika Vlade."
Naravno, o ovome možemo razgovarati sa dva aspekta. Prvo, gde ovo treba regulisati? Po mom mišljenju, isključivo Zakonom o platama u državnim organima, da tim zakonom budu obuhvaćene plate u sve tri grane vlasti, u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj i da se nađu odgovarajući kriteriji, odgovarajući nivoi na kojima bi se usklađivale profesije i funkcije unutar sve tri grane vlasti. Ovde Vlada traži da osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije ne može biti niža od osnovne plate predsednika Vlade.
Po mom mišljenju, predsednik Vrhovnog suda ne može da se izjednačava sa predsednikom Vlade. Predsednik Vlade - ne po mom, nego po mišljenju teorije koja je već odavno postala standard opšteprihvaćen u teoriji, predsednik Vrhovnog suda mora biti izjednačen sa predsednikom Republike i sa predsednikom Narodne skupštine. Njemu je pandan predsednik Republike u izvršnoj vlasti i predsednik Narodne skupštine u zakonodavnoj vlasti.
Šta je bilo? Ustavni i Vrhovni sud nisu sudovi koji su jedan drugome nadređeni ili podređeni. Ustavni i Vrhovni sud su al pari. Oni su zajedno vrh sudske vlasti, jer im je podeljena nadležnost. Pogrešno je, po mom mišljenju, deliti tu nadležnost u američkom sistemu ona nije podeljena. Tamo vrhovni sud obavlja i ustavno - sudske nadležnosti. Dakle, utvrđuje i postupa po utvrđenju neusklađenosti opštih pravnih akata sa ustavom, niti se možete ustavnom sudu žaliti na presudu vrhovnog suda, niti vrhovnom sudu na presudu ustavnog suda. Njihove presude su konačne.
Zato bi trebalo na ovaj način to pitanje postaviti: da predsednik Vrhovnog suda ima platu identičnu plati predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, a predsednik Vlade bar nešto manju od toga. Naravno, u parlamentarnom sistemu, funkcija predsednika Vlade je značajnija od funkcije predsednika Republike. Predsednik Vlade ima mnogo veću moć, uticaj, nego predsednik Republike. Predsednik Republike, iako nema nekih velikih nadležnosti i ovlašćenja, simbol je države i postavlja se kao jedna od grana suviše velikim zloupotrebama izvršne vlasti.
U francuskom sistemu predsednik republike može da predsedava sednicama vlade, kada prisustvuje sednicama vlade i predsedava im. Tako nešto smo imali i kod nas u komunističkom sistemu. Kada bi predsednik republike prisustvovao sednici saveznog izvršnog veća, ujedno mu je i predsedavao. To se nije često dešavalo, ali u nekoliko navrata, bar je u praksi potvrđeno ono što je bilo normama regulisano. To je suština ovog amandmana.
Dakle, da se osnovna plata predsednika Vrhovnog suda izjednači sa platom predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, odnosno te tri, kada im se doda i plata predsednika Ustavnog suda četiri, da se te četiri plate izjednače Zakonom o platama u državnim organima, a da se tim pitanjem ne bavi Zakon o sudijama. To bi izjednačavalo sudije Vrhovnog suda po prirodi stvari sa ministrima u Vladi, itd.

Vidite da ne iskoristim skoro nikad punih šest minuta.
Ovde je reč - a pošto su takve intervencije na sam zakonski tekst suviše kratke i uglavnom negde stilske prirode ili kozmetičke - članom 6. Predloga zakona dato je pravo Visokom savetu pravosuđa da može uvećati do 20% i osnovnu platu drugih sudija, ako sudijsku funkciju vrše pod posebnim uslovima! Koji su to posebni uslovi? Šta znače ti posebni uslovi? Sudijska funkcija mora svuda i na svakom mestu da se odvija po redovnim uslovima, osim u ratnom stanju. Za ratno stanje i inače važe neke druge norme i nema nikakvog razloga da se ovakva nadležnost ostavlja Visokom savetu pravosuđa! Niti, po mom mišljenju, Visoki savet pravosuđa uopšte treba da se bavi ovim pitanjem.
U članu 34. Zakona stoji da: "Istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u krivičnim stvarima u okružnom sudu osnovna plata se uvećava do 20%, u visini koju odredi Visoki savet pravosuđa." Zbog čega? Zašto bi istražni sudija bio izuzetak? Ako pogledamo način rada naših sudova, videćete da je posao istražnog sudije u principu njinteresantniji, najlakši. Istražni sudija uopšte ne piše presude. To je tačno. Ako mislite da prete neke spoljne opasnosti, onda treba policija i država da ih zaštiti. Ne može na osnovu tih spoljnih opasnosti da dobija 20% plate, zato što ima jedan konkretan slučaj. Nije svaki istražni sudija u opasnosti. Retko je koji u opasnosti. Ima ih koji su. Gledajte dalje koja je struktura njegovog posla: istražni sudija vrši istragu na osnovu predloga javnog tužioca; saslušava svedoke; donosi rešenja o opozivanju svedoka, ne piše optužnicu, ne piše presudu.
Najosetljiviji deo sudijskog posla je pisanje presude. To je najteži deo. Tu sudija može da položi ispit ili da padne na ispitu kao sudija. Kod istražnog sudije to ne postoji. On uopšte nije zainteresovan za konačni rezultat istrage, osim što bi po prirodi stvari trebalo da mu bude cilj da se sazna istina, potpuna istina. Ta istina više zavisi od javnog tužioca, najviše od policije, nego od samog istražnog sudije?! Zašto onda praviti ovakvu razliku među sudijama. To je moje pitanje.
Ovde stoji da: "Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75%". Prvo, da vidimo, koji je to sud u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta. Postoji li takav sud? Ako vi emancipujete sudijsku profesiju uopšte, ako ta profesija bude adekvatno plaćena, u Srbiji neće biti nijednog suda gde se sva sudijska mesta ne mogu popuniti. Struktura sudova se prilagođava realnom stanju na terenu. Znate, nećete u opštini koja ima 2.000 stanovnika formirati opštinski sud, na primer, u Crnoj Travi gde ima 2.500 stanovnika, nego ćete formirati opštinski sud u Vlasotincu ili u Leskovcu, pa će on obuhvatati nekoliko opština. Ne vidim koje je to mesto u Srbiji gde neko ne bi hteo da bude sudija, a inače želi da obavlja tu profesiju i ukaže mu se prilika da tamo bude izabran!
Ako vi imate problema sa nalaženjem sudija u nekim delovima Srbije, ponudite nešto drugo, službene stanove na primer, a ne 70% od plate! Zašto bi oni bili privilegovani tamo?! Sudijska plata za isti posao treba da bude svuda ista. Potpuno ista. Imali smo ranije slučajeve, pogrešno naravno, ali u obrnutom pravcu - nekada su plate u Beogradu bile veće u odnosu na plate u unutrašnjosti, u državnoj službi, sa obrazloženjem da su troškovi života u Beogradu veći, tako su se svi jagmili da dođu da žive i rade u Beogradu, a ne negde u unutrašnjosti. Ovde je jedino ispravno da svuda plate sudija istog nivoa budu identične.

Dame i gospodo, član 10. odnosi se na član 67. Zakona koji ste zapravo usvojili u oktobru prošle godine. Vi ovde predlažete samo jednu kozmetičku promenu u stavu 2. Međutim, tražim da se ovo suštinski menja. U zakonu stoji: "Kad predsedniku suda prestane dužnost, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na godinu dana".
Predlažem da taj stav glasi: "Kada predsedniku suda prestane dužnost, zamenjuje ga po godinama najstariji sudija dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na godinu dana".
Ovo imenovanje v.d. od strane višeg suda u praksi nije pametno, nije uputno, nije ni svrsishodno. Zašto? Često predsednik višeg suda ne zna sve sudije nižeg suda - u nekoj situaciji može se desiti da ne zna ni jednoga. Tek se izabere predsednik višeg suda, i dođe mu da reši pitanje v.d. u nekom nižem sudu.
Zašto ga tome izlagati bez potrebe, kad je najefikasniji način u ovom intermecu da tu dužnost obavlja najstariji sudija koji se zatekne u tom sudu. Vidite još nešto - vaša izmena Zakona odnosi se na stav 2. U Zakonu stoji: "Vršioca dužnosti predsednika opštinskog suda postavlja predsednik Apelacionog suda", a vi tražite da se to menja,pa da stoji "apelacionog suda na čijem području je sedište opštinskog suda". E, tu sam vas čekao.
A sada se vratimo na Zakon o uređenju sudova , u tom zakonu u članu 14. - neposredno viši sud, kaže se da je "Apelacioni sud je neposredno viši sud za okružni i za opštinski sud", ali u smislu ostvarivanja sudske funkcije.
Međutim, u stavu 3: "U odnosu na pitanja untrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud", pa bi onda u članu 67. moralo da stoji da v.d. predsednika opštinskog suda postavlja predsednik okružnog suda.
Ovo je ovde krupna kolizija, ne može da opstane. U Zakonu o uređenju sudova neposredno viši sud, po pitanju unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama, za opštinski je okružni. Dakle, moralo bi i u članu 67. u stavu 2. da stoji - okružni sud, a ne apelacioni, jer, po pitanju sudske organizacije, okružni je viši sud u odnosu na opštinski.
Naravno, sve bi ovo najjednostavnije uklonili, ukoliko biste prihvatili moj amandman prema kome najstariji zatečeni sudija obavlja taj posao do izbora novog predsednika. To je najjednostavnije, to je po automatizmu. (Poslanik Milka Marinković: To je glupo.) Nije glupo, Milka, a sada ću ti objasniti zašto nije glupo.
Prvo, Ako prestane funkcija predsednika opštinskog suda, sada treba predsednik apelacionog suda, ili okružnog suda, ako ispravite ovu koliziju, a nadam se da ćete je ispraviti, da donese rešenje o imenovanju v.d.
On tu može da kasni, može biti neblagovremeno obavešten, može namerno da kasni, prepoušta mu se to bez potrebe, a može da prođe mesec, dva, tri, dok on to obavi.
Treće, Ako je reč o tek izabranom predsedniku višeg suda, njemu treba vremena da sazna sve o svim sudijama, valjda. Kako će on onako "s neba pa u rebra" da odredi predsednika suda, ako mu ništa nije poznato o tom sudu?
Automatizam kod najstarijeg sudije u pogledu vršenja dužnosti predsednika, do izbora novog predsednika, jeste nešto na šta onda svi računaju, što se podrazumeva, a ako je baš najstariji, u takvoj situaciji da taj posao ne bi mogao obavljati, postoji mogućnost da se pre vremena bira novi predsednik, kada se predvidi da će prestati funkcija dotadašnjem predsedniku suda iz određenih razloga, ako nisu neki iznenadni razlozi, pa vam predlažem da usvojite moj amandman.
Ako ga slučajno ne usvojite, ja ne znam kako ćete vi ovu koliziju onda rešiti! Je li vam kasno da Vlada podnosi amandman? Po mom mišljenju je kasno, ako se sada taj amandman ne predoči ovde, ne znam kada biste ga mogli prihvatiti? Zato bi najbolje bilo ministru da klimne glavom, da kaže - prihvatio je amandman, rešio je ovu koliziju. Da sam vam ja pisao ove zakonske projekte, ovakva kolizija ne bi mogla da se desi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista me čudi što sada, dve godina po dolasku na vlast, podnosite ovakav amandman na Zakon o sudijama. Do prošle godine ... reče mi Vladan Batić malopre, da posle pet godina zastarevaju krivična dela zloupotrebe članstva u izbornim komisijama, zloupotrebe sudijske funkcije u prekrajanju izbornih rezultata itd. Zašto prošle godine niste podneli krivične prijave i počeli sa krivičnim gonjenjem svih sudija za koje postoje dokazi da su prekrajali izborne rezultate?
Takvih sudija je sigurno bilo i u nekoliko slučajevima mogao sam da budem i svedok. Umesto da vodite krivični postupak, pa da rezultat krivičnog postupka bude i njihovo razrešenje, u pogledu sudijske funkcije koju su obavljali, vi nam nudite novi član 79a Zakona. U prvom stavu se kaže: "Smatra se da je sudija iz člana 79, "a član 79. govori o sudijama koje su ranije izabrane po ranijim zakonima do donošenja ovog zakona negde u oktobru prošle godine, "nesavesno vršio dužnost ako je, vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti učestvovao u predmetima prekrajanja izborne volje građana". Svi je trebalo krivično da odgovaraju, da još budu u zatvoru zbog toga!
Podnosio sam i prijave za dosta tih sudija i žalio se i Ustavnom sudu, podnosio i što je najvažnije sve to objavio. Dakle, ništa nisam tajno radio. Čak, završna naša predstavka Saveznom ustavnom sudu je bila na više od 500 gusto složenih strana B5 formata sa taksativno nabrojanim kršenjima izbornog zakona iz 1997. i 2000. godine, u okviru naše ustavne žalbe koja je odbačena. Jednom smo kao stranka novčano kažnjeni od strane Ustavnog suda, jer smo izneli čitav niz detalja, a onda ih najoštrijim rečima kvalifikovali kako zaslužuju. Umesto da prihvate našu ustavnu žalbu, oni nas novčano kazne. Pošto nas i vi novčano kažnjavate, to je kod nas uobičajeno. Iznenadilo bi nas da prođemo neki mesec bez toga.
Dalje, kaže se - političkih i montiranih suđenja. Pošto sam više puta politički suđen na montiranim suđenjima, veoma sam zainteresovan da sve sudije koje su učestvovale u montiranju političkih suđenja odgovaraju. Oni koji su sudili i oni koji su knjige zabranjivali. Ali da odgovaraju u skladu sa zakonom; da krivično odgovaraju. A ne sada da se prepušta predsedniku suda da on procenjuje da li takav slučaj postoji kod njega ili ne postoji. Na osnovu čega će procenjivati? Da ga pozove i kaže: jesi li prekrajao izborne rezultate! On kaže: nisam majke mi! Jesi li montirao političke procese?! Nisam majke mi! Dobro, nisi. Jesi, jesi! Šta će na to da mu odgovori predsednik suda? Mora se voditi istraga. Mora se voditi istraga po svim propisima! Moraju se pribaviti materijalni dokazi, saslušavati svedoke. To nije jednostavan posao, ali sam za to da se taj posao završi, na onaj način kako to zakon propisuje.
"Ili ako je iz nečasnih pobuda grubo kršio ljudska prava." Svako kršenje ljudskih prava je iz nečasnih pobuda. Ne znam ni za jedan slučaj da je neko kršio ustavna prava, ljudska prava uopšte, iz časnih pobuda, da je neko ubijen iz časnih pobuda, da je uhapšen, zatvoren, itd. protivno Ustavu i zakonu, iz časnih pobuda. To ne postoji!
Dalje, vi ovu odredbu vežete za vremenski period do izbora sudija po novom zakonu. Međutim, znam iz prakse čitav niz slučajeva iz ličnog iskustva, sudije koje ste vi izabrali, po novom zakonu, pa su kršili ljudska prava protivno Ustavu, protivno zakonskim normama, itd. Mislim da je neviđeni presedan u istoriji srpskog pravosuđa ovaj moj slučaj, gde je ministar prosvete poništio pripremni akt, kao kada bi vama Ustavni sud sada ukinuo nacrt zakona, poništio je pripremni akt o mom izboru za redovnog profesora i u dva navrata mu Vrhovni sud to potvrđivao. To je čista zloupotreba. To su vaši puleni uradili. Vaše sudije. Prema tome, principijelno se u sudovima nije nešto naročito promenilo. Promenilo se samo to što su neki od predsednika sudova počeli da vam otkazuju poslušnost. To je dobro. To će pretpostavljam ohrabriti i druge...

Završavam odmah. Mišljenja sam da vi ovu zakonsku odredbu ovde instališete u vidu pretnje za one koji bi vam se u budućnosti mogli suprotstavljati, a da nemate toliko baš u vidu da gonite one koji su se ranije ogrešili o Ustav i zakon, jer iz prakse vidimo da u mnogim slučajevima takvih ljudi ste i prigrlili sebi i koristite sada za druge stvari koje su takođe nezakonite.