Dame i gospodo, podržavam amandman po kome članovi saveta agencije ne mogu imati plate kao predsednik i sudija Vrhovnog suda.
Prvo, problematično je što ste te njihove naknade nazvali naknadama, a ne platama. Ovoliki zakon i ovoliki broj nadležnosti podrazumeva da članovi saveta agencije moraju profesionalno obavljati svoj posao, a ne honorarno. Ako ga obavljaju honorarno, naknade su ogromne i nedozvoljive.
Profesionalno - prvo, njihove se naknade ne mogu vezivati za sudije i predsednika Vrhovnog suda, jer agencija po svojoj prirodi ne pripada sudskoj grani vlasti. Agencija po svojoj prirodi pripada upravnoj grani vlasti, izvršno-upravnoj, pa bi se plate članova agencije mogle upoređivati sa platama ministara u Vladi. U tome se ja razlikujem od ponosioca amandmana.
Međutim, kad se porede plate najviših nosilaca tri grane vlasti, onda bi predsednik Republike trebalo da ima istu platu kao predsednik Ustavnog, predsednik Vrhovnog suda i predsednik Narodne skupštine. To su čelnici osnovne tri grane vlasti.
Pošto je predsednik Vlade druga ličnost u sistemu upravne vlasti, on mora imati nešto nižu platu od njih. Ovaj organ ne sme da bude istog značaja kao Vlada Srbije. Dakle, njegovi članovi ne mogu imati plate kao ministri, pandan ministrima u sferi sudske vlasti su sudije Ustavnog i sudije Vrhovnog suda.
Oni bi morali ići na niži nivo plata. Postavlja se pitanje - da li to može biti plata narodnog poslanika, jer niko od njih nije izabran voljom naroda. Oni su posredno dobili ovlašćenja od Narodne skupštine, a ne od naroda neposredno. Ali, podnošljivo bi bilo da im se plate izvedu do nivoa plate narodnog poslanika i mislim da tu niko ne bi pravio problem. Ali, stavljati ih iznad narodnih poslanika i stavljati ih u isti rang sa sudijama i predsednikom Vrhovnog suda, nepodnošljivo je potpuno.
Onaj ko je pisao ovaj zakon nije ni o tome razmišljao. Moralo bi se i o tome razmišljati. Onaj ko je pisao ovaj zakon ne zna šta je princip podele vlasti. Od Monteskijea naovamo bez principa podele vlasti nemoguć je demokratski politički sistem.
Juče je Čedomir Jovanović govorio da on ne prihvata partijsku državu. Naše insistiranje da političke partije posredstvom poslaničkih grupa učestvuju u izboru članova saveta agencije nazvao je insistiranjem na partijskoj državi. Nije tačno, partijska država postoji samo u jednopartijskom sistemu, u suštinski višepartijskom sistemu nema partijske države.

Da. Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 34. imam samo primedbu na stav 7. i predlažem da se taj stav 7. briše. Taj član 34. tretira finansiranje agencije i odnosi se na finansijski plan. Dobro je što ovde ima jedna mogućnost uticaja Narodne skupštine. Vi ste naveli opet  - Skupštine, što je nedozvoljivo i to morate da ispravite, bar u tehničkoj redakciji zakona mora da stoji -Narodna skupština; u trećem stavu kažete da saglasnost na finansijski plan daje Skupština, a treba - Narodna skupština. Međutim, dobro je što Skupština bar tu, saglasnošću na finansijski plan, može da ima izvesnog uticaja na rad agencije, ali nedovoljnog.
Međutim, u sedmom stavu kažete - ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi agencije veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se na jednake delove za unapređenje i razvoj kulture, za zdravstvo, prosvetu i socijalnu zaštitu.
Ovo je nedozvoljivo. Ako se uplaćuje u budžet, onda je to dodatni način punjenja budžeta. Nema punjenja budžeta za sasvim određene namene. Budžet se puni, a budžetskim planom je predviđeno koliko će ko procenata od realizacije budžetskih sredstava da koristi. Ne možete sada izdvajati samo neke korisnike budžeta. Znači li to da će oni onda dobiti više novca nego što im je budžetskim planom predviđeno? Ne bi smeli. Ne sme niko da dobije više novca, a ne bi trebalo ni manje novca nego što mu je budžetom predviđeno. To je onda jedan vid punjenja budžeta i zbog toga je ovo nepodnošljivo.
Znate, ima tu još dosta primera koji pokazuju da vi ne razumete neke suštinske stvari iz vođenja fiskalne politike, a tiče se i prava i morala. Mi smo imali ovde slučaj da su brutalno novčano kažnjavani poslanici SRS; vi imate većinu, vi imate silu, imate moć, vi otimate novac. To je vaše pravo. Onaj ko ima silu, ima pravo i da otima.
Međutim, šta je ovde bilo krajnje nemoralno i nepodnošljivo? To što je predsednik Narodne skupštine dao izjavu da se taj novac koji je otet poslanicima daje za sasvim konkretne humanitarne svrhe. Prvo, to je proklet novac, niko ne može sreću steći tim novcem, niko se ne može usrećiti. Može samo nesreća da ga snađe.
Kada se naplaćuje novac od kazni, on se usmerava u budžet da bi se obezličio i zbog toga sam naveo taj primer, a inače, otimajte vi do mile volje. Novac se obezliči kada dođe u budžet, pa se onda raspoređuje budžetskim korisnicima, a niko od njih ne zna, ne treba i ne sme da zna od koga je naplaćen taj deo novca koji je njima dat. To je suština budžeta.
Zna se ko su fiskalni obveznici, ko plaća poreze, ko plaća takse, zna se ko treba da plati kazne za krivična dela, za prestupe, prekršaje. Sav se taj novac nagomilava kao budžetski prihod i onda se obezliči; kada se taj novac prikupi, onda se ne obeležavaju novčanice na osnovu toga odakle je koja stigla; da li je neka od kazne, da li je neka od poreza, da li je neka od donacije, da li je neka od ovoga, a da li je neka od onoga. Gomilanje tog novca ima smisla da se on obezliči, kada se taj novac obezliči, onda se raspoređuje budžetskim korisnicima.
Znate, možda suviše detaljišem kada neki problem objašnjavam, ali to radim jer osećam da ne razumete. Možda neko od vas ima dobru volju i želju da se ovaj zakon što bolje ustroji, da se što bolje formuliše, ali tu želju ne pokazujete na adekvatan način. Ne može se reći - višak prihoda agencije ide u budžet, ali isključivo za te i te svrhe. Nemoguće je to.
Ako želite da popravite stanje u prosveti, kulturi, zdravstvu i, šta ste još naveli, socijalnoj zaštiti, povećavajte stavke u budžetu na konto tih delatnosti, a onda nastojite da se taj budžet puni, ali ne tako što ćete ubijati poreske obveznike, nego što ćete ih stimulativnom poreskom politikom naterati da šire obim poslova, da ostvaruju veći profit da biste imali veći prihod. Najlakše je jednom naplatiti ogroman porez; jednom ga naplatite, ubijete poreskog obveznika i posle više nemate od koga da naplaćujete.
Dakle, čitav niz problema vezan je sa ovim, ali ja insistiram i nadam se da nećete biti ideološki zaslepljeni kada budete razmatrali ove amandmane. Nadam se da ćete ceniti sav trud koji je uložen u njihovo formulisanje, da ćete shvatiti njihovu ozbiljnost i da ćete ih prihvatiti, pošto se Vlada još nije izjasnila ni o jednom amandmanu, bar ja nisam dobio izveštaj sa sednice Vlade. Moguće je, dakle, još uvek da prihvatite najveći broj ovih amandmana kako bi poboljšali tekst zakona.
Naravno, možete da kažete da ne prihvatate nijedan, i to vam je manir, ili prihvatite samo jedan, onako ironično, da bi se saopštilo javnosti da je prihvaćen jedan amandman Srpske radikalne stranke. Ne morate nijedan, niti sam pisao ove amandmane, niti ih ovde obrazlažem zbog vas. Ja to radim zbog naroda i zbog SRS koja, kritikujući vas, pravi bolje projekte, projekte koji će biti gotovi i spremni čim preuzmemo vlast da ih primenimo.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je protiv ovog amandmana Ivana Andrića, jer on pokazuje svu neozbiljnost vašeg rada na ovom zakonu. Sada njemu smeta što je ovamo predviđeno da se višak para namenski određuje za unapređenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite, pa kaže - menja se da bi bilo samo kulture i prosvete. Što kulture i prosvete? Što ne ekologije, na primer?
(Ivan Andrić: Zašto nisi predložio?)
Zato što je besmislen celi stav. Ne mogu ja na taj način na koji i vi. Što ja nisam predložio? Što bih to predlagao, kada je besmisleno da vi unapred određujete za nešto što ide u budžet, kakvu će namenu imati unutar budžeta. Što baš kulture i prosvete? Što ne ekologije?
Prvo, ekološki uslovi našeg života najviše stradaju zbog široke radiodifuzne mreže. Na najlepšim mestima u prirodi podižu se predajnici, repetitori. Šta je smešno? Smešno vam je to. Na vrhovima naših planina, umesto da bude čista priroda vi izgradite predajnik i postavite čuvara. Od kada ste vi došli na vlast postalo je potpuno pomodno da konkurenti međusobno uništavaju predajnike i sada će svaki predajnik morati da ima čuvara. Na ovaj način, pitanjem zašto niste predvideli ekologiju, samo pokazujem koliko je sam amandman besmislen, koliko je besmisleno da vi unapred određujete gde će se trošiti novac namenjen budžetu.
Možete reći, ako ima višak, da će savet agencije davati donacije prosvetnim ili kulturnim ustanovama. To bi već imalo smisla. Možda muzejima, oni su u najtežem položaju, ili pozorištima, svima onima koji najmanje para dobijaju inače iz budžeta; ali da pare usmeravate u budžet a unapred im određujete namenu, ne uklapate se u budžetske proporcije.
Znate li vi koji ste na ovome radili šta su budžetske proporcije? Ako ove pare koje ostanu višak u agenciji idu u prosvetu i kulturu, onda će prosveta i kultura sigurno dobiti manje para naplaćenih od ostalih budžetskih korisnika, pa će im se svesti na isto. Ako se ostvari celokupan budžet, njima se ni za dinar neće povećati ukupni prihod zato što će dobiti deo novca koji preostane agenciji. Ni za dinar, ali vi to ne razumete, vidim vam po očima da ne razumete. Onda će kultura i prosveta dobiti manje opšteg budžetskog novca, a nadoknadiće se sa ovim. To je besmisleno. Što će dobiti? Potpuno je besmisleno ovo što radite.
Ne možete vi ovim zakonom predvideti da će neko iz budžeta dobiti više nego što mu je Zakonom o budžetu predviđeno. Svi drugi zakoni moraju da se prilagođavaju Zakonu o budžetu, jer je Zakon o budžetu najvažniji zakon posle Ustava, a ne da vi sada naknadno ovim zakonom menjate budžetske stavke i to onako odokativno, ako bude biće.

Sada bih samo kratko obrazložio ovaj amandman, jer se njime iznosi jedna dobra ideja, šta ako agencija ima manjak prihoda, a na osnovu onih zakonskih izvora. Ovde je interesantan predlog da se manjak prihoda nadoknadi iz ove radio-televizijske pretplate. Vi ste uveli radio-televizijsku pretplatu, iako ste se zaklinjali da ćete je ukinuti i da vam ne pada na pamet da se bilo kada obnavlja. Međutim, uveli ste je pod neadekvatnim nazivom. Nije to pretplata. To je nekada mogla da bude pretplata, samo kada je postojala državna televizija. Sada postoji ogroman broj državnih i privatnih televizija i vi prinudno pretplaćujete vlasnike aparata na gledanje programa samo jedne državne televizije. To je ono što je besmisleno.

Međutim, ovo je takođe fiskalni prihod, ovo je jedna vrsta poreza ili takse - taksa na aparat ili porez na posedovanje aparata. Vi ste ovim nazivom pretplata prikrili suštinu tog fiskalnog prihoda. Ovo se u teoriji često naziva parafiskalnim prihodom. Ne ide direktno u budžet, nego se odmah negde usmerava, ali je fiskalni po tome što postoji obaveznost naplate i ta naplata odmah ide u izvesnom pravcu, ide jednom državnom organu koji prikriva na taj način da se finansira iz budžeta, nego se finansira direktno od poreskih obveznika. To je ono što je u svemu ovome problematično.

Ako ste već nastojali.... opovrgavam celi vaš koncept zakona, ali sada tražim pojedinačne nelogičnosti u samom konceptu. Ako ste već potpuno izdvojili agenciju iz ostalih organa državne uprave, ako ste je kreirali kao samostalnu državnu upravu, onda joj sasvim obezbedite samostalne izvore finansiranja. Ako ne može da se dovoljno naplati od onoga što su joj primarni zakonski izvori, onda je ovo najadekvatniji sekundarni izvor.

Time onda opet ona ne bi bila u odnosima direktne zavisnosti od Vlade, nego u toku godine kaže - naplatili smo toliko i toliko od emitera, korisnika frekvencija, nije dovoljno za rad agencije, e uzimamo još toliko od pretplate. To je sasvim jednostavno i po tome ova ideja nije loša kao način popravljanja vašeg teksta, pošto vam je tekst u celosti loš; i to ću reći kada budem obrazlagao moj amandman, pa ću da iznesem i krupnije primedbe na sadržinu.

Dame i gospodo, stav 2. i stav 3. člana 35. su potpuno apsurdni sa pravnog aspekta. U stavu 2. se kaže: "U slučaju da agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade", pa se onda kaže: "iz stava 1.", gde stoji da su to naknade koje emiteri,u skladu sa ovim zakonom, plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa, nedostajuća sredstva obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije".
Prvo, da bi se ta nedostajuća sredstva obezbedila iz budžeta, ona moraju biti predviđena Zakonom o budžetu, na određen način. Da li će to biti stalna budžetska stavka ili sredstva budžetske rezerve, to je već drugo pitanje. Vi još niste promenili Zakon o budžetu. Šta to sad znači? Vi ovim menjate Zakon o budžetu. Ne može. Kod vas može, doduše.
U stavu 3. se kaže: "Obezbeđivanje nedostajućih sredstava u skladu sa stavom 2. ovog člana ne utiče na nezavisnost i samostalnost agencije". Pazi, boga ti, ne utiče! Šta to znači u zakonu - ne utiče? Zakon, ako ne želi da nešto utiče, traži varijantu kako da spreči neželjeni uticaj. Gola proklamacija - ne utiče, ne znači ništa. To treba u datom trenutku ubediti Đinđića i Đelića da ne utiče.
Pazite, ako se budžetom ne predvidi stavka, niko iz Vlade nije dužan da im stavi na raspolaganje nedostajući novac. Ne postoji u Zakonu o budžetu i gotovo. Dok ne bude u Zakonu o budžetu, nema ništa od toga. Ako se predvidi Zakonom o budžetu, ako postoji redovna stavka, onda je ona već redovan prihod agencije. Ako se predvidi stalnom budžetskom rezervom da se ta rupa popunjava, onda opet zavisi od stanja u stalnoj budžetskoj rezervi koje je, po prirodi stvari, nepredvidivo.
Može se desiti da Vlada nasluti da će trebati novac za dopunu budžeta agencije pa da, ako joj se ne sviđa rad saveta agencije, neposredno pred zahtev da se dodeli iz stalne budžetske rezerve potroši celu stalnu budžetsku rezervu na nešto drugo, što je sasvim opravdano i što je u skladu sa zakonom, kao nešto na šta se može trošiti novac iz stalne budžetske rezerve. Do tog momenta Vlada može da isprazni stalnu budžetsku rezervu.
Na šta želim da vam ukažem? Zakonski tekst ne trpi ovakve formulacije - ako ovo, onda ono. To mora biti izuzetak u zakonskom tekstu. Zakonski tekst mora da podrazumeva da će novac od naplate frekvencija biti dovoljan. Unapred se može predvideti koliki je to novac. Zna se tačno koliko je moguće u našoj zemlji nacionalnih frekvencija, koliko je moguće regionalnih, koliko je moguće lokalnih. Čuli smo i objašnjenja ljudi koji se u to razumeju. Ako imate više nacionalnih frekvencija, imaćete manje regionalnih i lokalnih, i obrnuto, ali se tu traži određena mera, pa kad se određuje godišnja cena frekvencije i raspoređuje da se uplaćuje mesečno, pretpostavljam da je to najbolji način, onda se i vodi računa kolike su ukupne godišnje potrebe agencije, pa cena frekvencije zavisi od tih potreba agencije.
Znate, apsolutno se ne slažem sa ovim konceptom, ali ako već namećete taj koncept, trudim se da vas podučim kako bi se to pravno moglo izvesti, da nema stručnih primedaba, da ostanu primedbe na koncept, ali da nema primedaba na samo funkcionisanje koncepta.
Toliko vaš koncept ima unutrašnjih slabosti da on u praksi ne može da se primeni. Dakle, ako želite da obezbedite nezavisnost od Vlade, ona nikad u apsolutnom smislu nije moguća, ali u ovom slučaju da vi proklamujete da davanje para iz budžeta ne utiče na nazavisnost i samostalnost agencije, pravnicima je smešno. Vi možete tako da kažete da davanje novca od strane Vlade, iz budžeta, bilo kom drugom korisniku ne utiče na njegovu nezavisnost. U praksi sigurno utiče. Vi to možete kod univerziteta da proklamujete, da ne utiče na nezavisnost univerziteta, a svi znamo da utiče. Možete kod korisnika iz sfere kulture da kažete da davanje novca iz budžeta ne utiče na njihovu nezavisnost, ali po prirodi stvari utiče.
Nemoguće je sprečiti taj uticaj. Nikad ga niko nigde nije sprečio. Nikada, ni u jednoj zapadnoj zemlji koje se diče najvišim demokratskim razvojem, to nije bilo moguće sprečiti. Onaj ko plaća iz budžeta voli da odredi vrstu muzike, tonalitet, glasnost i voli da odredi da li će mu se svirati na uvce ili će preko ozvučenja to biti za širi krug slušalaca.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka podržava amandman narodnog poslanika Velimira Simonovića, jer kako je ovde u zakonu formulisana javnost rada pokazuje se da javnosti rada uopšte nema. Agencija je obavezna da objavi godišnji izveštaj o svom radu na način koji utvrdi statutom; dakle, da objavi izveštaj, a ne da podnese nekome izveštaj (Narodnoj skupštini - što bi bilo prirodno, najbolje rešenje); nego samo - objavi izveštaj.         Šta znači objavi? Dostavi ga medijima, otprilike, ili ona sama finansira objavljivanje u nekim novinama i ništa više.
Veoma bi bilo važno da sednice agencije budu javne. Za to pledira amandman, što znači da je javnost prisutna. Možda ne svi građani koji bi želeli, ali bar onda novinari svih medija koji to žele. Ili pripadnici parlamenta, predstavnici poslaničkih grupa. Kako da se obezbedi javnost rada? Vi je uopšte ne obezbeđujete. Javnosti rada nema godišnjim objavljivanjem izveštaja. Apsolutno nema javnosti rada.
Kako da se kritikuje rad agencije ako nema javnosti rada; Ako niko ne prisustvuje sednicama saveta agencije? Ne mislite vi valjda da savet agencije treba da bude organ koji nije podložan bilo kakvoj kritici. Svakodnevno ćemo ga kritikovati. Svakodnevno, šta god vidimo loše u sferi raidodifuzije, poimenično ćemo prozivati vaše članove saveta agencije, jer unapred javnost treba da zna da će oni biti isključivo vaši.
Dalje, agencija bi bila dužna, i to podržavamo, da unapred zakazuje sednice, da se odredi termin koji je dovoljan da onaj ko želi, ko je eventualno ovlašćen, prisustvuje sednici i tako obezbedi javnost. I, naravno, sve odluke koje bi se u tajnosti donele morale bi da budu ništavne.
Vi od saveta agencije, po ovom konceptu i po ovim odredbama, pravite jednu svojevrsnu masonsku ložu. Tamo su samo posvećeni i to na način na koji ne može niko ko se protivi vlasti da utiče. Parlamentarna manjina, opozicija nema nikakvog uticaja na izbor članova saveta agencije. Oni se biraju isključivo voljom većine. Nema nikakve javnosti njihovog rada. Nikome ne polažu račun za svoj rad. Oni liče na jednu masonsku ložu, još će konspirativno da drže sednice, konspirativno da donose odluke, do njihovih zapisnika možda će moći samo sud da dolazi u postupku po pojedinačnim rešenjima, jer sud nije nadležan da se bavi njihovim ukupnim radom, njihovom politikom i sl. Sud je nadležan u pojedinačnim slučajevima da presudi...

Završavam - da li su ispravno nekome oduzeli frekvenciju trajno ili privremeno.

Po odgovarajućem članu Poslovnika vi ste dužni da me upozorite kada je isteklo vreme, a ja nisam dužan da pratim monitor.

Vi sebi dozvoljavate da kritikujete narodnog poslanika koji govori 70 puta, umesto da pohvalite takvog narodnog poslanika. To je nešto nedozvoljivo kada je reč o predsedniku Narodne skupštine.
Amandmanom na član 39. tražim da se briše stav 3. koji kaže da se dozvolom za emitovanje programa utvrđuju programski i tehnički standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa. Znate šta, ti tehnički standardi moraju da budu opšti za sve. Ako su opšti za sve, onda se svi obaveštavaju o tom standardu i onda u dozvoli treba samo da stoji da je emiter dužan da poštuje tu, tu i tu odredbu koja je tu i tu zapisana. To će biti verovatno neki podzakonski akt, neka pravila saveta agencije, a ne u svakoj dozvoli da sve to stoji. To je besmisleno.
To je kao kada bi u svakom pojedinačnom rešenju organ državne uprave prepisivao celi zakonski tekst na koji se poziva. Možete vi da klimate odrečno glavom koliko god želite, ali sa pravnog aspekta to to znači. Vi ste ovde predvideli da rešenje sadrži programske i tehničke standarde za proizvodnju i emitovanje. To ne može dozvola da sadrži. Prvo, zato što je to suviše opširno. Vaše će dozvole možda iznositi 10, 20, 50 ili 100 strana. Ti standardi moraju biti precizirani jednim podzakonskim opštim aktom agencije. To je opširno.
Ta tehnika je veoma komplikovana. Ti standardi će obuhvatiti nacionalne, regionalne, lokalne frekvencije i šta sve to znači - od uređaja kojima se emituje program, od njihovog napona, od njihove snage itd. To ne može sve da sadrži jedna dozvola. Ili je ta dozvola kao pojedinačni upravni akt onda preglomazna.
U pravu se vodi računa da pojedinačni upravni akti budu jednostavni, kratki. Poželjno je da budu na jednoj jedinoj strani, sa obrazloženjem; vodi se računa da bude maksimalno dve-tri strane. Ovako kako ste vi zamislili, to nigde ne postoji u upravnom pravu. Pravni akti, pojedinačni pravni akti, kao što su ove dozvole koje izdaje savet agencije, moraju da slede ta opšta pravila upravnog prava u svemu, što znači da će morati da piše te akte neko ko je stručan pravnik; i ne može pravni akt da sadrži ono što biste vi želeli da sadrži, ako se to ne može uklopiti u pojedinačnu pravnu normu.

Da. Dakle, ova odredba je ovde besmislena i zbog toga bi trebalo da se briše, pogotovo što postoji opasnost da jedna dozvola sadrži jedne elemente, a druga dozvola druge elemente. Dakle, dozvole bi morale da se razlikuju po tri osnova, odnosno, po jednom jedinom osnovu na tri kategorije, da li je reč o nacionalnim frekvencijama, regionalnim ili lokalnim. Ni po čemu drugom te dozvole ne bi smele da se razlikuju.
Na ovaj način, ovom normom iz stava 3. podrazumevate mogućnost da za lokalnu frekvenciju jedna dozvola sadrži jedne elemente, a druga dozvola druge elemente, da ni tu nisu izjednačeni korisnici. Kod nacionalnih frekvencija takođe - da jedan ima jedne elemente u dozvoli, drugi ima druge elemente u dozvoli. Kada se to ostavlja slobodi onoga ko donosi pojedinačni pravni akt, onda su tu zloupotrebe veoma moguće i po svojoj prirodi mogu biti katastrofalne po posledicama koje izazivaju.
Ova pravila treba da budu opšta, da se uvek zna koje sve elemente podrazumeva dozvola za nacionalnu frekvenciju, a dozvola za nacionalnu frekvenciju može da bude na jednoj strani ili dve; koje sve elemente sadrži dozvola za regionalnu frekvenciju, pa se i ona svodi na stranu-dve, može čak i na poseban formular; šta sve sadrži, koje elemente sadrži dozvola za lokalnu frekvenciju, veoma jasno i za sve potpuno isto.
U ovom slučaju, ukoliko nije za sve potpuno isto, ukoliko ne postoji opšti normativ, dolazimo u situaciju, pored svih ovih velikih, ogromnih saveta agencije da im se prepušta u praksi da mešetare, da tek onda izazivaju pravnu nejednakost, tako što će svaka dozvola biti pojedinačno tretirana, pojedinačno formulisana.
S druge strane, ne zaboravite da je onda to veoma težak posao, pravno-tehnički, za administraciju saveta agencije, da se svaka dozvola posebno koncipira i da sadrži elemente, i da neko odlučuje koji će to biti elementi. Valjda je prvi posao koji čeka savet agencije da to formuliše, možda će trebati još jedan zakon da bi se to formulisalo, pošto je veoma ozbiljno pitanje, a kada se donese taj opšti pravni akt, bilo zakon, bilo pravilnik....

Dobro, završavam.

Dame i gospodo, SRS podržava ovaj amandman. Prvo, zato što je stari komunistički manir  utvrđivanje porekla kapitala i što onaj ko vrši utvrđivanje porekla uvek zloupotrebljava svoju ulogu. On samo nekima to utvrđuje, a postoje drugi zakoni kojima je regulisana obaveza plaćanja poreza, obaveza plaćanja carine. I, ako se oni dosledno poštuju, onda nema potrebe da se poreklo utvrđuje.
Ali, postoji zastarelost. Ako neko ne plati carinu, posle izvesnog vremena, ako se sudski ne utera, zastareva mu obaveza. Ako je neko poreski obveznik posle izvesnog vremena zastareva mu poreska obaveza, ako mu nadležni državni organ ne utera onaj iznos koji je raspisan kao porez, kao njegova obaveza.
Ovde je besmisleno sada da se istražuje poreklo imovine, pogotovu što znam pouzdano da ćete vi u tome biti veoma selektivni. Vama je imovina dobrog porekla ako potiče iz stranih diplomatskih sedišta, iz stranih špijunskih agencija; ako iz nekog drugog izvora potiče, onda je sumnjivo.
Znamo svi u ovoj zemlji da je imovina Željka Mitrovića potekla iz kriminalnih kanala, ali treba to utvrditi sudski pa mu otimati imovinu. Može se sprečiti da dobije frekvenciju, jer je ranije imao toliko privilegija da drugi eventualni korisnici frekvencije ne mogu nikako biti ravnopravni sa tog aspekta. Svi oni koji su dobijali iz inostranstva; sećam se vremena kada je banda kapetana Dragana otela opremu Studija B na putu od Beograda prema Subotici, ali ste vi istog tog kapetana Dragana i njegovu bandu upotrebili za osvajanje Savezne uprave carine.
Znači, neko je kriminalac kada je protiv vas, a čini krivična dela, a kada čini krivična dela, a za vas je, onda mu se može tolerisati. To se mora izbrisati iz prakse. Ni ranije nije bilo dobro, ranije je vlast mogla da utvrdi sve što je nelegalno ušlo u zemlju od te opreme. Vlast je tolerisala, jer su neki ljudi u vrhu te vlasti smatrali da to nije dovoljno da oni budu oboreni sa vlasti. Sada se kaju zbog toga, ali to je njihova stvar. Ovde treba čisto postupati.
Ne možete vi svaki put istraživati poreklo imovine, ako nemate dokaza da je u pitanju kriminal; neko ima opremu, neko je dobio opremu iz stranih ambasada, neko je dobio na drugi način iz inostranstva, besmisleno je sada to istraživati.
Znate, ako neko u inostranstvu neće tog vlasnika kapitala goniti zbog krivičnog dela, zašto bi vi sada njega odbijali ovde da investira? Da li vi mislite da će kod nas da se investira čist novac? Može li uopšte novac da bude čist? Da li mislite da postoji jedan bogataš na svetu koji se na pošten način obogatio; od Rokfelera pa dalje nema nijednog, svima su ruke bila umazane krvlju, otimačinama, pljačkama, kriminalom itd.

Koje uvrede?

Nemojte da izmišljate uvrede, nikoga nisam uvredio.

Da. Dame i gospodo, evo dočekaste i to da vam jedan član pohvalim. Ovaj član zakona vam je dobar, ali mora da se dopuni. Sada vi meni učinite pa prihvatite dopunu.
Član 42. glasi, odnosno njegov naslov je - subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole. Stav 1: "Imalac dozvole za emitovanje programa ne može da bude: 1) preduzeće, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa". Ovo je u redu, s tim što ne bih stavio - ustanova, nego - ustanove, pa da bude samo jedna državna radiodifuzna ustanova, što bi podrazumevalo, ali još nije zrelo da se o tome očigledno odlučuje, da se privatizuje Radio-televizija Novi Sad, dakle da RTS bude jedinstven za celu teritoriju i jedino on državni.
Pod tačkom 2) je u redu, da to ne mogu biti političke stranke, organizacije ili koalicije, kao i pravna lica čiji je osnivač politička stranka, organizacija ili koalicija. To je sasvim ispravno.
Ali, ja predlažem da se doda tačka 3, da ne mogu osnivači da budu lokalna i regionalna zajednica (opština, grad, okrug), kao i pravna lica čiji je osnivač lokalna i regionalna zajednica - opština, grad i okrug. Zašto? Zato što u praksi postoji ogroman broj zloupotreba kod osnivanja lokalnih radio i televizijskih stanica, zato što se ogroman novac koji se iz budžeta izdvaja za funkcionisanje lokalnih samouprava umesto za vodovod, kanalizaciju, asfaltiranje itd. koristi za formiranje lokalnih televizija, da bi se neki politički interesi protežirali, individualni i grupni, a zanemaruju se osnovne obaveze.
Postoje i druge vrste zloupotreba, u političkoj sferi, u finansijskoj sferi, često su te vrste radio i televizijskih stanica sredstvo za pranje novca, zloupotrebe u odnosu na reklamiranje lokalnih privrednih firmi i slično. One bi iz tog razloga morale da budu isključene. Postoji više razloga. Svaka lokalna samouprava po prirodi stvari teži da ima svoju radio i televizijsku stanicu. Zašto te lokalne radio i televizijske stanice u celosti ne prepustiti privatnom sektoru? To je najlogičnije.
Imate višenacionalnu opštinu i na vlasti su pripadnici jedne nacionalnosti, a u opoziciji druge. To je u demokratiji čest slučaj i tome se ne treba čuditi. Ne možete vi nikoga obavezivati, ako jedna nacionalna partija osvoji većinu na izborima, da ima i predstavnike druge nacionalne grupacije u izvršnim organima vlasti. Takva obaveza u demokratiji ne postoji. To je onda samo veštačko intervenisanje u demokratskom sistemu i redukovanje demokratije, ali problem informacija u toj opštini možete rešiti tako što će radio-televizijske stanice biti potpuno privatne.
Tražim zabranu da uopšte jedinice lokalne samouprave to imaju i tu bih uveo i pokrajinu. Predlažem vama da se zabrani. Ja još ne zabranjujem, ali uskoro ću. To je samo odgovor na vaše pitanje.
Dakle, to ima svoju unutrašnju logiku. U tako osetljivoj sferi kao što je radiodifuzija najnužnija je konkurencija. Konkurenciju može uspostaviti samo privatni sektor i zbog toga te nacionalne frekvencije treba svesti na minimum. Kada je reč o nacionalnim frekvencijama, juče sam pledirao za varijantu u kojoj bi nacionalne frekvencije u startu dobile samo državne radio-televizijske stanice: pored RTS-a, Studio B, Televizija Politika, JU Info. Dakle, u startu dobijaju samo oni, a onda se obavezuju u dogledno vreme na privatizaciju. I Studio B je nekada bio privatan, pa su ga neki pripadnici vaše koalicije protivzakonito ponovo učinili javnim preduzećem. Neko ko je iz vaše koalicije, a vi znate ko je.
Televizija Politika - ko zna u kakvom je sada statusu, ni ranije se ništa nije znalo; slali smo inspektore, policija nije htela, i kada sam bio potpredsednik Vlade nije htela da ih pusti tamo. Ministar za svojinsku transformaciju Jorgovanka Tabaković je pokušavala da istraži, niko živ ne zna kako je privatizovana Politika i šta se tu krije. Politika je još sa većinskim državnim kapitalom. Treba joj dati ovu frekvenciju. Nacionalna frekvencija treba da predstavlja osnivački kapital države sama po sebi, jer je ona ogromna vrednost, ogromno bogatstvo. JU info već funkcioniše kao nacionalna televizija, čak jugoslovenska. A onda ih sve privatizovati, ali za gotov novac, za realnu vrednost, a ne neko sada u startu da ih se dočepa zato što ispunjava tehničke uslove, jer je miljenik vlasti.
Znate, svi padate moralno ako Pink televizija ili BK dobiju nacionalnu frekvenciju, ili B 92, dok se ne razjasni šta je tamo državni kapital, a šta je privatni. Mene ne interesuje kako su oni sticali onaj privatni deo, ko im je davao opremu. Ako u vreme kada im je oprema stizala policija i carina nisu intervenisale, sada je deplasirano da se to istražuje po pitanju opreme. Može se koristiti kao političko sredstvo dezavuisanja i ja ću ga rado koristiti kao političko sredstvo dezavuisanja, ali da se vidi šta je tamo državno, jer država je izvorni osnivač.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Država je tu izvorni osnivač i ona treba prvo da definiše ono što je njeno.