Reč je o ravnopravnosti političkih stranaka.

Ima. Pazite, ona je jedan od subjekata koji danas to u društvu sprečava i ima režimsku podršku u tome. Ona je predvodila ekipu državne televizije u Australiju da snima zgradu i spomenik Draže Mihajlovića, gde su Vuk Drašković i Danko Popović držali predavanje srpskim emigrantima, i da napravi samo prilog kako izgleda zgrada, kako izgleda spomenik...

Nisam se udaljio. Reč je o pluralizmu, o političkom pluralizmu i njegovom poštovanju od strane radiodifuznih medija. To je veoma povezano sa ovom problematikom. Izdržaću ja duže nego vi, ne sekirajte se ništa.
Dakle, ovo bi trebalo još bolje zakonom precizirati, da se garantuje. Ono o čemu vi sada treba da brinete i što treba da radite jeste da garantujete prava opoziciji. Nemojte, poput socijalista, da zanemarite prava opozicije, pa kada vas snađe takva sudbina da ponovo budete opozicija, onda - kuku lele, šta nas snađe. Napravite zakon. Celi dan sam na RTS-u, zato što mogu da izdržim ceo dan da stojim za skupštinskom govornicom i obrazlažem svoje amandmane, a nadam se da ne moram posebno da vas ubeđujem sa kolikom sam ih pažnjom pripremao ne samo ja, nego i moji najbliži saradnici.

Završavam. Gledajte da tretman opozicije u ovom zakonu bude onakav kakav biste želeli da bude vaš tretman kada uskoro postanete ponovo opozicija.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je ovo ozbiljan problem govori činjenica da je nama iz opozicije veoma prihvatljiv amandman koji je podneo narodni poslanik koji pripada vlasti. To je redak primerak, jedan primerak među amandmanima, a redak primer među poslanicima po ozbiljnosti pristupa. Vidite, toliko je delikatno pitanje ravnomerne ili ravnopravne zastupljenosti svih političkih subjekata u medijima, da bi to trebalo tako precizno formulisati i precizno odvagati, da se tačno zna koliko će ko u jednom danu, u jednoj nedelji, u jednom mesecu biti prisutan na programima državne televizije, informišući javnost o onome o čemu sam želi da informiše.
Vi ste, s jedne strane, zabranili političkim partijama da budu vlasnici radio i televizijskih stanica. S druge strane, nema nikakve obaveze državnih radiodifuznih medija da ravnopravno tretiraju opozicione partije u svojim informativnim programima. Vi ostavljate, po ovoj suviše širokoj formulaciji, da to bude stvar procene glavnog i odgovornog urednika.
Imam slučaj da mi proteklih meseci često dolazi ekipa državne televizije na konferenciju za štampu, ali nikada ništa ne emituju sa te konferencije. Oni dođu da snime šta sam rekao, pa gledaju njihovi urednici ili neko iz vlasti. Ne mogu drugačije da objasnim da oni iz Košutnjaka dolaze u Zemun da bi snimili šta to govorim na konferenciji za štampu. Pomislim nekad, možda šalje policija tu ekipu, a glume da su sa državne televizije. Šta drugo mogu da pomislim, kad naših konferencija nema nikada ni u jednom dnevniku državne televizije, nikada.
(Glas iz sale: Nisi zanimljiv.)
Znam da vam nisam zanimljiv, ali ja ovde govorim o principima, a ne o onome šta je vama zanimljivo. Samo, ne zaboravite, i vama će se to isto verovatno jednog dana ponoviti. Sve ono što sada radite možete jednog dana da žanjete, kako ste sejali. Ne zaboravite. Dok je SRS kratko vreme bila na vlasti, mi nikada tako nešto nismo radili. Suprotstavljali smo se neodgovornoj programskoj politici državne televizije i demonstrativno su naši predstavnici, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, podneli ostavku na članstvo u Upravnom odboru zbog toga. Kažnjavali smo samo klevetu u medijima i reemitovanje stranih špijunskih televizijskih i radio programa, ono što vama daju besplatno sad da reemitujete svuda. To je bilo zabranjeno.

Dame i gospodo narodni poslanici,  tražim samo u članu 80. da se izbriše stav 1, najozbiljniji stav koji glasi: "Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrđenog ovim zakonom, plaća se radio-televizijska pretplata".
Vidite, ta pretplata se plaćala od kada postoji državna televizija, odnosno državni radio. A 1993. godine, dok još nije bilo reči o ukidanju pretplate potpuno, pojavila se ideja da se promeni način naplate, pa umesto da inkasant ide od vrata do vrata, kao što je to ranije bio slučaj, u zakon je ugrađeno da se račun za električnu energiju koristi kao sredstvo plaćanja i TV pretplate.
Ogromnu galamu u javnosti su mnoge opozicione partije zbog toga dizale. Znam da su mnogi od vas mene optuživali što su radikali, između ostalog, glasali za takvu zakonsku izmenu. (Glasovi: To ste vi predložili.) Nije istina. Nije to bio naš predlog. (Žagor.) Ma, nije istina, nemojte da izmišljate. Nije istina. Vlada je predložila. Nije istina.
Više meseci posle toga, kada je državna televizija promenila programsku orijentaciju i zapostavila opoziciju u svojim informativno -političkim programima, iste te 1993. godine Srpska radikalna stranka je izašla sa inicijativom da se potpuno ukine pretplata. Prva politička partija koja je podnela Narodnoj skupštini predlog izmena zakona za ukidanje TV pretplate bila je, u jesen 1993. godine, Srpska radikalna stranka.
Naš zakonski projekat je uvršćen u dnevni red, međutim, prva tačka dnevnog reda bio je predlog za izglasavanje Vlade Nikole Šainovića. Ta sednica je trajala više dana i u međuvremenu je Slobodan Milošević raspustio parlament i raspisao nove izbore.
Posle toga u nekoliko navrata smo pokretali takvu inicijativu. Poslednji put u oktobru 2000. godine. Inicijativa je bila prihvatljiva svim opozicionim partijama. Negde 1994-1995. godine, zajedno sa drugim opozicionim strankama, išli smo sa takvom inicijativom. To je ono vreme paralelnog parlamenta, ako se sećate, kada su neki neodgovorni potezima doveli do njegovog rasturanja, ali to je već neko drugo pitanje.
Vi 2000. godine ukidate TV pretplatu, a sada je, posle dve godine, ponovo uvodite. Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu ste sve poreske stope digli do neba. U međuvremenu ste izmislili oporezivanje i onoga što nikad ranije nije oporezivano. Dakle, do neverovatnih razmera ste podigli poreska zaduženja građana, a sada im, kao šlag na tortu, vraćate i plaćanje TV pretplate u iznosu koji je realno sedam puta veći od onoga iz 2000. godine. Tada je to bilo 21 dinar, a sada je 210 dinara. Po kursu marke, to je sada sedam puta skuplje.
Naravno, mnoge političare uzalud je pozivati na doslednost. Međutim, ovde je drugi problem u pitanju. Svi pokazatelji ekonomskih instituta govore da je rapidan pad životnog standarda stanovništva. Nominalno plate rastu onima koji su još uvek u radnom odnosu, ali plate gube trku sa cenama, neprekidno za ove dve godine, i realni standard je niži.
(Glasovi: Da li je to tema? Nije tačno.)
Vi koji kažete da nije tačno kažite to narodu. Kažite to narodu. Kažite to administrativnim radnicima u sudu, na primer. Čujem iz njihovih usta da mnogi od njih imaju platu 3.000 dinara. (Glasovi: Nije istina.) Nije istina? To nije istina?
(Glasovi: Kad si ti bio u Vladi bila je pet maraka.)
Tada kada je bila pet maraka ja nisam bio u Vladi, bio sam u opoziciji, a za tih pet maraka se moglo mnogo više kupiti nego danas za 100 ili 200 maraka. (Mnogi negoduju.) Da, da. Ali, uporedite šta se moglo kupiti 2000. godine za 100 maraka. Ta roba se danas ne može kupiti ni za 300 ili 400 maraka. Takav je raspon cena.
Sada uvodite još i ovu taksu i sramota vas je da odmah u zakonu kažete da će se opet ta taksa naplaćivati uz brojilo, nego ste se dosetili, doći ćemo i do tog člana zakona, da prepustite državnoj televiziji da sklapa ugovor sa jednim od javnih komunalnih preduzeća; to će svakako biti Elektroprivreda Srbije, jer nema nikog drugog kao je u stanju da obavi to na nivou Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se apsolutno ne slaže sa ovim amandmanom. Besmisleno bi bilo onemogućiti državnu televiziju da se bavi organizacijom koncerata i drugih priredbi. To može biti veoma značajan izvor prihoda i državnu televiziju treba pomoći da to organizuje i, zapravo, da se bavi  organizovanjem priredbi koje će postati priredbe tradicionalnog karaktera. Na primer, priredbe gde će se vršiti takmičenja za najbolju narodnu muziku, izvornu, novokomponovanu, zabavnu muziku, zatim takmičenja u raznim drugim vrstama umetnosti itd. To je ono što bi bilo veoma dobro u svemu tome.
S druge strane, ne treba joj ograničiti delokrug rada. Ko zna šta u praksi može da iskrsne iz oblasti njenog delokruga, što bi bilo veoma unosno, što bi joj obezbedilo zaradu i poboljšalo ekonomski položaj.
Vidite, 1993. godine kod nas skoro uopšte nije bilo privatnih televizija. Sećam se da je bila "Palma", "Studio B" je glumio da je privatan, a nije znao da će ga posle dve godine opet preuzeti u državnu svojinu. Vi ste ga preuzeli, ja u tome nisam učestvovao. Demonstrirao sam protiv toga. Vaš potpredsednik Vlade Čović je to sproveo u život, dakle ono što je već bilo privatizovano, gde su radnici preuzeli akcije, on je vratio u državnu svojinu; i to su vaši reformatorski potencijali iz prošlosti.
Međutim, ovde opravdavate zašto sada uvodite pretplatu, pa kažete - imate izuzetke, slepe, invalide 100% itd. Svi ti izuzeci su postojali i ranije. I ranije je bila kategorija stanovništva koja je oslobođena plaćanja pretplate. Pogledajte stari zakon, pa ćete se uveriti.
Ranije je pretplata mogla da ima smisla jer je postojala samo državna televizija, pa je svako ko je kupovao televizor mogao da gleda samo program državne televizije. Tu je pretplata imala smisla; ko ima televizor plaća, a ko nema televizor ne plaća. Sada čovek kupi televizor i može da optira, ima ogroman broj domaćih programa, u Beogradu se gleda 17 ili 18, možda već 20 programa, i što bi neko morao da gleda državnu televiziju. Ali, sada čovek stavi satelitsku antenu, pa može samo satelitski program da gleda, neće da gleda državnu televiziju, a mora da plaća pretplatu.
Ako je nekada bilo razloga da se uvodi pretplata, to je bilo ranije, kada je državna televizija imala monopol. Sada kada državna televizija nema monopol, vi ne možete ničim obrazložiti uvođenje pretplate; ako je to parafiskalni prihod, on se mora na taj način i obračunavati.

Da. Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je jedan veoma obiman član 81. Ja predlažem da se u on u celosti briše, a zašto? Zato što se tim članom 81. precizira način plaćanja pretplate, a pošto sam već predložio da se ukine obavezna pretplata, da se izbaci iz zakona. Očekujem da će Vlada u međuvremenu razmisliti, da se neće izlagati dodatnom besu naroda, već se dosta izlagala i do sada, i da će odustati od te pretplate, da će finansiranje državne televizije prikopčati za budžet, i ostale načine sticanja novca.
Ovde se kaže da vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaćanja pretplate javnim radiodifuznim servisima. Dakle, reč je o većem broju tih servisa, o dva servisa, to su Radio - televizija Beograd i Novi Sad. Dakle, to se ne slaže sa našom koncepcijom koju sam elaborisao u velikom broju amandmana, da treba pod hitno privatizovati Televiziju Novi Sad i da ona bude puštena na tržište, s tim što bi imala tu početnu privilegiju da dobije frekvenciju za celu teritoriju Vojvodine i eventualno za još jedan deo Srbije, van Vojvodine, možda Beograd, smederevski kraj itd.
Dalje, ovde se kaže da se plaća jedinstvena radio-televizijska pretplata u istom iznosu za celu teritoriju Republike Srbije. Ni to sada nema smisla. Prvo, zato što postoje delovi teritorije Republike Srbije na kojima ni danas ne može da se vidi program nijednog kanala državne televizije. Drugo, što gledaoci ne gledaju samo program državne televizije nego gledaju razne televizije, pa ako već postoji obaveza plaćanja, onda bi bilo neuporedivo celishodnije da se sami građani opredele čiji će program plaćati; ne sviđa im se državna televizija, neće nikako da gledaju njene programe, ali im se sviđa neka lokalna privatna televizija, pa kažu - ako već moram, radije ću nju finansirati, radije ću njen program platiti. To više ima smisla, ako već mora da postoji pretplata, onda da sam građanin optira kojoj će televiziji ići njegov novac.
Dalje, u nekim mestima se gleda više programa, a u nekim manje. Nema smisla da svi podjednako plaćaju: građanin Beograda koji gleda 18 ili 20 programa i građanin Crne Trave koji jedva jedan, eventualno dva programa može da uhvati na svom prijemniku, i to ne može svaki građanin, zavisi na kom području opštine Crne Trave živi. Građani Crne Trave - zašto to ismejavate? Hoćete li građansko društvo? Svi pripadnici građanskog društva su građani. Ja mislim da ima mnogo pametnijih građana Crne Trave nego poslanika u ovom skupštinskom zdanju, ubeđen sam u to, a to može da se proverava, i obrazovanijih i inteligentnijih itd.
U stavu 3. se kaže da se pretplata plaća po domaćinstvu i na prijemnike koji su vezani sa kolektivnim antenama. Vidite, ako postoji kolektivna antena, ko je taj ko je u stanju da proveri čiji je sve prijemnik vezan za kolektivnu antenu? Ne mogu ni inspekcije Elektroprivrede da utvrde ko se sve na divlje priključio na struju ili na tuđe brojilo, pa neko drugi za njega plaća struju, ili se priključio direktno na mrežu, a sada ćete vi da ustanovite ko se sve uključio na kolektivnu antenu. Teško; možda možete, vi ste eksperti.
(Ivan Andrić: Ima uređaje.)
Uređaje? Nema uređaje za antenu, za priključak antene. Nema tog uređaja koji može otkriti.
(Ivan Andrić: Ima Beba.)
Beba Popović, je lÄ on ima taj uređaj? Dobro, bolje te pare iz budžeta kojima ste opremali tehniku Vladimira Popovića Bebe da ste upotrebili da osposobite državnu televiziju.
Oduzimajte mi vreme, ja sam već odlučio da do 22,00 časa večeras govorim, a ako se produži posle 22,00 časa ja odoh, pa vi sami.
Dobro je ovo što ste domaćinstva oslobodili obaveze da plaćaju više pretplata za više prijemnika, jer naravno nije vam moglo pasti na pamet da idete po kućama da kontrolišete koliko ko ima televizijskih aparata ili radio-aparata.
(Ivan Andrić: Planirali, pa odustali.)
Planirali ste, pa ste odustali, evo ispravlja me Ivan Andrić. Znam ja šta ste vi sve planirali. Vi ćete ljudima i zube po ustima da brojite, pa da jednu vrstu poreza propišete za prirodne zube, a drugu vrstu za veštačke zube. Sve ste vi to u stanju.
Zatim, hoteli i moteli plaćaju pretplatu na svakih 10 soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom. Ajde ovako ovo da preformulišete - da hoteli plaćaju pretplatu samo za one dane kada su im sobe iznajmljene. Imate masu hotela gde su preko cele godine sobe prazne. Nema nikog u sobama, postoji televizor, ne uključuje se, ali se plaća pretplata.
Dalje, obaveza plaćanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika. Je li isteklo vreme? Nastaviću kada neki drugi amandman bude po ovoj tački.

Ovo je isti član na koji se odnosi moj amandman. Vidite koliko vam je ovaj član besmislen. Vi ovde u nekoliko stavova obavezujete građane, sva fizička i pravna lica da prijavljuju nabavku prijemnika, a šta će oni koje ste zatekli ovim zakonom i već imaju prijemnike. Ne može on sada da prijavljuje nabavku, ako već ima 20 godina prijemnik. Niste tu predvideli hoće li on da prijavljuje ili ćete vi da pretpostavljate da ima?
(Marijan Rističević: Komšija će da prijavi.)
Ili će komšija da prijavi da ima prijemnik. Ovde je eskulpiran svako onaj ko ima prijemnik pre stupanja na snagu ovog zakona. Po slovu člana 81. zakon se odnosi samo na one koji u budućnosti kupe radio ili televizijski prijemnik, i sada će tu postojati dve kategorije: kategorija onih koje će možda neke prodavnice evidentirati da su kupci televizora, pa će biti prinuđeni da prijave i oni koji će na crno kupiti televizor ili ga uneti iz inostranstva, pa to niko neće evidentirati.
Šta ja vama sa ovim ukazujem? Ukazujem da vam suviše neozbiljni ljudi rade ovaj zakonski tekst. U prvom stavu kaže se da vlasnici imaju obavezu plaćanja. Moja obaveza plaćanja traje od trenutka kada mi se ispostavi račun, a gde je vama evidencija ko u ovoj državi ima televizor. Imate li tu evidenciju? Kada su ovi popisivači popisivali sada stanovništvo, da li su tamo morali da popišu i televizore? Ja sam video za krupnu i rogatu stoku da postoji rubrika, čak ni sitnu stoku nisu popisivali, koliko znam, kokoške itd. Popisivali su možda automobile, nisam 100% siguran, jer mene nisu pitali, ali da su upisivali televizore ne verujem.
(Žarko Korać: Ne mogu se ti podaci koristiti.)
Ne mogu se koristiti ti podaci, a nisu televizori ni popisani. Ne verujem da biste vi izdržali da ne iskoristite te podatke, samo da su vam potrebni. Međutim, nisu televizori ni popisani, tako da vam je ovaj član 81. besmislen. Ispustili ste glavno njegovo obeležje, glavni njegov sadržaj.
Znate, ja sam bio u prilici da vas tri dana strpljivo učim, možda ću biti voljan i ubuduće, ali ne verujem da ću besplatno, jer ovo je stvarno bilo satima predavanje o pravnoj tehnici i o pravnom normiranju. Ne verujem da ste kao slušaoci osposobljeni da izvršite percepciju novostečenog znanja, ili je tog znanja bilo toliko mnogo da apsolutno ne dolazi u obzir da ga potpuno shvatite i prihvatite i da njime vladate.
Predlažem vam, pošto niste znali ovaj član da formulišete, da ga potpuno ukinete, da ukinete TV pretplatu. Znam šta ste vi smislili, bićete pametniji od prethodne vlasti, pa nećete naplaćivati taksu, jer ako neko...

... na farmi ima brojilo. Međutim, to je suviše mali gubitak, suviše mali problem u odnosu na onaj problem koji sami sebi ovde namećete.

Dame i gospodo, mojim amandmanom tražim da se briše član 82, ali naravno u slučaju da se prethodno izbriše član 81. i stav 1. člana 80. Ne zna se još šta je prihvaćeno, još se Vlada nije izjasnila, kako vi znate unapred? Vlada se izjasni valjda kada dobijemo napismeno, da li je tako. Prema tome, ako Vlada ne prihvati brisanje stava 1. člana 80. i celog člana 81, onda je dobro da ostane i član 82, jer on već daje oslobođenje od plaćanja jednoj kategoriji, veoma uskoj kategoriji stanovništva. Nije loše da bar oni budu oslobođeni tog plaćanja, tako da po ovom pitanju ne bih naročito dugo govorio, osim što bih vam napomenuo da nema te tehnike koja može precizno vašu volju sprovesti u život u pogledu ovog plaćanja.
Lako je sada pronaći ko će biti oslobođen, ima invalida stoprocentnih, lica koja su izgubila sluh i vid itd. Što se tiče ostalih kategorija stanovništva, jednostavno ćete doći u situaciju da vam je to nesprovodivo. Ne mislite valjda da su oni ljudi koji su razmišljali 1993. godine o zakonu kojim se naplata prebacuje na električno brojilo bili toliko glupi da nisu znali da je besmisleno naplaćivati taksu za televiziju na brojilo na adresi gde niko ne stanuje ili gde nema televizora. Ne postoji mogućnost kontrole. Uputno je ukinuti pretplatu uopšte, jer nemate dovoljno inspektora koji će sada ići od kuće do kuće i kontrolisati ko ima televizor. Nemate. Građani koji već imaju televiziju neće ići da se prijave ni po cenu života, ja vam to garantujem.
Prvo, postoji obaveza samo za onog ko tek kupi televizor da ga prijavi, a onaj ko već ima televizor nema obavezu prijavljivanja i neće ići dobrovoljno da vam se prijavljuje, što bi to radio. Čak iako mu propišete kaznu, neće hteti to da radi. Ne zaboravite, vi ste u Nišu ubeđivali narod da ne treba ni struju da plaća. Narod vam poverovao, cepali, spaljivali račune za struju. Kada se vlast promenila, sada su njihovi dugovi najveći. Nemaju leba da jedu, a sada moraju da plaćaju račune za nekoliko godina unazad. Sada ćete imati takvu situaciju da vam se građani neće prijavljivati, neće hteti da plaćaju i videćete za pola godine da ćete morati da vratite državnu televiziju na budžet, jer će naplata biti nikakva. (Iz sale: Davaćemo televizore na kredit.)
Dajte i televizor na kredit, možete to sve da radite, možete da delite i televizore besplatno, a posle taksu da naplaćujete. To je pametna ideja. Znate, u Americi kada tražite priključak za telefon, kompanije, i između njih je konkurencija, vam donesu besplatno i telefon, samo da biste bili njihov pretplatnik. U Srbiji to tako zadugo neće biti, ali neće vam uspeti ni ovaj zakon, neće vam uspeti naplata, nema šansi da ubedite narod...

Da. Ne sekiram se, samo pokazujem narodu kako vam je zakon promašen, a naravno da pomalo na jedan prikriven način stavljam do znanja narodu koji je najpametniji oblik ponašanja, ali ga ne pozivam da se tako ponaša. Nisam, nisam; to što stavljam do znanja da postoji mogućnost izvrdavanja zakona, ne znači istovremeno da pozivam na izvrdavanje zakona. (Milka Marinković: Znači.) Milka, ej, prouči to malo, Milka, Kalzen "Opšta teorija države i prava", Milka (Milka Marinković: Znam bolje nego ti to.) Znam, ali izgleda da si Kardelja više čitala nego Kalzena. Nemoj. Ti se pravnik starinskog kova, iako se dobro držiš.
Prema tome, nema ovde mehanizma. Ne vredi vam zakon bez mehanizma kako da ga sprovedete u praksi. Nikakvu naplatu ne možete da postignete bez tog mehanizma. Koja je jedina reperkusija, a morate tražiti novi izlaz, koji je jedini adekvatan izlaz, da ukinete televizijsku pretplatu. Evo, možemo da vidimo, danas je 11. juli, a za nekih šest meseci doći ćete sigurno u situaciju da konstatujete da vam je naplata televizijske pretplate neuspešna i da morate tragati za drugim nekim izlazom.
Hajde, ako nije tačno, izložite onda kako ćete ubediti građane koji već imaju televizore da dođu u radiodifuzni servis i da prijave republičkoj ustanovi radiodifuznog servisa. Prvo, niste ni naveli ima li ta republička ustanova radiodifuznog servisa svoje isturene agencije u unutrašnjosti. Ima agente? Zašto niste objavili spisak agenata da se njima prijavljuju. Da li vi mislite da će svaki građanin Srbije da putuje u Beograd da prijavi? Važi li prijava poštom? Gde piše? Gde piše kako se prijavljuje? Nemojte, ne važi poštom jer nema potvrde da je primljena prijava. Hoće li to biti obaveza da poštom pošalje dostavnicu? Vama to izgleda čudno. To su sve reperkusije vašeg zakona.

Voda služi za piće, za kupanje i za slične stvari.

Pre svega za piće, ne može čovek da se kupa ako je žedan.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se briše u celosti član 83. Član 83. se odnosi na visinu i način plaćanja pretplate. U stavu 1. se kaže - visina mesečne pretplate za prijemnike koji se koriste u domaćinstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica iznosi 210 dinara. Apsolutno sam protiv pretplate, a posebno protiv ovako visoke pretplate, 210 dinara je previše. Jeste previše. Sedam puta je više u odnosu na raniju pretplatu.
Malopre je Žarko Korać rekao, odgovarajući na moje izlaganje, da se ranije visina pretplate menjala sa svakim poskupljenjem struje. Vi zaboravljate da su sva ranija poskupljenja struje bila retka, otprilike dva puta godišnje i samo 9,5%; za dve i po godine dok sam bio u Vladi Srbije struja je poskupljivala u nekoliko navrata, valjda tri puta za dve i po godine po 9,5%, i bilo je dovoljno struje bez stranih donacija.
Ti treba da naučiš da ne može struja biti gusta i retka. Ili struje ima ili nema. Može samo napon da joj varira, a napon ne zavisi od gustine.
S druge strane, pored ovog plaćanja domaćinstva, svako ko ima motorno vozilo plaća plus, pa se u drugom stavu kaže: "Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara". Plati 210 za televizor u kući, pa još 440 u automobilu, godišnje. Kući plaća 12 puta 210, to je 2.520.
Dalje, ko će sad da kontroliše koji građanin ima radio ili televizijski prijemnik u automobilu, a koji nema. Hoće li to saobraćajni policajac da radi? Prilikom registracije ne postoji obaveza prijavljivanja radija u automobilu. Neko ima televizor. Nemate obaveze. Dakle, nemoguće je kontrolisati. Ako se i propiše obaveza da se prilikom tehničkog prijema ustanovljava ima li neko aparat ili nema, to se jednostavno izvlači. Vi znate sada su radio - aparati u vozilima uglavnom takvi da možete, kad parkirate auto, da ga izvadite i stavite u akt tašnu i ponesete, a kad se vratite, opet ga ubacite u kasetu koja je predviđena za radio-aparat. Nemoguće je kontrolisati i nećete uspeti. Niko ko ima radio-aparat u vozilu neće vam plaćati tu pretplatu. Nije lud da plaća kad ne mora. To ne može biti posao saobraćajnih policajaca, jer saobraćajni policajci se bave drugim stvarima.
Dalje, kaže se da se pretplata iz stava 1. ovog člana plaća mesečno, najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako je to zaista tako, kako ćete da plaćanje pretplate vežete za račun za struju kad postoji veliki broj ljudi koji struju plaćaju akontacijom ili na osnovu tromesečnog izveštaja. Kako to onda može? Predvideli ste da se to plaća uz račun za struju ili uz neki drugi komunalni račun.
Čedomir Jovanović nije do kraja pročitao zakon. Potvrdite mu, gospodine Korać, da je predviđeno da se sklopi ugovor sa nekom od ovih ... Koje ćete, ako nećete Elektroprivredu? Hoćete vodovod, kanalizaciju? Onda ne postoji jedno preduzeće za celu Srbiju, nego mnogo takvih preduzeća, pa neko vam naplati i ne da vam pare, pa se stalno preganjate s njima hoće li to da plate ili ne. Kad je jedno preduzeće, lakše mu je skinuti sa računa. Ne može PTT. Šta vam to PTT redovno mesečno naplaćuje, pa da može da se zakopča. Ne može.
(Glas iz sale: Naplaćivaćemo uz račun za telefon.)
Može i to, ali imate mnogo krajeva u Srbiji gde još nema telefona. Uvedite u sva sela telefone, pa ću vam oprostiti 50% ovih nebuloza koje ste uveli u zakon.
Dalje, kažete: "Pretplata iz stava 2. ovog člana plaća se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila". Čovek registruje i kaže - nemam radio-aparat, a onaj službenik na šalteru - ajde da proverim, i dođe do auta i vidi da nema radio-aparata u autu i ne plaća. Šta sad? Ništa.
Reč je još ovde o procentima, valjda će biti prilike da vam i to osporavam.

Vi ste morali, gospođo Čomić, da intervenišete i da sprečite mešanje bilo kog narodnog poslanika u sudski proces koji je još u toku. Izrečena je prvostepena presuda, ona je sramotna, po mom mišljenju, ali ona ne može na ovaj način da se afirmiše od strane šefa poslaničke grupe vladajuće većine i da se dodatno vrši pritisak na sudstvo, pogotovu kada znamo da apsolutno nigde u  medijima nije bilo moguće govoriti o tom strašnom presedanu.
Nije bilo mesta gde se mogla preseliti državna televizija da emituje program, a da je ne nađe NATO pakt. A one koji su naredili bombardovanje vi ovde primate kao najveće prijatelje.
Dragoljub Milanović je bio jedan od najlošijih direktora državne televizije i urednika pre toga. Samo je jedna osoba gora od Dragoljuba Milanovića, a to je Bojana Lekić.