Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SSJ-a je besmislen, kao i sama zakonska odredba. Ovde je samo reč o licitiranju oko visine iznosa pretplate, ali je problem u tome što je ta pretplata nenaplativa. Vi ste danas ovde dovoljno rekli narodu zašto on neće sada da prijavljuje svoje televizijske prijemnike i zašto neće da plaća pretplatu. Vi ste im kao primer dobre televizije ponudili Bojanu Lekić i sadašnju uređivačku koncepciju RTS-a. To ogromna većina građana Srbije neće da plaća, a da vidimo kako vi možete prinudom da naplatite.
Prvo, građani neće da prijave, neće u ogromnoj većini, i to vam garantujem. Sada ćete vi ići od kuće do kuće da kontrolišete ko ima televizor. Bez sudskog naloga ne možete da uđete ni u jednu kuću, za to ne može sud za prekršaje da da nalog, nego može da da istražni sudija ili sud opšte nadležnosti. Prema tome, u kuće ne možete da ulazite; da gledate ko ima antenu - može čovek da ima antenu, a da nema televizor, ili da antenu skloni u dvorište ili da ima sobnu antenu i ništa vam to ne znači.
Ovde ste predvideli kaznu od godišnjeg ukupnog iznosa pretplate, međutim ta kazna će vam biti nenaplativa jer milioni ljudi neće hteti da plaćaju pretplatu. Potpuno ste promašili. Naša evidencija o broju prijemnika ne postoji; naplaćivano je automatski, imao čovek prijemnik ili ne. Naplaćivano je uz račun za struju, po brojilu, a ne po prijemniku, tako da je platio eventualno i neko ko nema; to je bila vrsta takse, taksa za državnu televiziju koja nije postavljala pitanje ima li čovek prijemnik ili nema. Svako je morao da plati.
Međutim, opšti konsenzus je postignut da se ukine pretplata, a ja se ne sećam da li se i jedna stranka suprotstavljala ukidanju pretplate; možda je samo jedna bila, naša nije, mi smo se neprekidno zalagali. Bio je naš zakonski projekat iz oktobra meseca da se potpuno ukine pretplata.
Ako je iko bio ljut na uređivačku politiku Dragoljuba Milanovića, to je bila SRS i mi smo to otvoreno govorili. U našim očima Dragoljub Milanović ima samo jednu olakšavajuću okolnost, što je Bojana Lekić neuporedivo gora od Dragoljuba Milanovića, što je sada jezik mržnje mnogo intenzivniji, mnogo jači, mnogo izraženiji ...

... i što je sada progon opozicije iz informativnih programa mnogo delotvorniji, efikasniji, potpuniji. Da li mi je isteklo vreme?

Rekao sam šta sam imao.

Ovaj amandman je smislen i zato ga podržavam u ime Srpske radikalne stranke. Vidite, tamo gde se od naroda prikuplja novac želite da pratite indeks rasta cena na malo, a tamo gde se narodu daje novac, tamo pratite prosečnu platu. Kod penzija određujete mesečni iznos na osnovu neke kombinacije koja se pokazala krajnje lošom. Zašto ovde niste stavili da rast pretplate zavisi od rasta plata, a ne od indeksa rasta cena na malo? Indeks rasta cena na malo je mnogo veći od indeksa rasta plata. Plate nisu u stanju da prate cene.
Ovaj amandman gubi smisao kada se ima u vidu da je pretplata nenaplativa. Vidite, ranije se pretplata vršila preko inkasanata. Godine 1993. došlo je do tolike krize u naplati pretplate da je jednostavno tražen neki izlaz iz situacije u kojoj ogroman broj građana neće da plati. Nije s neba pa u rebra došlo do ideje da se pretplata vezuje za račun za struju, odnosno za brojilo, nego zbog činjenice da se skoro uopšte nije plaćalo. Možda ni 30% građana Srbije nije plaćalo pretplatu. Sada vam neće ni 20% plaćati. (Iz sale: A na telefon?) Na telefon je nemoguće da građanin odbije pretplatu, isključi mu se telefon; a vi mu se ne možete penjati na krov da mu isključite ili skinete antenu. Ne možete, dakle, da ga sprečite da gleda televiziju, a da ga naterate da plaća. Nemate tog instrumenta. (Iz sale: Vrlo inteligentno.) Veoma, naravno. Veoma.
Vi ovde apelujete na svest naroda i kao argument mu nudite sadašnju državnu televiziju. Sadašnja državna televizija je kao u Titovo vreme. Neće narod da je gleda, ne gleda je, psovao je ranije državnu televiziju, a sada je još više psuje. Ne pada mu na pamet da joj daje novac. Videćete, kada još više učvrstim narodu to uverenje, zbog toga celi dan pričam, i juče i danas itd. Za telefon pitate... Što se tiče smeha, u ovoj Narodnoj skupštini, vi neprekidno produkujete taj smeh. Vi se neprekidno smejete. Sada ću vam odgovoriti zašto: smejete se zato što ste sami sebi uskratili pravo ovakvim Poslovnikom da govorite za govornicom. Niko od vas sada nema pravo da se javi, da učestvuje u raspravi u pojedinostima. Ranije je uvek postojalo to pravo i bilo je neprikosnoveno svakom poslaniku. Vi ste redukovali poslanička prava, ne možete za govornicu. Ako nemate amandman, ne možete ni da govorite. To je istina. Redukovali ste sami svoja prava i ...

... sve vam je smešno. Treba da vam bude smešno, samo se zapitajte ko vam je najsmešniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je besmislen. Obrazloženje koje je podneo autor amandmana Aleksandar Radosavljević je neverovatno. On sad misli da narod zamajavaju oni koji su protiv pretplate. Videćemo ko zamajava narod kad dođe do prvog pokušaja pretplate. Garantujem vam unapred da će vam pretplata biti neuspešna, da nećete uspeti da je naplatite i nemate instrumenta da je naplatite. Nemate načina da narod naterate da plati pretplatu.
(Glas iz sale: Narod je uz nas.)
Jeste, jeste, zato što ste mu obećali punu zaposlenost pa sad otpuštate 700.000 radnika, zato što ste obećali jeftinu hranu i struju pa je sada struja šest puta skuplja nego što je bila ranije, a hrana ko zna koliko. Sad ćete kroz ovaj pokušaj naplate da vidite koliko je narod uz vas. Sada ćete videti da skoro niko u narodu nije uz vas. Možete da obećate onima kojima planirate da vraćate imovinu - plati pretplatu, pa ćemo ti vratiti imovinu. Možda tu nešto postignete, ali to je sve što možete da postignete. Narod nema nikakvog razloga da vam plaća pretplatu, vi ga ne možete naterati da je plati. Nema institucionalnih mogućnosti da ga naterate. Samo onaj ko ne zna šta će sa parama, a vas eventualno voli jer se zahvaljujući vama obogatio, može da vam plati. Obično su oni koji imaju najviše para najmanje spremni da pare daju. Najveći broj građana Srbije je toliko osiromašio za ove dve godine da i nema od čega da plaća. Ne možete da naplatite nikako.
(Glas iz sale: Kad su vile napravljene?)
Te vile su napravili ovi glavni među vama ovde. Nijedna državna vila nije napravljena za one dve godine dok sam ja bio u Vladi, ni jedna jedina. Vile su pravili neki, poput Nebojše Čovića, koji su ranije bili na vlasti, pa su sad opet uz onaj mali opozicioni intermeco. Pogledajte to. Ko je na Košutnjaku dobijao državne vile, ko na Dedinju? Koliko ima vaših funkcionera koji su tako dobijali vile, čak i u ono staro komunističko vreme. Lako je Biljani Kovačević - Vučo, njen otac, Titov general ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vratite temi, odnosno sadržaju amandmana koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.)
Samo odgovaram na ove upadice iz sale, a vi ste sami sebi oduzeli pravo da govorite za govornicom, pa moraju vaši poslanici odnekud da progovore i oni iz dubine sale progovaraju.
(Predsedavajuća: Podsećam vas da komentarišete amandman koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, član vladajuće koalicije i poslanik DOS-a. Ali, više nemate vremena za razgovor o amandmanu.)
Ako nema vremena, onda više neću.

Dame i gospodo, mislim da je sasvim umesan amandman narodnog poslanika Branislava Kovačevića. Obećavam mu, ako budem imao vremena da dođem na glasanje, da ću glasati za njegov amandman. Bojim se da mu to neće mnogo pomoći, ali me čudi njegova ljutnja i revolt zbog činjenice da su lokalne radio i TV stanice na svojim plećima izvukle teret vaše političke borbe i dovele vas na vlast, a sada ih puštate niz vodu. Što se  čudite, gospodine Kovačeviću?
To je manir vaše vlasti. Poput tih lokalnih radio i TV stanica vas su i mnogi studenti doveli na vlast, po ciči zimi se tukli sa policijom, borili se, pa ste im digli školarine sada do neba. Niko se ranije nije usudio u starom, nenarodnom režimu da toliko podigne školarine studentima. Zatim, mnogi radnici su izvukli na svojim leđima vašu borbu. Sada ih masovno otpuštate. Mnogi penzioneri su se smrzavali demonstrirajući u zimskom periodu, da bi vas doveli na vlast. Sada ste ih pustili niz vodu. Mnogi seljaci su vas podržavali, sad su još nezadovoljniji svojim položajem nego ranije.
Državni činovnici su vas podržavali, pa su sada pušteni niz vodu. Zaprepastio sam se neki dan kada sam čuo da ima činovnika u pravosuđu sa platom od 3.000. Prema tome, nema razloga da se čudite što su lokalne radio i TV stanice puštene niz vodu. To se moglo i očekivati. One su svoju ulogu ispunile. Sada one nisu potrebne. Još su opasne, jer se s vremena na vreme na nekoj od njih pojavi i neko iz opozicije.
Neki dan sam bio na jednoj lokalnoj TV stanici u Užicu i posle moje emisije je zabranjena. Našli joj tamo nešto drugo - nije platila porez, uvek se nešto nađe. Znate, kad dođu inspektori sa zadatkom da ne izlaze dok nešto ne nađu, uvek se nešto nađe. Nisu popravili vodokotlić, nisu okrečili, nisu ovo ili ono. Prema tome, nema ovde razloga čuđenju.
Podržavam iskreno vaš amandman, čak sam mnogo širi, ako ste pratili malopre moje izlaganje, u tome. Za to sam da svaki građanin slobodno određuje kome će platiti pretplatu, ako uopšte želi da je plati. A, pošto će vam pretplata i tako biti neuspešna, pošto skoro niko neće hteti da plati pretplatu i nemate načina da ljude naterate na plaćanje, bojim se da nam nije baš mnogo umesna ova rasprava od nekoliko sati, da vam iskreno kažem. Mogli smo je i prekratiti, nego nisam znao da će Savezna skupština tako brzo završiti rad.

Dame i gospodo, ovaj amandman ukazuje na ozbiljan problem. Ja mislim da je u ovom vašem rešenju najlepše što bi skraćenica radiodifuzne ustanove Srbije glasila - RUS. Posle termina Srbin za srpsku dušu to je najlepši termin, RUS i Rusija, ništa lepše od toga nema. I Staljin je bio veći demokrata od Klintona sigurno, prema tome, ali je ličnost ruske istorije, gospodine Korać, kao što ste i vi ličnost, pretpostavljam, srpske istorije, bez obzira koje ste nacionalnosti, nije bitno, takvo pravo ima i Staljin da bude u ruskoj istoriji. Nije to predmet amandmana. Mislim, prvo, da nema nikakvog razloga da se menja naziv Radio - televizije Srbije, mnogo je lepši naziv Radio - televizija Srbije, nego radiodifuzna ustanova Srbije.
Drugo, vi ovde govorite o ustanovi. Ustanova je organizacija pod čvršćom kontrolom države od javnog preduzeća. Javno preduzeće ima veći stepen slobode u odnosu na izvršnu vlast, nego ustanova. Šta su ustanove? Muzeji, fakulteti, škole - osnovne i srednje, ambulante, bolnice itd. To su ustanove. Javna preduzeća su oblasti tzv. javno-pravnih korporacija i mnogo više ima osnova da RTS bude javno preduzeće nego javna ustanova.
Vi je, naravno, niste ni tako koncipirali. Na drugim mestima vi govorite o RTS-u, odnosno o radiodifuznoj ustanovi kao javnom servisu, međutim u našem pravnom sistemu taj izraz javni servis ne govori ništa. Servis govori o uslugama; javni - da je reč o javnim uslugama. Koje to javne usluge pruža ovaj servis koji se zove radiodifuzna ustanova Srbije? Koje su to javne usluge - javna usluga informisanja? Je li informisanje javna usluga, hajde da raspravimo to pitanje u teorijskoj ravni. Informisanje - javna usluga, ne verujem. Ne verujem da je informisanje javna usluga. Ako je to javna usluga, onda ne mora svako da je koristi. Vi terate sve one koji imaju radio i televizijski prijemnik da budu korisnici usluga ovog javnog servisa. Vi ih terate, vi im naplaćujete to unapred, kao da pretpostavljate da svako od njih mora biti korisnik tih usluga. Dozvolite mu da ima pravo da kaže - hvala, dosta mi je vaših usluga i neću više vaše usluge, našao sam nekog boljeg da me usluži.
Kao kada čovek ima jednog frizera ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... pa mu on pruža određene usluge, šiša ga; kaže - hvala, neću više vaše usluge, hoću nekog drugog. To vam je u sferi usluga tako.

Preskočili ste moj amandman na član 87. Vi ste dužni da obezbedite čujnost svake vaše reči. Ako vam je ovo nova taktika da tolika bude graja u sali da se ništa ne čuje, ako ste slučajno prozivali taj amandman, onda je to vaš problem i morate da ga rešite, ali nije se u sali moglo čuti da ste pomenuli moj amandman na član 87. Bilo je nekoliko tuđih amandmana koje sam propustio namerno da bih govorio o svom amandmanu na član 87.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 92. stav 3. podneo sam u skladu sa mojim prethodnim amandmanom na član 87. Tražim u članu 92. u stavu 3. gde se kaže "Programski odbor ima 18 članova koje bira Narodna skupština", da tu bude tačka, zato što sam već ranije tražio da se preformuliše član 87. i da on glasi - organ upravljanja radiodifuzne ustanove Srbije je upravni odbor". Ja sam ovde tražio 15, a nije problem i da bude 18 članova.
Međutim, tražio sam da članove upravnog odbora imenuje i razrešava Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa; da poslanička grupa ima pravo da predloži članove upravnog odbora srazmerno broju narodnih poslanika koje ima u Narodnoj skupštini; da mandat članova upravnog odbora traje koliko i mandat Narodne skupštine koja ih je izabrala; da Narodna skupština u roku od tri meseca od dana konstituisanja izabere upravni odbor, novi upravni odbor nakon svakog novog konstituisanja i da upravni odbor, prethodni, ostaje na dužnosti do izbora novog upravnog odbora.
To znači da je najprimerenije da se nešto što po svojoj prirodi, izvornoj prirodi pripada sferi izvršne vlasti - ali je suviše opasno ako izvršna vlast to područje monopolizuje, kada je reč o državnoj televiziji, jer videli smo u prošlosti kako to izgleda kada samo jedna partija upravlja - izuzme iz sfere izvršne vlasti i dodeli zakonodavnoj vlasti. Kada se nešto što je po prirodi stvari ingerencija izvršne vlasti zbog ozbiljnosti problema preformuliše u nadležnost zakonodavne vlasti, ne dira se u osnovne principe pravnog poretka.
Kada se precizira da je sastav upravnog odbora Radio-televizije Srbije ili radiodifuzne ustanove, kako vi to zovete, proporcionalan strukturi Narodne skupštine, onda je to najpodesniji način da se obezbedi objektivnost, nepristrasnost, koliko je to objektivno moguće u praksi. I tada će biti problema, ali svakako mnogo manje nego kada državnom televizijom upravlja Vlada neposredno ili jedan vladin prikriveni organ, na koji će vlast imati isključivog uticaja kod konstituisanja. Svi članovi vašeg upravnog odbora biće ljudi vlasti. Svi. Agencija je organizovana od ljudi vlasti. Potpuna će biti kontrola, kao i do sada, od strane vladajućeg faktora, a opozicija neće uopšte učestvovati u upravljanju, a tamo gde tražite od opozicije da vas shvati, da razume vaše gledište i vaš stav, vaš cilj, to ne možete očekivati.
Još nije kasno da razmislite da li će ovo kako ste koncipirali način upravljanja državnom televizijom odgovarati vama kada se uskoro promeni vlast. Ubeđen sam da vam neće odgovarati. Ranije su mnogi u ovoj sali kada je bilo reči o promeni vlasti uzvraćali: oho-ho, oho- ho, kao što se sada čuju uzvici iz sale. Ranije je toga bilo. Vi ništa novo ovde ne pokazujete. Nije valjda da među vama ima ljudi koji misle da je vaša vlast večita. Takve vlasti još u istoriji nije bilo, nikada. Ne može ni vaša biti večita. Može doći vreme kajanja zbog ovakve netrpeljivosti prema samoj instituciji opozicije. Razumem da vi mrzite SRS (žagor), vi nas mrzite, jer nam ništa ne možete. Mi smo vam nesavladivi...

Nema ovde privatnog života.

Ovde je reč o političkoj mržnji i vi bi trebalo da znate da u političkoj teoriji postoji kategorija političke mržnje.

Prvo, ovo je termin koji govori o jednom pojmu koji postoji u životu. Pa da, možete vi stotine žutih i crvenih kartona, ali vi tim kartonima ne možete pobediti. To je suština. Ne mogu vas izgleda ubediti da vam je tu nemoguća pobeda, jer "kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečoveštvom". To je tačno. Kada god ne možete da savladate argument, vi topuz, pa po glavi onoga koji iznosi argument. Postoje i tako tvrde glave kod kojih nijedan topuz ne može da postigne cilj. Takvih glava ima. Zna Šandor, on vam potvrđuje. Jedna od takvih glava je upravo pred vama. Kakav god topuz donesete, kakvim god zamahnete, ne vredi.
Zato bih vam predložio da Vlada prihvati i moj amandman na član 87. i sledeći amandman na član 92, jer su direktno povezani, jer su smisleni, svrhoviti i potpuno saglasni demokratskim principima.

Dame i gospodo, amandmanom na član 94. tražim da se briše stav 5. U stavu 5. se kaže - za članove upravnog odbora radiodifuzne ustanove Vojvodine, agencija imenuje lica koja žive i rade na području AP Vojvodine. Iz istih onih razloga (nije to moj amandman i nema potrebe da dobacujete)  iz kojih sam govorio protiv vašeg člana 87. i 92. obrazlažući svoje amandmane, s tim što se sada amandman odnosi samo na područje Vojvodine.
Znate, kada biste vodili računa o pravnoj strukturi ovog zakona, i u ovakvom ustrojstvu, da biste bili dosledni, morali ste da smislite agenciju na nivou Vojvodine koja će biti pandan ovoj agenciji na nivou Srbije; kada biste hteli da budete dosledni. Nema smisla da agencija na nivou Srbije imenuje članove upravnog odbora za televiziju koja deluje isključivo na nivou Vojvodine. To apsolutno nema smisla. Morali biste, dakle; naravno ja se za to ne zalažem, ali vam govorim koliko je u pravnom smislu vaš zakon nedosledan.
Sada vi insistirate da to budu ljudi koji žive i rade na području AP Vojvodine. Postavljate dva uslova - i da žive i da rade. Šta ako neko živi a ne radi tamo, a tamo gleda televiziju? Živi u Banovcima, radi u Batajnici, a u Banovcima gleda televiziju - ne može. Ili, ako neko ne živi u Vojvodini, a radi u Vojvodini. Ima još ljudi u TV Novi Sad koji žive u Beogradu, ranije ih je bilo. Mislim da je moguće da ima još onih koji žive u Beogradu, a idu tamo da rade. Kao i što ima profesora Novosadskog univerziteta koji žive u Beogradu, a putuju u Novi Sad da obavljaju svoj posao. Ovo vam je sa tog aspekta takođe besmisleno i obrnuto. Onda, čemu ovaj uslov - koji žive i rade na području AP Vojvodine? Šta to sada znači?
Vi biste i ovaj problem najelegantnije rešili, naravno, ja ne plediram da se formira agencija na nivou Vojvodine, najelegantnije biste to rešili, ako biste privatizovali pod hitno TV Novi Sad. Jedan deo akcija besplatno radnicima, jedan deo da se proda, kako to Zakon o privatizaciji predviđa, na javnoj licitaciji i da se taj problem eliminiše kao politički problem. Ubeđen sam da će ta televizija biti mnogo kvalitetnija kao privatna, nego kao državna ili kao javni servis, kako vi kažete. Vi unosite novi termin da biste označili nešto što je u državnoj svojini.
Vidite, ima kod nas starih profesora upravnog prava koji u prvim lekcijama svog udžbenika kažu - javni znači državni. Oni su potpuno u pravu. Sve ono što je javno je i državno. Da li država direktno upravlja ili poverava nekome drugome upravu, to je sa ovog aspekta potpuno beznačajno. Kada kažete javni servis, isto je kao da ste rekli državni servis. Nema razlike. Uostalom, vaša agencija je državna ustanova, i to po svim karakteristikama, po načinu konstituisanja, po nadležnostima; i ne samo što je državna, nego je ustanova u sistemu izvršne vlasti. A što ste je vi formalno odvojili od Vlade, to je stvar nepoznavanja osnovnih pravnih principa na kojima počiva pravni poredak. Nisam u stanju izgleda da vam neke stvari ovde dovoljno efikasno ulijem u glavu, a ne znam iz kojih razloga, ili zato što a priori ne prihvatate ili zato što je to apsolutno nemoguće.
U stavu 6. ovog člana 94. predlažem da se pored programskog odbora postavi i upravni odbor, jer zašto bi Skupština AP Vojvodine imenovala programski odbor, a ne bi upravni odbor. Upravni odbor postavlja agencija za radiodifuziju Srbije, a programski odbor Skupština AP Vojvodine. Da li je to logično? Kako vam je kod državne televizije Srbije? Zašto je to drugačije postavljeno? Zašto je ovde određen sastav, a kod Skupštine Vojvodine nije određen sastav? Kod Skupštine Vojvodine se može desiti da se zadovolji struktura same Skupštine i da poslaničke grupe to predlažu. Da li može, gospodine Korać? Da li ste ostavili prostor za to? Može li to da u okviru istog pravnog poretka dva ovako dijametralno suprotna principa u praksi žive? U okviru modernog pravnog poretka to ne može. U okviru onog pravnog poretka koji vi kreirate nažalost može, ali na svu sreću veoma privremeno.

Dame i gospodo, svojim amandmanom tražim da se u celosti briše član 95. koji se tiče radio - televizijskih stanica civilnog sektora. Vidite, sad ovde koristite termin radio - televizijske stanice, a u prethodnim paragrafima zakona ga izbegavate. Na mnogim mestima sam tražio da taj termin dosledno upotrebljavate. Da li je ovo sad dokaz da je više ljudi radilo različite segmente zakona, pa nisu potrefili terminologiju, ili je nešto drugo u pitanju.
U stavu 1. se kaže: "Radio ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa i organizacija građana". Naravno da oni imaju svoje specifične interese, ali to su najčešće specifični interesi pet, šest ljudi, nekada jednog ili dva čoveka. Da li je to dovoljan razlog da one imaju pravo na formiranje radio - televizijskih stanica pod povlašćenim uslovima da bi protežirali te svoje interese? Mislim da nije. Zato tražim da se briše.
Stav 2: "Osnivač radio ili televizijske stanice iz stava 1. ovog člana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje građana)". Sad ovde pokušavate da bliže predstavite te organizacije civilnog društva. Zašto to niste uradili na početku zakona? Dalje, govorite da su one neprofitne. Da li ste sigurni? One su neprofitne u odnosu na naše poreske organe, pošto još nijedan poreski organ nije uspeo da im uđe u trag. Ali, kada bi se to pobliže istražilo, kada bi se saznalo od koga su sve primali novac i za koje svrhe, situacija bi bila sasvim drugačija.
Treći stav: "Sadržaj programa koji emituju radio ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašću delovanja nevladine organizacije ili udruženja građana, koje je osnivač stanice". Zamislite Biljanu Kovačević - Vučo, Natašu Kandić ili Sonju Biserko kao vlasnike ovih televizijskih stanica pod povlašćenim uslovim delovanja. Dalje se kaže: "Radio ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno područje". Dakle, imaćete ih na raznim nivoima; Nataša Kandić u Beogradu kao matrica, a onda u svakoj opštini po jednog klona, po jednu kopiju.
Ovde još kažete: "ne mogu poslovati na profitnoj osnovi". Prvo, niko od njih neće poslovati na profitnoj osnovi. Svi ste svesni da je nemoguće u toj sferi postići profit još zadugo. Kad raščlanite i Željka Mitrovića, videćete da tu profita od radiodifuzije nema, da je sve zasnovano na nekim drugim ilegalnim radnjama. Ali, doći će i za to vreme.
Dalje, ima nekoliko opštih odreadba, pa onda kažete: "Sredstva za rad radio ili televizijskih stanica civilnog sektora mogu se obezbeđivati iz donacija (čijih donacija?), priloga građana (jes, baš će građani da daju priloge za njihove televizijske stanice), sponzorstva ili iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na radiodifuzni servis".
Šta je ovde važno? Pre nego što ste ovim nevladinim organizacijama dali ovakva prava trebalo je zakonom da regulišete njihov rad, pa da se vidi mogu li nevladine organizacije dobijati novac iz inostranstva. Po izveštajima američkog kongresa, to su bile desetine i stotine miliona dolara. Možda je to za vas malo. Možda neko ko ne podnosi izveštaj američkom kongresu daje još više.
Ali, vi se ovde bojite stranih privatnih lica, bogataša koji bi mogli da investiraju u našu radiodifuziju, zbog moguće zloupotrebe, a nije vas strah kad strane vlade daju novac tzv. nevladinim organizacijama neprofitnog karaktera, jer niko ne daje novac bez posebnog interesa i sopstvenog cilja. Besplatan sir nalazi se samo u mišolovci. Niko ko je dobijao pare nije dobijao te pare bez određene namere. Ima i među vama onih koji su dobijali pare iz inostranstva. Svi koji su dobijali pare, ja nikoga ne izuzimam, od stranih vladinih ili nevladinih organizacija, radili su intenzivno protiv svog naroda i države i ne smeju imati pravo na sopstvene radio ili televizijske stanice.