Nastavljam dalje. To je, dakle, suština ovoga stava.
Drugo, ovde imamo drugi stav koji kaže: "Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana je osnov za izricanje predviđenih mera od strane agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom".
Vidite, neko može da kaže, u programu neke lokalne televizije - taj i taj nastavnik osnovne škole je dokazani homoseksualac, i iznese dokaze, a agencija može po slovu ovoga zakona da toj lokalnoj televiziji zabrani emitovanje programa, privremeno ili trajno.
Malopre je Čedomir Jovanović govorio o članu 17. i samo dve mere naveo, dve kazne koje izriče agencija. On je naveo opomenu i upozorenje. Zaboravio je da kaže - privremeno i trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa. Zašto je to zaboravio da kaže dok je bilo reči o članu 20, o autorskim pravima?
Vidite, vi ste dali pravo agenciji da kada sazna da je neko emitovao tuđi film, tuđu emisiju, bez intervencija autora odmah zabrani tom emiteru emitovanje programa. Može da traži papir, nema papir. Znate, u sferi autorskih prava moguće je i usmeno dogovaranje. Hoćeš da emituješ ovu moju emisiju? Hoću. Koliko ima takvih slučajeva u praksi da jedna televizija proizvede emisiju i podeli drugim televizijama i niko među njima ne sklapa ugovore o emitovanju, niko, jer rade na osnovu poverenja. Razmenjuju program na taj način. Sve dok se ne desi problem, dok autor ne zatraži zaštitu svojih prava, besmisleno je da na ovaj način neko drugi ustaje u zaštitu.
Ja sam za to da se menja Zakon o autorskim pravima, da kod plagijata svi mogu da prijave, da svi mogu da intervenišu kada neko tuđu emisiju prikaže kao svoju, kada neko tuđu knjigu predstavi kao svoju. U slučaju plagijata, dakle, da mogu da svi pokrenu postupak, da mogu da podnesu prijavu, da mogu svi da intervenišu. Ali, tamo gde je reč o emitovanju, isto vam je kao štampanje. Znate, retki su naučni časopisi gde ode čovek i preda svoj rad za objavljivanje, pa ga redakcija pre objavljivanja poziva da potpiše ugovor o izdavanju.

Nema tog naučnog časopisa, koliko ja znam; možda negde postoji. Nemojte ni ovde da uvodite ono što je besmisleno, što samo komplikuje život u praksi.

U ime poslaničke grupe SRS podržavam ovaj amandman da se izbaci odrednica o seksualnom opredeljenju, ali ne prihvatam obrazloženje amandmana, jer ovde ne postoji pitanje morala. Dakle, ne možete za čoveka koji je homoseksualac, zoofil ili pedofil reći da je nemoralan. To je stvar izopačenosti, to je stvar bolesti. Moral je odnos između ljudi, a ne između čoveka i životinje. Onaj ko je zoofil, taj ima iskrenu ljubav, oseća prema nesrećnoj životinji, ali ga treba izlečiti od toga. To je suština.
Dakle, nešto što je teška bolest, bolest koja pogađa pre svega čoveka pojedinca, ne može se nazvati zaraznom bolešću. Ne treba onoga ko boluje od te bolesti diskriminisati dok ne načini krivično delo, ne treba ga progoniti, ne treba ga fizički maltretirati; ne samo da ne treba, nego to treba zabranjivati ako se pojavi u društvu i strogo kažnjavati, kao što bismo kaznili čoveka koji fizički maltretira bolesnika od raka ili srčanog bolesnika itd.
Dakle, onoga ko fizički progoni nekoga ko je bolestan treba podleći zakonskim sankcijama, ali ne sme se ta bolest predstavljati javnosti kao seksualno opredeljenje. Pogotovu to ne smeju da rade prosvetni radnici, ljudi koji vaspitavaju decu. Ne sme se dozvoliti da čovek uđe u učionicu osnovne škole, gimnazije, fakulteta i kaže - hoćete li vi biti heteroseksualci ili homoseksualci, to je stvar vašeg slobodnog seksualnog opredeljenja. To vi govorite ovim zakonom, da je to seksualno opredeljenje, vi ste to ovde napisali, a ja vas ubeđujem već dva dana da to iz zakona mora da se izbaci, jer to nije stvar slobodnog seksualnog opredeljenja nego stvar bolesti.
Mene ne možete povezati sa onima koji tuku homoseksualce na ulicama. To nikada ne bih radio i te postupke osuđujem. Ali, ne možete mene naterati da prihvatim stav da je ovde reč o slobodnom seksualnom opredeljenju, kada to nije stvar opredeljenja.
Dakle, treba naći formulaciju koja će biti primerena, ozbiljna, naučna i u saglasnosti sa principima našeg pravnog sistema. To je nešto na šta uglavnom ćutite, volite na hodnicima da komentarišete, ali vašoj vladi, koja ovo već provlači kroz nekoliko zakonskih projekata, još nijednom niste, bar javno, otvoreno, zamerili zbog toga. Jeste li u raskoraku, vi poslanici, sa Vladom? Iskažite javno taj raskorak, pa bar podržite amandmane koji traže da se iz ovog zakona to izbaci. Pokažite da se distancirate. Vlada očigledno vodi drugačiju politiku u odnosu na vas, skupštinsku većinu. Sve mi to govorite, da sam potpuno u pravu, da podržavate ovaj amandman, ali svi o tome ćutite i niko neće javno da iskaže svoj stav.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 22. tražim da agencija umesto devet ima 15 članova, a zašto? Kada već formirate tu agenciju, ona treba biti telo koje će se sastojati od većeg broja ljudi. Vi ste u prvom predlogu zakona predlagali da bude 15, a onda ste odustali. Nisu mi jasni vaši razlozi zašto ste odustali. Video sam kroz medije da je  došlo  do sukoba između pojedinih stranaka članica DOS-ovske koalicije, po tom pitanju.
Ja sada pokušavam da proniknem u vaš motiv. Jeste li se uplašili ako je veći broj članova, ako ih je 15, da postoji veća opasnost da će se neki od njih odmetnuti i da će kontrirati stavovima Vlade, koja je zamislila preko saveta agencije da sprovodi svoju politiku, ali da ne bude u prvom planu i da se unapred ogradi od svake kritike od te politike. To je osnovna sumnja koja se svakom normalnom čoveku odmah rađa.
Za očekivati je da ste na ovom zakonskom projektu radili dugo i da ga niste nepromišljeno podneli parlamentu na odlučivanje. Podneli ste tekst, zakazana je bila sednica, i u tom tekstu je stajalo - 15 članova. Među tih 15 članova, koliko me sećanje služi, nije bilo predstavnika izvršne vlasti. Je lÄ tako, gospodine Korać? Naknadno ste ubacili predstavnike izvršne vlasti. Dakle, uplašili ste se prevelikog poverenja u ljude koji dolaze sa strane, koji nisu direktno u organima izvršne vlasti. Šta je to na vas uticalo? Šta vam je razvilo tu bojazan? U svom ekspozeu niste nam to podrobno objasnili, a očekivali smo da nam baš to objasnite, da se najviše zadržite na objašnjenju razlika između ovog teksta i onoga koji mu je prethodio, samo nekoliko dana ranije, pa je bio povučen iz skupštinske procedure.
Šta se to među vama desilo da odustanete? Ako je veći broj ljudi i ako zaista to budu ugledni ljudi - unapred sumnjam da će to zaista biti ugledni ljudi i ljudi od časti, dostojanstva, obraza, poštenja itd, jer da vi zaista imate nameru da takve ljude izaberete u savet ove agencije, takve biste ljude birali i u druge državne institucije. Iz toga izvlačim zaključak da se vi samo šalite, da ne mislite ozbiljno. Ali, da ne prejudiciramo, videćemo kada se imena tih ljudi pojave na koga računate i koga ste smatrali ljudima od poverenja. Znaćemo unapred kakva će biti programska koncepcija i strategija razvoja radiodifuzije, čim vidimo ta imena.
Očigledno je da vas neko sa strane na ovo tera, da vas neko pritišće. Prvog dana načelne rasprave (imam još tri minuta, ne sekiraj se ništa) stalno ste govorili - Savet Evrope traži, Evropa traži, Evropa hoće, Evropa insistira, Evropa nas tera itd. Što nam niste ovde dali uporedan pregled rešenja koja postoje u praksi najrazvijenijih evropskih zemalja, Francuske, Italije, Nemačke i Velike Britanije, dovoljno bi bilo, pa da vidimo ko tamo upravlja državnom televizijom, na koji način i kako se upravlja sferom radiodifuzije uopšte. Da vidimo gde su ovde kod vas odstupanja u odnosu na ono što je njihova praksa i zašto se kod nas pojavljuju odstupanja, veoma važna, veoma ozbiljna odstupanja, jer ove institucije koje predviđate kao ovlašćene da predlože svoje predstavnike u savet agencije obično u ovim zemljama, koje sam pomenuo, nisu identične. Tamo to neko drugi radi i na drugačiji način. Velike su razlike između Italije, Francuske, Velike Britanije i Nemačke u tom pogledu. Mogli bismo ući i u te razlike.
Do unazad nekoliko godina, ne znam kakva je danas situacija, do unazad tri godine Austrija uopšte nije imala privatnu televiziju. Pretpostavljam da vam je to bilo poznato. Ne znam da li danas ima, pitanje je. Toliko je to osetljiva sfera, toliko je to ozbiljna sfera, toliko su te zemlje svesne opasnosti kojoj se društvo izlaže ukoliko omogući manipulacije sredstvima radiodifuzije.
Drugo, vi ste ovde zapeli sa insistiranjem na zaštiti autorskih prava, tamo gde se ni sami autori ne trude da zaštite svoja prava. Znate da je kod nas jedno vreme bila prava utakmica koje će sve lokalne televizije reemitovati programe stranih obaveštajnih radio - stanica: "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional", "Slobodna Evropa" itd. Zašto nikada "Glas Amerike", "Dojče vele", BBC, "Transinternacional" i "Slobodna Evropa" nisu tražili zaštitu svojih autorskih prava, nego su čak nekima plaćali da im program reemituje? Bilo je osnovno očekivati da oni traže odmah zaštitu autorskih prava. Neko ovde reemituje "Glas Amerike", odmah Amerikanci dotrče da vas tuže kao što vas tuže kada reemitujete američke filmove i kada reemitujete neovlašćeno njihove televizijske programe, pa da vidimo šta se iza toga krije.

Očigledno je da gospodin Ćirković mene nije dobro shvatio. Slažem se sa njim da SANU u ovom konceptu zakona o radiodifuziji obavezno treba da ima mogućnost da predlaže kandidate za sastav saveta agencije.
Zašto nije podobna Srpska akademija nauka i umetnosti Vladi Srbije i zašto Vlada Srbije izbegava Akademiju? Vlada Srbije kontroliše sve ove institucije. Malo pre je Čedomir Jovanović govorio da je agencija nezavisna, govorio je o zavisnosti i nezavisnosti u pogledu finansiranja. Ali, kod nas, kako ono reče Čeda "en-dži-o" (NGO), nevladine organizacije nisu nezavisne jer ih finansira Vlada. Izdvojeno je u budžetu 500 miliona dinara za njih. Ubeđen sam da će samo one nevladine organizacije kojima dajete pare učestvovati u predlaganju članova saveta agencije.
Vlada svuda ovde može da vodi kadrovsku politiku, osim u Akademiji nauka. Bilo je vremena kada je u Akademiji nauka komunistički režim mogao nešto da postigne, da proglasi Tita i Kardelja za počasne članove, ali u proteklih 12 godina Akademija nauka je imala samo jedan svoj moralni pad. To je kada je izabrala za akademika Dragoslava Avramovića, nakon što je on postao guverner NBJ. Nije ranije zapažala njegova naučna dela, a kad je postao guverner, onda je posle šest meseci postao i akademik. Bojić nije akademik, ni Mira Marković nije akademik, nije srpski akademik. Imate vi u vašim redovima akademika Bogoljuba Karića i njegovu televiziju, ali to su već drugi akademici. U te akademije i akademike neću da ulazim.
Ovde je reč o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U ovih 12 godina Srpska akademija moralni pad te vrste nije imala, osim u slučaju Dragoslava Avramovića. Zato što ne možete da utičete ko će biti izabran za akademika, za dopisnog člana, za redovnog člana, ne možete da utičete ko će biti predsednik Akademije, potpredsednik, sekretar, Akademija vam nije pogodna, jer njen eventualni predstavnik ne bi bio pogodan za manipulisanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je već govora bilo o ovom članu 23. i o strukturi saveta agencije, načinu izbora članova. Mojim amandmanom predlažem da članove saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog poslaničkih grupa formiranih u Narodnoj skupštini.
Šta to znači? To znači da se mora obezbediti princip nepristrasnosti i objektivnosti rada saveta agencije i trajnost načina izbora njenih članova. Vi ste na tako subjektivan način propisali izbor članova saveta agencije da taj način izbora može da traje samo dok ste vi na vlasti. Čim odete sa vlasti, nikom ozbiljnom neće padati na pamet da u tom savetu budu predstavnici nevladinih organizacija, na primer, ili crkava i verskih zajednica, bar dok se ne reguliše pravni položaj verskih zajednica, ili nekih udruženja, ili pripadnika izvršne vlasti.
Ako savet agencije odgovara strukturi Narodne skupštine, onda je to nešto kao ustoličavanje trajnog principa koga bi morali da se drže i oni koji posle vas dođu na vlast. Vi sad imate, bar na papiru, dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini. Imali biste uticaj na izbor dve trećine članova saveta agencije. To valjda treba da vam bude dovoljno, ali da znate, naravno, kod promene vlasti taj odnos snaga se menja.
Oni koji u jednom trenutku imaju većinu prinuđeni su da razmišljaju šta će se desiti kada izgube tu većinu. Ima ovde stranaka koje su mislile da nikada neće izgubiti vlast, a sada se kaju što nisu preduzimale blagovremeno određene korake, kako bi zaštitile svoj položaj kada se nađu na mestu opozicije. Socijalisti su stvorili Jovana Glamočanina, a sada ih je Bog kaznio, pa ste vi njima novog Jovana Glamočanina stvorili u liku Branislava Ivkovića. To je samo ovako, možda malo karikaturalno, da pokažem do čega sve to dovodi, ako se na vreme ne razmišlja o principijelnosti i doslednosti.
U ovom slučaju, naravno, ako savet agencije izražava odnos snaga u Narodnoj skupštini i njegove sednice će imati određenu živost, uz suprotstavljanje stavova. I tamo će dolaziti do nadglasavanja, ali to nadglasavanje će biti izraz demokratije. Tamo gde se ljotićevski koncept primenjuje, ili musolinijevski, staleški, korporativistički, tamo nema demokratije.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi. Da li ćete nastaviti?)
Nastaviću. Tamo se samo glumi demokratija. Zašto je Dimitrije Ljotić bio protivnik demokratije? Zato što na izborima nikada nije mogao da osvoji više od jednog procenta glasova. Musolini na izborima nije mogao da pobedi. Ni Hitler nije baš pobedio. Ušao je u koalicionu vladu, pa je na vaninstitucionalan način nadoknadio ono što mu je falilo.
Autokratskim metodama pribegavaju oni koji su svesni da nikada ne mogu da pobede na izborima, ili koji su slučajno jednom pobedili pa znaju da se to više nikada neće desiti, kao što je toga svesna vaša koalicija. Zbog toga vi tuđinski, nedemokratski koncept ovde forsirate. Staleške predstavnike uvodite u jedno telo državne uprave. To je organ državne uprave.
U ovom slučaju bitna je i još jedna stvar. Ako političke partije, odnosno njihove poslaničke grupe, predlažu odgovarajući broj članova saveta proporcionalno svojoj snazi, one se mogu obavezati da ti ljudi koje će kandidovati budu ugledni stručnjaci, intelektualci, naučnici, umetnici, da ti ljudi ne budu narodni poslanici, ministri, članovi rukovodstava političkih partija.
I tada se to može postići; samo što se tada vrši disperzija poverenja. Nije poverenje koncentrisano samo na jednu sortu ljudi, onu koja se vama dopada, nego na razne ljude, raznih orijentacija, ideoloških usmerenja, naučnog habitusa, različitih profesija itd. Ubeđen sam da mi iz SRS, verovatno opozicija u celini, nećemo imati poverenja ni u jednog čoveka koga vi budete izabrali za ovaj savet agencije.
Oni unapred treba da znaju da ćemo ih osporavati s tog aspekta. Oni unapred treba da znaju, ako među njima bude časnih, da će im život biti nepodnošljiv. Za sve prljavo što se dešava u medijskoj sferi, u sferi radiodifuzije, mi ćemo njih pojedinačno prozivati. Dokle će oni to izdržati?
Mnogi ni u vreme kada su socijalisti sami imenovali članove upravnog odbora državne televizije nisu izdržali do kraja, demonstrativno su podnosili ostavke. Iako su bili (Predsedavajuća: Šest minuta 30 sekundi) protežirani od strane vladajuće partije nisu mogli s vremena na vreme podneti izvesnu samovolju pa su to napuštali.

Pa, sada će vam to sigurno biti jasno, ja verujem u vašu inteligenciju.
Tamo gde vi insistirate, kao osnovu našeg neslaganja, neslaganje ne postoji. Mi srpski radikali ne tražimo da oni ljudi koje bismo mi predložili u savet agencije budu naši ministri, naši poslanici ili članovi rukovodstva stranke. (Žagor u sali.)
Molim vas, da razjasnimo ovo do kraja, imam samo dva minuta, zbog toga, inače meni to ne smeta, ja to i volim, jer je onda diskusija interesantnija.
Dakle, ne insistiramo na tome. Oni koje ćemo predložiti ne moraju ni biti članovi naše stranke, ali je bitno da to budu ljudi u koje imamo poverenja. A sada vi tvrdite da će savet agencije biti potpuno nezavisan od političara. To je nemoguće u civilizovanom i demokratskom svetu, jer u civilizovanom i demokratskom svetu sve je zavisno od politike, pa čak i kiša kada pada. Sve je zavisno od politike.
Od kada postoji civilizacija čovek je politička životinja, tako ga je Aristotel definisao, i vi to ne možete dekretom promeniti. Dakle, nemojte ni pretpostaviti da nas možete ubediti da će nešto biti nezavisno od politike.
U čemu se naša dva koncepta dijametralno razlikuju - u tome što smo mi svesni nemogućnosti izbegavanja zavisnosti od politike, pa tražimo da tu zavisnost demokratizujemo, da se uvede princip pluralizma, a vi tu zavisnost prikrivate na taj način što ćete glumiti da ljudi koji će ući u savet nisu zavisni od naše volje i tako što će isključivo vaši ljudi biti u tom savetu, pa čak i sveštenici koji budu izabrani, i oni će biti vaši.

Poslovnik je dvostruko povređen. Prvo, morali ste odmah da mi date reč čim sam reklamirao povredu Poslovnika, namerno niste, a povreda se i sastojala u stavljanju na glasanje protivno odredbama Poslovnika i ja sam hteo da vas sprečim. Sve ovo  čime je obrazložio svoj predlog Čedomir Jovanović je u redu, sve može po Poslovniku, osim glasanja, da se uvrsti u dnevni red dok ne dobijemo tekst tog zakona. Mi ne znamo ni naziv zakona, on ga je usmeno ovde izdiktirao; prvi put nije, vi ste hteli da stavite na glasanje, izašao je po drugi put da kaže naslov zakona.
Sada da vas pitam, niko od vas ne zna naslov tog zakona, ne znate, nije istina. Možda je zakon stigao u zgradu Narodne skupštine, ali još nije dostavljen poslanicima. Mogli ste do večeras da dostavite, pa na kraju sednice da glasamo, mogli smo sutra, nije kasno za kraj nedelje, po hitnom postupku ima vremena za amandmane, ništa nije sporno osim toga što ste stavili na glasanje po članu 158, a da nismo videli tekst tog zakonskog projekta niti iko ovde zna naslov zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Velimira Simonovića je vrlo interesantan i bio bi, ukoliko se prihvati, u duhu elementarnih demokratskih principa. Ako je već teško postići saglasnost koje institucije će predlagati kandidate za članove saveta agencije i ako vi kategorički ne prihvatate da to budu poslaničke grupe, onda je najdemokratskije da se raspiše konkurs, da se kandidati sami jave, a da se propišu uslovi: visoka stručna sprema, da se bave odgovarajući broj godina određenom profesijom, da se insistira da to budu stariji ljudi da ne bi predugo bili u savetu, a da imaju nagomilano iskustvo. Šest godina je mandat i ima mogućnost obnavljanja mandata itd. Nema mogućnosti obnavljanja? Jednom šest godina i više nikada, je l tako?
Dakle, ta ideja je veoma interesantna i za nas srpske radikale prihvatljiva. Tu bi se opet javljali ljudi koji pripadaju raznim institucijama, možda akademici, profesori univerziteta, iz raznih udruženja književnika, novinara, umetnika itd. Osnovana je pretpostavka da bi se javljala umetnička elita. Doduše, oni koji su zainteresovani, pošto je ovo veoma važan organ državne uprave, onda bi članstvo u tom savetu po prirodi stvari moralo da bude profesionalno. Postoji ogroman broj nadležnosti, ogroman broj poslova koji će obavljati i članstvo u savetu isključuje mogućnost da još nešto pritom ozbiljno i profesionalno rade. Dakle, ukoliko se reguliše njihov profesionalni status u savetu, to bi bilo veoma primamljivo za mnoge istaknute intelektualce.
Ovde ste malopre govorili da želite da proširite slobodu. Možda je to nekada zaista bila vaša iskrena želja, pre pet, šest godina, ali od kada ste došli na vlast vi samo sužavate slobodu. Je li za vas sloboda kada Srpska radikalna stranka pune dve godine ne može da se pojavi ni na jednoj beogradskoj televiziji? Da li je to sloboda? Ako je to sloboda, može to i da se definiše u zakonu - sloboda je da srpski radikali ne mogu da pristupe medijima. Vidim kako kontrolišete i dnevnu štampu. Osim "Novosti" ni u jednim dnevnim novinama nema ništa o onome što sam juče govorio, a govorio sam šest sati. Nije to bitno. Pustite to, to uopšte nije bitno. Bitno je nešto drugo.
Vidite, postoji još nešto o čemu niste vodili računa. Veoma su retke državne institucije koje imaju pravo, isključivo pravo da parlamentu predlažu kadrovska rešenja. To su samo predsednik Republike, po pitanju...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Hoćete li mi malo tolerisati, pa ću skratiti sledeće izlaganje? Kompromis, hvala vam. Za toliko ću skratiti sledeće izlaganje.
Predsednik Republike predlaže sudije Ustavnog suda i predsednika Vlade, mandatara. Vrhovni savet pravosuđa predlaže sudije. Ima li još neko tako važan u državi da ima pravo isključivog predlaganja kadrovskih rešenja parlamentu, a parlament ne sme to da dopunjuje, ne sme da menja ono što je predloženo, ni da dopuni svojim predlozima?
Vi ste sada, pored predsednika Republike i Vrhovnog saveta pravosuđa, tu uveli i pokrajinsku vladu, i pokrajinski parlament, i Republičku vladu, i nevladine organizacije, i crkve i verske zajednice, i razna strukovna udruženja. To je strašno. Ovim ste bacili pod noge i instituciju predsednika Republike i instituciju Vrhovnog saveta pravosuđa, bez obzira ko je sada na funkciji predsednika Republike i ko je u Vrhovnom savetu pravosuđa.
Vi se poigravate tim institucijama, a srozavate ugled parlamenta. Kažete - samo se u parlament može imati poverenja. Pa naravno, kada su jedino članove parlamenta građani neposredno izabrali, jedino poslanici imaju poverenje naroda, a ovi svi drugi nemaju poverenje naroda, nisu ga dokazali. Neka univerzitet izađe na izbore, neka crkve izađu na izbore, neka nevladine organizacije izađu na izbore, neka na izbore izađu strukovna udruženja, da vidimo da li narod u njih ima poverenja. Oni svi pretpostavljaju, narod ih voli. Neka jednom to dokažu. Nemojte im davati ovako krupna i javna ovlašćenja, ako nisu spremni da na izborima provere da li uživaju narodno poverenje.

Više neću sa vama nikada da pravim džentlmenske dogovore, jer ste mi malopre, a konto toga, najmanje jedan minut uskratili, vaša potpredsednica, jer sam imao dva minuta džentlmenskog prekoračenja koje ste mi odobrili, a onda ste mi potpuno uskratili mogućnost da govorim.
Ovaj amandman sadrži jedan element sa kojim bi se poslanička grupa složila, a to je insistiranje, ako je već ovako ustrojena agencija, odnosno njen savet, da obavezno i Srpska akademija nauka i umetnosti bude jedna od institucija koje će predlagati članove. Ne bih se složio da to bude Radio-televizija Srbije. Zašto? Oni su na platnom spisku države, oni su državni službenici, rade u javnom preduzeću i zašto bi oni imali predstavnika u savetu agencije? Vrlo je pametno insistiranje da predstavnik sa Kosova i Metohije obavezno živi na području Kosova i Metohije, a ne neko ko glumi da je sa Kosova i Metohije, ili je poreklom, ili je nekada živeo, pa sada da bude predstavnik. To ne bi bilo korektno.
Vidite, povodom ovog člana oko koga smo najviše vodili rasprave, oko načina formiranja saveta agencije, mnogi od vas su se juče ofirali u javnosti. Gledao sam i razne izjave na raznim televizijama istaknutih predstavnika DOS-a. Mnogi od vas su govorili - podrazumeva se, čim se savet konstituiše, da Pink dobije nacionalnu frekvenciju, podrazumeva se da BK dobije, podrazumeva se B92. Hoćete da pominjem imena? Upravo će to biti prvi ispit saveta agencije. Ako ovim trima televizijama da frekvenciju, sve je onda jasno. Niti ima objektivnosti, niti ima nepristrasnosti, korupcija je na delu. Zašto?
Na stranu to ko je ranije finansirao B92. Tamo još nisu razrešena svojinska pitanja: ko je osnivač, kakva je veza javnog preduzeća "Srbija šume" u nabavci opreme itd. Međutim, Pink je formiran kao julovska televizija, najveće moguće privilegije imao godinama, obavljao pranje novca, kriminalne afere, privilegovan je sa svih strana. Sad ste ga prigrlili i kažete - pa, normalno je da dobije frekvenciju, Pink već ima repetitore svuda. BK televizija je izvorno julovska televizija, televizija na koju u nekim periodima opozicija nije nikako mogla da dođe.
(Glas iz sale: "Radikalski talasi".)
Nije bilo "radikalskih" talasa na BK televiziji nikada. Dakle, izrazito julovska televizija, privilegovano dobila frekvenciju, u vreme kada niko drugi nije mogao da dobije frekvenciju i sada je sasvim normalno da oni dobiju.
Znate, ovde bi trebalo predvideti nešto drugo, da nacionalne frekvencije u početku mogu da dobiju samo državne televizije: RTS, Politika, Studio B, JU info, pa da se onda ove tri prodaju i da ostane samo RTS, da se prodaju za gotov novac, a ne, a konto starih privilegija, da se sad podrazumeva ko bi drugi dobio frekvencije nego Pink, BK, B92. To bi bila sramota za naciju.

Dame i gospodo, u članu 24. tražim  da se taj član menja u celosti i da glasi: "Poslanička grupa ima pravo da predloži članove saveta srazmerno broju narodnih poslanika koje ima u Narodnoj skupštini". Dakle, sve ovo što ste vi naveli u članu 24. predstavlja preciziranje člana 23; veoma komplikovano preciziranje. Vi tu nikakav princip odgovornosti ne uvodite. Sve ove institucije i društvene organizacije vam služe samo kao transmisija za predlaganje. Vaninstitucionalnim putem na njih se vrši uticaj, nekad ucenjivanje, nekad potkupljivanje itd, svi oblici vaninstitucionalnog uticaja, dok se određeni čovek izabere za člana saveta. Posle, niti te organizacije koje su ga predložile imaju nekog uticaja na njega, niti on nekome polaže račune. On nikome ne odgovara. To je problem.
Moderni politički sistemi se zasnivaju, između ostalog, na principu potpune odgovornosti. Svakoj instituciji sistema odgovara za sve što uradi. Naravno, ne mora to značiti krivičnu, pravnu odgovornost, može to biti politička odgovornost. Politička odgovornost je najčešći oblik odgovornosti u demokratiji. Onaj ko politički odgovara, pa se ispostavi da nije opravdao poverenje, mora biti smenjiv. Vama članovi saveta nisu smenjivi.
Skupština nije u stanju da ih smeni osim kada se razrešavaju, kada ispune jedan od određenih uslova. Ali, ne postoji mogućnost smenjivanja celog saveta. To je nemoguće. Ne može savet biti u rangu Ustavnog suda, jer Ustavni sud je na vrhu piramide sudske vlasti, pa Narodna skupština ne može da razreši celi Ustavni sud, ali pod izvesnim uslovima može pojedine njegove članove - ako se ogreše o Ustav ili ispune određene zakonske uslove.
Vi ste savet agencije doveli na nivo Ustavnog suda. On to ne zaslužuje unutar našeg pravnog sistema. To je problematično, kada ga uzdižete na toliki nivo. Najjednostavniji način je da se taj savet, vraćam se dakle na onaj naš predlog pošto i ovaj moj amandman sledi prethodni predlog, konstituiše proporcionalno sastavu Narodne skupštine ...
(Predsednik: Da li koristite naredna tri minuta, kao šef poslaničke grupe?)
Da, mogu. Da se, dakle, konstituiše proporcionalno sastavu Narodne skupštine, da Narodna skupština izabere savet u celini i da on u celini može da odgovara Narodnoj skupštini, ali da se njegov sastav menja posle svakih izbora, u sferi izvršne vlasti sve se menja posle izbora. U sferi zakonodavne vlasti sve se menja posle izbora, samo se u sferi sudske vlasti u principu ništa ne menja posle izbora, ali se može razrešavati predsednik Vrhovnog suda na primer. U principu se tamo ništa ne menja.
U obe ove grane vlasti se menja sve ako dođe do smene vlasti, ako nove stranke pobede na izborima. To mora biti predviđeno i za ovaj organ uprave. Ne sme ovaj organ uprave biti iznad parlamenta. On mora biti potčinjen parlamentu, kao i svi drugi organi uprave. Mora da strepi od parlamenta. Već sam objašnjavao, po smislu ovih normi koje ste uneli, agencija je organ uprave paralelan ministarstvima, skoro izjednačen sa ministarstvima. Čak ima mnogo veće nadležnosti nego neka ministarstva.
To što Vlada formira komisiju koja će obaviti jedan ad hok posao, zauzeti stav po tom pitanju itd., to ništa u suštini ne menja. Vlada ima takve ingerencije u odnosu na svako ministarstvo. Svako ministarstvo Vlada na taj način može da kontroliše. Ova agencija, kako je zamišljena, samo se po nazivu ne zove ministarstvo. Ona ima sve nadležnosti. Ima mnogo veće nadležnosti nego Ministarstvo za ekologiju, neuporedivo veće nego Ministarstvo vera. Ministarstvo vera i nema neke nadležnosti, u stvari nema nikakve. Njegovo je da održava kontakte sa verskim zajednicama, da pomaže u rešavanju njihovih problema; upravne nadležnosti su mu veoma male, jer nije regulisan status verskih zajednica, pravni status.
Ima još čitav niz ministarstava koja imaju mnogo manje nadležnosti od ove agencije. A vi prikrivate stvarnu moć agencije, sakrivate je od javnosti, dajete joj ogromna ovlašćenja a glumite da je ona neki organ koji nije ni izvršna ni parlamentarna vlast, koji nije vlast uopšte, nego organ koji uživa poverenje svih ...
(Jedan od poslanika govorniku nudi telefon.)
Ne mogu da se javim kada sam za govornicom. Isključi to. Ovde vam je veoma vesela atmosfera. Ne znam da li to veštački postižete ili je stvar razdraganosti zbog uspešne vladavine, dobrih rezultata u ekonomskoj i socijalnoj sferi, poskupljenja struje, možda ste vi ...

Dobro, možda se vi celi dan tako slatko smejete jer vam je drago što je struja poskupela 50%, šta ja znam.

Srpska radikalna stranka podržava da se brišu svi stavovi od 1-8. člana 24. Neki su nesuvisli, neki su suvišni, neki su besmisleni. Vidite, ovde se kaže u jednom od tih stavova, u stavu 3: "Za člana saveta predlaže se lice koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka, stručnjaka za  oglašavanje  ili istaknutog stručnjaka u oblastima od značaja za rad agencije".
Ko je taj ko će da proceni da je reč o licu koje uživa ugled istaknutog medijskog stručnjaka? Je li istaknuti medijski stručnjak onaj ko se bavi teorijskim proučavanjem medija, kritičkim proučavanjem, ili onaj ko je dostigao nesagledive visine u manipulacijama medijima?
Da li bi npr. Ratka Božovića, koji se možda najviše bavio pitanjem medija u sferi sociologije kulture, mogli nazvati čovekom koji odgovara ovom kriterijumu, koji je, dakle, to teorijski proučavao, ili Vladimira Popovića-Bebu, koji je neverovatan stručnjak iz prakse? Njemu ne trebaju ni događaji, njemu ne treba ni društvo, on to sve kreira, sve izmisli, sve plasira, i to na neverovatan način.
Ko je onda tu stručnjak? Naravno, ljudi koji se bave naukom, intelektualci, reći će - Ratko Božović. Ali, ljudi koji pripadaju vašoj političkoj grupaciji, dive se DOS-u, dive se Vladimiru Popoviću-Bebi. Kakvi akademici, kakvi profesori univerziteta, on je izmislio teoriju medija i za akademike i za profesore univerziteta. Biro za komunikacije je država u državi, on određuje sudbine. (Glas iz sale: Hoćeš li da ga podržiš?)
Pa, ako ga kandidujete, možda ću ga i podržati; da vidimo prvo koga ćete kandidovati. Njega će kandidovati crkva i verske organizacije, ne znam ko bi drugi, pošto se svi u ovoj zemlji krste kada vide šta on plasira kroz medije. Pazite, možda je on za vas i patrijarh, što kaže Čedomir Jovanović, ja ne znam tačno kakva mu je ta verska funkcija kod vas, možda je i Koštunica patrijarh, ne bi me iznenadilo, kod vas, u vašem sistemu vrednosti, neću u to da ulazim, jer to su paracrkvene institucije.
Međutim, to kakva ste čuda u stanju da stvorite i plasirate u javnost, povećalo je broj religioznih ljudi u ovom društvu. Masa ljudi u ovoj zemlji, otkada vi tako plasirate dezinformacije, samo se krsti, ništa drugo im ne preostaje.

Dame i gospodo, amandman Ivana Andrića nije dobar, nije smislen, ali je nehotično ukazao na jedan problem koji ste vi ugradili u zakonski tekst. Vi ste ovde regulisali da se Skupština uvek opredeljuje između dva kandidata, a onaj ko je izabran mora da ima apsolutnu većinu glasova i to je ono što je besmisleno ovde. Zakon koji reguliše radiodifuziju usvaja se prostom većinom glasova, a kvalifikovanu većinu uvodite za izbor svakog člana saveta agencije. To je besmisleno.
Mi imamo Ustav koji se izglasava dvotrećinskom većinom i samo Ustav propisuje da se sudije Ustavnog suda, Vlada i ministri biraju apsolutnom većinom glasova i nema ništa drugo u Ustavu gde se traži kvalifikovana većina. Vi sada uvodite kvalifikovani oblik većine i to je protivustavno; videćemo šta će reći Ustavni sud.
Zakon se donosi prostom većinom, a članovi saveta biraju apsolutnom većinom. To je nešto što je u pravu nepodnošljivo. Vidite do čega vas dovodi jedna nesmotrenost i odsustvo pravnika u pripremi zakonskih projekata. Evo, sada kada posmatramo odnos snaga u Skupštini, ako vratite mandate DSS-u i SPS-u, odnos snaga vlasti i opozicije biće u parlamentu tesan. Sada, neki će glasati za vaše predloge, a neki će glasati za kontrapredloge, a neki neće doći na sednicu, nijedan član saveta neće biti izabran.
To će vam se desiti, polarizacija, i to je nešto što je prirodno u demokratiji, ali se zato u demokratiji izbegava uvođenje kvalifikovanih oblika većine gde se bira između dva i više kandidata. Kvalifikovani oblik većine ima smisla kada se predlaže samo jedan kandidat pa se vidi da li je apsolutna većina za njega ili nije za njega. Tamo gde se već bira između dvojice ili između više kandidata, nema smisla uvođenje apsolutne većine, osim ako ne računate na neke tajne pogodbe, cenjkanje, ucenjivanje, potkupljivanje itd.
Ja ću uvek glasati kontra onoga za koga znam da ćete vi glasati. Pretpostavljam da će tako i sve druge opozicione partije. Osim onih koje držite pod kontrolom, pa glume da su opozicione, a protežirate ih na svim medijima i njihove čelnike koristite za vaše međusobne sukobe. Na primer, sada se između Đinđića i Mihajlovića koristi jedan koji glumi da je opozicionar.

Završio sam.