Mislim da je odbor morao da me pismeno obavesti zašto je amandman odbačen, jer ja tim amandmanom tražim brisanje stavova iz člana zakona, čak ne nudi nikakvu formulaciju.
Šta je bilo? Ne sviđa vam se amandman, to je razlog.
Međutim, šta je problem u ovom amandmanu? Što vi ovde u ovom amandmanu o kome govorim, što vi u zakonu, ja se ne slažem sa tim amandmanom, ja mislim da kontriram amandmanu, ali kontriram i ovom članu zakona iza koga vi stojite, što vi ovde insistirate na nespojivosti određenih funkcija koje su nespojive samo ako se jasno agencija definiše kao organ državne uprave.
Međutim, vi taj princip nespojivosti funkcija niste prethodno proveli kroz celi politički sistem, jer da ste ga proveli, Šutanovac ne bi mogao da bude republički poslanik jer je pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, Goran Vesić ne bi mogao da bude poslanik (valjda jeste poslanik, bio je do pre nekog dana); ono će vam svakako pasti na Ustavnom sudu što ste uradili, ne sekirajte se. Ali, nije to bitno.
Bitno je to što narodni poslanici ne mogu uopšte biti ljudi koji rade u organima državne uprave na bilo kom nivou. Nespojivo je, osim ministra; pazite, gledajte komparativnu praksu, pravnu praksu, pomoćnik ministra ne može, zamenik ministra ne može, oni su državni činovnici. Ministri su državni funkcioneri koje bira parlament. U Engleskoj samo poslanici mogu biti ministri, ali postoji i tamo princip nespojivosti. Onaj činovnik koga postavlja ministar, koga postavlja Vlada, dakle koga postavlja organ državne uprave, ne može biti član zakonodavnog tela.
To je princip koji je proveden svuda u demokratskom svetu. Vi ga očigledno još niste razumeli. Međutim, skrećem vam pažnju, povodom ovog amandmana koji se odnosi na tu nespojivost funkcija, da mora prethodno da se raščisti pitanje nespojivosti funkcija u celom političkom sistemu. Kod vas je tu mnogo više problema, nego što je bilo u ranijem periodu. U ranijem periodu, kada su poslanici SRS postajali zamenici, pomoćnici ministara, odmah su podnosili ostavke na poslaničke funkcije. To možete da proverite. To mora da se uradi, jer se u protivnom krši elementarni princip podele vlasti. Ne može da bude poslanik u Narodnoj skupštini neko kome je ministar šef. On ne može da ispuni poverenje svojih birača, on je egzistencijalno zavisan od nekoga ko ne bi smeo da kontroliše zakonodavnu vlast.

Amandman narodnog poslanika Tome Bušetića je veoma smislen, jer ako iz reda predlagača članova saveta agencije isključujete funkcionere političkih partija, umesno se postavlja pitanje zašto ne isključujete funkcionere nevladinih organizacija. Kakva je tu razlika? Imamo neuporedivo moćnijih nevladinih organizacija od nekih političkih stranaka, i u finansijskom smislu, u političkom smislu, u medijskoj pažnji, u medijskoj podršci itd. Na jednoj strani ste apsolutno medijski blokirali Srpsku radikalnu stranku, a na drugoj strani ogroman broj prozapadnih nevladinih organizacija gostuje na svim programima vaših televizija, bez ikakvog kriterijuma, bez ikakvog ukusa i smatrate ih ozbiljnim faktorima.
Jedan čovek, pojedinac, okupi oko sebe dva-tri čoveka kao Biljana Kovačević - Vučo i ona je nevladina organizacija, ona ima moć, ona ima uticaj, ona je neko i nešto. Kada će jednom neko da joj kaže da nije niko i ništa? To niste u stanju. Razumem zašto vi to niste u stanju i zato ne pokušavam da vaše mišljenje promenim. Samo tražim kroz pravno-logičko tumačenje nedostatke vašeg zakonskog projekta, njegove nedoslednosti.
Ovde ste morali da kažete da ne mogu ni rektori univerziteta da budu, jer ovo ne znači sada da se sastanu svi rektori univerziteta i predlože dvoje između sebe. Po istom tom kriterijumu po kojem ne mogu predsednici stranaka i drugi funkcioneri, poslanici i ministri, ne mogu ni rektori univerziteta da budu članovi ovog saveta. Ne mogu ni šefovi nevladinih organizacija, njihovi funkcioneri, jer ćete sa jedne strane stvoriti uslove u kojima će biti diskriminisani oni koji se legalno i legitimno bave politikom, a legitimno se bavi samo onaj koji može da dokaže da bar deo naroda iza njega stoji, a to su političke partije, nasuprot onima koji se možda nekada legalno bave politikom, ako ne primaju novac od stranih obaveštajnih službi, ali nisu legitimni.
Nijedna nevladina organizacija nije legitimna ako nije izašla na izbore i proverila da li uživa poverenje naroda. Mogu da glume, da zasipaju javnost lažnim informacijama, imaju stotine hiljada članova, simpatizera, ovo, ono. Sve je to besmisleno, ali su legalne ako su registrovane i ako ne krše zakon, a zakon zabranjuje finansiranje iz inostranstva od strane stranih vlada i špijunskih organizacija. Nije se policija trudila da to pitanje istraži i nije se, nažalost, ni ranije mnogo trudila. Ovo nije kritika samo vama, nego i onima ranije koji su to tolerisali.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Zato insistiram samo da se princip nespojivosti funkcija izvede doslovno kroz čitav politički sistem, a ne samo u ovom zakonu i na jedan ograničen, redukovan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih ja i odustao od nekog amandmana, nego ova okolina iz DOS-a me ubeđuje da čvrsto zastupam svaki amandman i svaki put da izađem za govornicu, pa ja to zbog toga radim.
Tražio sam da se menja stav 1. člana 26. koji glasi: "Članovi saveta ne predstavljaju u savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom".
Ova norma se zasniva na principu - pričam ti priču. Zakon ne trpi ovakvu negaciju, da neko nekoga ne predstavlja. To ne može da stoji u zakonu. U zakonu samo stoji, ako nekoga predstavlja, a koga predstavlja? Predlažem da se izbaci ovo - ne predstavljaju u savetu organe ili organizacije koje su ih predložile, a da ostane - članovi saveta svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti u skladu sa ovim zakonom. Time je sve rečeno. Tu nema delegatskog sistema onda. Zašto onda da se unosi u normu i ovo - oni ne predstavljaju organizaciju koja ih je predložila. Naravno da je ne predstavljaju. Ako ih je neko predložio, nije ih taj neko izabrao. Izabrala ih je Narodna skupština. Ako ima smisla da nekome polažu odgovornost za svoj rad, onda samo Narodnoj skupštini. Slučajno su ovi predlagači, ne znam kako ste do njih došli, nije ni bitno, ali ste ih zbrda- zdola skupili. Kruške i jabuke smo sabrali.
Međutim, to je sada drugi problem o kome je već bilo reči. Ovde je bitno da nema nikakvog razloga da se kaže ono što se podrazumeva da u praksi ne može da postoji. Nema ni institucionalnih mogućnosti da neko ko je predložio opozove. Nigde to ne postoji. Da li je tako? Gde ima? Postoji mogućnost samo da se neko razreši ako se ispune zakonski uslovi. Nema mogućnosti da se neko opozove. Da li mogu dobiti čašu vode? Izdržaću ja do šest sati, ne sekirajte se. Izdržaću do šest sati sigurno, a možda i ako bude produžetaka, ne sekirajte se.
Dakle, ako nevladine organizacije ili crkve predlože neke kandidate za članove saveta, ne mogu te nevladine organizacije posle da kažu - predomislile smo se, nećemo više toga tamo, hoćemo nekog drugog. Niti to mogu crkve. Niti to mogu vlade, niti to mogu skupštine. Uslovi za prestanak mandata članu saveta su taksativno ovde navedeni i samo pod tim uslovima mandat im može prestati. Nema druge mogućnosti.

Da. Mogu i tuširanje jedno da izdržim, prema tome, nemojte se ustručavati ako... Šta je u ovom slučaju važno? Važno je da u pravnu normu ne unosite suvišne reči, da ne prebukirate pravnu normu. Pravna norma mora biti jednostavna, prosta, lako razumljiva, ne sme da ima nikakav višak. Zašto sam promašio temu? Da bi ste nešto dobacili bezveze. Da li je tako? Ovde imate očigledan višak u pravnoj normi, a niko ne reaguje, niko ne pokazuje spremnost da se to odstrani. Imali ste i u nekim drugim normama. Videli ste tamo u zakonu o javnim nabavkama još besmislenije termine. Vidimo sada - stručnjaci za krivično pravo, a među njima profesor Lazarević, nalaze vam besmislene odredbe i u ovom specijalnom zakonu za borbu protiv mafije, kako ste ga ono nazvali, nismo još dobili na papiru, a izglasali smo da uđe u dnevni red.
To je sve nedostatak stručnjaka za pravno normiranje. Naravno, možda će se neko od vas zapitati, zašto ovoliko na tome insistiram? Insistiram na svemu onome što pokazuje da vaša vlast nije ozbiljna ili bar nije dovoljno ozbiljna, a to je i suština vaših zakonskih tekstova, to je i njihova pravna forma.
Uostalom, loša pravna forma govori i o lošem mentalnom stanju kreatora, što znači da on nedovoljno razmišlja o zakonu, da njemu samom nije jasna koncepcija. Čoveku kome je u glavi sve jasno nije teško da se izrazi i nije teško da svoje misli prenese drugome. Onaj kome je zbrka u glavi pravi zbrku i u pravnim normama. Onaj koji nije načisto sa svojim mislima, komplikuje pravne norme. Onaj kome je sve jasno, ko ima jasan koncept i taj koncept hoće da pretoči u slova, reči, rečenice, pravne norme, ide mu od ruke jednostavno da sastavi pravne norme koje su krajnje proste, krajnje razumljive....

... svima shvatljive i vrlo lako u praksi primenljive.

Vidite i po ovom stavu člana 26. koliko ste nespretni u pravnom normiranju. On glasi: "Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada saveta". Dakle, postoji sudska kontrola. Zašto nema parlamentarne?
U sistemu podele vlasti tri grane vlasti su načelno ravnopravne, ali je zakonodavna vlast nešto ravnopravnija od ostale dve. Postoji potreba da i ona učestvuje u toj kontroli. Parlament je u stanju da zakaže raspravu o kaznenoj politici sudova ili o stanju u sudovima. Međutim, vi isključujete mogućnost da parlament zakaže raspravu, u svojstvu svoje ustavne funkcije kontrole rada svih upravnih organa, o radu saveta agencije.
Znate, kad se kaže da niko nema prava da utiče, to je besmisleno. Uvek neko utiče; utiče supruga, utiču deca, roditelji člana saveta agencije, ljubavnice često utiču. To je tačno. Besmisleno je isključiti bilo čiji uticaj. Nema nijedne sfere čovekove delatnosti koja je lišena svih uticaja. Ne možete vi uskratiti pravo opoziciji da kritikuje taj vaš savet agencije. Kritikovaćemo ga od prvog dana izbora, na sva zvona, svuda. Ne možete nam to pravo uskratiti. Možete promeniti Krivični zakon, pa ukinuti bilo kakvu kritiku. Možete promeniti Ustav, pa ukinuti opoziciju. Vi sve možete načelno, ali koliko će to trajati?
Dalje, zašto se ovde kaže da nisu dužni da poštuju bilo čije instrukcije. Iz celog zakona se vidi da niko ne može da im daje instrukcije, a ovom odredbom se pretpostavlja da ima instrukcija, da će ih biti, ali nisu dužni da ih poštuju. Što uopšte pretpostavljate te instrukcije? Ko može da daje instrukcije jednom organu uprave koji ima svoje propisane nadležnosti, osim, eventualno, višeg organa uprave. Organu državne uprave samo viši upravni organ može da da instrukcije institucionalnog karaktera. Na stranu ovi politički, moralni uticaji u javnosti itd.
Pošto ste vi predvideli da nijedan organ državne uprave nije iznad saveta agencije i agencije u celini, samim tim ste isključili mogućnost institucionalnih instrukcija. U pravnom smislu nema ko da im daje instrukcije. Nije to za njih prednost, to je njihova slabost. Možda bi bilo pametno isključiti mogućnost da im se neko osim suda meša u pojedinačna rešenja, ali njihova ukupna politika, strategija razvoja itd. mora biti predmet parlamentarne rasprave i zakonodavne kontrole.

Dame i gospodo, u članu 27. tražim da mandat članova saveta agencije traje koliko i mandat Narodne skupštine, odnosno, sa svakim novim skupštinskim sastavom da se biraju i novi članovi saveta agencije. Zašto? Ako se slučajno desi da vam ostane ovaj zakon, sigurno vam ne mogu ostati kadrovska rešenja. Ne može se zamisliti nova vlast koja bi posle vas došla, koja bi bila toliko luda, neuviđavna, glupa, da zadrži vaše ljude u savetu agencije za radiodifuziju. To je nemoguće. Zašto uspostavljate te principe koji važe za sva vremena, kada oni traju koliko i vaša vlast?
Budite realni u toj proceni i prihvatite ovaj amandman, da mandat članova saveta traje koliko i mandat Narodne skupštine, da novi saziv Narodne skupštine, u roku od tri meseca od dana konstituisanja, izabere novi savet agencije. Tad neku šansu ovaj vaš zakon ima da preživi. Ako zakon to ne sadrži, nova parlamentarna većina će sigurno ili menjati ovu odredbu ili, što je još verovatnije, menjati zakon u celini.
Upozoravao sam vas na slučaj Milana Milutinovića, koji se iz petnih žila zalagao, nije toliko smeo srpskim radikalima da nameće taj stav, ali jeste socijalistima i julovcima, da se donese zakon o privilegijama bivših predsednika Republike. On je mislio da će taj zakon biti večit i kad mu istekne funkcija, imaće sve te privilegije. Zakon traje kraće od trajanja njegove funkcije.
Tako će vam biti i sa ovim. Vi namerno donosite zakon koji je vremenski ograničen rokom trajanja vaše vlasti, pogotovo što osećam iz izjava koje su sinoć davali mnogi čelnici i predvodnici DOS-a za ove tri televizije da će se savet obrukati već na prvom koraku, ako dodeli nacionalne frekvencije BK televiziji, "Pinku" i B92. To je moralna propast saveta. Da vidimo da li savet može odoleti ovim vašim funkcionerima koji protežiraju ove tri televizije.
Ovo je veliki izazov za taj savet. Ako ostane čvrst, nepokolebljiv, ako ove televizije koje u moralnom pogledu ne zaslužuju nacionalne frekvencije, bez obzira što su ranije imale velike privilegije, onda će i savet agencije izvesni moralni kredibilitet imati. Ako padne na tom prvom ispitu i ako jedna od njegovih prvih odluka bude da "Pink", BK i B92 dobiju nacionalne frekvencije, jer oni imaju zgrade, tehniku, repetitore, ne postavljajući pitanje kako su došli do tih zgrada, do te tehnike, do tih repetitora, gubi se moralni kredibilitet.
To su dobili u vreme kada su neke od vaših partija bile u vlasti. "Pink" televizija i BK televizija su dobile na nezakonit način frekvencije onda kada sam ja bio u zatvoru. To je bilo 1994. i početkom 1995. godine. Dobro se sećam da je BK televizija počela da emituje svoj program kada sam ja bio u Centralnom zatvoru, a i "Pink" je tu negde, mesec dana ranije, mesec kasnije. "Palma" je nešto ranije. "Palmu" ovde ne pominjem, nju ste već ugasili, preuzeo je Batić i nema ništa od "Palme". Ona više nije u igri uopšte. Ove tri televizije, ove koje su bile ozloglašene u ono bivše vreme i koje su sad još ozloglašenije.
Pazite, šta radi ta "Pink" televizija? Ja putujem u zvaničnu posetu u Irak, pozvan sam na Bagdadsku konferenciju...
(Smeh u sali.)
Što se smejete? Poučan je primer. Možda će se i vama neko uskoro još slađe smejati. Saslušajte primer, poučan je.
Idem na zvaničan poziv, idu delegacije i raznih drugih partija, čak i nekih partija koje su vaši koalicioni partneri, bar su bile do juče. Tamo javno učestvujem na konferenciji, dajem izjave za televiziju, za novine, preko satelitskog programa idu moji govori, a "Pink" objavljuje da sam otišao tajno u Irak u društvu agenata iračke obaveštajne službe. Naravno, informacija traje jedan dan, ali ona je učinila svoje. Vladimir Popović - Beba je osmislio, rekao Željku Mitroviću, kao što su mu ranije julovci govorili - ovo moraš da emituješ i gotovo.
Ljudi, ovim se zakonom na medijskoj sceni ništa ne rešava. To treba da znate. Ovim zakonom zamazujete oči javnosti. Suština je u tome što vi niste iskreno opredeljeni da demokratizujete medije, posebno radiodifuzne medije. U tome je problem. Nema kod vas iskrenog opredeljenja. Čitajte "Veliku Srbiju", u "Velikoj Srbiji" je sve objavljeno - ko je bio u Iraku. Sve je objavljeno u "Velikoj Srbiji", čitajte "Veliku Srbiju" - list istine. (Žagor.)
Hoću li ja uspeti da završim svoje izlaganje?

Završavam odmah. Dakle, treba da pokažete volju za istinsku demokratizaciju medija. Ne pokazujete je. Svi aplaudirate kad kažem da je SRS dve godine blokirana u svim beogradskim medijima. Evo, opet, hajde aplaudirajte opet. E, to je dokaz vaše demokratije. Mnogi od vas to ne razumeju. Po Žarku Koraću vidim da je on razumeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izrugivanje sa našim pravnim poretkom uvođenje žreba u proces odlučivanja o statusnim pitanjima.

Mi imamo žreb u političkom životu, ali kao marginalnu pojavu, uglavnom kod određivanja redosleda stranaka na izbornim listama. Dakle, samo redosleda, ništa se tu statusno ne menja.

Umesto azbučnog reda, postoji redosled žrebom, koji je ispravniji. Imamo kod redosleda pojavljivanja na promocijama na državnoj televiziji. Ne znam za treći oblik žreba, osim što smo imali izbor patrijarha žrebom pre 12 godina.

Nadam se da će to crkva prevazići. Crkva je uvela izvlačenje izabranog kandidata za patrijarha iz kamilavke, da bi sprečila mešanje države na onaj način na koji su se ranije komunisti mešali u izbor patrijarha. Mislim da će odustati od toga.

Ovde, kad je reč o statusnim pitanjima, žreb nije dozvoljeno sredstvo. Žreb je i suviše neozbiljan. On čini neozbiljnim i politički sistem.

Po kom je kriterijumu neko dve godine, neko četiri, neko šest član saveta - po tome što je žrebom tako odlučeno? To je smešno. Desiće se da bude neko ko je zaista mnogo pametan, uticajan, priznat intelektualac, naučnik, veliko ime, a žreb kaže - dve godine, a naći će vam se neko iz vladinih organizacija, ko je poznat samo po halakanju po beogradskim ulicama, iza koga ne stoji nikakvo delo, nikakvo životno ostvarenje, e, on će šest godina.

Da li mislite da može, ovako sa čisto ljudskog aspekta, taj vrhunski intelektualac koji bude određen da dve godine bude član saveta da podnese da neki tamo fićfirić, koji iza sebe nema nikakvo delo, nikakav ugled, nikakav uticaj, bude šest godina? Mislim da to nije ispravno.

Zato vam je pogrešna uopšte ova odredba o različitoj dužini mandata u prvom sastavu agencije. Ja sam vas već upozorio da će vam ovaj savet agencije i ova agencija trajati dok traje vaša skupštinska većina. Vi sebe poznajete bolje nego što vas ja poznajem i vi znate kako se već ljulja odavno vaša skupštinska većina. Što se onda sa tim zamajavate?

Uvedite čiste principe, ako želite da vas neki zakon nadživi. Ako ne želite, znajte da će svi zakoni koje ste ovako po "ho-ruk" sistemu doneli otići zajedno sa vama, i tu su stvari potpuno čiste.

Ovde treba imati u vidu da ti izabrani članovi saveta, po prirodi stvari, treba da razmišljaju o tome ko ih je izabrao. Žali se Žarko Korać što mi iz opozicije, pogotovu ja iz SRS, unapred sumnjamo u njihove moralne kvalitete. Pa, kako da ne sumnjam kada ćete po ovom zakonu samo vi koji imate većinu u Skupštini da ih birate, samo skupštinska većina. Mi ne učestvujemo u tom izboru, nemamo mogućnosti da proporcionalno izrazimo svoju moć u Skupštini i u sastavu saveta.

Bio sam u dilemi, dame i gospodo narodni poslanici, kod ovog člana 28, da li da tražim da se briše ovaj član u celini, ili samo da se briše tačka 1) stava 1. Ovde je reč o prestanku mandata člana saveta.
Prvo, podrazumeva se da mandat člana saveta prestaje istekom vremena na koje je izabran, i to je bespotrebno ponovo ovde naglašavati. Patite od te bolesti prebukiranosti pravne norme. Zatim, razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom - to je već tamo rečeno gde se govori o razrešenju.
To je razrešenje pre isteka mandata, to je tamo precizno formulisano. "Podnošenjem ostavke" - to se podrazumeva, "u pisanoj formi" - i to se na određeni način podrazumeva, ali dalje kažete "u kom slučaju mandat člana saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri čemu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo". Ovo mi nije jasno.
Šta je to kovertirana ostavka u pravnom sistemu? Kovertirana ostavka ne postoji. Ona može biti proizvod zakulisnih kombinacija, privatnih dogovora grupe ljudi, ali kovertirati ostavku, ko to radi.
Znao sam ja da će se probuditi ljubaznost kod vas.
Šta to znači kovertirana ostavka? Neko podnosi ostavku, zapečatio je u koverat i kaže - ne otvaraj dok ne umrem. Ili - ne otvaraj dok me ne smene, ili - ne otvaraj dok mi ne istekne mandat.
Pazite, ljudi, smešna je norma. Ja to samo na karikaturalan način do kraja ovde predstavljam da bih i vas ubedio koliko je smešna, koliko je besmislena. Nigde u našem pravnom sistemu ne postoji kovertirana ostavka. Može, npr, ministar dođe predsedniku vlade pa kaže - evo ti, podnosim ostavku, pa ti razmotri do tada i tada pa je prihvati ili ne prihvati.
Znači, izražava na određeni način poverenje, ali to je njihov međusobni privatni odnos i to nema veze sa pravnim sistemom.
U pravnom sistemu ili je podnesena ostavka ili nije. Nema ni uslovnih ostavki. I još dalje, da ironija bude veća ...

Da, mogu da koristim sledeća tri minuta, pa ću sve da ekspliciram. Kaže se da mandat člana saveta prestaje njegovom smrću. A šta mislite da je stajalo - ne prestaje smrću.
Pa, isto, koliko je besmislena odredba da ne prestaje smrću, besmislena je odredba da prestaje smrću i onda se to podrazumeva. Ne može mrtav čovek biti član saveta, je l može?
Pazite, ne govorim ja ovo slučajno, nije smešno, pripazite malo, niste vi krivi za uvođenje ovakve prakse, imamo to i u Narodnoj skupštini.
Pre ovog mandata je to uvedeno i moram s vremena na vreme malo vas da potkačim. Uvedeno je konstatovanje prestanka mandata zato što je poslanik umro.
Pošto nije odavno nijedan poslanik umro, mogu sada o tome otvoreno da govorim bez nekog posebnog pijeteta, iako pijetet trajno zadržavam prema svakom umrlom poslaniku. To je nešto što se podrazumeva i smešno je da se unosi u pravnu normu. Izbacite to iz pravne norme i izbacite i iz svih ostalih.
Onog trenutka kada čovek umre, on više nije ni čovek ni poslanik. Pokušavam da vam objasnim, a vi mi stavljate do znanja da se vama ništa ne može objasniti.
Znao sam ja da ćete se vi toliko smejati, pa sam u amandmanu naveo da tražim samo da se briše tačka 1) stava 1. koja je najbesmislenija - da mandat prestaje istekom vremena na koje je član saveta izabran.
Ko to može da kaže, ako mu istekne to vreme - i dalje mu traje mandat. Nije to Narodna skupština da može da proglasi da joj se nastavlja mandat i nakon roka na koji je izabrana. Nije to parlament da u uslovima ratnog stanja nastavlja da funkcioniše, jer se izbori ne mogu održati.
Ovde tako nešto ne postoji i ovde se samo konstatuje, kao što se konstatuje kod sudija Ustavnog suda, kod nekih drugih organa - istekao je mandat, gotovo je, ide se na nove izbore ili, što je još pametnije, izbori se zakazuju ranije nego što je mandat istekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, mojim amandmanom tražim da se u stavu 1. briše tačka 1) koja kaže da se razrešava član saveta na predlog 20 narodnih poslanika, ako je zbog bolesti na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana saveta u periodu dužem od šest meseci.
Nigde u našem političkom sistemu i u našem pravnom poretku nije predviđena mogućnost da se član kolegijalnog tela razrešava zbog bolesti. To postoji predviđeno samo za inokosne organe, i to u državnoj upravi pre svega.
Pođimo od narodnih poslanika; nadam se da niko neće osporavati da je funkcija narodnog poslanika važnija od funkcije člana saveta agencije. Narodne poslanike bira narod i narodni poslanik može da se razboli već prvog dana po izboru i da celi mandat bude bolestan, da bude na samrtničkoj postelji. Njegova poslanička grupa neće da ga ubeđuje da sam podnese ostavku, neće da ga isključuje iz stranke da bi automatski podnela ostavku, a on može celi mandat preležati u postelji.
Krajnje je nehumano, nekorektno, nečovečno čoveka razrešiti ove funkcije, koja treba da predstavlja i počast, zato što se razboleo u toku trajanja funkcije i zato što mu bolest traje šest meseci. Vi ga morate izdržati do kraja mandata, a ako dočekate sledeći mandat onda razmišljati da samo zdrave ljude predlažete na te funkcije. To je jedino rešenje.
Šta to znači? Vi morate dozvoliti mogućnost da iz političkih razloga... Nije reč o stranačkoj politici, jer vi ovde pokušavate da deklasirate stranačku politiku. Rad u savetu agencije je politika, vodi se politika agencije, vodi se politika realizacije strategije razvoja radiodifuzije i to je jedna vrsta politike.
Neko ko se ne slaže sa većinom može šest meseci da ne dolazi na sednicu, a da kaže - bolestan sam, ne mogu. Može iz raznih razloga da ne dolazi na sednicu; i to je stav, nedolazak na sednicu.
Vi ste ovde demonstrirali vašu volju da poslanike izbacujete iz parlamenta zato što ne dolaze na sednicu. To nema ni u jednom parlamentu na svetu. To ne bi moglo ni ovde, a kod vas može.
Malopre je Žarko Korać govorio o kovertiranim ostavkama i njihovom neprihvatanju. Vidite, sada nema potrebe da se kovertiraju ostavke, jer je zakon jasan. Ko napusti političku partiju ili bude iz nje isključen, automatski mu prestaje mandat.

Mogu odmah da završim. Međutim, ranije je bilo nekih slučajeva da su neke partije imale kovertirane ostavke. Nema ništa nečasnije i nemoralnije nego kada čovek svesno potpiše i kovertira ostavku,  a posle je ne priznaje. To je najnečasniji čovek, najnemoralniji.
Znači, kada treba da dođe na tu funkciju, možda je to uslov za dolazak na funkciju, prihvata sve. Kada treba da ode sa funkcije kaže - ne priznajem ja tu ostavku. Nisam se ja tu prepoznao, što bih se ja tu prepoznavao, ali kažem da su to najnečasniji i najnemoralniji ljudi. Onog trenutka kada se čovek potpiše, treba da sledi taj svoj potpis i da snosi njegove konsekvence, o kome god da se radi.
Bio je ovde Miroslav Dereta, bilo je tu raznih; u Saveznoj skupštini Glamočanin, itd; imate ih vi kod vas valjda tamo, imaćete ih i vi DOS-ovci, imali ste ih i vi i kada se Žarko Korać otcepio od Vesne Pešić i umesto da vrati mandat on je mandat zadržao do kraja itd.
To su druge stvari i to je stvar morala, to je stvar elementarnog ljudskog dostojanstva, ali ako je neko kovertirao ostavku, pa kaže da njegov potpis ne važi i vi možete da kažete da zaista ne važi, ali da li vam taj čovek ubuduće moralno vredi za bilo šta. Šta je on? Moralna olupina, potpisao nešto i kaže - ne važi moj potpis, predomislio sam se i sada mislim drugačije. Naterao ga je, jer drugačije nije mogao da postane poslanik.
Dakle, sve je u redu kada postaje poslanik, a posle nije u redu.
Dakle, ne valja institut kovertiranja ostavke. To je u redu i to je raščišćeno po pitanju narodnih poslanika, jer to više nije ni potrebno.
Ako neće narodni poslanik da posluša svoju partiju i sam podnese ostavku, ona može da ga isključi ako se suprotstavlja njenom programu, politici, krši njen ugled.
Međutim, kada vi izbacujete poslanike tuđih partija iz parlamenta, onda je to protivustavno, protivzakonito itd. Ili, kada ne priznajete zakon. Zaslužuju socijalisti sve ovo što im se dešava. Oni su nama otimali poslaničke mandate.

Odmah završavam. Oni su stvarali Glamočanina, Miroslava Deretu itd. Sve oni to zaslužuju, ali to što vi njima radite mi ne osuđujemo zato što nam je žao socijalista, nego zato što vi ne postupate u skladu sa zakonom, sa Ustavom, sa elementarnim pravnim principima. Vi ste vlast, vi ste većina i mi vas napadamo zbog kršenja zakona, a njima ne zaboravljamo jer su oni to isto ranije radili.

Dame i gospodo narodni poslanici, od potpredsednika Vlade Žarka Koraća u uvodnom ekspozeu smo čuli mnogo lepih želja i još više lepih i primamljivih obećanja. Međutim, praksa u ove dve godine vaše vlasti govori sasvim suprotno. Nikada državni mediji nisu bili više blokirani i nikada opozicija nije više iz njihovog programa bila potisnuta nego za ove dve godine. To je činjenica i iz te činjenice izvlačim zaključak da smo mi srpski radikali, a imate vi i neke odabrane opozicionare koje forsirate tendenciozno. Mi srpski radikali smo izvukli zaključak da je to vaš koncept i bez obzira u koju ćete ga zakonsku formu uokviriti ništa dobro na tom planu ne može da se očekuje, dok se ne promeni vlast.
Ovim zakonom vi pokušavate da regulišete jednu oblast koja je do sada veoma loše regulisana u Srbiji, ali ovim zakonom niste ponudili nešto bolje, nego nešto još lošije. Reč je o dve ključne stvari koje obrađuje ovaj zakon. On se odnosi na sferu radiodifuzije, dakle na najosetljiviju sferu javnog informisanja, jer u sferi štampe i sličnih glasila vrlo je lako postaviti pravila i pustiti sve da tržište principom konkurencije reguliše.
Ovde su prirodni resursi veoma ograničeni. Tim prirodnim resursima mora da raspolaže država, jer je država u ime društva vlasnik svih prirodnih resursa. Ovde se govori i o dodeli frekvencija, čiji je broj ograničen, a zato njihovu strukturu treba precizirati i to je korak napred koji se pravi ovim zakonom. Međutim, ovde je reč i o državnoj televiziji, koju je formirala država svojim kapitalom i kojom je do sada uvek upravljala.
Naravno, i po ovom zakonu država će upravljati, samo što vi uvodite novi organ državne uprave, formalno nezavisan od vlade, paralelan vladi, dakle izvršnoj vlasti, a Ustavom takav organ nije predviđen. Naš Ustav striktno poštuje princip podele vlasti na njene tri osnovne grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Politička teorija već odavno, decenijama, podrazumeva da su mediji i sfera javnog informisanja toliko značajni u društvenom životu uopšte i političkom posebno, da su se već izdigli do jedne specifične četvrte grane vlasti. Ta grana vlasti moralno deluje. Ona nema upravnu funkciju, ne upravlja državnim ili društvenim procesima, ali toliko snažno utiče na javno mnjenje, a na taj način i na ostale tri grane vlasti, da joj se političko-teorijski priznaje taj status, ali ne i pravno.
Ovde je reč o pravnoj sferi regulisanja problematike radiodifuzije. Ta pravna sfera regulisanja ne sme da odskače od elementarnih ustavnih principa. Onda se postavlja jedno konceptuološko pitanje, ko treba da odlučuje o dodeli frekvencija i ko treba da upravlja državnim medijima u okviru postojeće strukture tri grane vlasti? Do sada smo imali praksu da je to bila isključiva nadležnost izvršne vlasti.
Nekada je izvršna vlast u organe upravljanja uključivala i predstavnike opozicije, kao na primer 1991. godine, kada su tamo ispred opozicije bili Dragoljub Mićunović, Slobodan Rakitić i ne mogu da se setim ko je bio treći, mislim da su bila tri predstavnika u upravnom odboru državne televizije. Najčešće, ranija vlast samostalno je upravljala i to nije išlo u prilog objektivnosti programa državnih medija, nego u suprotnom pravcu: državni mediji su bili apsolutno instrumentalizovani od strane izvršne vlasti.
Tek kada je došlo do pobede opozicionih partija na lokalnim izborima u pojedinim opštinama koje su imale svoje državne medije došlo je do izvesnog pluralizma ideološke i političke orijentacije medija u državnoj svojini. Čak je došlo i do rata među medijima na toj osnovi.
U ovom slučaju, mi bismo morali da izbegnemo medijski rat na političkoj i ideološkoj osnovi, da protežiramo slobodnu konkurenciju među medijima i da nađemo koji će to državni organ biti sposoban da principe i korektna pravila sprovede u praksi, ni po babu ni po stričevima, što bi rekao naš narod. To ne može biti izvršna vlast po prirodi stvari. Koja to vlast može biti?
To može biti zakonodavna vlast. Po kom principu? Po principu proporcionalne zastupljenosti političkih partija u parlamentu.
Vi pokušavate da potpuno odstranite političke partije iz domena odlučivanja o dodeli frekvencija i upravljanja državnim medijima. To je pogrešno. Političke partije nisu nešto čega treba da se stidimo. Vi smatrate da postoje mnogo vredniji intelektualci van političkih partija i to je pogrešno. Oni najvredniji su u političkim partijama, jer je od antike do danas u teoriji i filozofiji opštepoznato da je politika najviši oblike ljudske i društvene delatnosti, više od politike nema.
Prema tome, traganje za političkim faktorom van političkog sistema, van višestranačkog sistema je sasvim pogrešno. A da su se oni dokazivali i dokazali onakvim kakvi pretpostavljate da su, oni bi već učestvovali u sferama vlasti u političkim partijama i tako direktno uticali na politički život. Ne bi se negde skrivali, iz prikrajka vukli poneki konac i čekali da ih neko nametne, iznenada na površinu izbaci i nametne ih kao faktor odlučivanja u nekoj veoma važnoj sferi.
Dalje, vi ste u članu 23. uveli odredbu koja se duboko suprotstavlja elementarnim demokratskim principima. Vi ste uveli princip korporativizma. To je princip koji je u političku teoriju uneo Musolini svojim fašističkim korporacijama, a u srpskom narodu ta teorija je imala pristalicu i sledbenika u jednoj perifernoj ličnosti, u čoveku koji se zvao Dimitrije Ljotić. Uvek kroz istoriju oni koji nisu smeli na izbore, da se izlože direktno sudu naroda, tražili su varijantu da to zaobiđu, da ih neko negde delegira. Ovde se neki delegiraju.
Imali smo koncept pre nekoliko godina, a naročito se taj koncept u javnosti zastupao u Republici Srpskoj; ovde u Beogradu bilo je nekih marginalnih političkih formacija, poput OBRAZ-a i sličnih, koji su se zalagali za taj koncept, da se ukine parlamentarizam, demokratski sistem, da se država formira u okviru jedne korporacije, a gde bi različite profesije, struke i društveni slojevi delegirali svoje predstavnike.
Tako da i ovaj parlament u tom smislu ne bi bio višepartijski, nego parlament gde bi uvek neko nekoga delegirao. Napravio bi se u startu ključ, pa bi sindikati delegirali, kako vi kažete, nevladine organizacije, pa crkve, pa poslodavci, pa ovi, pa oni. To je duboko protivno demokratiji. Korporativni sistem nam ne treba. Korporativni sistem zaobilazi volju naroda.
U istoriji su svi pokušaji korporativnog sistema propadali. Pred francusku revoluciju imali smo u Francuskoj staleški sistem i skupštinu staleža. Tri staleža, mislim: stalež sveštenika 300 poslanika, stalež feudalaca 300 i stalež građana 600. Parlament uvek blokiran, a kada se god blokira parlament, izvršna vlast ima odrešene ruke. Ovaj parlament se ni u kom smislu ne sme blokirati. Drugo, ovde ste predvideli devet članova saveta koji će imati najviše ingerencije i najviše nadležnosti u sferi dodele frekvencija...