Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom na član 96. tražim da se skrati rok u kome se lokalne televizije moraju privatizovati. Za razliku od vašeg člana 96, koji ima  jedanaest stavova, tražim da tu bude samo jedan stav - da radio i televizijske stanice, koje su osnovale lokalne zajednice, regionalne zajednice ili skupštine gradova, nastavljaju sa radom u dosadašnjem statusu još godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
To podrazumeva da bi u tom roku morale da budu privatizovane. Tu nema razloga da se mnogo čega na privatizaciju. To nisu naročito velike vrednosti kod kupovine akcija. Jedan procenat, po zakonu, svakako može da bude podeljenih besplatnih akcija, ali vi ovde omogućavate do kraja ovaj četvorogodišnji rok, da i druge SO formiraju svoje lokalne radio i televizijske stanice. Dakle, ne samo da ostavite u životu one koje već postoje, nego da se pojave nove, pa u roku od četiri godine da se privatizuju. Takav je smisao ovog člana.
Znam, ali vi ne poštujete ni savezni zakon, a kamoli moratorijum Savezne vlade. Ta savezna vlada ne postoji više takođe. Postoji savezni zakon o sistemima veza koji ne poštujete u pogledu dodele frekvencija i gazite ga ovim zakonom. Ni Savezna vlada ni savezni predsednik, vidi se da ste to sve već ukinuli. Možda kabinet još postoji. Jer, ne bi imao ko drugi da parira Bebi Popoviću.
To je smisao mog amandmana.
Što se tiče gospodina Koraća, koji ovde zastupa u ime Vlade ovaj zakon, on prilično lepo govori, ali taj njegov govor nema nikakve veze sa pravnim principima i suštinom problema. On nama govori o svim društvenim organizacijama, o svim nevladinim organizacijama. Samo, gospodine Korać, televizija je veoma skupa igračka, samo onaj ko ima mnogo para može sebi dozvoliti neprofitnu televizijsku stanicu.
A ko u tim nevladinim organizacijama ima mnogo para? Samo onaj ko direktno te pare prima iz inostranstva. Na ovih nekoliko imena mogu dodati i ime Sonje Liht i još nekoliko. Nisam ih pominjao zbog svog ličnog animoziteta, mada i on postoji. Ovde ga ne stavljam u prvi plan nego što su to organizacije koje zaista dobijaju mnogo novca. A lovačko društvo nema novca da formira televiziju, ni savez ribolovaca, niti bilo koja druga slična društvena organizacija.
Dakle, televiziju će formirati samo onaj koji ima mnogo novca. Zašto se u ovom slučaju zalažem da se skrati rok privatizacije lokalnih televizija? Iz istog onog razloga zbog koga je i televizijska stanica veoma skupa igračka i za opštine. Lično sam prilično informisan po tom pitanju. Bio sam predsednik opštine i mnoge predradnje sam napravio planirajući eventualno formiranje lokalne televizije. Kada sam video koliko je to skupo, odustao sam. Mnogo je bolje asfaltirati, praviti vodovod, kanalizaciju itd, obnavljati fasade.
(Glasovi: Zato te je narod nagradio.)
To koga je narod nagradio videće se u konačnom ishodu. Suviše ste vi... (Smeh.) Vi mislite da je već bio konačni ishod? Ne, varate se. To je bila samo jedna sitna međufaza. Godina, godinu i po, dve godine dana u vrh glave, ništa prolaznije u istoriji srpskog naroda neće biti od vaše vlasti, i ništa poraznije za ljude koji su bili na vlasti od iskustva ove vaše kratkotrajne vladavine, budite ubeđeni.
Nema više ništa, apsolutno ništa zbog čega bi vas narod hvalio za ove dve godine, apsolutno ništa ne postoji. Nigde ništa. Tu nema ni jedne jedine tačke. Nemojte se mnogo zavaravati. Zamislite - posle onolikih rezultata, onolikih uspeha u Zemunu, izgubio sam vlast. Zamislite šta čeka vas bez ikakvih rezultata, sa katastrofalnom situacijom, sa upropašćavanjem društva na svim poljima.

Zato ovo malo para što je dato jedinicama lokalne samouprave treba da što pre bude koncentrisano na korišćenje za rešavanje komunalnih problema, da se okanu lokalnih radio i televizijskih stanica, da se odmah sve privatizuje, pa da se i tu neki prihod ostvari za državu. Čak bih išao na to da sve što se ostvari privatizacijom jedne lokalne televizije ide za infrastrukturu te opštine. I, naravno, da se okanu sportske sfere i formiranja klubova, tutorstva nad klubovima, jer znate i sami - gde god se političari mešaju u sport tu sport propada, a mafija cveta.
Političari su najveći stimulans mafiji u sportu - i političari ranijeg režima, i političari iz vašeg režima, tu apsolutno nikakvu razliku ne pravimo. Ko se od političara meša u sport, ko se nameće sportskim klubovima, ja unapred znam da je kriminalac, da nema čiste i poštene namere.

Dame i gospodo, u članu 104. predlažem samo uvođenje novog stava 7, s tim što bi se sadašnji stav 7. pomerio i bio bi stav 8, koji bi glasio, a reč je o reklamiranju i sponzorstvu: U reklamama i TV - kupovini ne mogu se ni likom ni govorom pojavljivati izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije i izvršnim organima autonomnih pokrajina, ministri, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri.
Mislim da je ova zabrana veoma važna. Mi smo imali slučaj pojavljivanja visokih funkcionera izvršne vlasti u nekim reklamnim spotovima; nije, doduše, još bilo u onim spotovima u kojima se reklamira prodaja, ali bilo je u nekim drugim spotovima.
Svi reklamni spotovi se moraju na isti način... Imali ste neke tamo akcije, reklamiranje ovoga, reklamiranje onoga, čak i nekih humanitarnih akcija. Ni to ne sme da radi funkcioner izvršne vlasti. Funkcioner izvršne vlasti ne sme lično da se pojavljuje u spotu koji to reklamira. Ne sme ni u jednoj reklami da se pojavi, to je poenta ovog amandmana.
Naravno, ovo se može proširiti sa funkcionerima zakonodavne i sudske vlasti, a bilo bi veoma pametno da se odredba odnosi i na funkcionere agencije, članove saveta agencije za radiodifuziju. Po prirodi svog položaja oni ne bi smeli da se pojave ni u jednom reklamnom spotu. Mislim da bi dobro bilo, pošto imate vremena, da Vlada razmisli o ovom amandmanu i da ga ugradi.
Nisam se javljao za reč po prethodnoj grupi amandmana, jer smatram da treba suzbiti monopole u ovoj sferi, da se mora sprečiti koncentracija, ako neko ne može da dobije nacionalnu frekvenciju da je postigne zaobilaznim putem, nagomilavanjem lokalnih. To je, dakle, dobro rešenje, jer svi monopoli u ovoj sferi su veoma opasni, pa sam iskoristio priliku da uz obrazloženje ovog amandmana i to istaknem. Pošto su socijalisti tražili ukidanje ovih nekoliko članova, moram i njima nešto da poručim: vi socijalisti ste najveći krivci, vi socijalisti ste glavni krivci što je DOS došao na vlast.

Evo da vam učinim, ovoga puta neću iskoristiti ni punih šest minuta. Ovaj amandman je u skladu sa mojim prethodnim amandmanima. Ja sam već više puta govorio o tom tzv. civilnom sektoru, o nevladinim organizacijama i o njihovoj suštini, pa tražim u članu 107. da se briše deo teksta koji glasi "i radio i televizijskim stanicama civilnog sektora". Ovde stoji: "Ustanovama javnog radiodifuznog servisa i radio i televizijskim stanicama civilnog sektora zabranjuje se da budu posrednici, zastupnici ili da preuzmu ulogu oglašivača u ime i za račun trećih lica". Tražim da izbacite ovaj civilni sektor, jer očekujem da ćete prihvatiti sve moje prethodne amandmane koji se tiču ukidanja predviđenih privilegija civilnog sektora.
Je l sad Čedomir Jovanović izriče opomenu? Znači, ova opomena ne važi.

To znači da bi svako onaj je član ili rukovodilac tzv. nevladinih organizacija morao da formira privatnu firmu i da ravnopravno sa svima ostalima konkuriše za frekvenciju, i nikako drugačije. Dakle, da postoji samo javni i privatni sektor. Javni su državni radio i televizija i sve ono što je državno na lokalnom, regionalnom, pokrajinskom nivou. Privatni - sve ostalo. Svi ostali da imaju status privatnika, s tim da kada regulišete status crkava i verskih zajednica posebnim zakonom  one imaju određene privilegije u odnosu na druge privatnike. To bi bilo prihvatljivo, a za sve ostale treba jednostavno ukinuti privilegije.

Moram priznati da mi nije naročito jasan ovaj amandman o kome je reč,  ni zašto je on podnesen. Vaše je pravo da podnosite i nejasne amandmane. Međutim, trebalo bi da se izjasnite koji vas je to koalicioni partner upropastio. To je ostalo nedorečeno, kao i ko je kriv za vaš pad s vlasti.
Hteo bih da iznesem jednu kratku primedbu Žarku Koraću, pa neću onda ni iskoristiti svoje vreme. Povodom ovog amandmana Žarko Korać je ovde govorio o nekim eurima. Šta znači to euro? To na srpskom jeziku ne znači ništa, gospodine Korać. Vidite, u raznim zemljama članicama Evropske unije taj se izraz drugačije izgovara. Neki kažu evro, Englezi kažu jurop, svako prikladno svom jeziku. U našem slučaju uobičajeno da se prema latinskom jeziku ravnamo. Ako se nešto piše euro, onda se čita evro, ako je reč o stranoj reči evropskog porekla.

Vi ste kao predsedavajući bili obavezni da upozorite gospodina Koraća da se ne kaže euro, nego evro.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovome amandmanu ću govoriti na srpskom jeziku zato što jedino taj jezik dobro znam, baš dobro. Drugi je razlog što je po saveznom Ustavu taj jezik propisan kao službeni jezik u celoj SRJ. Istina je da u  republičkom Ustavu stoji srpskohrvatski, ali ako republički Ustav i savezni nisu saglasni, primenjuje se savezni. Ovo vam ne važi iz republičkog.
Da vam objasnim zašto govorim srpskim jezikom o ovom amandmanu. Treći je razlog što Hrvati nikada kroz istoriju nisu govorili srpski jezik, govorili su čakavski i kajkavski, a srpski su kao svoj prihvatili u vreme ilirskog pokreta.

Slušajte, ja sam u stanju sada da vam govorim i na ruskom, i na engleskom i na arapskom, ali ste me destimulisali, naljutili ste me i neću više ništa da govorim o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer agencija ne može da bude samostalan i nezavisan organ, kako je to formulisano u zakonu. Može da bude samostalan organ, ali ona je organ unutar sistema izvršne vlasti. Mera njene samostalnosti se sagledava merom nezavisnosti od najvišeg organa izvršne vlasti, ali u toj istoj meri mora biti zavisna od najvišeg organa zakonodavne vlasti.

Ovo je, po prirodi stvari, delatnost izvršne vlasti, pošto je tako osetljiva, delikatna, pošto je reč o medijskoj sferi koja je veoma opasna u pogledu mogućnosti zloupotrebe od strane izvršne vlasti. Samo se o toj vrsti zloupotrebe govori kao o ozbiljnoj zloupotrebi. Onda, savet agencije treba da bude vezan direktno za zakonodavnu vlast. Ako je direktno vezan za zakonodavnu vlast - na jedan način već jeste, pošto njegove članove bira zakonodavna vlast - onda treba i da odgovara za svoj rad zakonodavnoj vlasti.

Ovde ne postoji institut odgovornosti. Postoji samo precizirano kad pojedinačno po sili zakona prestaje mandat pojedinim članovima saveta, ali odgovornost saveta u celini, pravna i politička odgovornost saveta, apsolutno ne postoji. Takav organ, kao što je ovde koncipiran savet, u našem sistemu apsolutno ne postoji. Svaki organ, bez obzira na stepen samostalnosti ili nezavisnosti, mora nekome da odgovara za svoje postupke.

O nezavisnosti ovde nije moguće govoriti, jer nezavisnost postoji samo u pogledu tri grane vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska. Sudska vlast je nezavisna u odnosu na izvršnu i zakonodavnu, izvršna i zakonodavna u odnosu na sudsku itd. Međusobno su te vlasti nezavisne, ali ne u potpunosti. Postoji neki instrument kontrole. Parlament može da kontroliše izvršnu vlast - ima instrument obaranja vlade na raspolaganju. Izvršna vlast može da kontroliše parlament - ima na raspolaganju instrument raspuštanja Narodne skupštine, jer predsednik Republike je organ izvršne vlasti. On je šef izvršne vlasti. Sudska vlast ima mogućnost kontrole i izvršne i zakonodavne; može da poništi njihove opšte akte, Ustavni sud, može njihove pojedinačne akte, to su redovni sudovi.

Ovaj organ prosto štrči u tom sistemu podele vlasti, jer on nikome ništa ne odgovara. Ovde uopšte nije predviđena mogućnost da neko može raspustiti savet agencije u celosti, jer politički proceni da on ne obavlja svoj posao. To vi niste predvideli, kao što ne predviđate još jednu stvar. Neka nova vlast jednostavno će ukinuti ovaj vaš zakon i onda će sve da promeni.

Uopšte nisam govorio o Čedomiru Jovanoviću ni o njegovom izlaganju, uopšte se nisam osvrtao na njegovo izlaganje. Govorio sam o amandmanu koji je podnela grupa narodnih poslanika. On je odgovarao na moje argumente, iako nije imao nikakvog poslovničkog prava na repliku.
Ne bežim od ove vrste odgovora, ali taj odgovor bi trebalo da pruži ovde predstavnik Vlade, a ne šef DOS-ovske poslaničke grupe. Drugo, izveštaj nije nešto što obezbeđuje javnost rada. Javnost rada obezbeđuju novinari koji prisustvuju sednicama saveta agencije. Izveštaj je akt kojim se savet agencije podvodi pod kontrolu Narodne skupštine. Podnosi se izveštaj, znači da se o njemu raspravlja, da Skupština odlučuje o prihvatanju ili neprihvatanju. Posledica bi bila, ako se izveštaj prihvati - dato je poverenje radu saveta agencije. Ako se izveštaj ne prihvati, savet agencije mora i sam podneti ostavku.

Sa podnosiocem amandmana se slažem utoliko što mislim da ovaj postojeći tekst mora da se menja, da ne može strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji da donosi savet agencije, odnosno agencija u celini, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Prvo, nije precizirano da li se saglasnost daje prethodno ili naknadno. Drugo, ovo je ustavna nadležnost Vlade. Svojim amandmanom, koji sledi i koji ću posebno obrazlagati, već sam tražio da Vlada na predlog agencije donosi strategiju razvoja. To je izvorna nadležnost najvišeg organa izvršne vlasti. Strategiju razvoja Srbije u celini donosi, na predlog Vlade, Narodna skupština.
Drugo, ovde postoji i tačka 2) koja je veoma ozbiljna a do sada niko na nju nije skretao pažnju. U vezi je sa tačkom 1) direktno, jer se govori da agencija vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona. Ovde je agencija, ovom tačkom, konstituisana kao državna uprava, što znači da će agencija imati svoje inspektore, da će vršiti vlast. Agencija će onda donositi i podzakonske akte. Ona može čak i propisivati određene kazne, na kraju krajeva.
Vi konstituišete agenciju kao organ državne uprave, a da niste ni svesni toga. Ona je organ državne uprave paralelan Vladi. Ona nije ni pod čijom kontrolom. To su dve veoma opasne tačke o kojima treba razgovarati. Naravno, možda ste to i hteli. Možda je neko ko u ime vas to predlaže zaista hteo da ovako deluje agencija. Samo, šta to znači?
Hoće li se i u drugim sferama društvenog života, onim najozbiljnijim, pojavljivati inicijativa ovog karaktera - da radiodifuzija ne bude pod kontrolom ni parlamenta, ni Vlade, ni suda, nego svojevrsne agencije. Pa, onda sledi policija ili bar služba državne bezbednosti - da nije ni pod kontrolom parlamenta, ni Vlade, ni suda nego svoje agencije. I na kraju Vojska.
To su samo ona tri instrumenta koja su od interesa za zapadne sile i NATO; mediji, posebno elektronski mediji, Vojska i policija - tu će da deluju tri agencije koje ćete vi učiniti formalno nezavisnim. Od koga nezavisnim? Od izvršne, zakonodavne i sudske vlasti u Srbiji, ali će one od nekoga i te kako biti zavisne. Vi vrlo dobro znate od koga.

Mogu sve, i još ću otvoriti mogućnost gospodinu Jovanoviću da polemiše sa mnom, jer ću na početku odmah izraziti divljenje prema pravničkom znanju, tako da ima mogućnost odmah da mi replicira. Zaista se divim njegovom pravničkom znanju i umeću.
Ja predlažem, dame i gospodo, da agencija Vladi predlaže strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji i da Vlada tako snosi odgovornost za tu strategiju, a posle da snosi i odgovornost za njenu realizaciju, a ne da samo daje puku saglasnost. Jer, onaj ko daje saglasnost, ne snosi odgovornost. On samo ne izražava protivljenje, saglasan je sa nečim i prepušta nekom drugom organu da samostalno obavlja taj posao.
Malopre je gospodin Jovanović ovde govorio o mogućnosti sudske zaštite kojoj mogu pribeći oni subjekti koji se smatraju pogođenim nekom odlukom saveta agencije. Međutim, ovde prethodno mora da se obezbedi princip dvostepenosti u upravnom postupku. Tog principa nema.
Šta bi podrazumevao taj princip dvostepenosti? Vi ste već ovde usvajanjem Zakona o javnim nabavkama institucionalizovali jednu novu državnu upravu, ali tu državnu upravu niste izdvajali u potpunosti iz ingerencija Vlade Srbije, kao u ovom slučaju. I, podrazumeva se da onaj ko se smatra pogođenim pojedinačnim rešenjem prvostepenog organa uprave, kao što je ona Uprava za javne nabavke, ili neko ministarstvo, ili ova agencija, ima u drugostepenom upravnom postupku mogućnosti da se žali Vladi Srbije. Naš upravni postupak poštuje princip dvostepenosti, pa tek ako je odbijen u drugostepenom upravnom postupku, onda ima mogućnosti da vodi upravni spor pred nadležnim sudom. Ovde ne postoji princip dvostepenosti i time je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom Srbije.
Dalje, predlažem da se briše tačka 4) koja kaže da agencija propisuje tehničke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona. Kako agencija može da propisuje tehničke, organizacione i programske uslove? Možda programske može, ali tehničke i organizacione ne bi mogla, nije kompetentna, jer onako kako je savet agencije koncipiran, on predstavlja razna staleška udruženja i konstituisan je na principu političkog predstavljanja.
Ne može me niko ubediti da ljudi koji će ispred tih staleških organizacija i udruženja, pa čak i organa vlasti, biti u savetu agencije mogu kompetentno da se bave tehničkim, organizacionim i programskim uslovima. Organizacioni uslovi moraju biti identični kao za sve druge pravne subjekte, odnosno pravna lica u okviru privrednog sistema.
U organizacionom pogledu tu nisu dozvoljena neka značajnija odstupanja, i zašto bi? Pravno lice koje se bavi radiodifuzijom se mora organizovati kao sva druga preduzeća u zemlji. Dakle, tu spada pod opšte zakonske norme. Što se tiče tehničkih uslova, savet agencije i agencija u celini nisu u stanju da se time bave, bar ne na ovaj način, kako je ovde koncipiran savet agencije, kao njen najviši organ.
Drugo, tražim da se briše tačka 5), koja propisuje da "agencija propisuje pravila koja su obavezujuća za emitere kojima se obezbeđuje sprovođenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji".
Ima li još neka odredba gde vi uopšte tretirate pitanje radiodifuzne politike? Šta je to radiodifuzna politika? Jeste li je koncipirali uopšte? Da li je usvojena na nivou Vlade, ili na nivou parlamenta, ili će neko drugi da određuje radiodifuznu politiku?
Ja znam kakva je vaša radiodifuzna politika, vidim to iz tretmana SRS u državnim medijima u Srbiji, na državnoj televiziji, na TV "Politika", na TV "Studio B" i na paradržavnim medijima kao što su "BK" i "Pink". Meni je jasno kakva je vaša politika, ali ta vaša politika nije koncipirana, ozvaničena i obelodanjena kao takva. To je problem.
I ovde priznajete da postoji ta politika, ali ona će ostati tajna za sve, osim za one koji će tu politiku provoditi. Gde je ona koncipirana, na koji način?
U tački 7) kaže se da agencija odlučuje o predstavkama fizičkih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera. Tražim da se to pojednostavi i da stoji "o predstavkama fizičkih i pravnih lica", i ništa više, sve ostalo se podrazumeva. Ovo je samo jedna tehnička popravka teksta.
Ali, tražim da se stav 2. promeni i da glasi: "Sprečavanje emitovanja programa kojima se ruše slobode i prava građana zbog njihovog pripadanja određenoj rasi, polu, naciji i veri, političkom opredeljenju, obrazovanju, socijalnom poreklu, imovnom stanju, ili bilo kom ličnom svojstvu".
Mislim da se time tačka 3) poboljšava jer ona sada glasi "sprečavanje emitovanja programa koji sadrži informacije kojima se podstiče diskriminacija po raznim osnovama".
Znate, nije isto sprečavanje emitovanja informacija i sprečavanje emitovanja programa. Programom može sve ovo da se ugrožava. Međutim, nekada se moraju emitovati informacije koje su objektivnog karaktera, makar neko subjektivno smatrao da mu samo emitovanje tih informacija ugrožava neko pravo.

Ja bih se osvrnuo samo na drugu tačku, odnosno na drugi stav amandmana gde se traži da se posle reči "nacija" dodaju reči "politička stranka". To ukazuje samo na one krajnje reperkusije do kojih može dovesti vaša nespretno formulisana tačka 3). Još jednom ću komentarisati tu tačku 3) Vi ovde kažete, podnosioci Predloga zakona, da agencija obavlja i poslove sprečavanja, emitovanja programa koji sadrže informacije - ovo podvlačim - informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi ili polu.
Ne sme informacija biti cenzurisana, bez obzira kakva je. Informacija o istinitom, objektivnom događanju mora biti emitovana, makar ona sve nas pogađala. Šta to znači sada? Ako vi zabranjujete informacije koje su nepovoljne za pripadnike određene rase, onda znači da ne sme da se emituje nijedna informacija o izraelskom genocidu nad palestinskim narodom, jer neko odmah emitera može da optuži za antisemitizam, za antijevrejsku mržnju. Taj genocid koji Izrael sprovodi je objektivan.
Ili, ne sme da se objavi informacija o nekim multinacionalnim medijima na zapadu koji šire razne oblike mržnje, vode propagandni i psihološki rat, ako su u rukama vlasnika koji su Jevreji; ili, napad na Soroša i njegovu fondaciju, itd; odmah može da se kaže da je to rasna mržnja. Ja znam mnoge časne i poštene Jevreje, i ne pada mi ni na kraj pameti da bilo kada iskazujem mržnju prema Jevrejima, počevši od nekih značajnih pisaca, pa nadalje, odnosno Jevreja koji su utkali svoje stvaralačko biće u istoriju srpskog naroda. Ali, znam i neke koji su negativci, koji su loši ljudi itd. Kada napadnem te loše ljude, poput Filipa Davida, ne znači da širim mržnju prema Jevrejima.
Zbog toga ovo mora biti ovde drugačije formulisano. Mora ostati samo program, ne sme programski sadržaj protiv jedne nacije, rase, verske grupe itd. Ali, kada je objektivna informacija u pitanju, onda se ne sme cenzurisati.
Ili, informacija koja se tiče vere - mora se dozvoliti emitovanje istinite i objektivne informacije o zločinima rimskih papa, posebno onih iz srednjeg veka, iz vremena pornokratske vlasti; istorijska nauka poznaje period pornokratije u istoriji rimokatoličke crkve.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Evo, završavam odmah. To su objektivne istorijske činjenice. Ili, zločini u krstaškim ratovima; zločini u Jasenovcu; emitovanje informacija tog sadržaja ne može značiti kršenje rasnih, verskih, nacionalnih prava. To su objektivne činjenice i neka se pravda onaj čije su činjenice utkane u njegovu sopstvenu istoriju.

Ako vam to više odgovara, učiniću vam.
Tražim da se menja ovaj naslov iznad člana 9. koji sada glasi - donošenje strategije razvoja radiodifuzije. Tražim da taj naslov bude - predlaganje strategije razvoja radiodifuzije, i da ovo što se odnosi na nadležnosti agencije bude usmereno na to da agencija, u saradnji sa organizacijom nadležnom za komunikacije, predlaže Vladi Republike Srbije donošenje strategije razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji.
To bi bilo veoma važno, da Vlada bude taj organ najpodložniji kontroli, a ne grupa od devet ljudi, na različite načine dovedenih, po različitim kriterijumima, koji nekada neće ni znati šta je njihov posao, ja vam to garantujem, pogotovo oni ljudi koji dođu sa univerziteta, iz verskih zajednica, iz nevladinih organizacija itd, koji se često neće mešati u svoj posao, a Vlada će biti sakrivena u pozadini. Vlada će i dalje time upravljati ili neki nevladin faktor koji je iznad same Vlade, ali neće oni kojima je to zakonska dužnost. Oni će biti samo zamorčići na kojima će se često iskaljivati bes nezadovoljnih građana, nezadovoljnih političkih partija, a da neće biti ni krivi ni dužni za one negativnosti koje će se u praksi predlagati.
Ovde je dakle važno, i zato tražim da se promeni naslov iznad člana 9, da se tačno formuliše ko donosi strategiju i ko je odgovoran za strategiju, a onda ako se agenciji daju određene nadležnosti da se formuliše ko je viši organ u sistemu izvršne vlasti, ko je iznad agencije, da bi se zadovoljio princip dvostepenosti upravnog postupka.
Znam zašto gospodin Šabić sedi tamo negde u sedmom ili osmom redu, a ne sedi u prvom kao predstavnik Vlade. Mora da mu je neprijatno kada se kritikuje predlog Vlade zbog nepoštovanja principa dvostepenosti u upravnom postupku i on je kao pravnik svestan da taj princip dvostepenosti mora da se poštuje u upravnom postupku, ali bi neko ispred Vlade po tom pitanju morao da odgovori. Videli smo juče potpredsednika Vlade kada se vodila načelna rasprava i njegove načelne političke stavove, a sada kada je reč o čisto pravnim pitanjima nema ko da zastupa Vladu, niti neko oseća potrebu da odgovori.
Gospodina Jovanovića uvažavam kao izuzetno vrsnog pravnika i on je to sada i dokazao. Ja sam se čudom čudio, i u njegove pravne koncepcije ne mogu ni da uđem, ali treba da nam neko objasni nedostatak principa dvostepenosti u upravnom postupku. To je suština, i ja ću vam ovo ceo dan danas ponavljati, da što upečatljivije uđe i u vaše uši i u uši celokupne srpske javnosti da u ovom zakonu nije obezbeđeno poštovanje principa dvostepenosti u upravnom postupku. Kada je neko nezadovoljan pojedinačnim rešenjem agencije, kome može da se žali, pre nego što stigne na sud. Mora nekome. Ako postoji žalba na rešenje ministra i žalba se podnosi Vladi, onda mora postojati, jer Vlada vrši upravnu kontrolu nad radom ministarstva, i neko ko će vršiti upravnu kontrolu nad radom agencije. Jesmo li načisto da je agencija organ državne uprave? To i Milka razume, ali se stidi da to pokaže.
Agencija je organ državne uprave i nad svakim organom državne uprave mora postojati mogućnost vođenja upravne kontrole; od organa uprave u okviru lokalne samouprave, pa nadalje, svaki organ državne uprave mora biti podvrgnut upravnoj kontroli. Ovde nema ko da vrši upravnu kontrolu nad agencijom. Agencija je tako koncipirana da je apsolutno organ bez upravne kontrole. Sudska kontrola je verovatno moguća, ali građani imaju pravo i na upravnu kontrolu.
Možda ja džabe pričam što se tiče vas koji ste u sali i što mi to govorite, možda i narod ne sluša, ali meni je važna moja savest. Meni je važno da izreknem sve primedbe Srpske radikalne stranke na ovaj vaš zakonski projekat i da vam dokažem da vam nije dovoljno što ste protivposlovnički izbacili sve druge poslanike Srpske radikalne stranke. Dovoljno je kada je jedan srpski radikal ovde, kao da je cela poslanička grupa. Razlika se ne oseti.
Opravdavam one koji po prirodi stvari nisu pravnici, pa ne moraju da razumeju ovaj problem, ali apsolutno ne opravdavam one koji imaju pravničko obrazovanje, a ćute kada su ovakva pitanja na tapetu. Izazivam vas da se izjasnite po ovom pitanju, da kažete šta mislite o tome što ovde ne postoji princip dvostepenosti upravnog postupka. O tome bi svaki pravnik trebalo da se izjasni. Možda vi kao pravnici smatrate da ovde treba da postoji izuzetak, da ovde ne treba da bude zastupljen princip dvostepenosti.