Dame i gospodo poslanici, tražim da se u ovom članu 67. promeni prvo prvi stav.
Vidite, ovde predviđate privilegiju radiodifuznim ustanovama javnog servisa, kako vi to zovete, a to su zapravo državne radio i televizijske stanice svih nivoa. Postavlja se pitanje - što bi one imale privilegiju u pogledu plaćanja naknade za emitovanje programa? Tu moraju biti svi izjednačeni. Možda polazite od toga da mnoge od tih lokalnih radio i televizijskih stanica neće moći, nemaju para. Dobro, ali onda ovde stavite - dok se ne ukinu ili ne prodaju, ili ne privatizuju.
Ali, šta će vam ovde i radio i televizijske stanice tzv. civilnog sektora. Pa, dosta je više tih nevladinih organizacija. Prvo, većina je plaćena od strane zapadnih obaveštajnih službi. Sada ste ih stavili na budžet. Sada ih finansirate iz budžeta; pa ih uključujete u upravljanje agencijom, kao članove saveta agencije; pa im omogućavate da imaju svoje radio i televizijske stanice; pa ih još oslobađate obaveze plaćanja naknade za emitovanje radio i televizijskog programa.
Preterali ste. Stvarno nema smisla. Pazite, čim se promeni vlast, garantujem vam da će biti skinute sa budžeta sve te nevladine organizacije. Odredili ste u budžetu 500 mil. dinara za njihovo finansiranje. U Zakonu o budžetu stoji, Koraću, možda niste čitali. Zatim, neće imati javna ovlašćenja, nigde neće biti zastupljene kao ovde u savetu agencije. Biće izbačene svuda. Sami će morati da se finansiraju. Ako nemaju para neka se ugase. Šta nas briga. I neće imati ove privilegije. Neće moći, ukoliko ne osnuju prethodno preduzeće, neće moći ni da budu vlasnici radio i TV stanica, neće imati nikakvih privilegija, oslobađanja od plaćanja naknade za emitovanje programa.
Stav 3. vam je posebno besmislen. U stavu 3. se kaže: "Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa do okončanja postupka povraćaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i drugo".
Ovo je nešto neverovatno, ovaj vaš zakon je programskog karaktera. Ovim zakonom pogađate da će biti donesen zakon o vraćanju. Otkuda znate? Možda će Skupština glasati protiv tog eventualnog zakona. Ne znate vi to unapred. Ne bi smeli da znate unapred, to je smisao. Ne možete jednim zakonskim tekstom sebe obavezivati na donošenje još jednog pratećeg zakona. Npr. Zakon o privatizaciji je obavezao na donošenje i pravnog akta o agenciji za privatizaciju itd. Međutim, ne možete na ovaj način nagađati da će biti takav zakon donesen.
Drugo, mislim da je ovde najbolje da stoji kratka norma - radio i TV stanice crkava i verskih zajednica ne plaćaju naknadu za emitovanje programa, i tačka. Ništa više.
Drugo, ako će se vraćati zemlja crkvama i verskim zajednicama, onda se mora vratiti sva zemlja i sva imovina, a ne samo ona oduzeta posle Drugog svetskog rata. Kakva je razlika između imovine koju su oduzeli komunisti i imovine koju je oduzeo kralj Aleksandar? Vi izgleda još ne znate da je kralj Aleksandar Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeo mnogo više zemlje nego komunisti. Komunisti su više zgrada oduzeli.
Kad je reč o poljoprivrednom i šumskom zemljištu, pa i komunisti su agrarnom reformom to radili. Bila je Aleksandrova agrarna reforma i bile su dve agrarne reforme koju su komunisti sproveli. Prema tome, tu mora biti isti stav, isti kriterijum.
Ako se sve crkveno vraća, odnosno ako se sve vraća verskim zajednicama, jer Islamska verska zajednica ne dozvoljava ovaj termin - crkva, onda se mora vratiti sve što im je ikada država oduzela, a ne ono što su oduzeli komunisti. Komunisti jesu bili zlotvori i kriminalci, ali nisu bili jedini u srpskoj istoriji. To je problem.
Ne možete vi sada eskulpirati kralja Aleksandra. Pazite, i kad se birao patrijarh komunisti su bili suptilni, pa su prvo ucenjivali pojedine vladike, kompromitovali, potplaćivali. A kralj Aleksandar brutalno, silom, kaže - ne može dok ja ne kažem svoju reč. Pa šta je tu onda gore?
Da li ste me opomenuli?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podržavam ovaj amandman, ukazujući celokupnoj srpskoj javnosti na sve opasnosti koje se kriju iza vašeg forsiranja tzv. civilnog sektora, tzv. nevladinih organizacija, i kako već to nazivate. Prvo, i ovde je besmislena upotreba termina - civilni sektor, jer civilni sektor je i privatni sektor. Svi su privatnici civili, osim kada su mobilisani i služe vojsku, tako da je ovaj termin apsolutno besmislen, ali pošto pod njega podvodite tzv. nevladine organizacije, očigledno je da ih kroz čitav niz sistemskih zakona protežirate pod pritiskom zapadnih sila, gradi se jedan sistem paralelne vlasti, a zašto?
Ova oficijalna, legalna vlast zavisna je od izbora, izbori moraju da se održe periodično, i niko sa Zapada ne može da vam kaže - zabranite izbore; to ne bi nikako prošlo u zapadnom javnom mnjenju, iako se sećamo vremena kada su Amerikanci i te stvari radili, pa čak i u Evropi. U Grčkoj su pukovničku huntu doveli na vlast 1967. godine.
Pošto su neizvesni izbori, neizvesni su po svojim rezultatima, oni se trude da do sledećih izbora izgrade paralelan sistem vlasti koji će kontrolisati ono što je zapadnim silama najvažnije. To su vojska, policija i mediji, posebno radiodifuzni mediji. Oni to rade kroz tzv. nevladine organizacije. Nevladine organizacije ne idu na izbore, uopšte se ne zna da li narod ima za njih simpatija ili nema, da li ih poštuje ili ne poštuje. Uopšte se ne zna načelno kakvog su kvaliteta ljudi u njima, a ja znam pouzdano da su najlošijeg, ali to je moje privatno saznanje, nema mogućnosti i objektivnih kriterijuma da se kroz izbore to proverava.
Dalje, te nevladine organizacije su mahom dobijale pare od stranih obaveštajnih službi, od stranih vlada i od nevladinih organizacija, kako se to kaže, i one su sinhronizovano i harmonično delovale u prilog realizaciji jednog političkog cilja. Taj politički cilj je postignut 2000. godine, a sada služe za izgradnju paralelnog sistema vlasti kako bi taj politički cilj bio ovekovečen u svom trajanju posledicama koje izazivaju po društvo itd. Kada državnoj vlasti ...

Dobro. Kada državnoj vlasti oduzmete vojsku, policiju i medije, šta joj onda ostaje? Ništa.

Dame i gospodo, ovaj amandman je u sadržaju podudaran sa amandmanom Srpske radikalne stranke koji sam malopre obrazlagao, ali ću dati dopunsko obrazloženje zašto ga podržavam. Vidite, vi uopšte ne vodite računa u ovom zakonu, a o tome sam govorio kada je bilo reči o formiranju saveta agencije, da kod nas pitanje crkve i verskih zajednica nije zakonom regulisano. Postoji samo opšte ustavno određenje da je ispovedanje vere slobodno, da su crkve slobodne i odvojene od države, i ništa više. Zakon je neophodan. Ovde nigde ne stoji koje će crkve i verske zajednice biti u pitanju. Vi spremate uslove da se na isti način tretiraju tradicionalne crkve i verske zajednice i novokomponovane verske sekte.
Vi nemate ovde osnovna razlikovanja. Sutra kada se pojave Jehovini svedoci, Munova sekta, raznorazni satanisti, kako će savet agencije da ih odbije? Kako će on da kaže - vi niste crkve i verske zajednice; po kom osnovu? Gde će on da traži uporište? Ili ćete savetu agencije prepustiti da on procenjuje šta je zaista crkva, a šta nije crkva, šta je verska zajednica, a šta nije verska zajednica.
Na određen način kod uvođenja veronauke, iako je tu bio čitav niz nespretnosti na delu, određeno je sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica. To je trebalo da stoji u ovom zakonu. Ne može savet agencije da se poziva na vašu uredbu o verskoj nastavi ili na zakon o školstvu i da kaže - to su ti. Tamo ne stoji opšta odredba da su oni jedino u pravnom sistemu crkve i verske zajednice, u pravom smislu reči, nego da samo oni imaju pravo na versku nastavu.
Međutim, nigde ne stoji da ovi drugi nemaju pravo na radiodifuziju. Zašto ne stoji? Da li možda namerno pripremate uslove u kojima će moći verske sekte da budu vlasnici radio i televizijskih stanica, pa još uz to oslobođene plaćanja izvesnih obaveza državi. Šta to znači? Verske sekte će nam u tom slučaju preplaviti medijsku scenu. Ovde je Žarko Korać govorio o raznoraznim tračarama, Kleopatri i sličnima. Koja je razlika između Kleopatre i Munove sekte ili Jehovinih svedoka ili jogi letača, šta ja znam kako se već zovu. Nema tu nikakve razlike.

Dame i gospodo, predlažem u članu 68, tražim u prvom stavu da se briše samo jedna reč. "Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije dužni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledeće standarde u odnosu na sadržaj programa". Sada se sve nabraja i u tački 1) kaže se - primenjujući svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehničkog stanovišta, tako i sa stanovišta sadržaja programa.
Sve je ovo u redu samo da se izbaci "svetske standarde". Treba da stoji - primenjujući odgovarajuće standarde, ili - domaće standarde, a naši standardi moraju biti prilagođeni po nekim drugim pravnim načelima onim preovlađujućim svetskim. Ovde se misli na sve svetske standarde. U svetu mogu postojati različiti standardi i nema jednog jedinstvenog standarda za celi svet u ovoj oblasti, ne postoji. Moglo bi se reći da postoji zapadnoevropski standard, severnoamerički standard, azijski standard, afrički, južnoamerički. Može se na određen način to regionalno grupisati, ali da postoji jedan jedini svetski standard, to je nemoguće.
Kako sam siguran u ovo što govorim? Često lutam po ovim satelitskim kanalima i nailazim na raznorazne programe. Vidite, ti standardi se mogu jasno grupisati u određene celine, po programskim sadržajima, čak po tehnologiji koju koriste. Evropski standardi su već svi na digitalnoj tehnici, ovi drugi nisu. Mogu se grupisati po tipu satelita itd. U ovoj sferi postoje raznorazni standardi. Zašto onda navesti - primenjujući svetske standarde. Onda vam neko kaže - ovo je baš standard iz tog i tog kraja sveta. Je li svetski? Jeste. Čim ga prihvati više zemalja, svetski je. Ne vredi to. Treba u odnosu na svetske standarde odabrati neki, pa reći taj i taj standard, ako želite da imate uklopljen u ovaj zakon i njegovu normu svetski standard, ali treba tek izgraditi nacionalni standard.
Naravno, niste vi krivi što taj nacionalni standard nije izgrađen. On nije ni ranije izgrađivan. Mi smo imali tako turbulentnu atmosferu u sferi medija da je ljude mogla da hvata vrtoglavica, ali nikakvog sređivanja stanja nije bilo. Ubeđen sam da ga ni vi nećete srediti, ali bih želeo ovde da javno ukažem na neke elemente koji bi ugrađivanjem u zakon mogli doprineti sređivanju tih standarda, dakle da vodite računa o svakoj normi, o svakoj reči, o svakoj rečenici. Ovde je besmisleno da to ovako suviše uopšteno tretirate.
Drugo, ja sam već insistirao u načelnoj raspravi da se u tački 6) precizira pitanje pornografije. Mislim da bi tu trebalo pre svega upotrebiti termin protivprirodni blud. Taj protivprirodni blud kao termin, kao pojam, postoji u našem pravnom poretku i trebalo bi tu dodati još izvestan termin, ne znam koji bi bio najsrećniji, ali o njemu treba stručnjaci da se izjasne, da li su to lascivne scene, da li su to neke slične scene, to bi moglo da se u zakon uklopi. Ali, da se ostavi samo ovako kako je, taj termin pornografija zapravo ništa u suštini ne znači i ostavlja ogromnu slobodu tumačenja.
Garantujem vam, ono što u Beogradu nije pornografija negde duboko u unutrašnjosti će biti pornografija, sa aspekta onih koji će podnositi prigovor savetu agencije. Savet agencije će dolaziti u situaciju da zauzima različita stanovišta po određenim pitanjima, jer će rešavajući u jednom slučaju možda imati šire kriterije, a u drugom slučaju uže, ako se to ovde ne precizira. Moralo bi da se precizira. Mora se naći neko objektivno merilo da to ne bude samo stvar subjektivne procene ljudi koji su u situaciji da procesuju; nego, objektivno merilo jeste zato što sadrži to i to, i da to onda bude definitivno jasno. To nije teško da se uradi. Mogao bih vam to sada ovde i eksplicirati do kraja, a bojim se samo da bi bujica smeha to sve omela. Znate, ja ne bežim ni od smeha ni od šale ni od bilo čega, ali ova stvar je suviše ozbiljna da bih vam dozvolio da je kompromitujete tom bujicom smeha.

Mislim da je veoma dobro što ste doneli odluku da se danas radi dok se ne završi ova tačka dnevnog reda. Zato što sam opozicionar, po prirodi stvari sam glasao protiv, intimno mi je drago što ste doneli takvu odluku. Predložio bih da se sada donese nova odluka da se sutra odredi dan glasanja, da se sutra odmah završi glasanje o ovom zakonu, kako bi mogao da bude odmah objavljen. Ima mnogo drugih stvari koje treba uraditi, da bi se pripremilo njegovo sprovođenje u praksi. Nemam ništa protiv da se u ponedeljak nastavi redovan rad po ostalim tačkama dnevnog reda. Ima ovde mnogo amandmana i trebaće vam sutra bar dva sata za glasanje, pa da se to sutra provede.
(Iz sale: Sutra je Petrovdan.)
Znam da je sutra Petrovdan, na Petrovdan se ode u crkvu, upali se sveća i dođe se i radi se normalno, jer je radni dan. Petrovdan nije proglašen za nacionalni praznik. Petrovdan je radni dan kao i svaki drugi radni dan. Sutra ćemo da postimo, jer je petak, ali ćemo da radimo normalno valjda.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa ovim amandmanom koji je obrazlagala gospođa Zlata Đerić, ali se ne slažem sa obrazloženjem koje je izlagao Zoran Anđelković podržavajući taj amandman. To nisu dve iste stvari. Koliko se sećam, ne znam tačno u kom članu, predviđeno je najmanje 50% programa domaćeg porekla, od toga 20% sopstvene produkcije.
Ovde je reč o nečemu drugom, o nacionalnoj muzici. Podržavajući taj amandman, takođe se zalažem za njegovo preformulisanje. Ovo "nacionalna muzika" moglo bi da znači i sva muzika na srpskom jeziku. Sva je ona nacionalna. Ja bih ovde stavio - izvorne narodne muzike, a onda se podrazumeva da je u emisijama na srpskom jeziku srpska narodna muzika. Može i to da se eksplicira. Televizije koje će emitovati na mađarskom jeziku - tu će biti izvorna mađarska muzika, ili druge nacionalne manjine, jer se podrazumeva da ćemo imati lokalne televizije na različitim jezicima, na srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih manjina.
Dakle, bitno je da se čuva narodno blago, da se razvija ljubav prema njemu, da se populariše. Onda bi bio najbolji termin - izvorne narodne muzike. Tačno se onda zna na šta se misli. Ne novokomponovane, to je već kod ovih muzičkih stručnjaka uobičajen termin. Možda nije naročito stručan, ali je uobičajen i svako će razumeti o čemu se radi. Izvorna narodna muzika je muzika koju je narod stvorio i ne može joj se utvrditi autor, ili je autor pojedinac ali je pogodio u potpunosti narodni duh. Postoje novokomponovane koje pomalo imitiraju izvorne narodne, ali nisu sasvim to. Tu ima veoma lepih pesama, ali se ne mogu nazvati nekim kulturno-istorijskim blagom ovoga naroda. Neće one biti ni ukinute iz programa ako se forsiraju ove izvorne narodne, niti se mogu izbeći.
(Glas iz sale: A gusle?)
Pa, i gusle, naravno. Vi koji ismejavate gusle treba malo da mućnete glavom, da razmislite o tome. Mislim da u našim programima suviše retko gledamo guslare i slušamo gusle. Suviše retko. Vi možete tome da se smejete do mile volje, ali to je ono što čini naše narodno biće. Onaj ko se odrekne narodnog bića naravno više voli da sluša one narkomane sa Zapada itd; ne razumete tekst, ne osetite melodičnost, ne osetite tonalitet, ali vam odgovara ritam i drago vam je što je sve zaglušujuće.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je pogođen problem, ali je neadekvatno formulisano rešenje. Ovo kako je ovde rečeno - da su emiteri dužni da obezbede upotrebu srpskog jezika u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama - besmisleno je. Normalno je da se Ustav mora poštovati i besmisleno je u svakom zakonu da se to posebno naglašava.                
Drugo, ovde je reč isključivo o programu na srpskom jeziku i to treba da se precizira. I, da sam radio na ovom amandmanu, to bih precizirao - kao emiteri programa na srpskom jeziku dužni su da tekstualni deo programa i titlovanje filmova vrše ćirilicom. To bi bilo smisleno i samo je u tome problem. Nemamo mi problem sa upotrebom srpskog jezika na državnoj televiziji. Imamo kod raznih reči, kao što je ono - ispoštovati, odraditi i slično. Ima toga mnogo i tu zaista treba jezički stručnjak da interveniše, jer nam suviše kvari jezik dece.
Možete vi koji to ne razumete da se smejete do mile volje.
To je ono što bi trebalo da se uradi. Dakle, ako je Vlada u stanju da to dotera do glasanja, a ona se još nije izjasnila o amandmanu, mogla bi da se dogovori sa predlagačima amandmana da se amandman tako preformulisan prihvati, da se obezbedi upotreba ćiriličnog pisma i da ćirilično pismo bude isključivo pismo u programima na srpskom jeziku, osim u emisijama engleskog, francuskog, nemačkog jezika, koje se daju u okviru tog programa.
Svuda gde se može u programu na srpskom jeziku upotrebiti srpsko pismo, mora obavezno da se upotrebljava. Latinsko pismo je za nas tuđinsko pismo. Latinsko pismo može da se prilagodi srpskom jeziku, ono je i na solidan način prilagođeno srpskom jeziku, ali nije srpsko pismo. Jedino srpsko pismo je ćirilica.

 E, odaću vam tajnu, u Saveznoj skupštini nema hlađenja, tamo je kao u sauni. A ovde je toliko lepo, ima hlađenje, (Glasovi iz sale: Ima tamo Krapovića.) Krapović je podneo ostavku odmah posle izveštaja Anketnog odbora Čedomira Jovanovića. Otkrili smo da je ukrao još jedan stan u Crnoj Gori i da je još neke pronevere vršio kao ministar odbrane. Nije smeo da se odazove na naš poziv da razgovara.

Predlažem da se u članu 71. menja prvi stav. On sada glasi (reč je o programskoj politici): "Agencija će odrediti listu događaja koji su od interesa za sve građane Republike Srbije, na koje isključivo pravo prenosa može ostvariti samo emiter čija zona opsluživanja, u smislu člana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno područje Republike Srbije".
Ja tražim da se taj stav preformuliše i da glasi: "Agencija će određivati događaj koji je od interesa za sve građane u Republici Srbiji, na koji nijedan emiter ne može ostvariti pravo ekskluzivnog prenosa".
Zašto bi neko imao pravo ekskluzivnog prenosa manifestacije državnog značaja. Ako je reč o fudbalskim utakmicama timova, npr. "Crvena zvezda" protiv nekog stranog tima, stvar je ugovora određene TV kuće sa "Zvezdom" kome će se dati pravo ekskluzivnog prenošenja.
Međutim, ako igra državna reprezentacija, onda svako ko želi mora imati pravo tog prenosa. Sve ono što je državno ne sme da sadrži ekskluzivitet. Tu je poenta. Dakle, ono iza čega stoji država, što je od najopštijeg državnog značaja u bilo kojoj sferi društvene delatnosti, ne sme da se daje bilo kome kao ekskluzivno pravo, pa makar on to plaćao. Država ovde ne sme da se ponaša kao trgovac.
Ali, kad je reč o svim drugim manifestacijama gde nije država u prvom planu, državna reprezentacija, država na ovaj ili na onaj način, itd, onda je to stvar slobodne pogodbe.
Tražim da se briše ovaj stav broj 2: "Emiter koji ima isključivo pravo prenosa događaja koji su obuhvaćeni listom iz stava 1. ovog člana, dužan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omogući da snime i emituju kratke izveštaje sa tog događaja, u trajanju do 90 sekundi, koji će sadržati i autentičnu sliku i ton sa takvog događaja".
Znate, ovo je baš nešto ispod svakog dostojanstva. Neko dobija isključivo pravo, a onda je dužan da drugima da "na kašičicu". Mislim da bi za vas bilo najbolje da ovo preformulišete ili izbacite, da vidite šta ćete sa tim uraditi.
Mi smo u dosadašnjoj praksi imali slučajeva da državna televizija dobije ekskluzivno pravo na prenošenje nekih utakmica evropskog ili svetskog fudbalskog prvenstva, ne znam ni šta je to bilo pre nekoliko godina, i da se onda to pravo na volšeban način prenese na jednu od privatnih televizija. Ni danas ne znam kako je to bilo moguće i šta je tu u pitnju.
Drugo, vi se sada spremate da BK i Pink televiziji date nacionalne frekvencije. Ne zaboravite, Pink televizija je mnogo državne opreme preuzela. Pozovite na saslušanje Milana Topalovića, neka vam on to ispriča. Dva vrhunska beogradska kriminalca su u tome učestvovala, ne moram sada pominjati imena, jedan je poginuo, jedan je već mrtav, ali njegovi naslednici su to preuzeli. Onaj ko prvi rasvetli svojinska prava u Pinku, zaslužiće odlikovanje, to vam garantujem. Toliko su tamo i vlasnik i njegovi suvlasnici ogrezli u kriminalu.
Ekskluzivno pravo, to je poenta, ne bi se smelo nikome davati od strane saveta agencije, odnosno agencije. Zašto bi agencija davala ekskluzivno pravo, pogotovu što ovde nigde ne stoji da će agencija to naplaćivati, to niste predvideli, ili ja možda to nisam našao u zakonu. Da li postoji ta mogućnost da se naplati? (Glas iz sale: Ima.) Gde, u kom članu? Ja se ne sećam tog člana, da će agencija to naplaćivati.
I, zašto bi agencija naplaćivala to ekskluzivno pravo? Ona nema nikave zasluge za to što će igrati naša fudbalska reprezentacija, ili košarkaška, rukometna, vaterpolo, bilo koja. Kakva je to zasluga agencije i po kom bi osnovu tu agencija mogla da naplaćuje?
Ko god ima tehniku za direktan TV prenos, mora mu se omogućiti da taj prenos ostvari. To je jedino pravedno u ovom slučaju. Jer, suviše opasno oružje dajete u ruke agenciji. Agencija ovakvom vrstom protežiranja direktno utiče na to ko će ostati na medijskom tržištu, a ko će propasti.
Onaj ko više puta dobije ekskluzivno pravo da prenosi nešto što je od državnog interesa imaće ogroman broj naručenih reklama, spotova, čuda. Dakle, postići će ogroman komercijalni efekat. Onaj kome uskratite ekskluzivno pravo, ili ga nikada ne bude imao, jednostavno će odmah zatvoriti radnju, prestaće da emituje program.
A ovako, ako to bude slobodno, prosto će se međusobno takmičiti pojedine radio i TV stanice, koja će to efikasnije i sposobnije izvesti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da se briše ceo član 74. On govori o kvotama nezavisnih produkcija i ovde stoji u prvom stavu da su ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretežno u državnoj svojini dužni da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.
Znate, ništa besmislenije u ovom vašem zakonu nisam pročitao. Što bi oni bili dužni i koje su to nezavisne radio i televizijske stanice kojima bi to ustupili? Ja znam šta vi sada radite. Opozicije skoro uopšte nema na državnoj televiziji, na bilo kojoj državnoj televiziji, radikala pogotovo, ali zato emitujete VIN produkciju, ANEM, Mrežu itd. Vi mislite da će to sledeća vlast takođe da toleriše? Pa, izgubiće se potpuno, nestaće, koliko su zla naneli ovom narodu, ali to je političko pitanje. Pravno, kako vi možete obavezati državnu televiziju da emituje tuđi program, odnosno da stavi na raspolaganje 10% od svog ukupnog vremena, kako to možete da obavežete? Unapred obavezujete da stavi, pa valjda zavisi nešto i od kvaliteta programa.
Što niste napravili registar tih nezavisnih produkcija koje dolaze u obzir? Možda će vam se sada namnožiti produkcija, možda će biti stotine i stotine, po kom kriterijumu će se određivati na koju se ovaj zakon odnosi, a na koju se ne odnosi. Ovo je besmislena odredba. Pored ANEM-a, Mreže i VIN-a pojaviće se još ko zna šta - beli orao, četnička sablja, mrtvačka glava itd. Nezavisna produkcija - po kom ćete kriterijumu praviti razliku onda? Oni su dobri, a ovi su loši, hoće li to biti kriterijum? Ovi vam se sviđaju, a oni vam se ne sviđaju, i nema tu nijednog objektivnog kriterijuma.
Onaj ko ima nezavisnu produkciju programa, znači ne emituje, samo proizvodi, on ide na tržište, ko mu kupi - kupi, a ko ne kupi - ne kupi. Što bi neko ko ima veliku televiziju i dovoljnu svoju sopstvenu proizvodnju emitovao tuđu produkciju, ako nije posebno zainteresovan zbog sadržaja, zašto bi? Nema nikakvog razloga. Znam da se vi svi sa mnom intimno slažete, međutim, posle kada dođe do glasanja, ne znam šta vam bi onda. Dakle, tražim da se ova obaveza državnih medija izbriše, i prema načinu kako reaguje potpredsednik Korać mislim da sam ga ubedio u to.
Stav 2. kaže: "Programi stariji od pet godina mogu činiti najviše polovinu kvote iz stava 1. ovog člana". Vi im sada još i precizirate, oni stari programi mogu samo 1/5, a novi programi da se forsiraju. Šta znači - programi stariji od pet godina? Tu možda imate nekada i najkvalitetnije programe. Sećam se prvih VIN-ovih emisija, bile su dobre, oni su se kasnije iskvarili, kasnije je bilo za ne prepoznati, antisrpska mržnja u ogromnim količinama. Sećam se kada sam gledao rado VIN-ove emisije, kada su bili izrazito kritični prema društvenim pojavama, ta njihova kritika je bila objektivna i nemilosrdna, ali nisu vodili antinacionalnu politiku, takve su bile prve VIN-ove emisije. Rado bih gledao svaku njihovu emisiju iz tog perioda, a ovo što sada rade, ovo je čudo neviđeno.
Treći stav kaže: "U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne računaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i TV kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti".
Šta ovo znači, pravite jedan pravnički galimatijas ovde. Je li ovo, Milka, smešno? Vidim da se ti smeješ, pa mislim da ti je smešno ovo što stoji u zakonu.
Zašto ste ovo uopšte ovde stavili? Prvo kažete - ukupno godišnje vreme, a onda iz ukupnog godišnjeg vremena isključujete čitav niz programskih sadržaja. Čim isključite sve ove programske sadržaje, onda to nije ukupno vreme, onda je to ukupno vreme bez ovoga. Da li je to dobra formulacija? Nije. Onda kažite - vreme u koje ne spada to i to, ili nađite drugu formulaciju, ovo vam je najgora moguća.
Zašto pravite karikaturu od ovog zakonskog teksta? Neće vam tekst biti ubedljiviji, neće imati veću prolaznost u srpskoj javnosti, možda će se nekome na Zapadu svideti, ali znajte, taj kome će se ovo svideti ne zna sigurno srpski jezik i posredstvom prevoda će se sa njim upoznavati i neće zapaziti ove jezičke finese. Jezičke finese su veoma važne svim našim pismenim građanima i do njih drže. Nemojte nešto što je tako nakaradno, što kvari naš jezik da unosite u svaki zakon redovno.
Dakle, insistiram još jednom da odustanete od ovog obavezivanja državnih radio i televizijskih stanica da emituju bilo čiju produkciju, osim onu produkciju koju sami odaberu, jer žele to da emituju, jer im se uklapa u programsku koncepciju, jer je taj sadržaj kvalitetniji od onoga koji oni inače proizvode ili makar ravan po kvalitetu pa im se više isplati da emituju tuđe, nego da ...

... izrađuju svoje.

Mogu odmah da vas informišem, pošto se mnogo raspitujete, počela je sednica Veća građana Savezne skupštine i vodi se intenzivna debata o mom izboru za predsednika Anketne komisije, tako da ja ne moram da idem.
Dame i gospodo, u članu 78, pored svih ovih tačaka koje bi se mogle prihvatiti, ja sam pravio nekoliko intervencija, pa i umesto tačke 2), kako ste je vi formulisali. Reč je o obavezama nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa, pa se kaže: "U cilju ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrđenog ovim zakonom, pored opštih obaveza emitera u odnosu na programske sadržaje iz člana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su da", pa se u tački 2) kaže "proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeći pri tom računa naročito o specifičnim društvenim grupama kao što su deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi itd.".
Ja tražim da se iza toga doda nova tačka koja bi glasila: "obezbede da parlamentarne političke stranke ili koalicije budu u programima zastupljene srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoj skupštini".
Zatim tražim da se briše tačka 7) gde se obavezuju da godišnjim planovima predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, čiji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zaključenje ugovora u pismenoj formi sa nezavisnim producentom pod uobičajenim tržišnim uslovima, sa istim onim obrazloženjem sa kojim sam malopre obrazlagao sličan amandman.
Tražim da se menja tačka 10) koja sada glasi - uvažavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni značaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu. Tražim da glasi "uvažavaju duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni značaj i tradicionalnu ulogu Srpske pravoslavne crkve, Islamske zajednice, Katoličke crkve, Slovačke evangelističke crkve, Jevrejske zajednice, Reformatske hrišćanske crkve i Evangelističke hrišćanske crkve". To su jedine tradicionalne verske zajednice u našoj zemlji, to su jedine crkve u pravom smislu reči i jedino one mogu biti tretirane ... šta je bilo?
(Živorad Raković: Ne znaš, istorijske.)

Samo vi dobacujte, samo tako. Ovo su, dakle, jedine institucije koje se mogu tretirati crkvama u pravom smislu reči, ali vi neprekidno izbegavate da jednim opštim zakonom regulišete njihov status. Ako smo imali konsenzus kod veronauke da su to te crkve koje mogu u našim školama da izvode nastavu veronauke, ubeđen sam da bismo postigli konsenzus kod donošenja jednog opšteg zakona o crkvama i verskim zajednicama i da se onda ovo pitanje uopšte ne postavlja, da se zna kada se kaže crkve i verske zajednice to je ovih sedam. One su tradicionalne crkve, crkve u pravom smislu reči. Sve ostalo ili nema realnog istorijskog utemeljenja na našem prostoru, poput nekih azijskih veroispovesti, poput hinduističke, budističke, šintoističke itd. ili su novokomponovane sekte koje su asocijalnog karaktera i vrše društvenu destrukciju.
Zato bih vas još jednom pozvao javno da prihvatite ove dobronamerne sugestije i da ovaj zakon prilagodite realnim društvenim potrebama i obezbedite našu medijsku scenu od prodora nečega što je posle narkomanije verovatno najteža opasnost koja nas može zadesiti. Osim narkomanije ja ne znam šta je danas za jedno društvo opasnije od tih verskih sekti. Verovatno teže opasnosti nema. Kao što je teško lečiti ljude od narkomanije, gotovo da ih je još teže lečiti kada podlegnu uticaju neke od onih najopasnijih destruktivnih verskih sekti. Osim što se služe drogama, služe se parapsihološkim veštinama, hipnozom i slično, i ko jednom podlegne pod njihov uticaj teško da se oslobodi i vrati kao normalan čovek u društvo.

Dame i gospodo, svojim amandmanom tražim da se podvuče značaj poštovanja principa nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata. Ostali deo teksta je suvišan, jer se nalazi u jednom od ranijih članova. Sve ovo što se tiče slobode i pluralizma izražavanja javnog mišljenja itd, sve je to već jednom tretirano. Ovo sprečavanje bilo kakvog oblika rasne, verske, nacionalne, etničke ili druge netrpeljivosti ili mržnje, to je već regulisano zakonom. Jedan zakon ne trpi da se na dva ili tri mesta isto pitanje tretira ili ista pojava zabranjuje. Zato je to suvišno.
Ovaj član bi pre svega bio odličan da se izrazi ono što sam pokušao da se ugradi u prethodni član, a za koji sam takođe podnosio amandman, da sve političke partije i to da se vodi računa da to budu parlamentarne političke partije, parlamentarni politički subjekti. Ovde gde imamo dvesta ili trista registrovanih političkih partija besmisleno je to da se na sve odnosi, pa treba da se precizira da su to parlamentarne političke stranke.
Idući dalje u tom pravcu, bilo bi dobro da se precizira koliko je to prostora. To bi moralo da bude proporcionalno njihovom učešću u parlamentu države, ako je reč o programu sa nacionalnom frekvencijom. A ako je reč o regionalnim i lokalnim, onda prema zastupljenosti pojedinih stranaka na nivou tih regiona u okviru opština koje bi otprilike sačinjavale region za koji se daje frekvencija i na lokalnom nivou.
Vidite sada još jednu stvar, što se tiče ovih regiona, tu se moraju odrediti regionalne frekvencije. To ovaj zakon ne tretira, a morao bi i to je ono što ste propustili. Moram vam priznati da ni ja nisam u startu to primetio, nego tek naknadno. Kada se dodeljuju frekvencije, naveli ste da su četiri vrste frekvencija: nacionalne, autonomnih pokrajina, regionalne i lokalne. Niste definisali te regione. Pretpostavljam da bi tih regiona bilo i unutar AP i u ostatku Srbije. Dakle, to se mora pre svega po geografskim principima precizirati; gde geografski uslovi pružaju mogućnost za emitovanje ili neemitovanje programa, to je trebalo nekim članom ovog zakona da se precizira.
Kada je reč o političkim partijama, celi vam zakon pada u vodu i rad agencija, ako vi ne obezbedite promenu sadašnjeg stanja na državnim RTV stanicama. Ako mislite da su državne televizije samo sredstvo progona opozicije, i to one opozicije koju nikako ne možete potkupiti, uceniti, koju ne možete podvesti pod vaše kalupe, onda znajte, to ne može dugo trajati.
Drugo, znam da je bilo perioda u ovoj zemlji u kojima je opozicija žestoko progonjena uz pomoć državnih medija. Sećam se i onog vremena od pre 12 godina. Sećam se kada su neki koji su danas najglasniji u navodnoj borbi za demokratske slobode i prava bili najžešći progonitelji svake slobodne misli. Sećam se Gordane Suše iz 80-tih godina. Ona je bila glavni i odgovorni urednik državne televizije. Tamo nijedan disident nije mogao da priviri ni u jedan program. Morao sam Miloša Markovića, novinara koga verovatno svi znate, da vodim u Klub književnika, napijem ga, najedem, da bih ga nagovorio da objavi u zadnjem minutu dnevnika da mi je jedna knjiga zabranjena, jer mi je veoma odgovaralo da zabrana dobije publicitet. Takvo je to vreme bilo. Ne mogu ti ljudi iz tog vremena, koji su žustro progonili opoziciju, da nam danas vode glavnu reč i da oni procenjuju šta je demokratija i sloboda, a šta nije. Odaću vam još jednu tajnu, ta ista Gordana Suša je putovala na čelu...