Želim samo da obavestim i Narodnu skupštinu i javnost da se veliki broj mojih amandmana tiče problematike o kojoj sam već govorio. Dakle: o sudovima, o nazivima sudova, o strukturi sudova, a posebno o apelacionim sudovima, itd. Neću se o ovim amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava javljati za svaki,  nego samo za pojedine. Mislim da sam bio dužan da javnost obavestim da su to, dakle, kratke intervencije u zakonskom tekstu u skladu sa dosadašnjim zalaganjem ispred poslaničke grupe SRS, da se ukinu apelacioni i svi drugi posebni sudovi, pa da ostanu samo sudovi opšte nadležnosti.

Iznenadili ste me sada što ste mi odbacili amandman bez ikakvog razloga. Mojim amandmanom sam tražio da se potpuno briše član 3. i da se spreči ovaj galimatijas u rekonstrukciji sedišta trgovinskih sudova iz vaših političkih razloga i zbog odnosa snaga u vašoj koaliciji.
Što se tiče mog amandmana, on glasi: "Član 3. Predloga zakona se briše". To je sve. Vi ste osporavali obrazloženje. U obrazloženju bukvalno stoji sve ono što sam već rekao obrazlažući tuđi i sličan amandman i ništa više, osim rečenice da građane skupo košta ta vaša kadrovska kombinatorika. Vi sada, da učinite svojim kadrovima sa terena, povećavate troškove države, a ne postižete osnovni cilj koji je sadržan, o efikasnosti sudova.
Pogledajte sad Trgovinski sud u Kraljevu, kolika mu je nadležnost, na koliko gradova u Srbiji se proširuje njegova nadležnost: Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Kraljevo, Kruševac, Lučani, Raška, Trstenik, Ćićevac i Čačak, sa odeljenjem suda u Čačku za teritoriju opštine Gornji Milanovac, Lučani i Čačak, a u Novom Pazaru za Novi Pazar, Sjenicu i Tutin.
Znate, možda je trebalo da u Novom Pazaru bude sedište tog suda, ali onda je trebalo prikopčati i Kraljevo, i Užice, i Čačak itd, pa nek bude tamo sedište, ako želite tamo sedište! Ali, jedan trgovinski sud da bude za tri opštine, a drugi za nekih 10 - 15 opština, to ne ide. Te kriterije koje ste vi primenili u pravosudnom sistemu ne važe, ne vrede. Nemate nikakvog razloga da formirate trgovinski sud koji će se odnositi samo na Novi Pazar, Sjenicu i Tutin. Pored toga, imate trgovinski sud koji obuhvata skoro celu Šumadiju, pa i više od toga. Proširen je na Šumadiju, Pomoravlje, na Rašku oblast itd, skoro do Hercegovine. Ako je Užice još uvek Hercegovina, onda do Hercegovine.

Ministar je prihvatio ovaj amandman, da interveniše, ali nisam siguran ni da sam zna zbog čega. Predviđeno je ovim zakonom 30 okružnih sudova, a 16 trgovinskih, što znači da bi to u proseku bilo - područje dva okružna suda kao područje jednog trgovinskog. Što nije vođeno računa u strukturi okružnih sudova i o njihovom teritorijalnom rasporedu kada je pravljen raspored privrednih sudova, odnosno trgovinskih sudova, kako ih sada zovete.
To nema apsolutno nikakve logike. Sve bi te probleme opet rešili kada biste trgovinske sudove pretvorili u odeljenja okružnih sudova. Novi Pazar ima Okružni sud. Može da ima i odeljenje trgovinskog suda u tom okružnom sudu, ali tako svaki okružni sud u Srbiji, da ne dolazite do ove situacije da se licitira.
Sada neko ima uticaja na ministra ili Vladu pa može da se izbori za sedište trgovinskog suda u svojoj opštini, neko nema pa ne može. Tako veliki grad kao što je Čačak nema sedište trgovinskog suda! Ima odeljenja, ali nema suda; kao što ni Kruševac nema! Kako to da objasnite? Najjednostavnije. Mislim da je raspored okružnih sudova dobro napravljen, da je ta struktura dobra, primerena realnim potrebama Srbije.
Po toj strukturi okružnih sudova trebalo je da formirate trgovinske sudove ili što je još bolje, da ukinete trgovinske sudove i da, dosadašnji trgovinski sudovi budu odeljenja redovnih okružnih sudova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se briše član 4.
Član 4. se odnosi zapravo na član 10. Zakona. Reč je o položaju sudija i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa, i kaže se: "Dok su u Visokom savetu pravosuđa, sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi u drugi sud ili javno tužilaštvo.
Javni tužilac ne može biti upućen u drugo javno tužilaštvo, a sudija ni premešten u drugi sud".
Zašto ukidate sad ovo?
Ako ste već ustanovili Visoki savet pravosuđa, (mislim da ste ga na pogrešan način ustanovili i o tome je bilo reči i u načelnoj raspravi) onda treba da vodite računa da to bude relativno trajni organ, a ne organ podložan stalnoj fluktuaciji kadrova, članova.
Onaj ko pristane da bude izabran, pa ne može sada, posle mesec, dva ili godinu dana da se predomisli i kaže - idem na drugo mesto. Mora biti trajna funkcija, trajno članstvo u tom relativno najvišem organu pravosuđa koji se odnosi na samu strukturu pravosuđa. Tu je zaista najviši organ.
I drugo, neko može, kome smetaju u Visokom savetu pravosuđa, sudiju ili javnog tužioca jednostavno u skladu sa drugim zakonskim odredbama, da dislocira i na taj način ih dovede u situaciju da ne mogu više biti članovi Visokog saveta pravosuđa. Ako se ne ispune neki drugi uslovi za njihovo razrešenje, to ne bi trebalo da zavisi od volje onoga kome bi, eventualno, smetali.
Znate, u nekim političkim partijama vodi se i takva kadrovska politika - kada neko smeta, kada treba da se ukloni, onda se formalno postavi na višu dužnost. Imamo takve slučajeve i na državnim funkcijama - kada neko mnogo smeta, kao ministar u jednom ministarstvu, često se nalazi elegantno rešenje, pa se unapredi u potpredsednika Vlade, a neko se drugi dovede na njegovo mesto u ministarstvo.
Ovo me sada podseća na vašu želju. Brisanjem člana 10. vi zapravo stvarate uslove da se može na elegantniji način neko uklanjati, ko smeta Visokom savetu pravosuđa.

U izvornom zakonskom tekstu  je bilo predviđeno - u proširenom sastavu Visokog saveta pravosuđa da ne budu ministar pravde i republički javni tužilac, a sada Vlada izmenama i dopunama traži da budu i u proširenom sastavu.
E sada, šta je sve besmisleno u ovom zakonu - prvo, što postaje stalni i pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa. Drugo, što su tužioci, advokati i ministar pravde, članovi tog Visokog saveta pravosuđa, ne bi trebalo i ne bi smelo da bude.
Ali, koliko je sve to bilo nejasno kreatoru ovog zakona, govori činjenica da je on u užem sastavu. I zašto u jednom državnom organu uži i širi sastav?
To je besmisleno da državni organ ima svoj uži i širi sastav i to ne bi smelo da se dešava nigde, ni u jednoj sferi vlasti. Koliko kreator ovog zakonskog teksta nije vodio računa o samom sadržaju, on je predvideo da ministar pravde i tužilac budu u užem sastavu, a da ne budu u širem sastavu. Sama logika kaže da onaj ko je u užem sastavu po prirodi stvari mora da bude u širem sastavu. Predlagač izmena i dopuna zakona doduše tu udovoljava logici po tom pitanju, ali očigledno ga je mrzelo da se dublje pozabavi suštinom Zakona o visokom savetu pravosuđa, da se otklone .. Ko je pisao - Malinovac? Kakve veze ima to ko je pisao, neko iz DOS-a, valjda, Malinovac je iz DOS-a, odakle je? Iz DSS-a? A, da li ste DSS izbacili iz DOS-a? Niste još, znači iz DOS-a je u širem smislu, a iz DSS-a u užem smislu. Tako vam je kao i ovaj visoki savet pravosuđa u užem i širem smislu. Svi ste vi ovo izglasali, samo ste tada bili u ljubavi, a sada više niste, ali to je vaša stvar. Od ljubavi do mržnje obično je potreban samo jedan korak.
Mislim da i ovaj član pokazuje da ovo nije ozbiljno rađeno i da je najvažnije da se ovaj zakon o Visokom savetu pravosuđa što pre menja, da se podvrgne reviziji, možda potpuno da se ukine. Najbolja bi ideja bila da se Visoki savet pravosuđa bira iz reda sudija Vrhovnog suda, da sve sudije na zajedničkoj sednici učestvuju u njihovom izboru i to je jedini objektivan način.

Predlažem vam u ovih šest minuta da obrazložim nekoliko mojih amandmana da se ne bih ponovo javljao za reč jer su svi po sadržini veoma kratki, ako nemate ništa protiv, da se posle ne javljam.

Vidite, ja tražim da se u članu 20. briše stav koji kaže: "Okružni javni tužilac u sedištu trgovinskog suda postupa i pred trgovinskim sudom",  zato što se, u principu, zalažem za ukidanje trgovinskih sudova. Ako bi sve bili sudovi opšte nadležnosti, onda bi se to podrazumevalo, a ovako tolika je zbrka napravljena da sve mora da se naglašava, nekada se nešto prenaglasi, a nekada se nešto potpuno i ispusti.
Iz istog razloga iz koga sam protiv vođenja ličnog lista svakog sudije, iz istog tog razloga sam protiv vođenja ličnog lista, odnosno personalnog dosijea za javnog tužioca, zamenike javnih tužilaca i zaposlene u javnom tužilaštvu. To je protivno Zakonu o radu u državnim organima i jedna vrsta tih dosijea je u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, ali dosijea druge vrste. Ovde je, pre svega, moguće voditi samo personalne dosijee kao za sve druge zaposlene, inače moraćete da menjate čitav niz drugih zakona!
Dalje, ja tražim da dužnost javnog tužioca, zamenika javnog tužioca bude stalna i da može prestati samo pod uslovima predviđenim zakonom; dakle, ne slažem se ovde sa intervencijama kreatora zakona o izmenama i dopunama Vlade. Zatim, tražim da se članovi političke stranke tretiraju kao kod sudova i sudija; ministar pravde je prihvatio da sudije mogu biti članovi političkih partija, ali ne mogu biti funkcioneri i istaknuti aktivnisti. Tako isto kod ove odredbe koja reguliše rad tužilaca. Sada je isključeno članstvo u političkoj stranci, ali ako može sudija po tom principu, može i tužilac, s tim što ne može biti funkcioner i ne može biti istaknuti aktivista. Dakle, ne bi smeo nastupati u ime političke stranke u javnosti, u novinama, na radiju i televiziji itd.
Ako se učlani, znate, možda nije loša ni ideja da ne mogu biti članovi političkih stranaka, ali tu ideju treba sprovesti kroz izvesne institucije i zakonodavne i izvršne vlasti. Sa druge strane, ako ne može biti član političke stranke, kako može biti član nevladinih organizacija kao što je Udruženje sudija, Udruženje tužilaca, Društvo sudija itd! To se postavlja kao pitanje.
Što se tiče plata javnog tužiioca i zamenika javnog tužioca, to na isti način tretiram kao i plate sudija o kojima je bilo reči gde sam detaljno obrazlagao svoje amandmane, s tim što na primer Republički javni tužilac ne bi mogao biti u istom statusu kao predsednik Vrhovnog suda, ali bi mogao nešto niži status da ima u pogledu plate, na primer da razlika bude kao između predsednika Republike i predsednika Vlade.
Ne sme on, dakle, biti ravan predsedniku Vrhovnog suda, ali ne sme mnogo da bude ni ispod njegovog ranga; mora se naći neko rešenje da ima rang skoro kao predsednik Vrhovnog suda, ali ne u potpunosti.
Tražim da javnog tužioca i zamenike javnih tužilaca imenuje Republički javni tužilac, a ne kako je to zakonom formulisano. Što se tiče uslova za izbor javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, tražim da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnim organima, završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i prosečna ocena na pravnom fakultetu iznad osam.
Što se tiče objavljivanja oglasa o izboru, treba da objavljuje Republički javni tužilac, a ne kako je to ovde predviđeno. Već sam se zalagao da ne bude javni tužilac član Visokog saveta pravosuđa; po prirodi stvari ne bi smeo da se meša u te nadležnosti. Ovde tražim radi korekcije teksta da se briše nekoliko članova koji nemaju naročitog smisla.
To bi bilo u suštini; to su u suštini svi moji amandmani i oni su, dakle, rađeni paralelno sa intervencijama na Zakon o uređenju sudova i na Zakon o sudijama.
Oni principi za koje se SRS zalaže u sferi sudstva, odnosno sudova, identični su sa principima za koje se zalažemo u sferi tužilaštva. Tužilaštvo je organ unutar sudske grane vlasti, ali mora biti striktno odvojen od sudova i sve ove veštačke veze koje su pravljene raznim zakonima, posebno Zakonom o visokom svetu pravosuđa, morale bi što pre da se ukinu, kao i veza javnog tužioca, suviše čvrsta veza sa izvršnom vlašću, posebno Ministarstvom pravde.
Vi možete te amandmane da prihvatite, a možete i da ne prihvatite, a ako mi prihvatite amandmane koji se odnose na uređenje sudova i Zakon o sudijama, onda po prirodi stvari ćete morati da prihvatite ove amandmane.
Ako ne prihvatite one suštinske amandmane, koji se odnose na uređenje sudova i na Zakon o sudijama, onda verovatno ne bi imalo smisla da se prihvate ni ovi koji se odnose na javno tužilaštvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se u celosti briše ovaj član 30, koji govori o suspenziji člana saveta. On glasi: "Kada je podnet predlog za razrešenje člana saveta, savet može dvotrećinskom većinom od ukupnog broja svojih članova doneti odluku da suspenduje člana saveta protiv koga je podnet predlog za razrešenje do donošenja odluke Skupštine, ali ne duže od šest meseci".
Ovo je neverovatna odredba. Savet agencije je organ državne uprave. Ovaj princip da bilo koji organ, posebno organ državne uprave koga izabere Skupština, može samostalno doneti odluku o suspenziji svog člana, nigde ne postoji. Paralelno sa ovim, morali biste menjati i Zakon o Vladi, pa tamo navesti da Vlada može da suspenduje nekog ministra, ako se pokrene postupak za smenu tog ministra, pa dok se postupak ne okonča.
Ne možete vi ovde da uvodite jedan pravni princip koji ne postoji nigde u okviru pravnog poretka. Ovde gradite paralelni pravni poredak. Možda u nekom drugom sistemu postoji, možda postoji u sistemu onih ljudi koji su vam možda pisali ovaj zakonski tekst, ali oni koji su vam pisali i koji rade u pojedinim ambasadama ili u drugim agencijama morali su prvo dobro da prouče naš pravni poredak; ono što vam napišu, da prethodno usaglase sa osnovnim principima tog pravnog poretka.
Vidite, ne može ni u okviru sudske vlasti, ne može Ustavni sud da suspenduje nekog svog člana za koga pretpostavlja da su ispunjeni uslovi za razrešenje po bilo kom osnovu, dok se ne odluči po toj inicijativi za razrešenje. Ne može tako ni u okviru Vrhovnog suda, ne može u okviru Vlade, ne može kod bilo kog državnog organa. Vi to uvodite u savetu agencije - da kada neko podnese predlog za razrešenje, savet agencije dvotrećinskom većinom glasova odlučuje da se on suspenduje iz rada saveta, dok se ne odluči po toj inicijativi.
Znam da ste nam ovde u praksi zakonodavne vlasti demonstrirali nešto slično, potpuno protivustavno i protivposlovnički. Vi ste ovde celu jednu poslaničku grupu odstranili, tako što ste im izbacili pola poslanika iz Skupštine, jer ne dolaze na skupštinske sednice redovno.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi. Da li nastavljate? Izvolite.)
Nastavljam. Vi ste to ovde uradili. Reč je o amandmanu, a znam šta vas najviše boli, izvlačim vam pravnu paralelu između ovog člana koji je potpuno u suprotnosti sa kompletnim pravnim poretkom i načina kršenja osnovnih principa pravnog poretka, koji vi sprovodite u radu najvećeg organa zakonodavne vlasti. Nedolazak na sednicu saveta agencije je jedna vrsta političkog stava. Neko ko je izabran za člana saveta, možda želi da sačuva svoj moralni kredibilitet i u uslovima kada je dve trećine članova saveta direktno potpalo pod uticaj ili Vlade ili nekog vaninstitucionalnog faktora, što je mnogo realnija pretpostavka. On hoće da sačuva kredibilitet i hoće nedolaskom da demonstrira svoj stav.
Vi ga onda dvotrećinskom većinom suspendujete. Ali, čemu uopšte potreba da ga suspendujete? To je sad problematično. Ako je podnet predlog da se neko razreši i ako već postoji dvotrećinska većina spremna da ga suspenduje, čemu onda sam čin suspenzije ako ta dvotrećinska većina, uprkos njegovom protivljenju, može izglasati sve što im padne na pamet. Čemu onda ta vrsta suspenzije?
Dakle, ne samo da nastojite da obezbedite apsolutnu većinu u savetu agencije, dvotrećinsku većinu, vi želite da unapred obezbedite uniformno mišljenje. Unapred se obezbeđujete da niko ne može da štrči u tom savetu, da protestuje zbog lošeg rada saveta. Savet ne odgovara parlamentu, ne odgovara nikome. Može se jedino desiti da se nađe jedan moralan, savestan, častan čovek u sastavu saveta, da pokrene u javnosti raspravu o načinu rada saveta, da vam on zasmeta, da se pokajete što ste ga izabrali, jer skupštinska većina bira sve. Vi ste ovde apsolutizovali uticaj na rad saveta agencije protivno odnosu snaga pokazanom na izborima i još hoćete unapred da se obezbedite. Koraću, ovo je gore od potpisivanja blanko ostavke - da dve trećine ljudi unutar saveta agencije može da suspenduje jednoga protiv koga je pokrenuta inicijativa da bude razrešen.

Možete vi da se trudite do mile volje, mene dekoncentrisati ne možete, niti me možete sprečiti da zastupam amandmane. Već sam napisao 40 amandmana i za ovaj zakon o borbi protiv mafije, za antimafijaški zakon. Već sam 40 napisao.

Dame i gospodo, ovde predlažem da se član 31. menja i predlažem potpuno novi tekst. Šta je bilo u starom tekstu - "Predsednik Skupštine upućuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za člana saveta, najkasnije šest meseci pre isteka mandata člana saveta. Poziv se upućuje onim ovlašćenim predlagačima koji su predložili kandidate čiji mandat ističe".
Prvo, kod nas ne postoji organ koji se zove Skupština. Može biti samo predsednik Narodne skupštine. Ovo pedantnom pravniku ne može da se desi, ali laiku može, nekome ko ni o čemu ne vodi računa, ko onako otaljava posao, njemu je svejedno da li je Skupština ili je Narodna skupština. Ozbiljnom pravniku se to nikad ne može desiti u zakonskom tekstu.
Dalje, tražim da se upućuje poziv poslaničkim grupama, shodno jednom od svojih prethodnih amandmana, za podnošenje predloga kandidata za članove saveta, najkasnije mesec dana po konstituisanju Narodne skupštine. Zašto? Ovde se susrećete, u protivnom, sa veoma ozbiljnim problemom. Kaže se - predsednik Skupštine upućuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za člana saveta onim ovlašćenim predlagačima koji su predložili kandidate čiji mandat ističe.
Da li su ti ovlašćeni predlagači institucionalizovani na određeni način? Nigde u zakonu ne stoji da se oni na neki način institucionalizuju. U zakonu stoji da oni predlažu. Možda se jednom sastanu da predlože. Kako će predsednik Narodne skupštine sledeći put da ih obavesti da je upražnjeno mesto i da treba novi ljudi da se predlože, ako su to nevladine organizacije kojih ima 700. Znači li to da se one moraju institucionalizovati? Moralo bi da znači da postoji neki nadorgan nad tim nevladinim organizacijama koji bar koordiniše njihov rad i kome se šalje ovo obaveštenje ili se ovo obaveštenje šalje na adrese svih 700-800 nevladinih organizacija.
Vi ste verovatno imali ovaj problem u vidu. Ne mogu da shvatim da ste toliko neuki i da ni to niste imali u vidu. Imate i vi neko tajno rešenje. Možda unapred znate kome će se to slati i ko će o tome odlučivati, ali mi ne znamo, šira srpska javnost ne zna. Objasnite, dužni ste da objasnite hoće li se to slati na adrese svih 700-800 nevladinih organizacija, ili samo jednoj ili samo probranim. Kome će se slati, pogotovo što je ovaj rok kratak.
Da li je moguće svih 700-800 da se usaglasi u roku od šest meseci, pitanje je. Kako će oni međusobno provesti izbore kad se njihovi predstavnici ili predsednici sastanu da odlučuju? Tu dođe 700-800 ljudi, pretpostavimo da su svi zainteresovani da u tome učestvuju, svako želi svog kandidata i dolazi do lobiranja, dolazi do grupisanja, dolazi do ucenjivanja, do cenkanja, do trgovine, ko zna do čega sve dolazi kod tih nelegitimnih organizacija.
Zašto su nelegitimne? Zato što nijedna nema dokaz neke volje naroda koja stoji iza nje. Ko dovodi u pitanje legalnost ako su registrovane, osim što vi žmurite pred činjenicom da se mnoge od njih finansiraju iz inostranstva. To nije legalno. Oni daju izjave, mnogi od njih. Evo, Bojana Lekić je dala na Televiziji Studio B izjavu da dobijaju pare od stranih vladinih i nevladinih agencija. To je doslovno njena izjava. Neki drugi dan je Biljana Kovačević - Vučo dala izjavu da dobija pare iz inostranstva i da neće nikome da polaže račune od koga dobija pare.
Eno, onaj Homen iz "Otpora"; možda je on prošlost u "Otporu", ali ja imam dokaz, imam jedan projekat koji je podnosio da bi dobio od Amerikanaca 600.000 dolara. Objavio sam to u "Srpskoj slobodarskoj misli". Samo se vi smejte. Rasturite državu, a onda vam smešno, crći ćete od smeha.

Što ne upozoravate one koji mi upadaju u reč?

A, ja imam obavezu da se pravim da mi ovde niko ne dobacuje u sali. Da li je to moja obaveza?

Mene čudi što i do sada niste te opomene izricali. Ja sam na to navikao. Mene time ne možete preplašiti.
Vidite, ovlašćeni predlagači dužni su da najkasnije u roku od tri meseca dostave predlog liste kandidata za upražnjena mesta. Dakle, oni imaju samo tri meseca rok, od kad dobiju obaveštenje, do podnošenja liste. Šta ako taj rok ne poštuju? Šta ako nisu u stanju da se dogovore? Šta ako se verske zajednice sukobe i ne mogu nikako da se dogovore? Ima još jedan problem, na primer, kod verskih zajednica. One kandiduju dva kandidata za savet agencije. Jedan može biti pravoslavac, a hoće li drugi biti pravoslavac? Možda će biti katolik ili musliman. Hoćete li doći u situaciju da se ovde preglasava na osnovu verskog opredeljenja svakog od njih?

Da, da vama olakšam. Vidite koliko sam ljubazan, a ne bih morao.
Dame i gospodo, u ovom članu 32. u ime Srpske radikalne stranke predlažem da se briše rečenica koja glasi: "U slučaju jednakog broja glasova" - reč je o odlučivanju na sednici saveta agencije - "odlučujući je glas predsednika saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika", jer je to prilično arhaično i u našem pravnom sistemu odavno ne postoji. Nekada je bilo.
U vreme Kraljevine Srbije to je bio slučaj sa političkim partijama. Ko je gledao statut, možda Srpske narodne radikalne stranke.... (glasovi - srpske?) Srpske narodne radikalne stranke - tako je registrovana, a vi koji ne znate ništa nemojte pokazivati na svakom koraku vaše neznanje.
Taj statut je... (Glasovi: Nemoj da vređaš.) Kada se nekome kaže da pokazuje neznanje, to nije uvreda nego stimulans da možda nešto nauči posle ove sednice. Tamo je bila odredba - na sednici glavnog odbora, ako je jednak broj glasova za dva predloga, prevagu odnosi onaj predlog za koji glasa predsednik. To već sto godina ne postoji u našem pravnom sistemu.
Vi to sada obnavljate na jedan neumesan i neukusan način. To ne bi smeli da radite, s obzirom da je u našem pravnom sistemu usvojen i dosledno sproveden princip kod svih kolegijalnih organa da je predsednik samo prvi među jednakima, pa i u Vladi Srbije predsednik je prvi ministar. On ima posebna ovlašćenja. Njegova ostavka znači i ostavku Vlade. Ali, on ne može sam da smeni nekog ministra i na sednici Vlade njegov glas je jednak kao i glas svakog drugog ministra.
Ako taj princip ne postoji kod najvišeg upravnog organa, organa upravne vlasti, ako taj princip ne postoji u sistemu sudske vlasti, imamo ustavne sudove. Tamo je glas predsednika Ustavnog suda podjednako važan kao glas bilo kog sudije. Imali smo nedavno slučaj u Saveznom ustavnom sudu, glasanje 3:3, jedan je izbegao glasanje, odluka nije mogla biti donesena, bez obzira što se predsednik Saveznog ustavnog suda sasvim jasno i decidno izjasnio za jednu varijantu.
Kako vi to sad mimo celog pravnog poretka ovde neki izuzetak ubacujete. Ali, mene samo zaprepašćuje kako nema nijednog pravnika da vam kaže da je ovo pravno nedozvoljivo; da vi pravite haos u pravnom sistemu, na čitavom nizu primera. Ovo je samo jedan od primera. Može Andrić da se smeje do mile volje, on nije dužan ništa da razume. Ali me čudi što nema pravnika koji razumeju, a imaju hrabrosti da vam to otvoreno kažu.
Vidite, šta se sve tu dešava. Niste institucionalizovali ni odlučivanje kod predlaganja. Ovde bi u zakon trebalo staviti - Žarko Korać je ubeđen da će se verske zajednice lako dogovoriti. Jer, on je nama tako odgovorio na primedbu, umesto pravnim rečnikom da odgovori na jedan suštinski nedostatak zakona. On kaže - ja sam sa njima razgovarao, oni su me ubedili da će se lako dogovoriti.
Ima 700-800 tih nevladinih organizacija koje se bave slobodama, pravima, zaštitom dece, nacionalnih manjina itd. I Udruženje boraca rata od 1991. do 1999. godine se bavi ljudskim pravima i slobodama. Oni su se borili za slobodu svoga naroda. Nema više slobode od slobode otadžbine, je lÄ tako. Prema tome, ima ih 700-800, a nema institucionalnog modela kako će oni međusobno da usaglašavaju stavove. Kako će se oni dogovoriti? Kome se to prepušta?
Stigne pismo na 700 adresa. Fali to u zakonu. Nema podzakonskog akta koji to može rešiti. Pa, onda - ko će im zakazati taj zajednički sastanak? Da li onaj ko je najstariji po datumu registrovanja, da li onaj koji ima najstarijeg predsednika? Da li po tom osnovu? Mora neki osnov postojati. Mora postojati inicijativa za taj njihov prvi, inicijalni sastanak. Čija će biti? Nema toga. Osim da je Žarko Korać ubeđen da će to lako biti, jer je sa njima razgovarao.
Šta stoji, Žarko? Koji član? Prvi paragraf člana 31? Šta stoji? Nema prvog paragrafa nego prvog stava člana 31. Predsednik Skupštine upućuje svima njima javni poziv - to nam je ovde Ivan Andrić objašnjavao. Svima se upućuje javni poziv - da li je tako? Svima uputite, ali gde je ona karika koja nedostaje?Ko će sada među njima da posreduje, da ih skupi na jednom mestu? Ko je taj ko će da proceni da li neka nevladina organizacija zaista deluje u ovoj sferi koja je zakonom predviđena ili ne? (Glasovi: Piše u registru.)
Pazite, u registru piše svašta, može i Lovačko društvo u svoj registar to da stavi.

Upravo završavam, ali pazite, ne može ovde nijedan član zakona izolovano da se posmatra u odnosu na ostale. Kada se DOS-ovski predstavnici ovde pozivaju na druge članove, dajući odgovore na postavljena pitanja po konkretnom članu, to vama nije problem. Kada ja ilustrujem problem, pozivajući se na neke druge članove i neke druge probleme koji proističu iz tih članova, onda se ja udaljavam. Ne čudi to mene, samo bih hteo i o tome javnost da obavestim, zato to  govorim.