U ime Srpske radikalne stranke podržavam ovaj amandman. Prvo, zato što inače imate naviku da uvodite nove reči i izraze u srpski jezik i što se držite one orvelovske kategorije novog govora.
Prvo, mnogi od vas ne znaju šta znači emiter. Emiter u tehnici znači nešto sasvim drugo u odnosu na ono što vi mislite. Postoji jedan deo tehnike koji se zove emiter. Nisam ni ja za to stručnjak i neću ulaziti detaljno, ali se sećam još iz gimnazije da postoji u radio-tehnici nešto što se zove emiter.
Dalje, ima jedan stari srpski izraz kojim bi se mogao dopuniti amandman, a to je radio-stanica ili televizijska stanica ili radio- televizijska stanica. Radio - televizijska stanica je pojam koji označava nekoga ko emituje radio ili televizijski program. Zašto ne zadržati taj izraz koji je kod nas u upotrebi više decenija, od kada je progovorio Radio Beograd u vreme Kraljevine Jugoslavije govori se o radio-stanici. Kasnije je tome dodata televizijska stanica ili radio-televizijska stanica.
Zašto unosite ovo "emiter", koje dovodi do zabune, predstavlja nepotrebno korišćenje stranih reči, a u praksi ne govori pouzdano o čemu je reč. Emiter ne mora biti samo emiter programa. Postoje razni drugi emiteri. Postoje emiteri nuklearnog zračenja; onaj koji emituje nuklearne zrake, bilo koje vrste, jeste jedna vrsta emitera. Naravno, i insekti mogu biti emiteri, i oni mogu da emituju. I, ne moraju samo talasi da se emituju, emituju se i razne druge stvari.
Znači, može biti emitovano u prostor i nešto drugo što ne predstavlja radio-talas. Nuklearno zračenje nije radio-talas. Izraz je neprikladan. Malo dobre volje da prihvatite ovaj amandman, a amandman potiče od vašeg poslanika i to je razlog više. Ja znam što mrzite sve amandmane Srpske radikalne stranke, ideološki ste netrpeljivi, ali kada dobronamerno neki vaš poslanik predloži amandman kojim se popravlja tekst, čudi me što bar tada ne usvajate. Evo sada sam ranije završio, imajte to u vidu za sledeći put.

Ako obećate da ćete me izabrati za predsednika Anketne komisije. Mislim da već postoji konsenzus na tom planu, jer ko bi to uspešnije vodio od mene. Dokazao sam vam uspešnost u onom Anketnom odboru oko ubistva Pavla Bulatovića i, prema tome, nemate vi nikog boljeg za taj rad.

Vi ste tu temu otvorili.

Ne, ja znam koliko vi mene ovde volite, cenite, poštujete i jedva čekate da vam nešto stručno objasnim, tako da verovatno nigde neću da se udaljavam. Suviše biste olako prešli ostale članove zakona.
Dame i gospodo, tražim da se u članu 43, koji se odnosi upravo na te emitere, u stavu 2. brišu tačke 3) i 4). Tu stoji da emiter može da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao: ustanova javnog radiodifuznog servisa, i to je u redu; komercijalna radio i/ili televizijska stanica, i to je u redu.
Sve ostalo je suvišno. Ili je državna televizija ili su komercijalne radio-televizijske stanice. Ovo je sasvim pogrešno da ostane: radio-televizijska stanica civilnog sektora. Šta znači to civilni sektor? Mislite nevladine organizacije? Društvene organizacije, udruženja građana? Kakav je to civilni sektor? U poređenju sa kim je to civilni sektor? Znači li da smo svi mi ostali vojni sektor? Da su državni organi vojni sektor, da su političke partije vojni sektor?
Malopre sam vas pohvalio što su isključene političke partije, ali moraju i društvene organizacije, moraju te tzv. nevladine organizacije biti isključene. Malopre govori Žarko Korać o problemu porekla novca. Najproblematičnijeg porekla je novac ovih nevladinih organizacija. Mnoge od njih su priznavale da su finansirane iz inostranstva, mnoge od njih su dobijale ogromne količine novca iz inostranstva. Sada im još treba omogućiti razne televizijske stanice. Vidite, vi sami dolazite u koliziju. Njihov će predstavnik biti u savetu agencije, a one će moći da emituju program. To je nedopustivo. Kod vas je sve dopustivo doduše.
Dalje, kaže se, radio-televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice, a malopre sam objašnjavao zašto ne bi lokalne samouprave imale mogućnost emitovanja radio i televizijskog programa. Zato ću se ovde najviše zadržati na ovom pitanju tzv. civilnog sektora. Predlažem vam da isključite termin - civilni sektor, a u nekim jezicima... Nadam se da ćeš biti ljubazan da isključiš to, nisam tebi rekao, znam da ti nećeš, ovo ipak treba da bude čovek pristojnijeg ponašanja, kao što je gospodin Hurić, a ne ti.
Vidite, taj izraz civilni sektor u nekom jeziku možda ima suvislo značenje. U srpskom jeziku ne može da ima suvislo značenje. Kod nas je civil svako ko nije vojnik, ili u širem smislu svako ko nije vojnik ili policajac, ili u još širem smislu svako ko nije uniformisan. Dakle, svako ko nije vojnik, policajac, carinik, noćni čuvar itd. Svako je, dakle, civil.
Ovde se izraz civilni sektor koristi kao zamenica ili sinonim za nešto što se vrlo lepo na srpskom jeziku naziva građansko društvo. Taj pojam građansko društvo je ustaljen u srpskom jeziku, u ono vreme kada je sama ideja na Zapadu afirmisana. Šta je to građansko društvo? To je društvo ljudskih sloboda, građanske jednakosti, društvo demokratije.
Naravno, to građansko društvo podrazumeva i slobodu društvenog organizovanja, da država bude samo regulator osnovnih okvira, a sve ostalo da bude prepušteno građanima, pojedincima i grupama kao sasvim slobodno opredeljenje. To je suština građanskog društva. Vi to nazivate civilnim društvom, uvodite veštački jedan rogobatni termin. Pod civilnim društvom podrazumevate samo nevladine organizacije. Ne mogu te nevladine organizacije da predstavljaju civilno društvo ili civilni sektor. Čuj, civilni sektor!
Drugo, mi u praksi imamo slučajeve da se ljudi učlanjuju paralelno i u političke partije, i u društvene organizacije i udruženja građana koje nazivate nevladinim, ili NGO (en-dži-o) što reče juče Čedomir Jovanović. Vidite dokle sve može ići to kvarenje srpskog jezika. Unosite zabunu u pojmovni i kategoralni aparat. Zašto to činite? Nema nikakve potrebe. Dovoljno je da se ovde kaže da su emiteri ustanove javnog radiodifuznog servisa, kako ste vi rekli, iako bi ja i to menjao, pa rekao državni radio i televizija ili komercijalne radio ili televizijske stanice. Sve ostalo mora biti čisto komercijalno, što znači da privatni sektor finansira, privatni sektor emituje program, a država mu samo propisuje opšte uslove tog emitovanja koje mora da poštuje i koje mora da ispunjava. Ništa više od toga.

Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz dva razloga. Prvi je načelne prirode, jer još nije potpuno, još nije definitivno jasno kakva će biti sudbina novosadske televizije. Drugo, uslovi moraju biti jednaki za sve i princip mora da se provede dosledno u praksi. Možda će se pojaviti neko drugi, ako je već Pokrajina predviđena kao teritorijalni opseg emitovanja programa, kako bih to nazvao, druge klase, druge kategorije itd, nešto što je niže u odnosu na nacionalnu frekvenciju, a odmah do toga; možda će se javiti neko ko će ponuditi pokrivenost 100 procenata. U Vojvodini je najlakše dostići najviši procenat pokrivenosti područja. Svuda u unutrašnjosti Srbije su mnogo veće komplikacije. Zato mislim da ovaj amandman ne treba prihvatati.
Što se tiče Televizije Novi Sad, moje mišljenje je da ona treba da dobije frekvenciju, a odmah posle toga da bude prodata javnom licitacijom. Može da bude prodata jednom licu, pravnom ili fizičkom, a može da bude prodata građanima, akciju po akciju, ako se utvrdi realna ukupna cena, pa da građani koji žele da budu vlasnici kupuju, a da bude ravnopravna kupovina za gotov novac ili za staru deviznu štednju.
U svakom slučaju, novosadska televizija bi morala da bude privatna, jer ona jednostavno ne može opstati kao državna televizija u sadašnjim uslovima. Ako se odvoji od državne televizije Srbije, pogotovo, ona neće imati dovoljne izvore finansiranja za ono što su njene ambicije da postigne. Drugo, teško da može i da izdrži konkurenciju jedne državne televizije u koju će se slivati ogromna količina novca koju ste nametnuli građanima kao novu taksu. Ranije ste se ogorčeno protiv toga borali, pa ste na dve godine ukinuli i sada ponovo obnavljate namet na vilajet, sedam puta realno veći iznos u odnosu na onaj prethodni.
Dakle, što se tiče novosadske televizije, treba to pitanje prethodno jasno definisati, a plediram da to definisanje podrazumeva pre svega privatizaciju. Bilo bi grehota ukidati novosadsku televiziju, pošto postoji decenijama, pošto zaista ima prilično kvalitetan program, najčešće mnogo kvalitetniji program od RTS-a, od beogradskog studija RTS-a, mnogo je otvorenija opoziciji nego što je RTS u Beogradu, mnogo je objektivnija u plasiranju informacija. Dakle, mnoge pohvale u odnosu na RTS u Beogradu, što ne znači da je i ona savršena. I njoj bi se mogle primedbe izneti, ali njena je budućnost u privatizaciji.

Toliko sam dobrodušan i dobronameran da sam se žrtvovao i dva puta se nisam javljao po određenim amandmanima, a vi ne znate to da cenite.
Vidite, ovaj amandman ima smisla jer se tu insistira da se izbaci tačka 5) u kojoj se kaže da je podnosilac prijave za dobijanje frekvencije dužan da dostavi i - projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave. Ali, iz ovoga nije jasno šta je za njega povoljnije, da dokaže ogroman finansijski potencijal ili veoma mali.
Pažljivo sam pratio obrazloženja povodom nekih ranijih članova zakona od strane potpredsednika Vlade Žarka Koraća i on je izražavao bojazan od onih koji imaju ogromno bogatstvo, koji bi ovde mogli da nam nametnu određene uslove u radiodifuziji, određenu politiku koja bi se kosila sa nacionalnim interesom.
Ovde treba naglasiti šta je poželjnije: da neko nema ništa, a hoće frekvenciju da bi dobio nešto, ili - neko ima preterano mnogo, pa iz luksuziranja želi da ima i televiziju. Kao Bogoljub Karić, koji je imao banku, razne druge finansijske institucije, pa na kraju poželeo i televiziju, onako zabave radi. Dakle, šta vi ovde tražite - to objasnite.
Drugo, ako neko traži frekvenciju i ako je spreman da plaća godišnju nadoknadu, ta godišnja nadoknada ne sme biti suviše mala, sitna, zanemarljiva. Neće se valjda sa tim poigravati. Dobije frekvenciju, a nije u stanju da emituje program. Jer, ako ne emituje program oduzeće mu se frekvencija posle izvesnog vremena. Dakle, uopšte nema potrebe da na ovome insistirate.
Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman i da brišete tačku 5) Dakle, ako je on sposoban da plati frekvenciju, uostalom za vas je poželjnije da on plati frekvenciju, da ne emituje program, pa ćete moći još nekome da dodelite, pa ćete imati veći prihod, i u ovom slučaju je to sasvim bespotrebno.
Druga stvar, kako on da vam unapred napravi ovaj finansijski plan i specifikaciju? Možda on ima 100 ili 200.000 dolara na raspolaganju, kupi od toga tehniku i tek planira da zaradi svojim programom, da se okuša. Znam u startu da će retko ko moći da zaradi. Televizija do sada kod nas nikome nije donela pare. Svi oni koji su formirali privatnu televiziju ili su imali višak para, pa su želeli tu skupocenu igračku sebi da priušte, ili su imali neke političke razloge da to rade. Niko nije uspeo da ostvari profit do sada obavljanjem radiodifuzije, niko.
(Glasovi: Željko Mitrović.)
E, Željko Mitrović je novac nelegalno stekao na drugi način, pa ga je samo prao preko programa svoje televizije.

Dame i gospodo, SRS predlaže da se prihvati ovaj amandman i da se iz teksta izbaci odredba u kojoj stoji: "Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, savet će prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave razvoju demokratskih odnosa i pluralizma mišljenja".
Vi uvodite čisto ideološki kriterijum. Kada je to izmenjeno? Pazite, u zakonu stoji - savet će ... A što ste onda taj amandman uvrstili u dnevni red? Čekajte, ja sam ga dobio zvanično. Molim? Polako, služba je dostavila ovaj amandman i ja sam ga službeno dobio, a niko nije rekao da amandman ne važi, niti ste vi na to upozorili, kao predsednik Narodne skupštine. Ako je to amandman koji se odnosi na stari tekst, onda ste morali da ga povučete iz procedure, morali ste da nas obavestite. Juče ste jedan moj amandman odbili, potpuno bezrazložno, iako je bio sasvim primeren zakonskom tekstu, a sada nam dajete u proceduru amandman koji se više ne odnosi na tekst zakona. Amandman je bio smislen, ali da li je vaše vođenje sednice smisleno, to je drugo pitanje.
U novom stavu 5. člana 53. ne postoji ova odredba, ali ste nam je dali u proceduru. Je lÄ amandman u proceduri? Ja ga podržavam, a šta ćete vi posle u krajnjoj verziji usvojiti, to je vaša stvar, ali je ključno pitanje što je amandman u proceduri, a izgubio je smisao jer ste u međuvremenu menjali tekst zakona. Hoću da vam objasnim zašto podržavam amandman i nemojte me prekidati. Kriterijum koji ste vi pokušali da uvedete, pa od njega odustali, jeste čisto ideološki, jer se neko od vas verovatno setio da onda prvo državna televizija ne može da dobije frekvenciju, jer tamo nikakvog pluralizma nema. Na državnoj televiziji se mogu gledati u programu samo lideri DOS-a i, eventualno, neko ko glumi opoziciju, a možete ga trenutno iskoristiti za vaše međusobne obračune, kao što nekog magistra ovde ili profesora za udarac nogom u glavu koristite.

Dame i gospodo, mojim amandmanom tražim da se menja samo stav 1. člana 59. koji kaže da se dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa izdaje na period od osam godina. Tražim da to bude na period od deset godina. Mislim da treba da bude nešto duži period, jer onaj ko se bavi emitovanjem radio ili televizijskog programa mora veliki novac da uloži odmah u startu za razna tehnička sredstva, a pitanje je da li za osam godina, pitanje je da li i za deset godina može da mu se isplati samo uloženi kapital, može li da povrati ono što je uložio. Teško da može. Mislim da ne može, kakav god da bude taj komercijalni program.
Ja sam vam rekao za Pink televiziju da suština nije bila u zaradi emitovanjem programa, nego u nekim drugim stvarima; i drugo, on je imao monopol. Dobio je potpuno protivzakonito frekvenciju. Kada niko nije mogao da dobije frekvenciju, on je dobio. Nije je čak ni dobio, emitovao je program dugo bez frekvencije. Tek je 1999. ili 2000. godine dobio prve zvanične papire, a ranije je sve radio na divlje. Branite vi njega, dobro je. Što ga vi više branite, to će biti više argumenata kod smene vlasti, da se te stvari promene. Nije to u pitanju.
Malo ko može da ostvari profit i zato ovaj vremenski period treba da bude duži. Ako on za deset godina ispunjava sve druge zakonske kriterijume, zašto ga onda u tome ometati, zašto ga opet slati na konkurs, ako on ne prekrši zakon u pogledu objektivnosti. Jer, ako se poštuje taj princip objektivnosti prvo državna televizija ne bi mogla da ispuni uslove, onakva kakva je danas, dok je tamo Bojana Lekić. Ali, ako se poštuju svi drugi zakonski uslovi, onda nema nikakve opasnosti od dužeg roka. Rok od deset godina nije mnogo duži, 25% je duži od roka od osam godina. Možda je neka zaokružena cifra i ništa više, ali neku pravnu sigurnost sa tog aspekta oni koji ulažu svoj kapital u radiodifuziju trebalo bi da imaju i na taj način im olakšavamo položaj.
S druge strane, ima taj savezni zakon o radiodifuziji, ili kako se on već zove, o sistemima veza, koji je predvideo izdavanje frekvencija na deset godina. Nešto je i urađeno na planu realizacije tog zakona, ali ja ću se sa vama složiti da taj zakon nije bio dobar, da je mnoge stvari propustio da reguliše, a da neke stvari koje su regulisane nisu regulisane na adekvatan način.
Ima nešto drugo što je ovde problematično - što vi ovaj zakon o radiodifuziji Republike Srbije donosite pre nego što je to pitanje adekvatno rešeno na saveznom nivou.

Da. Ako opstane zajednička država moraće na saveznom nivou da se regulišu osnove sistema radio veza i radiodifuzije. Šta ima? Ne razumem, gospodine Korać, šta to znači - ima. Nema još ništa, jer taj zakon koji postoji na saveznom nivou donesen je pre nekoliko godina, a ovaj vaš zakon nije sasvim sa njim usklađen. Nije usklađen, recimo, u ovom delu.
Drugo, tim zakonom je predviđeno da se frekvencije dodeljuju na saveznom nivou, a ne na republičkom. Verovatno će novi zakon predvideti dodelu frekvencija na republičkom nivou, ali vi, kao kod poreskih zakona, prvo donosite republički, pa onda savezni, a moralo bi da bude obratno. Moralo bi prvo da se radi na donošenju saveznih zakona. Dobili ste saglasnost da kršite savezni zakon. Je li? Od koga? Od Dragiše Pešića? Od Ustavnog suda? Interesuje me od koga ste dobili tu saglasnost. Ne može niko da vam da saglasnost da kršite savezni zakon, niti može da vam pruži garancije da će se ponašati kao da savezni zakon ne postoji.
Beba Popović može, ali samo vaninstitucionalno. Sva ovlašćenja koja ste vi njemu dali, dali ste vaninstitucionalno. On nema nijedno institucionalno ovlašćenje za ono što radi. Znate, bilo je mnogih pre vas koji su se na sličan način ponašali, a onda se bar pomalo kaju zbog toga. Umesto da menjate stil ponašanja, pokušavate da ih višestruko nadmašite u tom pravcu. To je ono što ne valja.
Drugo, bio bih malo gadljiv, na primer, prema Pink televiziji, a vi niste. Vama je bio problem samo što je to bila JUL-ovska televizija, a prihvatate njen metod delovanja, njenu kriminalnu suštinu. Sada kada je on promenio tabor, nema nikakvih problema. Ili kod BK televizije. (Iz sale: Zašto ti nisi promenio.) Nisam bio u mogućnosti da ih ukidam i nisam bio u mogućnosti da nametnem radikalski koncept regulacije sfere radiodifuzije. Nismo imali potpunu vlast i to je bio naš osnovni problem. Tamo gde smo imali mogućnosti da utičemo, redovno smo pozitivno uticali i to je suština. Nigde nismo hteli da monopolišemo tu sferu, za razliku od vas. Ta sfera je ranije bila monopolisana, a vi se trudite da je još više monopolišete.

Otkud znate?

Dame i gospodo, član 64. se odnosi na prestanak važenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata. Kaže se: "Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da važi, osim ako agencija nije donela odluku o njenom produženju u skladu sa članom 59. ovog zakona". Imao sam amandman i na član 59. i tamo sam tražio da se ovaj period od osam godina produži na 10 godina, i sada iznosim još jedan dodatni argument, a onda bi otpadala mogućnost da agencija automatski produži rok ako to zatraži emiter, kako ga vi nazivate.
Ako se uvede ovaj period od 10 godina, onda bi se moralo ići na novi konkurs. Možda će se pojaviti neko ko u većoj meri ispunjava uslove, koji je povoljniji u tom slučaju. Neko ko će uvesti neku novu tehnologiju. Znate, ovde se iz godine u godinu menja tehnologija. Znam unazad tri, četiri godine, ova digitalna tehnika je bila retkost. Danas se više niko ne upušta u područje radiodifuzije bez te digitalne tehnike. Niko ozbiljan se u to ne upušta. Ko zna do čega će još dovesti razvoj. Može se desiti da onaj ko ispunjava kriterije i dobije dozvole na 10 godina sve u celosti ispuni, ali zanemari tehnološki razvoj. Vi ga niste obavezali da prati taj tehnološki razvoj i ne možete ni da pretpostavite da li će imati finansijskih mogućnosti. Pojaviće se neki sa čudom tehnike posle 10 godina, mora da se ide na novi konkurs.
Zato predlažem da se skrati ovaj član 64. i da glasi - protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da važi. Ili bi ga mogli preformulisati malo lepše, pismenije - dozvola za emitovanje programa prestaje da važi protekom roka za koji je izdata. To bi bilo najjednostavnije. Pa da onda po proteku tog roka svi idu normalno na konkurs. Znate, da nam se ne desi da ko jednom dobije tu dozvolu ostane večito. Onda se opet guši konkurencija. Jedino ko doživi finansijski fijasko, ko potpuno propadne, ili ko ne ispuni neki od uslova pa mu se oduzme dozvola. Samo kaznenom merom dolazi do mogućnosti menjanja emitera. Mora to biti malo rastresitije. Nikome ne sme jednom za svagda da bude data ta privilegija.
Sami znate da je oblast radiodifuzije oblast nacionalnog bogatstva ograničenih resursa. Ako vi u startu podelite sve frekvencije, posle izvesnog vremena više neće imati šta novo da se deli. Onda se više agencija u principu neće ni baviti dodelama, nego samo kontrolom korišćenja.
Samo u slučaju primene sankcije dodeljivaće se frekvencija nekome novom, opet preko konkursa. Pojavljivaće se još neki slučajevi u praksi. Kad agencija nekom oduzme frekvenciju, veoma je neprijatno drugima koji konkurišu za tu istu frekvenciju, pogotovu ako javnosti bude očigledno da nisu ispunjeni baš svi zakonski uslovi za oduzimanje frekvencije, a frekvencija je oduzeta.
To je vaš manir i u drugim stvarima. Opravdano je pretpostaviti da će vam se taj manir pojaviti i u sferi radiodifuzije. Vi oduzimate i poslaničke mandate, a da nisu ispunjeni zakonski uslovi. Vi odstranjujete celu poslaničku grupu sa sednice, a nisu ispunjeni zakonski uslovi. Vi otimate poslaničkim grupama mandate, a nisu ispunjeni zakonski uslovi. Dakle, ima čitav niz argumenata kojima se opravdano može pretpostaviti da se u nekom slučaju neće...
Sad ste mi uključili telefon, ja sam ga malopre isključio. Nemojte to da radite. Zašto to radite? Ostavite to. Ne možete me ničim omesti u mojoj nameri da obrazložim svaki amandman koji sam podneo i ne vredi vam to. Sad ne znate da ga isključite, a znali ste da ga uključite. Bio je isključen. Možete da radite šta hoćete, baš me briga. To vašu vlast neće stabilizovati ni učvrstiti. To samo može dalje u javnosti da vas sroza.
Dakle, u ovom slučaju treba da stvorimo uslove koji će omogućiti veći stepen promenljivosti emitera radio - televizijskog programa. Svako ko jednom dobije dozvolu treba da u startu zna da za tih 10 godina mora da prati tehnološki razvoj i na sledećem konkursu mora biti kvalifikovan da zadrži tu frekvenciju, jer ako neko drugi ispunjava u većoj količini ili kvalitetnije uslove, može mu se desiti da taj drugi dobije frekvenciju. To je ta suština, da se ne desi ko jednom dobije za vašeg vremena, zadrži tu frekvenciju večito.
Što vi više ovde pravite pravnih normi koje definitivno daju prava određenim izvođačima radio - televizijskog programa, emiterima, kako ih nazivate, to je veća verovatnoća da će prva sledeća vladajuća garnitura ukinuti zakon u celini i doneti neki novi. Onda sva ona prava ranije stečena jednostavno neće postojati, jer se vi na isti način ponašate prema pravima koja su stečena saveznim zakonom. Ono što je neko stekao saveznim zakonom na određen niz godina, vi uopšte danas ne poštujete, ne cenite. Ponašate se kao da tog prava nema.

Koristio bih, ako to znači da još nećete završiti sednicu.

Šta će to biti?

Ne znam šta vam znači to - ispoštovano. Toga nema u srpskom jeziku. To će biti - poštovano. (Žagor.) Ispoštovano ne postoji. Ispoštovano, to vam je kao kada nekoga zalepite poštama sa svih strana, pa je on ispoštovan. (Smeh.)

Znam da ste vi vrlo inteligentni, obrazovani i da znate da učite bez obzira šta ko misli.