Ovaj amandman, dame i gospodo, ponovo pokreće ovo pitanje ključne nadležnosti kod definisanja strategije razvoja radiodifuzije u Srbiji, da li će to biti Vlada ili Skupština. I jednim i drugim konceptom, bilo da je reč o Vladi ili Skupštini kao ključnom organu koji donosi odluku o strategiji razvoja, ovo pitanje pravnog statusa agencije mora da se razreši. Vidimo sada da su predstavnici vlasti u koliziji po tom pitanju. Malopre je Čedomir Jovanović, kao šef poslaničke grupe vladajuće partije, rekao - agencija nije organ uprave. Videli smo i Rodoljuba Šabića, kao ministra u Vladi, da potvrđuje da je reč o organu uprave.
Drugo, Čedomir Jovanović priznaje da agencija obavlja poslove državne uprave, a kaže - nije organ državne uprave. Rodoljub Šabić kaže - postoje izuzeci kod principa dvostepenosti u radu upravnih organa i kao primer navodi princip, izuzetak iz 1986. godine, iz komunističkog sistema. Tada je taj princip bio izuzet kod onog zakona o zabrani raspolaganja, o kontroli raspolaganja nekretninama, kako je već taj zakon bio definisan. Nema nijednog drugog izuzetka.
Mora postojati u radu organa državne uprave princip dvostepenosti. Samo princip dvostepenosti u pravom smislu reči ne postoji kada odluke donosi Vlada u celini, kao najviši organ državne uprave, a posle odluke Vlade ide se direktno na sud. Ako je kod odluke ministarstva prisutan princip dvostepenosti i ako na svako rešenje, pojedinačno rešenje ministra, građanin može da se žali Vladi u celini, nema nikakvog osnova da kod pojedinačnog rešenja agencije ne može da se žali Vladi u celini. Agencija ne može biti organ državne uprave iznad ministarstva. Ona jeste, po prirodi stvari, organ državne uprave.
Ono što ona najviše može da postigne je to da bude ravna ministarstvima po svojim nadležnostima. Nikako ne može biti iznad ministarstva. To što ne podleže nijednom ministarstvu pojedinačno u pogledu kontrole njenog rada svedoči da je agencija ravna ministrima, odnosno ministarstvima. Ne može biti ravna Vladi, ni organ iznad Vlade, po određenim pitanjima koja su u striktnoj nadležnosti Vlade. Može biti podređena Skupštini, ali ona ovde nije podređena Skupštini uopšte.
(Predsednik: Vreme.)
Nema mogućnosti da Skupština kontroliše rad te agencije.

Dame i gospodo, SRS podržava ovaj amandman, jer on pokazuje koliko je besmislen u celosti član 10. Članom 10. predviđate da kontrola nad sprovođenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovoga zakona imaju emiteri.  
Ovaj član bi imao smisla kada bi se celi zakon nazvao zakonom o radu emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja načela na kojima se zasniva regulisanje itd. Nije ovo zakon o emiterima, nego zakon o radiodifuziji u celini. Zato ovaj zakon mora da predvidi kontrolu rada agencije i organa agencije, pre svega saveta agencije. Nemoguće je, u okviru našeg pravnog poretka, u okviru našeg ustavnog sistema, da postoji neki državni organ koji se ne podvodi ni pod čiju kontrolu. Postoji mogućnost sudske zaštite u upravnom postupku, ako su povređena pojedinačna prava raznih emitera i drugih lica.
Međutim, ko će kontrolisati rad agencije u pogledu njenih opštih nadležnosti. Tu nema upravno-sudske kontrole. Ona apsolutno ne postoji. Ne postoji nijedan organ državne vlasti koji bi mogao agenciju podvesti pod ovaj oblik kontrole. Taj organ državne vlasti bi mogla da bude Vlada, ali po prirodi suštine radiodifuzije, po prirodi njene osetljivosti i suptilnosti, političke opasnosti, to bi trebalo da radi Narodna skupština. Trebalo bi jednim članom da se definiše Narodna skupština kao organ koji će neposredno provoditi kontrolu rada agencije i njenog saveta, sa aspekta ustavnosti i zakonitosti opštih principa pravnog poretka. To bi podrazumevalo periodično podnošenje izveštaj saveta agencije Narodnoj skupštini, raspravu o tom izveštaju, kritiku rada agencije itd.
Vi na ovaj način konstituišete savet agencije i agenciju u celini kao neprikosnoven organ. Mediji, posebno elektronski mediji, neće smeti da ih napadaju, da ih kritikuju, jer su od njih direktno egzistencijalno zavisni, a Skupština nema nadležnosti da ih kritikuje, osim kroz poslanička pitanja, koja odavno nismo imali.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS podržava ovaj amandman, jer on ukazuje da su agenciji data prava nadzora na odsustvo nadzora nad radom agencije i na činjenicu da se unapred zna da agencija neće biti sposobna da neposredno vrši nadzor nad radom emitera, nego će angažovati ovlašćene organizacije. Ovde treba definisati ovlašćene organizacije. Koje su to organizacije? Da li već neke takve organizacije postoje, pa ih je pisac ovog zakonskog projekta imao u vidu, ili pretpostavlja da bi se mogle formirati, ili mu je nepoznata materija, pa mu je na osnovu nepoznavanja najlakše da kaže - ovlašćena organizacija i da prepusti nekome drugome da razbija glavu šta je to, kako će se to formirati i kako će to raditi.  
To mogu biti i neke privatne agencije. Ima dosta privatnih firmi koje se razumeju u taj posao. Znači li to da će agencija pro forme obavljati svoj posao, a njih angažovati, ili će to možda, kako predlagač amandmana kaže, biti Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije? Što se tiče tehničke opremljenosti, tu je Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije najsposobniji, najopremljeniji. On sve može, i da prisluškuje po celoj zemlji, da kontroliše medije, da kontroliše sve elektronske medije, mnoge novine itd. Njegovu uređivačku politiku možemo najjasnije sagledati preko "Nedeljnog telegrafa", "Pink" i BK televizije. To vam je slika i prilika Vladimira Popovića - Bebe.
Možda i to, možda ste to mislili, ali kažite ko će biti angažovan, koga će to agencija angažovati. Da li vi mislite da ljudi koje će razne institucije poslati da budu članovi saveta agencije znaju ko bi to mogao da dođe u obzir? Ne znaju. Pojaviće se neko drugi ko će im to sugerisati. Taj neko ko se pojavi sa dovoljnim autoritetom da im sugeriše izbor ovlašćene organizacije, taj će manipulisati radom saveta agencije. To je valjda tako jasno.
Drugo, ovo mora biti organizacija sa nekim javnim ovlašćenjima. Koja su to nova javna ovlašćenja koja će se prenositi na tu organizaciju? To se mora definisati, da vidimo koliko tih svojih zakonom propisanih javnih ovlašćenja agencija može preneti na nekoga drugoga. Da li samo prikupljanje informacije o kršenju zakona, opštih uslova, podzakonskih akata, pojedinačnih rešenja itd. i podnošenje izveštaja agenciji, ili donošenje odluka o upravnom postupku. Ovako, kako ovo niste uopšte definisali, ne bi me iznenadilo i da svoja upravna ovlašćenja agencija na nekog drugog prenosi.

Dame i gospodo, ovim amandmanom se posebno potencira potreba da se izbaci pitanje kontrole kvaliteta programa. Šta znači to - kvalitet programa? Da li je to estetski kvalitet programa, njegove estetske vrednosti u širem smislu šire su od umetničkih vrednosti. Da li je reč o takvom kvalitetu?
Ko je taj ko će to procenjivati? To mogu biti samo akademici iz te struke i za njihov sud o estetskim vrednostima moglo bi se delimično reći da može predstavljati neprikosnovenost. Ali, i to je podložno kritici. Ta vrsta kvaliteta je po prirodi stvari neprocenjiva.
Da li je to stručni kvalitet programa? Možete imati program koji je po stručnom kvalitetu vrhunski, ali po sadržaju i umetničkom kvalitetu može biti nula. Imamo takvih filmova. Jedan od takvih filmova je "Rat zvezda", da bi vam bilo jasno. Po stručnom kvalitetu je neprevaziđen, verovatno do danas. Po umetničkom kvalitetu je beznačajan, bar na osnovu mog skromnog mišljenja, nisam stručnjak iz te oblasti.
Ili je to politički kvalitet? Videli smo da vi za ove dve godine vlasti vodite računa isključivo o političkom kvalitetu programa, i to političkom kvalitetu koji tumačite na svoj, usko ideološki način. Vašim ocenama političkog kvaliteta nije odgovarala "Ravnogorska čitanka" na državnoj televiziji, odmah ste je izbacili. Međutim, svi antisrpski programi, strane produkcije, zadovoljavaju merila vašeg procenjivanja političkog kvaliteta i oni imaju mnogo prostora i na državnim i na paradržavnim medijima.
Ulazite u nešto što treba da zavisi isključivo od tržišta. Vaše je da procenite - da li neko ko je dobio frekvenciju emituje program u skladu sa zakonom, ili krši taj zakon? A kakav je kvalitet njegovog programa, to će da procenjuje tržište.
Uostalom, vi ste prigrlili i nekoga koga ste ranije u javnosti najčešće napadali, da je upropastio sve estetske vrednosti u muzičkoj umetnosti - Željka Mitrovića. Dok je on bio JUL-ovac, on nam je bio najomrznutiji. JUL pao sa vlasti, vi prigrliste Željka Mitrovića i sada su vam to najveće umetničke vrednosti.

Odmah završavam.
Ja vas pozivam da kvalitet prepustite tržištu, a ne sebi i svojim agencijama.

Dame i gospodo, tražim amandmanom na član 14. da se briše i naslov i celi član. Taj član 14. kaže: "Fizička i pravna lica imaju pravo da agenciji podnose predstavke u vezi sa sadržajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes".
Kad je reč o ličnom interesu, onda je to opravdano; ako neko smatra da mu je povređen neki lični interes, na zakonom nedozvoljeni način. Ne svaka povreda ličnog interesa. Ako ja potpredsednika Vlade Žarka Koraća kritikujem argumentovano, temeljito, suštinski, njegov je lični interes sigurno povređen. Niko ne voli da bude kritikovan i nikome nije u interesu da bude kritikovan, posebno ako je to neka oštra, žestoka kritika. Ali, on ne može po ovom zakonu da ima pravo da se žali agenciji, jer sam mu ja povredio neki interes, tako što sam ga kritikovao.
Ovde mora stvar da se precizira, da se kaže - iznošenjem neistina, kleveta. Onda to ima smisla. Neko ko vrši povredu tuđeg interesa ne sme to da radi na zakonom nedozvoljeni način; pa, ako je u pitanju kleveta, ako je u pitanju uvreda itd. Ali, ako je reč o povredi interesa, koja je po našem ustavu dozvoljena, koja je po Krivičnom zakonu dozvoljena, zašto bi neko onda imao pravo da traži od agencije da mu štiti nešto što mu sam zakon ne štiti? Što Krivični zakon smatra da ne treba štititi, sada agencija treba samostalno da procenjuje hoće li štititi, ili neće.
I, šta je to opšti interes, što građani treba da stavljaju u sopstvenu zaštitu, da pozivaju agenciju da štiti. Vi od građana tražite da budu doušnici, šta, da cinkare? Povređeni opšti interes; šta to znači - povređeni opšti interes? Nema povrede opšteg interesa bez povrede zakona, i jedino je logično prijavljivanje po pitanju povrede zakona. Najbolje je da ova formulacija "opšti interes" bude izbačena, jer ona samo dozvoljava zloupotrebu.
Drugi stav kaže: "Agencija je dužna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka očigledno neosnovana, u kom slučaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke".
Agencija sada vodi istragu, ona obaveštava emitera i traži od njega izjašnjenje. Ovo je tipično posao radnje iz upravnog postupka.
(Predsednik: Da li koristite sledeća tri minuta?)
Da. Ovo je još jedan dokaz da je reč o državnom organu uprave. Državni organ uprave dobija informaciju, dobija prijavu, traži od sebi podređenog emitera da se izjasni kome je dao frekvenciju; dakle, on je u direktnom odnosu zavisnosti prema agenciji. On se izjašnjava i onda traje upravni postupak, nakon njegovog izjašnjenja.
U stavu 3. se kaže: "Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti agenciju da je predstavka neosnovana, a agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, dužna je da preduzme odgovarajuće mere prema emiteru" - dakle, već se ovde preti kaznom, sankcijom - "kao i da podnosioca predstavke uputi na koji način može da zaštiti svoj interes".
Ovo je lepo, što će uputiti podnosioca predstavke, ali ona već preduzima meru; i to bi bilo u redu, da sada postoji neki viši organ od agencije kome će se emiter u upravnom postupku žaliti. Dakle, u kome će se zadovoljiti princip dvostepenosti. To ste potpuno izbegli i malopre gospodin Šabić to nije znao da objasni. On se poziva na primere iz starog komunističkog režima, ili malopre Čedomir Jovanović na Zakon o RTS-u iz 1991. godine. Jedanaest godina sam ja temeljito kritikovao taj zakon, zajedno sa nekima od vas, koji su to zaboravili pa sada donose još gore zakone.
Dalje se kaže u stavu 4: "Odgovarajućim merama iz stava 3. ovog člana smatraju se, naročito: 1) mere koje agencija izriče u skladu sa ovim zakonom; 2) podnošenje prekršajne ili krivične prijave, ili iniciranje odgovarajućeg postupka pred nadležnim državnim organom".
Dakle, agencija ima sva ovlašćenja, kao bilo koji drugi organ državne uprave. Ove dve tačke kao da su prepisane iz Zakona o državnoj upravi, ili kako se već zove taj zakon; kao da su prepisane, a nema mogućnosti žalbe na prvostepenu odluku agencije, na prvostepeno rešenje agencije, u okviru principa dvostepenosti upravnog postupka.
Jer, ne zaboravite, po odlučivanju u drugom stepenu, odluka je pravosnažna i izvršna. Tužba sudu ne odlaže izvršenje, i to imajte u vidu. Princip dvostepenosti u upravnom postupku obezbeđuje odlaganje izvršenja po donošenju rešenja u prvom stepenu. Mora da se okonča drugi stepen, da bi rešenje bilo izvršno.

Pa vi ste zaboravili da mi je malopre nedostajalo bar još minut-dva da objasnim do kraja stav SRS po ovom članu  14. Pošto se ovaj amandman podudara sa amandmanom SRS, zapravo je istovetan, ja ću iskoristiti priliku da nekom dodatnom argumentacijom dokažem neodrživost ovog člana 14. zakona, sa aspekta opštih pravnih principa i posebnog načela našeg upravnog prava.
Vidite, kroz analizu ovog zakonskog projekta, član po član, razvija se jedna kritička koncepcija kako bi zakon zapravo trebalo da izgleda. On bi bio kao obrnuta slika u ogledalu ovog vašeg zakonskog projekta. Vi ovde niste predvideli mogućnost odlučivanja u drugom stepenu na pojedinačna rešenja saveta agencije, odnosno agencije kao institucije, a ako agencija kao institucija donese na prečac rešenje kojim se ukida pravo emitera ili mu se oduzima pravo na emitovanje programa, zatvara mu se radio ili televizijska stanica. On nema više nikakvih mogućnosti nego da se u dugom sudskom postupku bori za svoja prava. Taj postupak u upravnim sporovima traje najmanje godinu dana, to iz iskustva znam.
Međutim, upravo zbog toga što je po prirodi stvari sudski postupak spor, on iz nekih drugih razloga mora biti spor, retki su sudski postupci na prečac. Takve smo imali samo u vreme zabrane knjiga; u roku od tri dana je zakazivano suđenje po privremenoj zabrani, pa je u roku od tri dana podnošena žalba Vrhovnom sudu. Zakon o informisanju je nešto drugo, on je imao prekršajne odredbe, a prekršajni postupak nije sudski postupak, vi to ne znate.
Ono što se zove sud za prekršaje organ državne uprave, a organ državne uprave je imao princip dvostepenosti zadovoljen, jer je nižem sudu za prekršaje sva rešenja preispitivao viši sud za prekršaje. Čak se to zvalo kao organ za prekršaje, i to nije sudska instanca, to bi vi kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora trebalo da znate. Ovde je reč samo o sudskim instancama kod zakona o prekršajima, tu postoji mogućnost da se odmah sprovede prekršajna sankcija, a to je sada stvar druge rasprave da li je i to opravdano ili treba u budućnosti menjati.

Ovde je reč o upravnom postupku, u ovom upravnom postupku mora izvršenje prvostepenog rešenja da se odlaže do drugostepenog, a kod vas drugostepeni postupak ne postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi mislite da je moj posao uzaludan, ali grešite strašno, jer ja ovo nisam pisao zbog vas. Ja ovde izlažem projekat SRS po pitanju radiodifuzije,  kritikujući ovaj vaš koji ne valja, to ste videli, dobro je, i vi nešto da vidite, dobro je to, to je pohvalno.
Ovde tražim da se u članu 16. u stavu 3. zameni reč "pribavljaju" rečima "mogu da pribave". Šta kaže taj stav 3? Reč je o poglavlju - saradnja sa državnim i drugim organima i organizacijama.
"Nadležni državni organi prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije pribavljaju mišljenje agencije." Koji su to nadležni državni organi? Na primer, Vlada; Vlada ima pravo zakonodavne inicijative, ali to može biti poslanička grupa. Vi ovim terate poslaničku grupu da pribavlja mišljenje agencije pre nego što podnese projekat izmena i dopuna zakona o radiodifuziji. Zbog toga ovde treba da stoji - može, a ne mora. Sada jedna poslanička grupa neće da traži njihovo mišljenje i vi kažete - e, sada ne može ni taj zakonski projekat da ide u proceduru; a nama Ustav daje pravo da po svakom pitanju možemo biti nosioci zakonodavne procedure.
Vi sada ovim uskraćujete i ograničavate naše ustavno pravo. Neka o ovome potpredsednik Vlade malo razmisli. Ne možete vi ovim da uskraćujete ono pravo koje mi imamo po Ustavu. Mi možemo da podnesemo predlog za donošenje bilo kog zakona iz bilo koje oblasti i to naše pravo niko ne može uskratiti. Mi imamo određene uslove koje moramo zadovoljiti, da to bude napisan tekst, da bude ovakav, onakav tekst, i to je ono što se poštuje kod podnošenja zakonskih projekata i kod podnošenja amandmana.
Naravno, ovde imamo praksu da odbijate da nam to uvrstite u dnevni red, ali tada vi kršite Poslovnik, kada odbijate da nam uvrstite u dnevni red zakonske projekte ili inicijative za smenu ministra Vlade u celini itd. i još obrazlažete - ne možemo mi predlagati smenu Vlade zato što tu Vladu nismo birali i nismo za nju glasali. Ali, to je za istoriju srpskog parlamentarizma jedan dragocen biser, crni biser, ali biser u pravom smislu reči.
Međutim, ako posle usvajanja ovog zakona poslanička grupa SRS, imajući mnogo primedaba, podnese projekat zakona o izmenama i dopunama zakona o radiodifuziji ...
(Predsednik: Da li koristite sledeća tri minuta?)
Koristim, brzo ću to da objasnim. Mi imamo to pravo po Ustavu i vi nas sada ne možete dodatno obavezati da prethodno tražimo mišljenje od agencije. Šta briga agenciju? Znate, mi možemo tim našim projektom da tražimo ukidanje agencije, a vi nas obavezujete da tražimo mišljenje agencije o njenom sopstvenom ukidanju. Hoću da vam pokažem koliko je to besmisleno i da vas ubedim da bar ovaj amandman prihvatite.
Kada Vlada pribegava svom pravu zakonodavne inicijative u ovoj oblasti, onda ona može da traži mišljenje agencije i to je svakako njena agencija. Mi, srpski radikali, nećemo iz principa. Tamo su sve vaši ljudi, vaši ljudi iz Vlade Srbije, iz vlade Vojvodine, iz Skupštine Srbije, iz Skupštine Vojvodine, iz nevladinih organizacija, iz crkava i verskih zajednica; sve su to vaši ljudi i mi iz principa nećemo da im se obraćamo i ne interesuje nas njihovo mišljenje, ne držimo do njihovog mišljenja. Što bih ja tražio od njih mišljenje, ako ne cenim njihovo mišljenje. Ne može biti poštenije. Nije kao ono vaše "pošteno" iz 1993, nego zaista pošteno.
Prema tome, šta izlazi iz svega ovoga? Da ovo preformulišete, da u članu 16. ne stoji da se pribavlja mišljenje, nego da se može pribaviti mišljenje, ali i celi stav može potpuno da se briše, jer da li će neko pribavljati mišljenje ili neće ako ne mora, to je njegova stvar. Možda se može obavezati agencija kada zatraži mišljenje organ nadležan za zakonodavnu inicijativu da je obavezna da da mišljenje. To ima smisla, a vi o tome ne razmišljate. Vi biste da uskratite naše ustavno pravo zakonodavne inicijative, a ne da tu zakonodavnu inicijativu učinite što kvalitetnijom, što solidnijom i što zasnovanijom na opštim principima pravnog poretka.
U tom slučaju vi nam ovde zapravo, negirajući naše elementarno ustavno pravo, dodajete u nizu argumenata još jedan veoma važan, sa kojim ćemo odmah osporavati ovaj zakon pred Ustavnim sudom Srbije, čim on eventualno bude izglasan. Nemojte uopšte sumnjati u to. Vi sada znate koliko su vam pouzdani ti koje ste izabrali u Ustavni sud. Ja ih namerno nisam hteo osporavati kao ličnosti, nijednoga. Nisam hteo ni da prisustvujem raspravi, ali mi je vrlo interesantno da vidim kakve će biti njihove prve presude. To mi je najinteresantnije.

Osporavanjem ovog amandmana, koji insistira da svi pred zakonom budu isti - dakle i ti javni servisi, kako ste ih definisali, iz oblasti radiodifuzije i privatne firme koje se bave tim poslovima kao emiteri - vi gubite iz vida da postoje i javni servisi lokalnog karaktera u tom smislu i da će oni biti sve češći.
Drugo, pred našim zakonom sva pravna lica moraju biti potpuno jednaka, i privatnopravna i javnopravna. Sve sankcije koje se mogu izreći privatnopravnim licima moraju da budu moguće i za javnopravna lica. Oblast radiodifuzije, odnosno javnog servisa, kako ste vi definisali unutar nje, u klasičnoj nauci administrativnog, odnosno upravnog prava nazivaju se javnopravnim korporacijama.
To su nekada bile samo radio-stanice, pa kasnije i televizije u državnoj svojini, kada su bile jedino državne, zatim vodovod, kanalizacija, elektroprivreda itd. Sve su to javnopravne korporacije. One moraju podlegati istim pravnim propisima kao i privatnopravna lica i ne sme se praviti nijedan izuzetak, i povodom toga ćemo vam osporavati pred Ustavnim sudom. Namerno nismo pisali amandman da vas ne bismo na vreme upozorili, a pošto je neka druga stranka to već uradila, sada moram to da ofiram, jer smo vas tu čekali i na tome sigurno mora da vam padne pred Ustavnim sudom.
Drugo, vi u stavu 3, koji se takođe mora osporavati, kažete "agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu".
Šta znači ovo - može? Po zakonu, ako je reč o krivičnom delu, svi moraju da podnesu prijavu. Ako je reč o prestupu ili prekršaju, svi državni organi sigurno moraju. Nijedan državni organ ne sme da prikriva prestup i prekršaj. Građanin ne mora da prijavljuje prestup i prekršaj, ali mora krivično delo. Zašto onda može?
Zašto uopšte stoji ovaj treći stav, kada se on podrazumeva po drugim zakonima, a posebno po saveznom krivičnom zakonu. Ako već stoji, onda mora da stoji kako to piše u drugim zakonima. Agencija mora, agencija je obavezna da nadležnom sudu ili drugom državnom organu podnese prijavu u slučaju krivičnog dela, prestupa ili prekršaja. Kao i za odgovorno lice unutar emitera, kao i za samog emitera koji je obično pravno lice. Prema tome, tu nemate nikakvog razloga da ne prihvatite ovu intervenciju.

U osnovi se slažem sa profesorom Simonovićem, samo mu skrećem pažnju da oni koji su u Vladi pisali zakon u stvari ne znaju za razliku između pokretanja postupka i podnošenja prijave. Osetio sam da oni misle da je podnošenje prijave već pokretanje postupka. Zato sam sve vreme, obrazlažući svoje zalaganje da se ovo briše ili preformuliše, govorio o obavezi podnošenja prijave. Oni svakako ne mogu da pokrenu postupak u pravom smislu reči, jer postoje nadležni državni organi za pokretanje postupka. U krivičnom postupku mogu da  pokrenu samo ako je neko od njih povređen, pa javni tužilac odbije da krivično goni, onda može i privatno lice da krivično goni, da zaštiti neka svoja prava i interese.
Oni to ne znaju, jer njima pravnici ne pišu zakonske projekte, nego im pišu diletanti. Kada kažem diletanti, ne mislim ništa uvredljivo, nego ljudi koji se ne razumeju u suštinu problema. Ovde na primer, kod pitanja kažnjavanja i izricanja mera, propisali ste kazne. Jedna od tih kazni je privremeno, a druga trajno oduzimanje dozvole. Agencija može doći u situaciju i da državnoj televiziji Srbije privremeno oduzme dozvolu za emitovanje, možda i trajno.
Imate sada slučaj odmetnutog rukovodstva državne televizije. Oni ne slušaju Vladu, ne slušaju državu, ali postoji jedan faktor koga oni slušaju, a vi ga se bojite, pa ne smete otvoreno da im se suprotstavite. Vi to znate bolje od mene. Nije Beba, Beba je tu malo dete. Postoji mnogo ozbiljniji faktor od Bebe, ako insistirate zove se Vilijam Montgomeri. Ne bih vam rekao da niste insistirali. Ustručavam se da pominjem, i ja se pribojavam tog faktora, a kamoli vi. Veoma je moćan. Strašan je to faktor.
Međutim, ovde ne postoji želja da se zakonski projekti pišu po svim principima i normativima pravne tehnike i pravnog normiranja. Stav 3. je besmislen i tu se slažemo profesor Simonović i ja. Međutim, slažemo se i po drugom pitanju. Agencija nije organ nadležan da pokreće postupak, ali se u laičkoj praksi smatra da je postupak pokrenut čim je krivična prijava podnesena. To je u širem smislu nekog pokretanja postupka.
U užem, pravnom smislu, postupak te vrste pokreće samo nadležni državni organ, a to može biti samo javni tužilac u krivično-pravnim predmetima, može biti drugi nadležni organ kada je reč o prestupima i prekršajima. To mogu biti inspektori, to nekada može biti policija itd; policija pred sudom za prekršaje, pošto je i sud za prekršaje organ državne uprave, a ne sudski organ, pa mu policija pokreće postupak podnošenjem prekršajne prijave. Podnošenje prekršajne prijave već označava početak prekršajnog postupka. U krivičnom pravu, podnošenje krivične prijave nije početak postupka. Tamo je zahtev javnog tužioca za pokretanje istrage početak krivičnog postupka.....
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... ili krivično-pravna tužba privatnog lica, tamo gde privatno lice može podneti tužbu.

Šta je sledeće moje? Svi amandmani su ovde moji i o svakom govorim. Prema tome, sve je ovo naše, nema ovde moj i tvoj, svi su amandmani naši.
Mislim, pošto i sam imam amandman na član 19, ali o njemu ću kasnije govoriti, da se može prihvatiti amandman profesora Simonovića, pošto on pojednostavljuje već postojeći tekst. Ovaj tekst koji ste vi ovde napisali, odnosno vaša vlada, vlada parlamentarne većine, suviše je komplikovan i nestručan. Nije ga pisao pravnik. Jedan od principa pravnog normiranja je da tekst bude koncizan, jasan i svima razumljiv. Taj princip ovde niste poštovali, jer vam stručnjak nije pisao zakonski projekat.
U pravnoj normi nijedna reč ne sme da bude suvišna, a kamoli cele rečenice. Vi imate ovde i suvišnih rečenica. Vi ste u tri stava izrazili ono što može jednom rečenicom da se izrazi i da se sav smisao tom rečenicom obuhvati. Zašto ne angažujete pravnike sa strane, ako ih nemate u Vladi? Možda ste imali političkih potreba da nestručne ljude sa formalno pravnim fakultetom zaposlite na stručnim funkcijama u Vladi, ali ako ste već morali da zadovoljite takve političke potrebe, onda ne smete tim ljudima poveravati da rade ono za šta nisu sposobni, jer blamiraju celu Vladu. Ovakvim članom 19. blamira se cela Vlada.
To nije jedini član kojim se blamirate zbog čiste nestručnosti. Ovde više nije stvar političke koncepcije ili ideološkog pristupa ili opozicija vas napada zato što se sa vama ne slaže u strategiji razvoja, u načinu upravljanja itd. Vas ovde opozicija napada zbog nestručnosti, a to je nešto što bi za Vladu trebalo da bude nepodnošljivo. Ali, napadamo vas redom po svim zakonskim projektima. Naravno, politički vas napadamo. Napada vas onaj koji ima mnogo jače argumente od vaših i zato obično ćutite, nemate kontraargumenata.
Pošto nemate kontraargumenata, izbacili ste celu poslaničku grupu SRS sa sednica da biste lakše usvajali te zakone. Vi ste i Poslovnik restriktivno menjali u tri navrata kako biste formalizovali rad najvišeg zakonodavnog tela, kako bi se ovo pretvorilo u pokretnu traku za štancovanje zakona. Mi se trudimo da vam ne dozvolimo da parlament bude pokretna traka za štancovanje zakona, nego da parlament bude mesto gde će se zakoni raditi, izgrađivati, gde će se zakoni formulisati, gde će se zakoni u međusobnoj debati i polemikama preispitivati da bi bili što bolji, da bi ovaj parlament stvarao zakone trajne vrednosti, a ne samo zakone koji će važiti dok traje vaš mandat.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na stav 2. Namerno malopre nisam hteo to da pominjem da bi ga u celini elaborisao kad moj amandman dođe na red. Taj stav 2. doslovno glasi: "Agencija se naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici po pravilu nisu u prilici da ih vide ili slušaju".
Ovaj stav je besmislen zato što je suviše uopšten i ostavlja slobodu agenciji, ljudima koji su u njoj, ljudima od živog mesa i krvi, da oni procenjuju šta je to što treba da bude dostupno maloletnicima, a šta ne treba. Prvo, koje to vreme u kojem maloletnicima nije dostupno gledanje televizijskog programa. Znam iz mog iskustva, iz iskustva moje porodice, da u vreme kad ja uveliko spavam moja deca još gledaju televiziju, jer ja ležem između 10 i 11, a oni gledaju duže. Pogledajte po beogradskim ulicama, iza ponoći ćete retko sresti ozbiljnije ljude, uglavnom su maloletnici na ulicama.
(Čedomir Jovanović: Nema TV-a na ulici.)
Znači, decu isterati na ulicu da ne gledaju televiziju. To ste lepo smislili.
Malopre Žarko Korać reče da bi se to odnosilo na ratne filmove. Nadam se da se ne ljuti što sam ofirao ono što mi je privatno rekao dobacivanjem iz klupe. Koji je to ratni film koji deca ne treba da gledaju? Pazite, naša deca su iskusila rat i besmisleno je da im se zabranjuje gledanje ratnih filmova.
Postoje programi koje deca ne treba da gledaju. Više to nije u celini ni pornografija. Znate, veoma je teško proceniti dokle je obična erotika, a gde nastupa pornografija. Znamo iz ranijeg iskustva, kada su ti pornografski filmovi davani u jedan ili tri časa posle ponoći, da su uglavnom maloletna deca iščekivala to vreme da bi gledala. Zato ovde zabrana mora biti preciznija. Moraju se zabraniti seksualne nastranosti, sodomija, pedofilija. Nemojte se smejati, to su veoma ozbiljne stvari i sve prisutnije u društvenom životu, što je društvena kriza dublja.
To je ono što treba zabraniti, ali onda to treba jasno definisati i precizirati - zabranjeno je to i to i ne sme se ni pod kojim uslovima prikazivati. Nema tog vremena kad vi možete sprečiti maloletnu decu da gledaju neki program, ukoliko ona imaju interesa da gledaju. Oni će čekati i do četiri sata noću da bi to gledali, pa makar sutra u školu išli nenaspavani.
Zato, ne treba donositi pravne norme koje su teško sprovodljive u praksi, ili koje se uopšte ne mogu sprovesti ili koje daju suviše široke mogućnosti tumačenja. Desiće vam se da iz jednog kraja Srbije podnesu agenciji prijavu zbog nekog programa gde je došlo do nekih najbenignijih erotskih scena, a u nekom kraju će tolerisati program skarednog sadržaja, program gde će biti nastranosti do kraja ogoljeno prikazivane itd.
Pedofilija mora biti apsolutno zabranjena. Ne može niko da me ubedi da to može da spada i u ovu vašu odredbu slobodnog seksualnog opredeljenja. Opredelio se da bude pedofil! Mora zoofilija da bude zabranjena, a naravno i ova nastranost za koju se najviše vaša vlada zalaže - homoseksualizam, ne bi se smeo prikazivati. Ne sme se mlada generacija vaspitavati kao da je to nešto normalno. To ne sme. Možda vam je smešno, ali to su ozbiljne stvari i ja o tim ozbiljnim stvarima i govorim na ozbiljan način; neki od vas crknuše od smeha, a ja ne znam zašto. Pokazujete tim smehom da u stvari niste na nivou ozbiljnosti problematike o kojoj je reč.
Poenta, da je na kraju naglasim - ova norma treba da ostane. Mora se preformulisati, ne baš na onaj način na koji je pledirao profesor Simonović, ali da se kaže da se agencija stara o zaštiti maloletnika po slovu drugih zakonskih propisa, jer su maloletnici zaštićeni po čitavom nizu drugih zakonskih propisa, a posebno onemogućavati emitovanje filmova sa seksualnim nastranostima, pa možda i navesti o čemu se tu radi.
Rekao sam šta je nastranost. Nastranost je - homoseksualizam, zoofilija, skotološtvo ili kako se još zove, i pederastija. To su tri ... Šta je smešno? Da li imate još neku da nabrojite. Što pitate onda? Ne znate. Naučićete, polako... Da li sam vam dosadio? Moraćete da me izdržite i popodne i sutra i svaki dan dok se ne vrati poslanička grupa SRS.
Bolje vam je da ne odstranjujete druge srpske radikale, dovoljno bi trebalo da vam bude da mene odstranite a da ostale zadržite, jer ovde ste pogrešili što ste sve ostale odstranili a mene zadržali i sada ne znate šta da radite sa mnom.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS podržava amandman na član 20. jer smatramo da se ne mogu agenciji dodatno davati ona prava koja po prirodi stvari već imaju drugi državni organi ili ovlašćene društvene organizacije, koje vi u poslednje vreme zovete nevladinim organizacijama, kao što je Agencija za  zaštitu autorskih prava.
Vidite, u toj sferi autorskih prava presuđivati može samo onaj ko je stručan, kompetentan i ovlašćen. Ako se zamene sudovi i Agencija za autorska prava posedovanjem agencije za radiodifuziju, postavlja se pitanje logičnosti i svrsishodnosti opstanka ovih državnih organa koji su se do sada time bavili.
Drugo, sfera autorskih prava je veoma komplikovana sfera, u kojoj je veoma teško dokazati kršenje. Imali smo slučaj jednog vašeg narodnog poslanika, univerzitetskog profesora, koji je uhvaćen u dokazanom plagijatu, ali to pitanje nije zakonski regulisano, pa ga u profesionalnom smislu glava nije zabolela. Sudski je dokazano da je plagijator, ali u profesionalnom smislu nije imao nikakvih posledica; to govori da se mora menjati Zakon o autorskim pravima.
To što Zakon o autorskim pravima ima određene nedostatke ne treba još da mu se agencija meša u sprovođenje, u zaštitu njegovog poštovanja, jer će se situacija u praksi samo dodatno komplikovati. Zato pripremite novi zakon o autorskim pravima, kada ste se već tako raspisali u pogledu novih zakonskih projekata, a ne mešajte agenciju u ta pitanja.
Ako postoje još neke slabosti u obavezivanju građana da poštuju Zakon o autorskim pravima, onda te slabosti treba ispravljati u institucijama sistema, u proširenju broja ljudi koji mogu da intervenišu u tom slučaju. Jer, vidite, naš zakon o autorskim pravima zabranjuje bilo kome da ustane u zaštitu autorskih prava, osim autoru čija su prava povređena, a vi sada to širite. Vi uključujete agenciju u ta pitanja, a Zakon o autorskim pravima to sprečava, jer vi uopšte niste čitali Zakon o autorskim pravima kada ste pisali ovaj zakonski projekat, a morali ste.
Po Zakonu o autorskim pravima samo onaj čije je autorsko pravo povređeno može da interveniše i zatraži sudsku zaštitu svog autorskog prava, a kako ste vi koncipirali ovaj član zakona, to može da radi svako. Jer, po ovom članu zakona, agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise.
Postoji u praksi prećutno odobravanje narušavanja autorskih prava. Nekada autor nije zainteresovan za poštovanje sopstvenih autorskih prava, a postoji i obrnuti slučaj - kada neko ustaje u odbranu autorskih prava koja još samo postoje u moralnom pogledu, a ne u materijalno-pravnom. Kada prođe više od 30 godina od smrti autora, tada može njegovo delo svako da štampa ili emituje, porodica nema pravo na nadoknadu, ali ne sme niko da mu menja ono što je on stvorio.

Ja tražim da se menja naslov, koji sada glasi: "Suzbijanje govora mržnje", jer šta je to govor mržnje, to ni nauka, ni teorija još nisu definisale, nisu razjasnile. Govor mržnje je stvar emocija, ali tražim da naslov bude "Zaštita sloboda i prava čoveka i građanina". Tako je po našem ustavu. To što vi delimično smatrate govorom mržnje podvedeno je pod odgovarajuće ustavne odredbe.
Drugo, ovaj vaš član je bio predmet načelne rasprave juče, osnovne stvari tu ne bih ponavljao, ali tražim, umesto što stoji: "Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove različite političke opredeljenosti ili zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti", da stoji: "Agencija se stara da programi emitera ne ruše slobode i prava građana, bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili bilo koje lično svojstvo".
Šta podrazumeva ovo "lično svojstvo"? I u slučaju homoseksualizma, to je privatna stvar svakog čoveka, dok njegovo ponašanje ne zadire u oblast nekih drugih zakonskih normi. Ali, ne možete smatrati diskriminacijom ako se onemogući da osoba nastranog ponašanja obavlja nastavu u osnovnoj i srednjoj školi. Da li bi neko od vas slao svoju decu u razred gde je predavač nastavnik koji se javno deklariše kao homoseksualac? Da li bi neko slao, odgovorite na to pitanje. Ja ne verujem, ni u srednju školu. Na univerzitetu, studenti su svi punoletni, to je već privatna stvar svakog čoveka, ali propagiranje nastranosti ne može da bude zakonom tolerisano.
S druge strane, ako se govori na negativan način o toj nastranosti, ako se pozivaju ljudi, koje je ugrozila ta nastranost, da preduzmu mere da se izleče, u lakšim slučajevima je dovoljna psihoterapija, a u težim slučajevima mogu da se podvrgnu hirurškoj intervenciji. Onda to ne može biti diskriminacija, niti to njihovo stanje može biti stvar opredeljenja. Neko ko je u tom smislu bolestan, nije slobodan da se opredeli ovako ili onako.
Samo je onaj ko može da se opredeli za jednu i za drugu stvar, pa se opredeli za jednu od njih, bio slobodan da se opredeli. Neko ko je već predodređen, ko je oboleo, taj je silom prilika prinuđen da bude to što jeste; a što nije biološki ispravno i što ga Bog nije stvorio da to bude, to ne može biti stvar opredeljenja i nemojte nas opredeljivati da je reč o opredeljenju.