Gospođo Mićić, možda su i vaše namere i namere Čedomira Jovanovića najbolje moguće namere, ali vi i Čedomir Jovanović dužni ste da striktno poštujete Poslovnik.
(Čedomir Jovanović, sa mesta: To se nismo dogovorili.)
Da poštujete Poslovnik? Niste se dogovorili? Ako se niste dogovorili da poštujete Poslovnik, onda je krajnje vreme da se dogovorite, gospodine Jovanoviću, a ja vas upozoravam da ste već prekršili član 86. stav 2. Poslovnika, koji kaže: "Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Narodne skupštine, a predlozi koji se odnose na izbore, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije, povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine".
Dakle, vi ste sa tim zakasnili. Ne možete vi to danas da uradite. To može ako ste ubedili Vladana Batića da povuče, pa on sam da povuče, da se odrekne svoje ideologije i da se prikloni toj vašoj ideologiji. To bi moglo. Ali, da vi sada, uprkos odredbama Poslovnika, to uradite umesto Batića, to ne može na pravni način. Može na protivpravni. A, za nas bi bilo veoma interesantno da vodimo raspravu o ovoj Batićevoj inicijativi, da vam i to iskreno kažem.
Jer, on je u vašoj vladi i u vašoj koaliciji. Ne može vaša koalicija po suštinskom državnom pitanju imati dva dijametralno suprotna stava. Šta je onda vaše zajedničko, ukoliko se razlikujete po ovome što je najvažnije, da i to razmotrimo. Ali, naravno, sada ne otvaram raspravu o suštinskim pitanjima. Samo otvaram raspravu o formalnim, proceduralnim pitanjima i intervenišem da slučajno još jednom ne bi došlo do kršenja Poslovnika koji je krajnje jasan.
A vi možete da ga kršite, ne bi vam bilo prvi put.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom zakonskom projektu ima dobrih stvari i moram odmah na početku da priznam za ono što je dobro da je zaista dobro, za razliku od ranijih zakonskih projekata koje smo dobijali od ministra finansija Đelića, koji su često bili konfuzni, često nesistematizovani, često neadekvatni našem društvu, osnovnim društvenim potrebama i principima pravnog poretka. Ovog puta veći deo zakona je logično sitematizovan i predstavlja sređivanje jednog segmenta državne uprave i pojednostavljenje njenog rada, što je u svakom pravnom sistemu dobro, pozitivno i što treba podržati.
Međutim, nisam se javio za reč da opširno govorim o onome što je u ovom zakonskom projektu prihvatljivo. Težište ću dati onome što je predmet moje kritike, što smatram da nije dobro. Gospodine Jovanoviću, vi se dogovarate sa ovim vašim iz Koštuničine stranke, nemojte sa mnom. To što piše u "Nacionalu", to je iz pera Aleksandra Tijanića i Momčila Mandića, njima ću se posebno pozabaviti, ali nemojte sada kada govorim o ovom zakonu o poreskoj administraciji.

Otvaram sada i dosije Momčila Mandića, možda još danas, a najdalje sutra. (Iz sale: KOS radi za DOS.)
Da li vi mislite da me sprečite na taj način da govorim? Ne možete me sprečiti. Ne možete ni da ispadnete duhoviti, jer vam nije u krvi. Vlast vam se ljulja i to je ono što vas najviše ugrožava. Ali, da idemo na ono što je loše u ovom zakonu.
Ovaj zakon ne bi smeo da sadrži krivično pravne norme. Nažalost, u naše pravnom poretku već ima više od 45 zakona, što saveznih što republičkih,koji sadrže krivično-prane norme. Tamo gde veći broj zakona sadrži krivično-pravne norme dovodi se u pitanje princip zaštite ljudskih sloboda i prava. Od Francuske buržoaske revolucije jedno od glavnih načela modernog pravnog poretka je da sve krivično-pravne norme budu sistematizovane unutar jednog zakona, krivičnog kodeksa. Prvenac u toj oblasti predstavlja Napoleonov krivični kodeks koji se u struci naziva kode penal, a to Đelić možda bolje zna, kode penal (Code penal), pošto sam taj francuski u drugim okolnostima učio u odnosu na one u kojima je on, dijametralno suprotnim, da li je tako, gospodine Đeliću, pa se ne bih upuštao u te jezičke finese. Vi niste do sada pokazali volju da mi jedno od osnovnih načela modernog pravnog poretka u našem pravnom sistemu realizujemo. Kako vam koji zakon padne na pamet, da unesete u taj zakon, po pravilu ugrađujete krivično-pravne norme.
Ovde ste čak išli tako daleko da ste predvideli da usvajanjem ovog zakona prestaju da važe neke odredbe Krivičnog zakona Srbije, član 139, na primer, stav 1. tačka 3. To je nešto što je neprihvatljivo i što do sada nismo imali u praksi, čak ni komunističkog režima od 1945. godine, da se bilo kojim zakonom menja krivični zakon. Imajte još ovde u vidu da zakonom o poreskoj administraciji vi stavljate van snage odredbe mnogih drugih zakona koji nemaju nikakve veze sa poreskom administracijom. Po logici stvari, zakonom o poreskoj administraciji mogli biste van snage da stavljate sve ranije zakone koji uređuju poresku problematiku. Međutim, vi ovim zakonom menjate i Zakon o PIO na jedan neadekvatan način, zatim Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica itd. To po svojoj prirodi nisu poreski zakoni, a vi na taj način stvarate zbrku u pravnom poretku. Ta zbrka nije dobra, jer osnovni problem kod tumačenja prava je problem usaglašavanja nekada međusobno suprotstavljenih pravnih normi.
Ovde ste u članu 3. kao jedno od osnovnih načela ovog zakona formulisali: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". To je ono što je posebno problematično. Vi bi trebalo da znate, a nažalost, izgleda da nemate baš dobre pravne stručnjake u vašem ministarstvu, da postoje generički zakoni i pravne norme, odnosno zakoni in species ili kako je to kod nas popularno ovde nazivano ledž specialis. Ne možete vi generalno ovom odredbom isključiti mogućnost da se neke stvari po nekom novom leks specijalisu i za određene pojedinosti predviđene ovim zakonom drugačije urede. Niti možete ovako generalno da promovišete stav - sve ono što je u drugim zakonima protivno ovom zakonu ne važi. To ne može.
U našem pravnom sistemu svi zakoni su međusobno ravnopravni. Tamo gde se donosi ledž specialis, on derogira leks generalis. To je jedan od principa koji mora da se poštuje. Vi sada sprečavate Narodnu skupštinu, načelno, da uopšte donese zakon kojim će da kaže u jednom konkretnom slučaju ili u nekoliko konkretnih slučajeva, neće se primeniti to i to. To ne može da se radi. Dakle, uprkos možda dobroj želji da se sredi stanje u poreskoj administraciji, da ona bolje funkcioniše, ako ste to zaista želeli, vi stvarate problem u mnogim drugim sferama života koje se regulišu pravnim normama. Najgore od svega je što vi terate ljude da za jedan problem i za rešavanje jednog problema moraju da konsultuju veliki broj zakonskih tekstova. Pametan zakonopisac nikada tako neće postupiti.
Drugo, vi ovde govorite sada o poreskoj policiji. Imali smo ranije finansijsku policiju i taj naziv je uzet više za to što se nekome sviđao naziv policija, a čak mislim da je ta finansijska policija uvedena dok smo imali miliciju za redovne policijske poslove. Koliko me sećanje služi, možda tu baš nisam do kraja precizan. Ta finansijska policija je obavljala poslove finansijske inspekcije. Vi sada uvodite nešto što liči u pravom smislu reči na policiju, a nije policija, ne može da bude policija. Ako zaista mislite da može, onda će nam se desiti da imamo poresku policiju, pa će ministar za ekologiju predložiti ekološku policiju, ministar zdravlja će predložiti zdravstvenu policiju, ministar prosvete će predložiti prosvetnu policiju, pa će minsitar vera predložiti versku policiju da utvrđuje ko se krsti, ko se ne krsti, ko se moli, ko se ne moli, itd. Ne igrajte se sa tim terminom policije, i pogotovo - šta će poreskim inspektorima oružje. U modernom pravnom poretku je logično da poreski inspektor radi svoj posao, a čim ga neko sprečava u tome da mu priskoči u pomoć redovna policija. Ne treba imati veći broj policijskih službi, jer preti opasnost da u praksi dođe do suprotnosti u njihovim ovlašćenjima, u njihovim željama ko će pre nekoga da otkrije. U određenoj situaciji mogu se sukobiti policajac finansijske policije i redovni policajac i njihov sukob u praksi da se reši na taj način: ko pre potegne, ko pre puca.

Da, i sledećih 10 minuta. Zato to nije dobro. Sva policijska ovlašćenja moraju da budu koncentrisana u jednom organu fizičke prinude.
Naravno, imamo izuzetak u Ministarstvu pravde, gde postoji sudska straža i zatvorska straža, ali oni su ograničeni samo na ustanovu. U praksi smo imali slučajeve kada pobegne robijaš da ga jure zatvorski stražari po gradu. To nije ispravno sa aspekta osnovnih principa pravnog poretka, jer zatvorski stražar ima ingerencije u zatvoru ili u onoj marici kojom transportuje robijaša. Sve van zatvora i van suda mora biti stvar redovne policije. Ako ćemo ići u ovom pravcu specijalizacije policijskih službi, onda će nas to daleko dovesti i onda ćemo se pretvoriti u policijsku državu.
Sutra može bilo koji ministar da podnese zakonski projekat i da traži policiju u svom ovlašćenju. To jedva čeka ministar Veselinov, ministar poljoprivrede. On bi mogao da uvede poljoprivrednu policiju, da hapsi ko ore pre zore ili ko seje pre noći itd. ili ko hrani one ptičice koje on lovi i izvozi. Pola miliona ptica pevačica je pobio i u Vojvodini uopšte ne možete cvrkut ptica da čujete, samo gavranovi, čavke, vrane i po neka svraka.
Naravno, ovo malo karikiram da bih vam stavio do znanja koliko je to opasno kao manir. Ja vas pozivam da od toga odustanete. Dovoljno je da imate inspektore sa širokim ovlašćenjima i svaki put kada inspektor u praksi naiđe na problem da je obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova da mu pruži podršku, da doda svoju fizičku prinudu kao argument u ruke inspektoru, a ne inspektor sam da primenjuje tu fizičku prinudu.
Svaka civilizovana država teži da 100% naplati porez. Naplata poreza je jedan od osnovnih problema svake države. Međutim, poreska administracija po ovom i po zakonima drugih država ima toliko velika ovlašćenja da je veoma opasno, ako tome pridodate i redovna i policijska ovlašćenja. Ne smemo dozvoliti da poreska policija postane država u državi ili da poreska uprava bude strah i trepet.
Tražite meru između postizanja maksimalne naplate poreza i maksimalne zaštite ljudskih prava i sloboda. Ne sme se naplata poreza staviti iznad principa zaštite ljudskih prava i sloboda. Ako nemate ovako koncipiranu poresku policiju, nego se oslanjate na pomoć drugog ministarstva, onda tu postoji već jedan vid kontrole. Naravno, treba obavezati redovnu policiju da pomogne poreskom inspektoru, ali će i redovni policajac, ako mu je nešto sumnjivo, podneti pismeni izveštaj svom šefu i signalizirati da se desilo to i to. Reč je onda o ministarstvu koje nije pod kontrolom Ministarstva finansija.
Ovde dolazimo do novog principa, da ministarstva međusobno treba u određenim situacijama da se kontrolišu i baš je u tome suština, relativne samostalnosti svakog ministarstva. Svaki ministar je gotovo suveren u oblasti svoje nadležnosti, dok ga ne obori naredna skupština. Baš zato što ima velika, gotovo neograničena ovlašćenja u okviru svoje nadležnosti, nije na odmet da bude maksimalno kontrolisan i u slučajevima u praksi da ga kontrolišu druga ministarstva. Vi ovde stvarate jedan zatvoreni sistem. Poreska administracija, odnosno poreska uprava je jedan zatvoreni sistem u odnosu na ukupnu državnu upravu, a to nije dobro.
Uveli ste ovde poreski identifikacioni broj. Nije on neophodan ako postoji matični broj. On može biti neophodan za strance, rezidente, one koji ostvaruju određene privredne aktivnosti koje dolaze pod udar poreza, a nisu naši državljani. Ako postoji matični broj, onda taj matični broj mora da bude identičan za matične knjige rođenih, umrlih, venčanih itd. i za poreske obaveze, za zdravstveno osiguranje i za sve ostalo. Idealno bi bilo da taj jedinstveni matični broj služi za identifikaciju u svim oblastima gde čovek dolazi u kontakt sa državnim organima, bilo kada ima neku obavezu prema državi, bilo kada zahteva da država neko njegovo pravo realizuje. Ovako, ako ćete nagomilavati te razne identifikacione brojeve pitanje je dokle će nas to odvesti.
Znate, u zapadnom svetu postoje identifikacioni brojevi po pitanju socijalnog osiguranja - social security, kako se to zove, i to je u Americi osnovni identifikacioni broj, nema matični broj. Pošto kod nas postoji matični broj, mi sve to možemo da obuhvatimo. Dakle, matični broj - i u ambulantu kada ode čovek radi lečenja, i kada ode u poresku upravu, bilo šta drugo da je u pitanju, da ima jedinstven matični broj. Ogroman broj ljudi u našoj zemlji nije zapamtio ni ovaj matični broj koji postoji nekih 10, 15, možda i 20 godina. Ogroman broj ljudi ga ne zna napamet, pa vi sada uvedite nekoliko identifikacionih brojeva, pa ćete videti kakvu ćete zabunu izazvati.
Drugo, desiće vam se u praksi da čovek popunjava poreski formular i u zabuni upiše matični broj, a kada ide da ostvari pravo iz zdravstvenog osiguranja da upiše poreski broj itd. Ljudi nisu dužni da budu stručni za sve oblasti. Tu je onda država da im pojednostavi proceduru, da im pojednostavi pravnu formu u kojoj se pojavljuje pred njom. Zato bi, po mom mišljenju, trebalo na tom mestu da se ispravi ovaj zakon, da taj jedinstveni identifikacioni broj važi za sva fizička lica, a postoji poseban registar pravnih lica. Taj registar vode sudovi, a broj iz sudskog registra treba da važi i pred poreskom upravom. Ne može poreska uprava na taj način da se izoluje u odnosu na sudske nadležnosti, ono što su danas nadležnosti privrednih ili trgovačkih sudova, kako ste to sada nazvali. Tim stalnim promenama termina velika se zabuna unosi u javnost.
Taj identifikacioni broj bi morao da bude jedinstven i preko njega mogu da se kontrolišu stanja na raznim bankarskim računima. Ubaci se ono što se zove on line i u jednoj banci možete da dobijete podatke, teorijski, pošto to kod nas još uvek nije moguće, jer ste napravili haos u bankarskom sistemu, a niste ga sredili. Možete da dobijete podatke koliko je neko solventan i sa kojim novcem raspolaže u svim bankama na prostoru jedne države. To je onda najbolja kontrola koju možete da postignete.
(Božidar Đelić: Od 1. januara. Posle ću da objasnim.)
Samo vi objašnjavajte, ali popravite ovaj zakon. Nije stvar u objašnjavanju, nego je stvar u onome u čemu vam zakonski projekat nije dobar i u pokazivanju vaše volje da to zaista poboljšate. To se može poboljšati vrlo jednostavno, ali vi niste pokazali volju ni da to ostvarite u sferi najobičnijih biračkih spiskova, a pogotovo ćete to da uradite u ovoj malo suptilnijoj sferi kada je reč o finansijama i poreskim obavezama. Šta se još vidi iz toga? Vidi se da nema koordinacije između pojedinih ministara i ministarstava. Mi donosimo pre nekoliko meseci Zakon o penzijskom osiguranju, vi ste ga izglasali, a mi smo bili protiv i sad odjednom vašim zakonom o poreskoj administraciji menja se taj zakon. To nema smisla. To znači da za ove dve godine Ministarstvo finansija nije imalo nikakve koordinacije sa Ministarstvom za socijalno osiguranje ili, kako se to zove, za rad i penzijsko osiguranje, za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niste imali nikakve koordinacije. Zašto bi onaj deo nadležnosti, koji vi sada tretirate u zakonu o poreskoj upravi, bio obuhvaćen Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju? To smo doneli negde u maju, junu mesecu, pre nekoliko meseci. Dakle, ovaj zakon bi se mogao prihvatiti ukoliko pristanete da njegov sadržaj poboljšate, u ovom smislu u kome sam govorio.

Ministar je, odgovarajući na moje primedbe, rekao da bi bilo neprimereno kada poreski inspektor naiđe na ulici na prodavca ili preprodavca cigareta da poziva i policajca da bi zaplenio, nego mora biti u mogućnosti da to sam zapleni.
Vidite, mi smo imali u praksi drugu vrstu zloupotrebe ovlašćenja i preuzimanje tuđih ovlašćenja. Vi ste organizovali spaljivanje zaplenjenih cigareta i umesto zaplenjene cigarete da spaljuje nadležni organ, spaljivao je nenadležni organ. To je zloupotreba ovlašćenja, kada predsednik Vlade ili pojedini ministri spaljuju zaplenjene cigarete. To ne može. To po pravu ne može.
To je i zloupotreba ovlašćenja, a to je i otimačina, nezakonito raspolaganje zaplenjenom robom. Jer, umesto zaplenjenu robu da uništi onaj ko je za to nadležan, zaplenjenu robu zloupotrebljava neko ko je nenadležan, jer vi ste zloupotrebili zaplenjenu robu da biste ostvarili propagandni efekat.
Doveli ste televizijske kamere, predsednik Vlade, ministri, ubacuju u peć termoelektrane, sa šlemovima na glavama. Je li vam to službena odeća, taj šlem, šta vam je to? I gumene čizme. Dobro bi bilo da i u Skupštinu dođete sa šlemovima i u gumenim čizmama, ministre, ako već idete u termoelektrane.
To niste smeli da uradite. To je morao da radi neko ko je nadležan, a vi, eventualno, sa strane da posmatrate. To bih vam razumeo i tu vas ne bih naročito kritikovao. Ali, da vi ubacujete u peć termoelektrane, to je zloupotreba službenih ovlašćenja. Vi ste zapravo neovlašćeno raspolagali zaplenjenom robom, zloupotrebili ste. Morate da nadokadite vrednost zaplenjene robe i morate krivično da odgovarate što ste zloupotrebili svoju funkciju i uništavali zaplenjenu robu.
Čak nisam siguran da je protekao onaj zakonski rok u kome ste morali robu da čuvate dok se završe svi sudski postupci po redovnim pravnim lekovima i po vanrednim pravnim lekovima, jer roba ne sme da se uništava dok ne isteknu rokovi i za vanredne pravne lekove. Vi samo što ste zaplenili vi ste uništavali. To niste smeli da radite.
Možda je taj jadnik, koji je bio vlasnik, bežao glavom bez obzira, možda ste mu obećali da ćete mu oprostiti samo da se ne buni, ko zna šta ste još tu radili. Ali, nikako vi niste smeli to da spaljujete. Da mi sada imamo ozbiljan pravni poredak, vi biste samo zbog neovlašćenog spaljivanja morali da budete smenjeni.

Slažem se, gospođo Mićić, da vi ne odlučujete o tom pitanju i da vi niste mogli da vratite otete mandate  SPS-u, niste mogli da vratite otete mandate Socijaldemokratiji. To nije vaša nadležnost. Tu ste vi u pravu.
Vi ste na drugi način prekršili Poslovnik. Čim ste videli da vam je neko podneo prijavu da se formira poslanička grupa za koju nisu ispunjeni zakonski i poslovnički uslovi, vi ste to morali da vratite i da kažete - takva poslanička grupa ne može da postoji. Vi sad formirate poslaničku grupu partije koja je pre nekoliko dana formirana, osnovana, registrovana. Dakle, tu je vaše kršenje Poslovnika.
Predlažem, pošto ste onako lepo rešili problem sa mandatima DSS-a, da se ne pravi nova skupštinska afera sa otimanjem poslaničkih mandata, nego da se vrate. Socijalisti su nama više puta ranije na isti način otimali poslaničke mandate i ni malo ih ne žalim zbog ovoga što se njima desilo i volim to često da ponovim, da podsetim javnost. Ali, to što su oni to isto radili, ne daje vama pravo da njima tako radite. To što su oni nekada kršili zakon, ne daje vama pravo da i vi na isti način prema njima kršite zakon, ako želimo moderan pravni poredak.
Drugo, Vrhovni sud je dosudio da je Vuk Obradović predsednik Socijaldemokratije. Ako ste Vuka Obradovića i njegovu Socijaldemokratiju izbacili iz DOS-a, onda sve ljude sa vaše liste kandidata za poslanike koji su pripadali Socijaldemokratiji morate da uklonite iz Skupštine. Ne možete vi sada, uprkos odluci Vrhovnog suda, da odglumite spajanje neke neviđene Socijaldemokratije sa Socijaldemokratskom unijom i da otpadnike Vuka Obradovića zadržite u Narodnoj skupštini.
Pozivam vas da ova skupština počne normalno da radi. Ako se bude poštovao Poslovnik i zakon, garantujem vam da nikada nećete imati incidentnu atmosferu i da vas nećemo ni zasipati stotinama amandmana. Ako budete kršili Poslovnik, onda i mi moramo da reagujemo sredstvima parlamentarne opstrukcije.
Predlažem vam da, kao predsednik Skupštine imate pravo po Poslovniku, zahtevate hitnu sednicu Administrativnog odbora i da se odmah izvesti Narodna skupština o pitanju pet mandata SPS-a i o pitanju sudbine Socijaldemokratije, da bi ova skupština bila sa aspekta Ustava i zakona legalna i da onda idemo na posao, u rad po zakonima i da obična matematička formula ovde preovlađuje po pitanju izglasavanja ili neizglasavanja, kao što je to u svim drugim parlamentima.
(Predsednik: Kad smo kod poštovanja Poslovnika, prekoračili ste dozvoljeno vreme).
Ako želite da se i dalje stvara takva atmosfera, onda se postavlja pitanje svrsishodnosti parlamentarnog rada.

Gospođo Mićić, nažalost, opet ste prekršili Poslovnik, jer ste ovde čitali član 24. stav 3. ili stav 4, ne znam tačno koji beše, ali se niste pozvali na stav 2. toga člana, koji kaže: "Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika".
Kad ovaj stav vežete sa zakonom, jasno vam je da poslaničku grupu ne može da ima politička partija koja uopšte nije učestvovala na izborima. To je nemoguće. Imamo proporcionalni izborni princip i poslaničku grupu može da ima samo politička partija, koalicija ili grupa građana koja ja učestvovala na izborima.

Gospođo Mićić, morali ste ranije da mi date reč, pre nego što je došlo do ovog glasanja. Sada je dvostruko prekršen Poslovnik. Povodom uvršćivanja u dnevni red Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji načinjene su sledeće povrede Poslovnika; prvo, člana 80. stavovi 1. i 2, koji glase: "Predsednik Narodne skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica. Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak".

Molim vas, samo polako. Nema ovde na dnevnom redu nijednog zakona po hitnom postupku. Prema tome, vi tu nemate šta da obazlažete jer niko nije tražio hitan postupak. Za hitan postupak postoje druge poslovničke okolnosti, drugi poslovnički uslovi. Imamo i mi određena prava ako postoji hitan postupak. Ne moramo tri dana ranije da podnosimo, nego možemo na sam dan početka sednice da podnosimo amandmane.
Dalje, član 133. stav 1. kaže: "Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač".
U članu 134. stavovi 1. i 2. kaže se: "Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.
U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka".
Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dostavljen je iz Vlade u Skupštinu 14. oktobra 2002. godine. Predsednik Narodne skupštine predlog tog zakona je dostavila Narodnim poslanicima, aktom od 6. novembra 2002. godine i poslanici su ga dobili 7. novembra 2002. godine, uz saziv za sednicu koja će biti održana 12. novembra i na kojoj će ovaj predlog zakona biti prva tačka. Samo jedan dan posle prijema Predloga zakona istekao je rok za podnošenje amandmana.
U skladu sa članom 134. Poslovnika, ovaj predlog zakona nije mogao da se nađe na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.
Na osnovu člana 86. Poslovnika, mogli smo u roku od 24 časa pre određenog početka sednice da podnesemo predlog da se tačka povuče iz dnevnog reda, ali to je moguće i prijavljivanjem povrede Poslovnika.
Dakle, mi danas uopšte ne možemo, taj zakon ima dobre osobine...
(Predsednik: Vreme.)
Čak ćemo mnoge delove tog zakona i pohvaliti, a naravno imaćemo i kritičke primedbe, ali on danas iz ovih razloga po redovnoj proceduri nije mogao da se uvrsti u dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam da ukažem na kršenje četiri odredbe Poslovnika Narodne skupštine, pa predlažem da odmah iznesem sve četiri reklamacije, s obzirom da se sada Skupština ne izjašnjava, nego nadležni odbor. Tako je sada po novom Poslovniku.

Prvo, obaveštavam vas da je danas sprečen ulazak u salu Narodne skupštine 19 narodnih poslanika SRS. Njima je u maju mesecu izrečena kazna udaljavanja sa sednice Narodne skupštine. Na dve godine izgleda, dobro Milka kaže. Po članu 108. Poslovnika ta kazna može da se odnosi na 20 radnih dana zasedanja Narodne skupštine. Ne samo da je proteklo tih 20 dana, nego je proteklo i celo zasedanje. Ne može kazna da se prenosi sa jednog na drugo zasedanje. U međuvremenu je bilo i jedno vanredno zasedanje. Protivposlovnički su poslanici SRS sprečeni da učestvuju na današnjoj sednici. To je jedno kršenje Poslovnika.

Drugo kršenje Poslovnika. SRS je podnela još 23. aprila 2000. godine predlog za izglasavanje nepoverenja ministru unutršanjih poslova i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Dušanu Mihajloviću, a dopunu predloga 13. septembra 2001. godine i 26. februara 2002. godine. Predlog i dve dopune su umnoženi i, dostavljeni blagovremeno narodnim poslanicima. Ni do danas ta tačka nije stavljena na dnevni red, iako je morala biti najkasnije u roku od 15 dana po podnošenju predloga.

Zatim, podneli smo predlog za izglasavanje nepovrenja ministru prosvete i sporta Gaši Kneževiću 30. maja 2001. godine i dopunu predloga 14. februara 2002. godine. Ni do danas ta tačka nije stavljena na dnevni red, iako je morala u roku od 15 dana.

Zatim, 6. septembra 2002. godine, podneli smo predlog za izglasavanje nepoverenja potpredsedniku Vlade Republike Srbije Nebojši Čoviću. Taj predlog je umnožen i blagovremeno dostavljen svim narodnim poslanicima. Iznosi oko 300 kucanih strana. Moralo je u roku od 15 dana da se i to pitanje stavi na dnevni red. Mi smo 21. maja 2002. godine podneli predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Taj predlog ni do danas nije uvršten u dnevni red, iako je to moralo da se uradi u roku od 15 dana.

Treće kršenje Poslovnika. Mi smo podneli 11. oktobra 2002. godine po hitnom postupku predlog za donošenje deklaracije o miru na Bliskom istoku i sprečavanju eventualne agresije na Irak.

Taj predlog je tek danas podeljen narodnim poslanicima, a nije uvršten u dnevni red, iako je podnesen po hitnom postupku.

Četvrto kršenje Poslovnika - za današnju sednicu predviđena je jedna tačka dnevnog reda. To je u predlogu. Možda se i dopuni, ali pretpostavljam da ta tačka ostaje. Mi smo podneli amandmane kao poslanička grupa SRS, odnosno pojedinačno naši poslanici na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike. Po članu 143. Poslovnika, predlagač zakona, nadležni Odbor i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine, dakle pre ove sednice koja je već počela, razmotre amandmane koji su podneti na Predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Mi nikakav izveštaj o sudbini amandmana narodnih poslanika SRS po pitanju ovoga zakona nismo dobili. Naši amandmani još nisu umnoženi. Možda su umnoženi, ali nisu podeljeni narodnim poslanicima. Da bude interesantno, dobili smo izveštaj nadležnog skupštinskog odbora o njegovom stavu o amandmanima DSS-a, iako ni te amandmane još nismo videli, ni oni nisu podeljeni narodnim poslanicima.

Dakle, sva ova kršenja odredbi Poslovnika pokušao sam da grupišem u četiri osnovne grupe. Smatram da ovako flangrantno kršenje Poslovnika ne može da bude održivo u srpskom parlamentu.

Dame i gospodo, povređen je ponovo Poslovnik Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine nema pravo da poništava glasanje. Skupština je glasala i donela odluku. Odluku može promeniti samo Skupština. Ne može predsednik Narodne skupštine po donošenju odluke da poništava glasanje. Ako vi mislite da može, vi izglasajte da može, ne bi bilo prvi put. Ali, ni po Poslovniku, ni po Ustavu, niko  nema pravo da poništi odluku Narodne skupštine, samo Narodna skupština ima pravo da promeni svoju odluku.

Po Poslovniku Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine ne može da utvrđuje povredu Poslovnika, nego Administrativni odbor. Prvo Administrativni odbor treba da konstatuje da je ovim glasanjem povređen Poslovnik, a nije povređen, a to nije ni bitno, bitno je da bez odluke Administrativnog odbora vi bukvalno sada ništa drugo ne možete da radite.
Proglasite pauzu od tri minuta da se sastane Administrativni odbor. Neka on zauzme svoj stav o tome da li je povređen Poslovnik ili nije, a nema u čemu da nađe da je zaista povređen Poslovnik, jer se Skupština slobodno izjasnila hoće li da radi bez stava Vlade ili neće. Vi sami ne možete da kažete da je povređen Poslovnik odlukom koja je doneta glasanjem.

Moram priznati, gospođo Mićić, da ste me malo pre doveli u nedoumicu povodom Vaše izjave da su naše inicijative za smenu ministra unutrašnjih poslova, ministra sporta i prosvete i potpredsednika Vlade, Nebojše Čovića, vraćene zato što nisu u skladu sa zakonom i Poslovnikom, odnosno nisu uređene ili uredne, kako ste rekli.
U trenutku sam pomislio - možda ste vi to zaista vratili, pa nisam obavešten, možda negde u kancelariji, možda na nekom mestu postoji taj akt. Sada sam u ovoj pauzi proverio i ustanovio da vi nikada niste izdali nikakav akt kojim se te naše inicijative za smenu pojedinih ministara i za smenu Vlade vraćaju jer nisu u skladu sa zakonom i Poslovnikom.
Uostalom, vi ste sve te inicijative za smenu ministara umnožili, a vi ih ne biste umnožavali da ste ustanovili da one nisu u skladu sa zakonom i Poslovnikom, nego biste odmah vratili.
Pošto ste ustanovili da je to sve u skladu sa zakonom i Poslovnikom, vi ste ih umnožili i dostavili poslanicima. Nigde ne postoji, ni u protokolu Narodne skupštine, ni u službama, ni u poslaničkim grupama, ni u Vašem kabinetu, apsolutno nigde ne postoji akt kojim ste Vi ustanovili da naše inicijative nisu u skladu sa Poslovnikom i zakonom i da se zbog toga ne uvršćuju u dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ključunu izmenu Zakona o izboru predsednika Republike postoje veoma validni, opravdani razlozi, za odredbu koja se tiče izlaska birača u drugom izbornom krugu. I, da nije nekih drugih faktora mi bismo možda i glasali za ovaj vaš zakonski projekat, ali ne možemo da glasamo zbog jednog važnog i jednog manje važnog razloga.
Prvo ću vam reći taj manje važan razlog. Ovaj zakon je trebalo menjati pre godinu i po dana, pre godinu dana. Trebalo ga je na vreme menjati. Pa onda izaći, po takvom zakonu, na izbore. Zato što se pokazalo svuda u civilizovanom svetu, gde je više demokratije i gde je razvijenija demokratija, da je manji procenat građana koji izlaze na izbore. Pa, to se svede nekad i na 30%, a izbori su validni.
Postoje države gde je obaveza građana da izađu na izbore. U Turskoj postoji novčana kazna za neizlazak, pa otprilike 80% izađe. U Grčkoj postoji obaveza da se izađe na izbore, pa se ipak ne izlazi u nekom većem procentu od ovog koji se ostvari u Turskoj. Reč je o zemljama parlamentarne demokratije.
Kod nas je za očekivati - ako se demokratija bude razvijala i ako se srede jednog dana stvari u državi, ako ne bude dolazilo do ovakvog organizovanog haosa u parlamentu, u ustavnim institucijama, da će takođe slabiti interes naroda za izbore i da će manji procenat izlaziti na izbore.
I zbog toga ne treba postavljati ovaj cenzus izlaznosti građana, odnosno glasanja. Glasač ima pravo koje može a ne mora da iskoristi i tu mu obavezu ne treba postavljati.
Međutim, najvažniji razlog što nećemo glasati za ovaj zakon je što ste danas potpuno protivzakonito, protivustavno i protivposlovnički sprečili 19 narodnih poslanika SRS da učestvuju u radu sednice Narodne skupštine, na Prvoj sednici novog redovnog zasedanja.
Ovde postoje, naravno, i neke stvari koje ne možemo prihvatiti. Pre svega postoji činjenica da se ovaj zakon donosi između dva izborna turnusa zbog neuspeha izbora u prvom turnusu. Nije kriv zakon što nije izabran predsednik Republike, nego su krivi kandidati koji nisu mogli da privuku građane da za njih glasaju. Priznajem - poražen sam u prvom izbornom krugu, ali sam pobedio u drugom izbornom krugu i zbog toga sam veoma zadovoljan. Važnije je pobediti u drugom nego u prvom krugu.
Odmah..... odavno sam ja Milka predsednik, samo ti to još ne razumeš, polako, polako. Ko mi privremeno čuva tu predsedničku fotelju nije toliko bitno.
Šta je ovde osnovni problem. Čim je pravosnažno konstatovano da nisu uspeli izbori za predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine je odmah morao da zakaže nove izbore. Ono što su vaši pravnici objašnjavali - nema roka; kad nema roka to znači odmah, a ne može se prolongirati čitavu večnost; ako ne postoji rok od nedelju dana, onog trenutka kada je konstatovano da nisu uspeli izbori.
Ovde se ne kasni sa aspekta Ustava, sa aspekta ustavne obaveze, u roku u kome se moraju zakazati izbori, sve je poštovano. Izbori su zakazani na vreme, čak i malo ranije nego što je bilo neophodno. Sve što je šest meseci pre isteka mandata, to nisu prevremeni izbori, i kad je reč o predsedničkim i kad je reč o parlamentarnim.
Vidite, u Americi se mnogo ranije vrše predsednički izbori nego što predsednik stupa na funkciju, na dužnost. Ali, ovde je problem u tome što predsednik Narodne skupštine nije istoga dana, kada je okončan postupak po žalbama pred Vrhovnim sudom, zakazao nove izbore. Naravno, vi se možete pozvati na princip oportuniteta, bilo vam je potrebno da promenite zakon. To je vama bilo potrebno, ali nije nama i nije državi; i nije Ustavu.
Da biste zadovoljili tu svoju potrebu, vi ste na određeni način pogazili ustavne i zakonske norme. Nije to neko strašno gaženje, ali je veoma važno da se upečatljivo žigoše u javnosti. Jer, izbori moraju doći kad-tad, pa ko živ dočeka, je li tako? Možda se ne ide baš po redosledu sa spiska u onim likvidacijama, nego se promešaju karte, pa kad koga stigne.
Dalje, ovde je nepotpuno analizirana ta izborna problematika. Nije problem što je samo 45% građana izašlo u drugom izbornom krugu na glasanje. Mnogo je veći problem što nije bilo jedinstvenog biračkog spiska i za očekivati je da predlagač ovog zakonskog projekta, a to je poslanička grupa DOS, ova nova poslanička grupa - Reforma Srbije, predloži kaznenu meru za nekoga ko je kriv što nije bilo jedinstvenog biračkog spiska. Svi znamo da nije bilo jedinstvenog biračkog spiska, a državne institucije se pravile kao da se to njih ne tiče.
Bez jedinstvenog biračkog spiska izbori ne mogu biti validni. Nažalost, samo smo mi, srpski radikali, na to na vreme ukazivali. U DSS su se setili tek kada im je propao izbor njihovog kandidata u drugom krugu, a tada je bilo kasno, jer posledica nije mogla da bude ona njihova, željena, da se proglasi Koštuničin izbor. Koštunica je jednom tako proglašen, pa misli može svaki put. Posledica je mogla biti samo poništavanje izbora i ponovno zakazivanje. Druga posledica nije bila moguća. To su neki ozbiljni pravnici morali da vam rastumače.
Drugo, imamo problem nefunkcionisanja nadzornog odbora. Nadzorni odbor je zakonom predviđen organ iste važnosti kao i izborna komisija. Bez nadzornog odbora izbori nisu mogli da budu validni, nisu mogli da budu regularni. Izbori bez nadzornog odbora su nezakoniti. Nadzorni odbor je formiran za praćenje i predsedničkih, i parlamentarnih izbora. Brutalnom silom sekretara Narodne skupštine sprečen je rad nadzornog odbora u zgradi Narodne skupštine, tako da je predsednik nadzornog odbora morao konferenciju za štampu da drži pred zgradom Narodne skupštine.
Dalje, morala je ovde biti propisana kaznena odredba za onoga ko na osnovu falsifikovane dokumentacije ubaci neke kandidate na birački listić. Samo pet kandidata je bilo regularno na proteklim izborima. Pored mene, to su bili Koštunica, Labus, Bata Živojinović i Vuk Drašković. Bilo je šest neregularnih kandidata, sa falsifikovanom dokumentacijom. To su ljudi kojima je falilo između dve i pet hiljada potpisa. Nebojši Pavkoviću je falilo pet hiljada potpisa, a mnogi potpisi su glasili na Labusa, pa precrtani, pa upisano Pavković.
Onom lažnom profesoru Peleviću falilo je dve hiljade potpisa. Zatim, Vuku Obradoviću je falilo više od hiljadu, Draganu Radenoviću, Tomislavu Laloševiću i Branislavu Ivkoviću. Branislavu Ivkoviću je falilo više od hiljadu potpisa. Podneli smo prigovor, Komisija je odbila. Policija je potvrdila naše navode, policija je dala svoj zvanični izveštaj, jer je policija dobila nalog da proveri u svom registru da li svi oni potpisnici imaju pravo da budu potpisnici. Kod Pelevića su našli crnogorske državljane ili neke koji nisu ni državljani SRJ, i mnogo ljudi koji su mu dva puta overili. Verovatno je nešto davao za tu overu, pa su ljudi išli, stajali u redu tamo, tamo kapa, tamo ovo, tamo ono, i tri puta mu je neki čovek overio.
To se dešavalo, a bilo je nemoguće sprečiti, jer se oglušila RIK i oglušio se Vrhovni sud Srbije. Šta je bio interes RIK-a - pošto svaki kandidat ima pravo na svoje predstavnike u proširenom sastavu, RIK je nakvasala zahvaljujući 11 kandidata i uvek su stalni sastav RIK-a i njeno rukovodstvo mogli da računaju na predstavnike bar ovih šest falš - kandidata, da će glasati kako se od njih zatraži, kako se poželi, i uvek je tako bilo.

Da, još 10 minuta koristim, pošto mislim da je dobro da se iznese tih nekoliko pravnih problema, sa kojima smo se suočavali na prethodnim predsedničkim izborima, kako se to ne bi ubuduće ponavljalo.
Trebalo je uneti kaznene odredbe za ponašanje medija. Mi na nekim medijima oka nismo mogli otvoriti u prvom krugu od protežiranja Labusa, u drugom krugu od protežiranja Koštunice. To je bilo neverovatno. Ne znam kako su oni sa nepunih milion dinara, koliko su dobili od države, mogli da finansiraju toliko spotova i toliko emisija. To bi trebalo Labus i Koštunica da nam objasne i, naravno, političke partije koje su podupirale njihovu kandidaturu.
Ovde se za ponovljene izbore predviđa dvostruko manja suma na ime finansiranja predizborne kampanje, što znači da bi to, ako bude opet 11 kandidata, bilo ispod 500 hiljada dinara, a za overu deset hiljada potpisa potrebno je tačno 500 hiljada dinara. Dakle, ne može ni da se pokrije trošak overe potpisa. Intencija je svih demokratskih društava da političke partije prekinu finansiranje od strane sponzora, da ih finansira država, jer je onda mnogo ispravnija pozicija političkih partija sa aspekta prava i sa aspekta morala.
Naravno, doći ćete u situaciju - prosto se lepe sponzori oko vas dok ste vladajuće partije, a kada opet jednoga dana budete opozicione, videćete šta znači oseka sponzora. Vi samo nađete jednoga sponzora, uplati vam 100 hiljada dinara na račun, a sutradan finansijske inspekcije ne izlaze mu po šest meseci iz firme. Loše je i to.
Ja sam govorio i onima pre vas - kada ste na vlasti, morate se ponašati onako kako biste želeli da se vlast prema vama ponaša kada budete opozicija. Naravno, možda vam ova pouka neće ništa značiti, ali dobro bi bilo da se o tome malo razmisli. Nije potrebno uopšte da se finansiraju troškovi kampanje, ali trebalo je sada, ovo je bila prilika da se ovaj propis uskladi sa osnovnim potrebama i da se propiše svim elektronskim medijima da svakom kandidatu moraju dati određenu kvotu besplatnih termina, besplatnih spotova, a da se zabrani plaćanje spotova. Jer, mi ne smemo doći u situaciju da na izborima pobedi onaj ko ima više para. Valjda to nije smisao demokratije.
Doći će neki, koji imaju ogromne količine para, Cane Žabac ili Majkl Đorđević, ili ko zna ko, zakupiće sve televizije. Izbori u Crnoj Gori su pokazali koliko je to opasno u uslovima jedne male državice, gde je moguće potkupiti skoro polovinu birača, bukvalno potkupiti, sa 10-20 evra, kako će ko glasati. Kod nas ne mora da se potkupljuje birač, ali mogu da se blokiraju sve televizije. Vi ste videli, na svim televizijama u Srbiji prestale su normalne političke emisije kada je počela predizborna kampanja, mogli su se dobiti samo plaćeni termini.
Moramo izbeći da izbore dobija onaj ko ima najviše para, a to se može postići tako što će se pooštriti uslovi kandidovanja, može i 15, i 20 hiljada potpisa. Ne treba, dovoljno je 10 hiljada overenih u sudu, ali da nema nijednog falsifikovanog među njima. Jer, pokazalo se - da je to striktno poštovano bilo bi samo pet kandidata. A ovako, bilo je 11, jer je šest bilo sa falsifikovanim potpisima.
Dakle, šta bi tu moralo da se uradi? Da se promeni ovaj zakon, Zakon o izboru narodnih poslanika i da se kaže da svaka televizija mora da odvoji toliko i toliko prostora, svaka radio stanica toliko i toliko, svaka dnevna novina toliko i toliko i zabranjeno je ono što se plaća preko toga, pa neka neko ubedljivošću poruke zadobije poverenje glasača, a ne brojnošću i agresivnošću emitovanja, jer jedna ubedljiva poruka ako se veoma retko emituje nema nikakvih šansi protiv onih poruka koje mogu biti najgluplje, najpraznije, ali se neprekidno ponavljaju i vrte na svim televizijama. To je što se tiče finansiranja izbora.
Što se tiče glasanja, video sam da tu ima priličan broj amandmana oko korišćenja biračkog prava. Nemojte se ljudi igrati. Nemoguće je glasanje dijaspore, ljudi iz dijaspore, dok se ne obezbede uslovi za kontrolu tog glasanja. Vi koji ste predlagali takve amandmane niste naveli da li ćemo mi iz Beograda slati kontrolore u Nemačku, Francusku, Ameriku, Kanadu i Australiju, u naša diplomatsko-konzularna predstavništva ili moramo našu stranku formirati po svim zemljama sveta, pa tamošnje članstvo da nam obavlja funkciju kontrolora. To je apsolutno nemoguće. Ako ćemo kontrolore slati iz Beograda onda ti kontrolori neće moći da glasaju na svom biračkom mestu. Ko će plaćati avionsku kartu za te kontrolore? Ko će im tamo plaćati smeštaj? Bolje je da se ne glasa nego da se glasa bez kontrole.
Kada smo donosili ovaj zakon, a on je donesen konsenzusom svih političkih partija i DOS je u tome aktivno učestvovao, iako ste imali vrlo malo poslanika, mislim samo Kasina stranka i Veselinov, ali smo svi zajedno učestvovali u tome, imali smo u vidu i ove specifične slučajeve. Postavila se alternativa da li će osuđenici glasati ili neće. Mogu glasati, poželjno je da glasaju ako političke partije van zatvorskih zidina mogu da pošalju svoje kontrolore u zatvor. To su rekli da ne može, Ministarstvo pravde, zatvorske vlasti, da im je to nemoguće i onda je bolje da se ne glasa u zatvorima nego da se glasa bez kontrole.
Naravno, postoji jedna kategorija građana koji su nepokretni, invalidi, ne mogu da dođu na biračko mesto. Ako je država u stanju da im obezbedi bolnička vozila, sanitetsku pomoć, osoblje koje će ih doneti na biračko mesto, oni treba da glasaju, ali da neko ide njihovoj kući da bi oni glasali bez kontrolora svih političkih partija, to je besmisleno i čemu onda to glasanje, kada se unapred zna kako će ko glasati.
Što se tiče vojske, tu smo našli srećno rešenje, vojska da glasa na najbližem biračkom mestu do svoje kasarne. To je najbolje rešenje. Inače, ako se glasa u kasarni, nema te kasarne gde je moguća saglasnost da dođu kontrolori političkih partija van kasarne. To je već politizacija vojske. Znam da vi na drugi način vršite tu politizaciju, ali sada ste i sastanak DOS-a držali u vojnom objektu. Od Tita i 1971. godine, 21. sednice Izvršnog biroa Centralnog komiteta SK Jugoslavije u Karađorđevu, ja se ne sećam te sednice. Štampa je objavila da je to vojni objekat. Možda nije, možda je neko za tri evra to već odavno kupio, a mi ne znamo. Možda je to, ali nas obavestite da znamo i nemojte onda to nazivati vojnim objektom. Kažite, objekat Caneta Žabca, Čumeta, Limuna, Make, Čovića, ima tu razne gospode koja se bavi otkupljivanjem. Ja sam pristalica dijaloga i meni možete slobodno da upadate u reč, ništa mi to ne smeta.
Prema tome, nije dobro praviti nove komplikacije. Nađite rešenje. Osnovni je problem kontrole. Možemo na Mesecu organizovati glasanje, na Marsu, ako mogu stranački kontrolori da budu prisutni. Nećete valjda da nam u Americi Majkl Đorđević kontroliše glasanje. On je u stanju čuda da kupi, potkupi itd. Ko će to da organizuje? Besmisleno je da to radite. Onaj ko bude ministar inostranih poslova i jaku kontrolu poseduje nad Ministarstvom, nad diplomatijom, imaće sve glasove za sebe po diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
U Crnoj Gori Predrag Bulatović je Srpskoj radikalnoj stranci ukrao 2000. godine dva poslanička mandata u Veću građana i jedan poslanički mandat u Veću republika sa 30.000 glasova iz koverata. Ljudi glasali, ko zna kakvi ljudi, a on ima sve koverte na gomili. To smo mi iznosili na konstitutivnoj sednici, niste imali sluha za to. Imali smo argument, ukrali su nam mandate, kao što su se u svakom izbornom turnusu sa time služili. On je bio ekspert u vreme kada je DPS bio jedinstven. Za Mila i za Momira on je obavljao taj posao, izveštio se čovek. Da ne bi ta njegova veština bila presudna kod izražavanja narodne volje treba jednostavno eliminisati takvu mogućnost.
Šta znači glas iz koverte? Ko to može da kontroliše? Može da putuje sa kovertom od mesta glasanja do mesta gde se koverat otvara i koliko se puta taj koverat može promeniti ili njegov sadržaj istresti i staviti neki drugi. Zato sve ono što nije podložno objektivnoj kontroli na licu mesta, proceni nepristrasnosti, ne treba uključivati u izborni zakon.
Ovaj zakon i te kako bi imao da pretrpi temeljite promene, međutim vi se očigledno time niste bavili. Vama je bilo ključno jedno pitanje i to je ovo pitanje cenzusa izlaznosti na drugi izborni krug. To pitanje se može vrlo lako razjasniti, ali ostaju mnoga druga pitanja. Vi ste ovim zakonskim projektom dali posebna prava opštinskim izbornim komisijama. One stiču prava, ali kome će polagati odgovornost? To nisu komisije koje je formirala Republička izborna komisija pa da njoj polažu odgovornost.
Možemo izraditi kompletan sistem izbornih komisija na nivou države, ali neko mora biti na čelu, nekome se moraju polagati računi. Svaka izborna komisija podnosi izveštaj o svom radu isključivo skupštini opštine koja je izabrala. Tu se može napraviti dodatni haos. Moguće je da se zamole za pomoć te opštinske izborne komisije, da se one angažuju, ali da imaju ovako važnu ulogu u sprovođenju izborne procedure ne bi bilo pametno i nemojte da se sada iz ovih razloga dese novi problemi i da se te opštinske izborne komisije ponašaju prema tome u kojoj je opštini u Srbiji koja stranka na vlasti.