Ne, završiću sa ovih 10 minuta, pa ću opet da se javim za reč.

Po članu 97. Poslovnika imam pravo na repliku, jer je Čedomir Jovanović pomenuo moje ime i rekao da je krivična prijava podnesena zbog 30 miliona dinara. To mora da ima u stenogramu. Tako je rekao. Da li sam vas ubedio da imam pravo na repliku?

Sada mi tek ide to vreme za repliku. Da li se slažete?

Dobro. Dame i gospodo, pred sobom imam izveštaj o krivičnim prijavama Ministarstva finansija i ekonomije, a koji je podnesen skupštinskom odboru. Ovde ima raznih nebuloza. Ovo što kaže Čedomir Jovanović, kakve veze ima fudbalski klub? Fudbalski klub je u jednom selu, malom selu, a izgrađen je na močvarnom terenu. Interes je bio da se močvara sanira i da se napravi seosko igralište. Što se tiče "Etikete" - Boleč, njoj je direktno išao novac za štampanje knjige, jer je jedno ministarstvo unapred uplatilo novac. Stoji na knjizi da je "Etiketa" štampala. Knjige su isporučene u tom iznosu.
Što se mene tiče, mog imena nigde ovde nema. Apsolutno nema. Ima na vašim spiskovima, znam, napravili ste spisak gde je moje ime na prvom mestu za likvidaciju i zbog toga ste mi uklonili nedavno i ležeće policajce i oteli mi blindirani džip i razoružali mi obezbeđenje. Znam koliko vi mene mrzite i koliko želite da me likvidirate. Meni nijedno krivično delo ne možete pripisati i izmišljate.
Evo, da vidimo, gde je tih 30 miliona, neka se izjasni ministar Đelić. Kojih je to 30 miliona u pitanju? U Vladi ništa nisam potpisavao, osim odluka Vlade; šta izmišljate onda. Niste u stanju da sačinite nikakvu krivičnu prijavu, da nađete bilo šta kompromitantno, a onda izađete za govornicu i pričate - podnošene krivične prijave, pa medijima kažete - podneseno, a posle izvesnog vremena, posle dve godine, jadikujete što pravosudni organi nisu ništa po tom pitanju u stanju da urade, a da vaše političke interese zadovolje. To je suština. Dajte, iznesite, šta je to. Neću se pozivati na imunitet. Dok ste vi na vlasti, nikada se neću pozvati na imunitet, bilo bi mi zadovoljstvo pod vašim režimom da budem u zatvoru. Tamo bi mi bilo i najsigurnije, valjda me tamo ne bi upucali ovi vaši što to sređuju političkim rafalima. Nema ništa i ministar nije našao ništa. Možete da izmišljate do mile volje. Ne postoji ništa.
Ako je Vlada odlučila da se preusmeri sa jedne stavke na drugu, onda je cela Vlada za to glasala, onda Vlada ne može da snosi krivičnu odgovornost, jer nema kolektivne krivične odgovornosti. Samo ministar pojedinačno može da odgovara ako je nešto mimo Vlade zloupotrebio. Ako je Vlada odlučila, a pogotovo u vanrednim okolnostima, u vanrednoj situaciji, onda Vlada može politički da odgovara. Manite se više tih gluposti, to vam više ništa ne znači. Jednostavno ne postoji u pravnom poretku to što biste vi želeli da postignete. Tamo te mogućnosti nema. Pošto nema mogućnosti u pravnom poretku....
(Predsednik: Vreme.
.... da svoje političke interese sprovedete, lepo uzmete opet onaj "audi, automatsku pušku i rešite sve.

Dame i gospodo narodni poslanici, Čedomir Jovanović govori o nečemu čega nema u izveštaju. Kojih 30 miliona i za koje opštine? Što ne kažete za koje opštine i što ne kažete da je reč o odluci Vlade Srbije da se još nekim opštinama, ugroženim, osakaćenim, dodeli novac za renoviranje. Kažite koje su to opštine. Više od 40 miliona je ostalo na tom računu krajem 2000. godine.
Drugo, kakve veze ima "Crvena zastava"? Tomislav Nikolić je bio član Upravnog odbora "Crvene zastave", nikada nije hteo da primi onaj novčani iznos koji je primao svaki član Upravnog odbora, što vi sada uzimate gde stignete. Nikada ni dinara nije uzeo od "Zastave" i jednom prilikom je direktor "Zastave" odlučio da se taj iznos od 120 i nešto hiljada dinara, dakle 4.000 maraka ukupno, dodeli onda Srpskoj radikalnoj stranci. Koji je pravni osnov? Što se smejete? Šta je tu smešno? Pogledajte koliko Hiber prima u raznim upravnim oborima. On mesečno prima po 10 ili 20 hiljada evra. Saberite mu sve što prima. On je među vama najistaknutiji po tom članstvu u dobro plaćenim upravnim odborima, pa vidite. Što onda izmišljate bez veze stvari tu?
Što se tiče Srpske radikalne stranke, ona je ponosna što je bila izdavač sabranih dela Laze Kostića. Čerović je kupio 100 knjiga za reprezentaciju. Vidite da vam nijedan sud na to ne reaguje. Ministar na to ima pravo. Ako je prekoračio godišnja sredstva za reprezentaciju, onda može da odgovara, a to što će ministar da odluči da svojim sredstvima za reprezentaciju kupi veoma vredne knjige, najvrednije knjige koje su izdate u proteklih 10 godina i besplatno podeli kao reprezentaciju istaknutim ličnostima, onda je to za pohvalu. Vi koji ste naučili da se rasipate državnim novcem, ali ćemo tražiti i vaš godišnji izveštaj da bude na 300 strana, pa da vidimo šta je u tih 300 strana, da vidimo kako ste raspolagali i kako možete ovako paušalno da napadate i da kritikujete.
Zašto sve to niste naveli u izveštaju? Zašto nema "Zastave" u izveštaju? Zašto nema mog imena u izveštaju? Da vidimo koja je to odluka bila. Ja sam u Vladi potpisivao samo odluke Vlade. Vlada je glasanjem odlučivala i ako je Vlada odlučila da izjavi za nekoliko opština određenu sumu novca, onda je to njeno pravo.
Na kraju, što se tiče stranačkih prostorija, sedište Srpske radikalne stranke u Valjevu bilo je srušeno, kao i mnoge druge zgrade u Valjevu. Srušena je bila u centru Valjeva zgrada sedišta Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je, kao i sva druga pravna lica, konkurisala da dobije deo državnog novca, da se otklone posledice zemljotresa, i to je istina. Vi očigledno nemate ništa protiv srpskih radikala i sada pucate od muke zbog toga.

Sada smo, izgleda,  ustanovili sve činjenice i ja sam zbog toga zahvalan ministru Đeliću. Ministre, samo je trebalo da kažete kojim smo to opštinama dali 30 miliona dinara. Da li je to bila Batočina, Rača, gde su bile poplave? Kažite mi, imate li taj papir? Ministre, poplava je bila, Vlada je morala hitno da reaguje. Odakle je uzela pare? Sa one stavke gde je u tom trenutku bilo najviše. Morala je to da uradi. Tu nema nikakve krivične odgovornosti i sami ste svesni. Postoji politička odgovornost, ali ta Vlada je izgubila izbore 2000. Šta vi još hoćete onda tu? Nije zbog toga izgubila doduše, ali šta vi sad hoćete tu, da utvrđujete političku odgovornost?
Drugo, 42,4 miliona dinara, na tom području je bilo 31. decembra 2000. godine. Dakle, bilo je novca. To što je Vlada dala nekim opštinama koje su bile ugrožene, dodatno, nisu bili u zakonu, zašto da ne da? Meni ništa drugo sad ne pada na pamet. Ja pred sobom nemam dokumentaciju Vlade, ali znam da nikad ništa nisam nečasno potpisao i nikada ništa što bi bilo krivično delo. U to sam ubeđen i zbog toga sa mnom ne možete izaći na kraj. Vi možete sada da pričate šta god hoćete.
Bila je opština Jagodina, poplave u Jagodini. Šta hoćete? Dali smo novac za opštinu Jagodina u avgustu 1999. godine, posle rata, zbog poplava; 1999. godine nije bilo suše, šta pričate, 1999. godine su celo leto padale kiše. Nemate nikakvog osnova, to je poenta.
Što se tiče sredstava solidarnosti, ona su bila namenjena svim fizičkim i pravnim licima koja su doživela štetu zbog zemljotresa. Ako je neko zloupotrebio deo tog novca, onda je to individualna odgovornost - da li je neko uzeo novac, a nije mu kuća porušena ili je neko uzeo novac, pa pravio novu kuću itd. To su druge stvari i to morate da razjasnite. Što se Vlade tiče, po tom pitanju su sve stvari beskrajno čiste.
Tamo gde Vlada stoji iza nečega, garantujem da su stvari do kraja čiste. Ako je u delokrugu nadležnosti nekog ministra napravljeno krivično delo, taj ministar ima ime i prezime, a krivično delo ima kvalifikaciju u Krivičnom zakonu.
Ministar malopre kaže da iz razloga privatnosti neće sada da pominje imena, ali kada je sa novinarima, onda iz razloga privatnosti pominje imena, pa su novine pune imena i raznih krivičnih prijava. Gde vam je ta krivična prijava za mene, ministre? Dajte je.
(Božidar Đelić: U tužilaštvu.)
Šta je, da li je ovih 30 miliona što je dato za Jagodinu ili Batočinu? Što se onda čudite što niko ne reaguje na vaše krivične prijave, kada su nebulozne.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa izlaganjem Nade Kolundžije. Moram da je pohvalim. Posebno se slažem sa njenim zalaganjem za borbu protiv lopovluka. Zajedno ćemo, Nado, nas dvoje da se borimo protiv lopovluka, a prvo ćemo Nebojšu Čovića u zatvor, jer za njega ima najviše dokaza.
Dame i gospodo, ovde je ministar Đelić u svom izveštaju potencirao samo jedno ministarstvo, gde je reč o srpskom radikalu. Pošto mislim da svaka partija može da zastupa svoje interese ja ću se zadržati samo na tome. Protiv Ratka Marčetića, ministra saobraćaja u prošlom mandatu, podneta je krivična prijava. Poveden je sudski postupak. Postupajući u skladu sa zakonom, sudija Drugog opštinskog suda Ivona Lalović, na osnovu zahteva tužioca Nebojše Obradovića, kod osumnjičenog Ratka Marčetića angažovala je sudskog veštaka Milana Mandića, diplomiranog ekonomistu, stalnog veštaka za ekonomsko - finansijsku oblast. Njega je sud angažovao.
Taj veštak je dobio zadatak veštačenja, i on kaže: "Po rešenju ovog suda određeno je izvođenje dokaza veštačenjem na okolnosti -
utvrditi po kom osnovu je izvršeno plaćanje prema preduzećima i drugim pravnim licima navedenim u prijavi, i to Otadžbinskoj upravi SRS, 100.000 dinara; TV "Palma plus" 62.200 dinara; "Borovo boreli" 41.000; preduzeću "Perica" iz Jagodine 24.000 i preduzeću PSV "Motorola" 15.900 dinara. Zbog toga je podneta krivična prijava protiv Ratka Marčetića, bivšeg ministra saobraćaja.
Dalje se kaže: "Veštačenje izvršiti u knjigovodstvu Republike Srbije, u Ministarstvu saobraćaja." (To je zadatak koji je dobio veštak.) Postupak i tok veštačenja "Po preuzimanju spisa ista sam proučio i utvrdio da u spisima nisu dati svi dokazi koji su potrebni za valjano izvođenje veštačenja. Veštačenje sam zakazao 2. decembra 2002. godine u Ministarstvu saobraćaja i u Srpskoj radikalnoj stranci, nalaz stalnog veštaka. Veštačenjem dokaza u spisima utvrdio sam da su u spisima priloženi dokazi o isplatama na račun Ministarstva. Isplate su u svemu po Zakonu o platnom prometu." To kaže sudski veštak.
"Da bih utvrdio da li je ministar ovlašćen da zaključuje ugovore i druge obaveze koje se plaćaju na teret ministarstva, tražio sam od ministarstva da mi daju akt na osnovu kog ministar obavlja funkciju u materijalnom smislu. Nema posebnog akta, već je to pitanje regulisano Zakonom o državnoj upravi ("Sl. list" taj i taj) uz više izmena Zakona o ministarstvima. Po ovim zakonima ministar vrši sve poslove za ministarstvo, obezbeđuje sredstva, raspoređuje, vrši kontrolu utroška i sprovođenja zakona i odluka. U ministarstvu je ministar samostalan u pogledu donošenja odluka o trošenju sredstava u okviru plana poslovanja".
Po mišljenju veštaka, ministar nema ograničenja u donošenju odluka u okviru raspoloživih sredstava utvrđenih budžetom. "Veštačio sam pojedinačno svaki utrošak naveden u zahtevu za sprovođenje istrage. Prvo, troškovi isplaćeni SRS, od 100.000 dinara - veštačenjem u SRS utvrdio sam da su pare proknjižene u knjigovodstvu SRS. Novac je namenjen kao pomoć za izdavanje knjige sabranih dela Laze M. Kostića. Knjiga je izdata, veštak je izvršio uvid u knjigu". Ovde je možda greška - u knjige. "Ovu knjigu je finansiralo još pet ministarstava Republike Srbije. Knjiga je izdata 2000. godine. U SRS postoji otpremnica br. 36/2000 po kojoj je Ministarstvu saobraćaja predato 100 komada knjiga po osnovu uplaćenog iznosa od 100 hiljada dinara." Veštak je mišljenja da je to bila akcija za pomaganje da se izda ova knjiga, pa je pored pet drugih ministarstava uplatu izvršilo i Ministarstvo saobraćaja.
Druga tačka... a nije bilo bombardovanja 2000. Milka, ne znaš ti ni kada je bilo bombardovanje, otkud ti znaš, tebe i bazuka da pogodi, ti ne bi znala šta je.
Druga tačka: "Trošak od 67.200 dinara prema TV Palma plus je običan trošak koji je proknjižen kao materijalni troškovi." Po mišljenju veštaka ovo je materijalni trošak koji po Zakonu o državnoj upravi ministar ima pravo da isplati. "Iz iskaza svedoka i dokaza evidentno je da nema pisanog ugovora, ali je nesporno da je novac prenet na račun "Palma plus" i da je po iskazu svedoka posao usluga obavljen za račun Ministarstva. Mišljenja sam da je ministar ovlašćen da potpiše isplatu i za ovaj trošak".
Treća tačka: "Preduzeću "Borovo boreli" isplaćena je 41.329 dinara za zaštitnu obuću zaposlenima u jednom delu ministarstva. Predstavnik "Borovo - borelija" je uz spise priložio račun, profakturu i otpremnicu. Pored toga, "Borovo" je dalo ponudu za izradu 40 pari cipela koje se koriste kao zaštitno sredstvo u Kapetaniji na pristaništu, Karađorđeva broj 6". To su specijalne čizme za pripadnike lučke kapetanije; ministre da li vi znate šta je lučka kapetanija?
Četvrto, isplata preduzeću "Perica" iz Svetozareva u iznosu od 24.420 dinara (u sitna creva ide ministar) za marketinške usluge. "Iz iskaza svedoka kome su pare uplaćene, tvrdi se da je usluga izvršena. Veštak nema dokaza o tome. Zaključnica faktura je ugovor i validna je za knjiženje u računovodstvu." Faktura je ugovor, ministre. Pošto ministar nije završio fakultet, imamo neškolovanog i neobrazovanog ministra. Njegova diploma nigde ovde nije verifikovana, nostrifikovana, gde je, preko veze kod Gaše Kneževića? Koliko znam, nije; ministre, diplomu na sunce da vidimo.
Za račun koji je plaćen preduzeću PSV "Motorola" preuzet je mobilni telefon. Kada postoji otpremnica, a plaćeno je avansno, knjiženje se vrši po otpremnici. To kaže sudski veštak. "Ministarstvo ima odgovornog radnika za vođenje poslova nematerijalnog finansijskog poslovanja, pa je propust tog radnika koji nije tražio fakturu radi knjiženja". Dalje, po mišljenju veštaka "isplaćeni iznosi ne mogu imati karakter štete za Ministarstvo, jer su primljene u protivvrednosti u robi ili usluzi koje je Ministarstvo koristilo. U Zakonu o državnoj upravi postoje definisani troškovi koji se mogu finansirati iz budžeta kojim raspolaže Ministarstvo. Sve plaćene fakture se uklapaju u propisane troškove iz člana 85. do 89. Zakona. Na osnovu viđene dokumentacije u spisima i izvršenog veštačenja dokaza, sudu dajem sledeće mišljenje:
1. Dokazi koji su priloženi u spisima daju osnov da se izvršene isplate navedene u rešenju za sprovođenje istrage, podvedu pod troškove koji su nabrojani u članovima 85. do 98. Zakona o državnoj upravi Republike Srbije.
2. Ministar nema ograničenja u pogledu visine i osnova za isplatu troškova do iznosa opredeljenog raspodelom sredstava u budžetu za ministarstva.
3. Nesporno je da ima propusta u kompletiranju dokumentacije koja prati nabavku robe i plaćanje usluga iz sredstava budžeta, a za to je odgovorna služba koja vodi knjigovodstvo za račun Ministarstva.
Beograd, 3. decembar 2002. godine.
Prilog: zapisnik, otpremnica i troškovnik".
Sada se čudi ministar Đelić što sudovi ne postupaju po njegovim nalozima. Koji bi sada sud mogao da potvrdi da je ministar u pravu, a ne Ratko Marčetić koga ko zna iz kog razloga sada goni ministar Đelić. Evo, gonite čoveka nevinog, ni krivog ni dužnog, iz određene osvetoljubivosti. Ništa nigde niste mogli da iščačkate što je krivično delo. Ovo je vaš završni izveštaj. To što ste vi ranije piskarali, to mene uopšte ne interesuje, to nije priloženo uz saziv ove sednice i uz dnevni red. Ovo je materijal za ovu tačku dnevnog reda. To što ste pisali ranije možete mačku o rep obesiti, jer se stalno pozivate na neke vaše prijave kojih nema, na neke vaše izveštaje kojih nema. Ovde je sve čime ste vi raspolagali.
Evo vam, povodom Ministarstva saobraćaja, da apsolutno ni u čemu niste u pravu. Zašto ne ukinete sudove, pa sami prosuđujete? Odmah nas streljajte i nemate više nikakvih problema. To je najbolji način. Evo vam ideja. Da li ima to, ministre, u tamo nekim knjigama? Ima. To nije bilo prvi put. To su radili i Hitler i Staljin, a zašto ne biste i vi. Da li vi mislite da ste nešto bolji? Niste. Ovo je dokaz da vi pravite krivična dela...

Da li to ima u Poslovniku? Zašto onda niste upozorili Nadu Kolundžiju na odredbe Poslovnika, gospođo Čomić? Ona je govorila o nekom lopovluku.

 Prepoznao se Nebojša Čović i u ovom slučaju.

Završavam, samo ovo malo vremena što ste mi oduzeli - pa, prema tome, sve je ovo besmisleno što ste radili. Nemate apsolutno nijednog  dokaza, samo ste sami sebe žigosali u javnosti. Vaša mržnja, vaš cinizam, vaša netrpeljivost razara vas same. Mi opozicionari prosto cvetamo od važe mržnje, ministre Đeliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo veoma jak poslovnički razlog zbog čega bi danas morali ovi materijali da se skinu sa dnevnog reda, jer član 213. Poslovnika u stavu 1. kaže: "Vlada iziveštava Narodnu skupštinu o svom radu". To nikada nije uradila za ove dve godine, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike.
Vlada nam još ni jedan izveštaj za dve godine nije podnela. Mi ne možemo da usvajamo završni račun ni za 2000. godinu, ni za 2001. godinu, ni da usvajamo novi budžet za 2003. godinu, dok nam Vlada bar jedan izveštaj o svom radu ne podnese. Vlada ne poštuje član 213. Poslovnika.
Drugo, u stavu 2. se kaže: "Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kada to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje". Ovde se uopšte ne postavlja pitanje da li je Narodna skupština tražila taj izveštaj. Najmanje jednom godišnje Vlada je morala da podnese izveštaj. Ja predlažem da mi sada skinemo ove tačke sa dnevnog reda, da se ostavi jedan pristojan rok Vladi, možda nedelju dana, možda deset dana, da Vlada podnese izveštaj o svom radu, koji će obuhvatiti sve segmente na kojima insistira Poslovnik, pa da razmatrajući izveštaj o radu razmatramo i izveštaj o završnom računu, a da posle toga pređemo na usvajanje budžeta za narednu godinu. To bi jedino bilo prirodno. To bi jedino bilo ispravno.
Naravno, ovde kasni izveštaj o završnom računu za 2000. godinu, ali ne kasni zbog Narodne skupštine. Kasni zbog Vlade. To što ministar Đelić hvali izveštaj o završnom računu, znate svaki svoga konja hvali, ali kada ministar hvali svoje delo to ništa ne znači. Tek treba da taj izveštaj oceni Narodna skupština. Možda ono što Đelić smatra najboljim možda će Narodna skupština oceniti najgorim. To ćemo videti posle debate, ali zašto izbegavate podnošenje izveštaja o radu Vlade? Zašto nikad taj izveštaj nismo imali na dnevnom redu?

Vi ste sada povredili Poslovnik gospođo Mićić, jer o povredi Poslovnika izjašnjava se nadležni skupštinski odbor, a vi ovde govorite o odborima, da su odbori usvajali izveštaje Vlade, ministarstava. Kakve to veze ima sa ovim što sam ja govorio? Vi zloupotrebljavate svoju funkciju na taj način. To nema nikakve veze sa onim što sam ja govorio i nemojte to da radite. Neka nadležni odbor proceni da li je povređen Poslovnik, što Vlada dve godine ne podnosi izveštaj, ali nemojte vi. Vi niste davali objašnjenje, nego nespojivo, umesto da date objašnjenje na šta imate pravo vi spajate nespojive stvari. To što mi ne učestvujemo u radu odbora to je zato što parlamentarna većina nije htela na korektan način da se raspodele mesta u odborima, proporcijalno sastavu Narodne skupštine, jer ste prvo formirali neke odbore, koji su vama najviše trebali, a ostatak odbora ostavljali za kasnije. Dogovor niste hteli da postignete i mi se na to ne ljutimo. Može jedna, može druga varijanta. Može varijanta u kojoj parlamentarna većina uzima sve, a može varijanta koja je primerenija demokratskim principima da se struktura odbora prilagodi strukturi Narodne skupštine. Ovde je reč o Narodnoj skupštini u celini. Ne mogu odbori da zamene Narodnu skupštinu. Odbori postoje da pomognu Narodnoj skupštini u radu, a vi kada nešto odbor razmatra, što stigne kao izveštaj ministarstva, smatrate da je odbor zamenio Narodnu skupštinu. To ne može.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo smo čuli jedan dugačak, predugačak ekspoze ministra Đelića, u toku koga je ministar Đelić bukvalno izneo sve što zna. Sve svoje znanje on je malopre eksplicirao sa ove govornice. Nažalost, malo toga se odnosilo na ovih šest zakona, koji su danas na dnevnom redu. Ja ću nastojati po tom pitanju da budem što konkretniji i početi ukazivanjem na činjenicu da se ovim paketom poreskih zakona u celosti menja poreska politika Vlade.
Posle godinu i po dana ministar finansija Božidar Đelić je shvatio da smo u mnogim stvarima mi srpski radikali bili u pravu, kada smo mu prošle godine kritikovali te poreske zakone i mnoge stvari sada prihvata da uzme u obzir prilikom smanjivanja poreskih stopa ili oslobađanja od poreza na promet. Međutim, sada ovi zakoni o izmenama i dopunama, prošle godine doneseni... Đeliću, slušaj ovo, pametnije ti je da ovo slušaš. Ja mislim da je ministar dužan da mene sluša. Poslanici nisu dužni da slušaju ministre, a ministri su dužni da slušaju poslanike, jer ministri na ovaj način pokazuju šta misle o Narodnoj skupštini.
Ja ću krenuti redom od zakona do zakona. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet proširuje se lista proizvoda koji su oslobođeni plaćanja poreza na promet, i to je dobro. Reč je o jestivom ulju, uljanoj repici, soji, maslinama, jestivoj masti i šećeru. Sve smo to mi tražili 2001. godine. Ali, postavljam pitanje zašto nije ukinut porez na promet mesa i da li to znači da građani Srbije treba da prestanu da jedu meso. Ukinut je samo na smrznuto meso.
Šta ste uradili sa hranom za odojčad? Zašto nije ukinut porez na hranu za odojčad? Valjda je to bilo primarno. Zašto nije ukinut porez na promet ribe i na mlečne proizvode kratkog trajanja ili kratkotrajne mlečne proizvode?
Dalje, ovde kažete da oslobađate poreza proizvode u okviru humanitarne pomoći, koji se uvoze preko međunarodnih ili domaćih humanitarnih organizacija. Ovako opšta odredba ne sme da opstane, jer ako ćete oslobađati ono što je humanitarna pomoć, to podrazumeva da se humanitarna pomoć deli besplatno. Ono što vi dobijete kao humanitarnu pomoć, pa prodajete, to mora pod opšte odredbe da dođe. Ako je roba oslobođena poreza oslobođena je iz humanitarne pomoći. Vi kao humanitarnu pomoć možete dobiti nove mercedese i lepo prodajete nove mercedese bez poreza na promet. Humanitarna pomoć je isključivo ono što se deli besplatno. Da nešto dobijete kao humanitarnu pomoć, a da vi prodajete i oslobađate poreza na promet, to je kriminal.
To se isto odnosi na humanitarnu pomoć koja dođe preko Crvenog krsta. Ako Crveni krst deli besplatno onda nema nikakvog poreza na promet. Ako slučajno i on prodaje, mora da bude oporezovano kao i sve ostalo, jer i Crveni krst može teorijski dobiti mercedese da deli kao humanitarnu pomoć ili da prodaje. Mi imamo dosta iskustva koliko je preko humanitarnih organizacija bilo kriminala, zloupotreba, kršenja poreskih, carinskih i drugih propisa.
Dalje, oslobađate personalne računare i to je dobro, ali zašto prethodno ne oslobađate od poreza na promet knjige, naučne, stručne publikacije, beletristiku, udžbenike i školski pribor. Prvo to treba osloboditi od poreza na promet, pa onda kompjutere, jer da bi se čovek osposobio za kompjuter mora prvo da čita knjige. Teško državi kada ima posla sa ljudima koji su odmah krenuli na kompjuter, a preskočili čitanje knjiga.
Dalje, niste oslobodili odeću i obuću za decu, a morali ste i to je bilo mnogo važnije od personalnih računara. Nemam ništa protiv što ste personalne računare oslobodili i to je dobro, samo se ovde pojavljuje nešto drugo. Ovde se pojavljuju lobiji uvoznika i tu su uvoznici na koristi, a ne oni koji kupuju personalne računare, jer su personalni računari i tako sve jeftiniji, kolika je konkurencija na svetskom tržištu.
Dalje, kažete da ukidate porez na promet na davanje u zakup poslovnog i drugog prostora, koje vrše fizička lica. Zašto poslovni i drugi prostor ne bi bio izjednačen bez obzira ko je vlasnik, da li fizičko ili pravno lice. Gde vam je tu princip?
Dakle, obavezuju se vlasnici trgovinskih i ugostiteljskih radnji da uvedu fiskalnu kasu. Principijelno bi to bilo u redu, da ja ne znam šta stoji iza toga. Vi već imate u vidu proizvođače tih kasa, koji će biti monopolisti. Što niste prvo osposobili nekoliko domaćih fabrika da proizvedu te kase, da ih bude dovoljno na tržištu, pa kada ih je dovoljno na tržištu da onda bude obaveza da svako nabavi tu registar kasu, kako se to nekada zvalo, ili fiskalnu kasu. Naravno, vi već planirate uvoznika i od koga ćete uvesti, i sve ostalo.
Dalje, obavezujete vlasnike trgovinskih i ugostiteljskih radnji da izdaju fizičkom licu pri izlasku iz radnje ili iz drugog poslovnog prostora račun, i to je u redu. Njegova je obaveza da izda račun, ali kako vi možete obavezati čoveka koji izlazi iz te radnje da ima račun? U kojoj je to zapadnoj zemlji? Ima li to u Francuskoj? Kad izađe Đelić iz dragstora u Francuskoj, čeka ga policija i traži račun. To nema. Drugo, kako ćete, izlazi grupa ljudi iz ugostiteljskog objekta i vi od svakog tražite račun, a njih bilo 10. To nema tamo gde je Đelić živeo, jer tamo kada ljudi idu u kafanu svako sebi plaća. Muž i žena sami sebi plaćaju, ali kod nas obično kada ljudi idu u kafanu, doduše idu sve ređe, jedan u društvu danas plati, drugi sutra, treći prekosutra itd. Ne mogu svi da imaju račun.
Zašto bi čuvao taj račun? Ne možete ga obavezati.
Dalje, mi smo još 2001. godine tražili da ukinete porez na semenski materijal, lekove, medicinska sredstva, ortopedska pomagala. Tražili smo smanjenje poreza na usluge sa 17 na 12%, jer je ranije bilo 9%, itd. Zašto niste ukinuli porez na promet električne energije? Tu nećete da ukidate. Valjda je važnije prvo ukinuti porez na promet električne energije, pa onda na personalne kompjutere. Valjda je električna energija preduslov da neko uopšte poseduje kompjuter. Ako čovek nema struje, šta će mu kompjuter. Proizvedite kompjutere na sunčanu svetlost.
Hoću da vam pokažem da ovde nema logike, da se ovde protežiraju interesi raznih poslovnih grupacija, uvoznika, proizvođača, ovih, onih. Vi ovde stvarate nove monopoliste, njima dajete olakšice, a niste vodili računa o interesima građana Srbije. Da ste vodili računa o njihovom interesu, vi biste te prioritete drugačije ovde definisali.
Dalje, oslobađate poreza na promet na mlazno gorivo. Mi smo tražili samo domaćih avioprevoznika. Zašto vi strance oslobađate? Prvo ste im prodali, doduše, to je uradio ovaj Šami iz DSS, dao je "Lufthanzi" pet noćenja u Beogradu, što znači da ujutru "Lufthanza" pokupi sve putnike za centralnu Evropu i naši prevoznici mogu da se slikaju. Sada ih još oslobađate poreske obaveze na avionsko gorivo.
Moram malo vas, malo njih. Sad strogo vodim politiku ekvidistance, nikad neću vas da napadnem dok ne napadnem i DSS, i nikad neću DSS dok ne napadnem i DS. Malo ću se dogovarati sa jednima, malo sa drugima, ali će svako svoju porciju dobiti, i Đinđićevi i Koštuničini.
Dalje, ovde imamo izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Vi ste 2001. godine uveli porez na topli obrok, terenski dodatak, regres, patente i tehnička unapređenja, autorska prava i prava industrijske svojine, porez na prihode od nepokretnosti ste povećali na 20%. Mi smo tražili da se sve to smanji na 10% i da isto bude i kod kapitalne dobiti. Proširuje se lista primanja na koja se ne plaća porez: na otpremnine kod odlaska u penziju do dvostruke prosečne mesečne zarade, novčane naknade koja se zaposlenom isplaćuje u slučaju da je prestala potreba za njegovim radom, jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje kad prestaje radni odnos u slučaju stečaja, likvidacije, restrukturiranja preduzeća, kako to nazivate, i pripreme za privatizaciju.
(Predsednik: Da li koristite narednih 10 minuta?)
Da. Sad smanjujete i stopu poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva sa 20 na 14%. Mi tražimo 10%. Tražili smo i ranije, ali ste sad mnogo bliži onome što smo mi tražili, nego onome što ste vi uspostavljali 2000. godine. Ja ovo smatram kao izraz vaše samokritike i ovo podržavam. Rekao sam vam već, tamo gde dobar potez napravite, ja ću vas javno pohvaliti. Dobro je što smanjujete ove poreske stope, ali bojim se da ste u mnogim slučajevima to uradili suviše kasno, jer su vam mnogi poreski obveznici u međuvremenu uginuli.
Upozoravao sam vas sa ove iste govornice da je cilj pametne vlade da čuva postojeće poreske obveznike i da proširuje stalno njihov broj, jer će tako državna kasa biti punija. Poreski obveznici se čuvaju nižim poreskim stopama, a vi ste mnoge ubili, figurativno rečeno, suviše visokom poreskom stopom i smanjili ste broj poreskih obveznika. Smanjili ste broj poreskih obveznika i na taj način smanjili izvore prihoda državi, a zadali težak udarac privredi.
Vi smanjujete i poreze na prihod od samostalne delatnosti na 14%. Bilo je 20%. To je već vidan napredak, ali mi tražimo 10%, jer bi to bilo optimalno. I ovih 14% je bliže našem nego onom vašem. Prema tome, trebalo bi još jedan ozbiljan korak napred da napravite i da idete dalje u pravcu smanjivanja poreskih stopa - povećaćete broj poreskih obveznika i smanjićete broj onih koji izbegavaju plaćanje poreza.
Drugo, mi tražimo da se oslobode poreza stipendije i krediti učenika i studenata do iznosa jedne prosečne zarade. Zašto to niste uradili? Veliki je problem u društvu sa kreditiranjem studenata, đaka, a vi ste tu zaveli poreze i ne razmišljate koliko su oni neopravdani, i štetni.
Kada je reč o Zakonu o porezu na imovinu, vi predlažete da korisnici nepokretnosti budu obveznici poreza na imovinu, na prava na nepokretnosti koja su u državnoj svojini koja su stekla javna preduzeća čiji je osnivač Republika ili su ostvarena ulaganjem državnog kapitala, i oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu, prava svojine, na akcije stečene u postupku svojinske transformacije. To vam podržavam. To smo tražili i ranije. Ranije niste imali sluha, sad ste se predomislili. Pametno je kad se predomislite. Samo se idiot ne menja, pametni ljudi se menjaju, usavršavaju itd. Ja bih želeo da se vi u svemu usavršavate, a ne samo u nekim detaljima. Prema tome, ovu moju primedbu dobronamerno shvatite.
Mi tražimo (videćete već u amandmanima), još neka poboljšanja. Bilo bi pametno da o tim našim poboljšanjima razmislite, jer bi unapredili poresku politiku, smanjili opterećenja poreskih subjekata poreske obaveze, a time u perspektivi povećali primanja državne kase, a ne, kao sada, stvorili situaciju u kojoj ljudi radije zatvaraju radnje i odjavljuju firme, nego što su spremni da se podvrgnu vašim prevelikim poreskim stopama.
Vi ste 2000. godine uveli akcize na prirodne sokove Tražili smo da se smanje akcize na naftu i benzin, tražili smo ukidanje akciza na so, ulje za loženje, petrolej za osvetljenje, smanjenje akciza na tečni gas, različitu primenu akciza na domaće i strane cigarete, na kafu sa 10 na 5 dinara itd. Sada ste vi delimično prihvatili te naše zahteve i predlažete smanjenje akciza na motorna ulja i maziva sa 50 na 45 dinara za litar. To je suviše malo. Morali biste da vodite računa o ulju za loženje, jer jedan visok procenat populacije koristi ulje za loženje za grejanje. Sada je cena tog ulja gotovo izjednačena sa cenom dizela. Što je najgore, teško se može nabaviti ulje za loženje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, podsećam vas da smo 2001. godine tražili da se izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, sportske namene, kao i zaštitu čovekove okoline, priznaju kao rashod u iznosu od 5% od ukupnog prihoda. Vi ste uveli 3% ili 3,5%, koliko se sećam. Tražili smo da se porez na dobit preduzeća plaća u iznosu od 15% umesto 20%, kako je Vlada predložila. Ranije je to variralo između 15 i 20%, nije bilo jednako za sve.
Tražili smo oslobađanje od poreza novoosnovanih preduzeća na dve godine od dana osnivanja. Tražili smo da se kod ulaganja u osnovna sredstva porez umanji ne za 10 nego za 50%. Vi niste imali sluha za to. Međutim, sada se već malo popravljate, ne dovoljno, po mom mišljenju. Vi sad smanjujete stopu poreza na dobit sa 20 na 14%. Mi tražimo sada na 10%. Jeste dobro, ali može još bolje, pošto su se mnoge stvari promenile u međuvremenu i veoma je malo preduzeća koja zaista ostvaruju dobit u toku svog poslovanja. Poreski kredit, umesto sadašnjih 10%, priznavao bi se u dvostruko većem iznosu, odnosno u visini 20% ulaganja izvršenih u nabavku osnovnih sredstava, kako vi predlažete. Mi tražimo 50%. To bi bilo zaista stimulativno za nove investicije u privredu.
Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike, predlažete umanjenje obračunatog poreza za preduzeća 14% u visini 100% bruto zarada isplaćenih novozaposlenim radnicima za period od dve godine.
Mi smo ovo tražili amandmanom prilikom usvajanja zakona 2001. godine. Upravo smo ovako tražili, a tada niste imali sluha. Sa zadovoljstvom konstatujem da ste se u međuvremenu i po tom pitanju popravili i da ste bar posle godinu i po dana prihvatili taj naš amandman. Ovde još insistiram na ovom što predlažete da poreski kredit malim preduzećima bude uvećan sa 30 na 40% izvršenih ulaganja i nabavku osnovnih sredstava. Mi amandmanom i tu tražimo 50% i smatramo da bi upravo ova stopa od 50% bila najprimerenija, kao stimulans za povećanje investicija u privredi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ovde postoje neka poboljšanja. Vi se verovatno sećate koliko smo ovde vodili vatrenu raspravu oko onih novouvedenih poreza na čamce bez motora, male čamce sa motorom itd. Vi ste čak oporezovali čamce do tri metra i čak smo u karikiranoj nekoj vezi ovde predstavljali te vaše greške oko nekih stvari koje ugrožavaju život ljudi koji su vitalno upućeni na reku. Vi ste im čak i mali čamac do tri metra bez motora oporezovali ste. Sada se tu ispravljate i to je ono što je u redu, ukida se plaćanje poreza na čamce bez motora, čamce sa motorom do 7,38 kilovata, kuće za odmor i splav kućice. Mi smo sve ovo tražili amandmanom 2001. godine, zato vam taj deo podržavam.
Dobro je što se ukida porez na trofejno oružje, jer postoji cela jedna kategorija građana koji su to trofejno oružje zaslužili učešćem u ratu ili obavljajući funkcije u policiji, vojsci itd. Najviše na dva komada oružja, i to je dobro. Vi ste uveli sada - i na oružje koje je obveznik dobio kao nagradu.
Međutim, mi tražimo amandmanom izjednačavanje svih građana oslobađanjem na porez na oružje, na po jedan komad oružja za držanje ili nošenje. Zašto? Što se tiče nošenja oružja, naravno možemo da vodimo raspravu, može to i da ostane, ne bismo tu mnogo insistirali. Za držanje oružja - zbog porodične tradicije, a u Srbiji svaka kuća ima bar jedan komad oružja. Mora da ima u seoskim, u planinskim područjima itd. Za držanje u kući, dakle, mi našim amandmanom tražimo da se po jedan komad oružja svakoj porodici omogući da poseduje bez plaćanja poreza, a da se onda u skladu sa tim za sve ostalo odrede poreske stope. Znate, ima lovaca koji imaju samo jednu lovačku pušku, a ima lovaca koji se nadmeću ko će da ima 20, 30 lovačkih pušaka raznih tipova. Nije to uvek sve isto. Ne može generalno svima ista poreska obaveza da se razreže.
Dakle, mi iz SRS smo u analizi ovih vaših novih poreskih zakona, kojima ispravljate vašu poresku politiku, pristupili konkretno, stručno, studiozno, a podneli smo veći broj amandmana i ukoliko te naše amandmane ozbiljno proučite, razmotrite i prihvatite, mi bismo mogli ovo i da vam podržimo. Tražim od vas da, lišeni ideoloških predubeđenja, razmotrite sve ove amandmane koje smo podneli, da se ne bi desilo posle godinu dana da se setite naših amandmana i opet se ispravljate.

Bolje je sada blagovremeno da to uradite, da prihvatite amandmane, kako bi poreski zakoni bili bolji.

Poštovana gospođo Mićić, povredili ste član 104. stav 2. Poslovnika u kome stoji: "Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka, kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine".
Dakle, ne mora. Naravno, može da ceni šta je gore - kupanje vodom ili udarac, naravno. To je sada stvar predsednika Narodne skupštine da ceni. Međutim, ne možete da kažete da po Poslovniku ne možete da izreknete meru. Vi po Poslovniku možete da izreknete meru udaljenja za svaki incident u zgradi Narodne skupštine, od ulaza pa do krova, ali vi sada cenite - da li to što se juče desilo zaslužuje kaznu isključenja sa sednice?
Ako smatrate da to ne zaslužuje, onda vodite računa da može biti strašno neugodan presedan. Ne možete sutra za isti slučaj nekoga isključiti, a danas ne isključiti. I, postavlja se pitanje - koje kriterije primenjujete, da li su to objektivni kriteriji, koji se odnose na sve narodne poslanike, ili vi te kriterije prilagođavate zavisno od toga kojoj političkoj partiji koji poslanik pripada.