Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman DSS-a je  lepo napisan, ali je besmislen. Zašto? Kaže se da skupština opštine bira predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine i, na predlog predsednika opštine, bira opštinski savet. Kako može da se na predlog predsednika opštine bira opštinski savet kada predsednik opštine ima isključivu upravno-izvršnu nadležnost, a opštinski savet ne bi imao nikakvu izvršno-upravnu nadležnost. Kao organ skupštine opštine bio bi samo neko njeno pomoćno telo. Ne može skupština opštine formirati organ i davati mu izvršno - upravnu nadležnost, ako unapred to nije određeno kao njena nadležnost. Ako je sva izvršno-upravna funkcija u rukama predsednika opštine, onda skupština opštine nema šta tu da mu se meša. To je besmisleno.
Drugo, samo tamo gde je opštinski savet u funkciji vlade, ima smisla odredba da predsednik predlaže izbor opštinskog saveta. Po ovom zakonskom projektu opštinski savet nema ulogu opštinske vlade, nego je savetodavno telo skupštine opštine. To ne može da bude ni savetodavno telo predsednika opštine. Ovo je neverovatno iracionalno sročeno. Ovo nije nikakav mešoviti sistem.
U sferi u kojoj se određuje razlika između predsedničkog i parlamentarnog sistema, nema mešovitog sistema, postoji više ili manje čist oblik predsedničkog, više ili manje čist oblik parlamentarnog. U najčistijoj formi parlamentarni sistem postoji u Engleskoj, Italiji, Nemačkoj, u najčistijoj formi predsednički sistem postoji u Americi i Rusiji.
Međutim, ni u Americi ne postoji predsednički sistem na lokalnom nivou. Tamo postoje tri različite varijante u sve tri gradonačelnik, odnosno predsednik jedinice lokalne vlasti ima uglavnom čisto protokolarnu funkciju. Njegov autoritet, odnosno njegova moć se bazira na političkom autoritetu, a ne pravno regulisanim nadležnostima.
Ono što vi predlažete u ovom zakonskom projektu, ne postoji nigde na svetu. Ono što DSS predlaže, ne bi li popravio ovaj zakonski projekat, još je besmislenije; tek to nigde ne postoji. To je onda spetljavanje baba i žaba, pa ko šta ščepa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je izgleda počelo pravo takmičenje između Čedomira Jovanovića i Dejan Mihajlova ko će besmisleniji amandman da predloži i ko će zdušnije taj besmisleni amandman oberučke da prihvati.
Vidite koliko je besmislen ovaj amandman, da skupština opštine bira i razrešava članove kabineta predsednika opštine, postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave. To bi bilo isto tako kao kada bi predsednik Vlade Srbije bio biran na direktnim i neposrednim, tajnim izborima od strane građana, a Skupština Srbije da mu bira ministre, zamenike ministara, pomoćnike ministara, direktore organa republičke uprave, direktore javnih preduzeća, sekretara Vlade i njegov kabinet. Šta je kabinet predsednika? To su sekretarice, daktilografkinje, šef protokola, Vladimir Popović-Beba itd.
Znači, Đinđića direktno bira narod na izborima, a Vladimira Popovića - Bebu bira Narodna skupština.
(Glasovi: Može.)
Znam da može, ali kako niste svesni besmislenosti ovog amandmana. Vi, zapravo, pravite još monstruozniju pravnu projekciju sistema vlasti na lokalnom nivou. Umesto da se vratite onom što je jedino logično i ispravno, da skupština opštine bira predsednika skupštine, da je on istovremeno i predsednik opštine, da bira opštinsku vladu, a da opštinska vlada postavlja načelnike uprave, članove kabineta itd.
To je jedino smisleno. Vi bežite od institucije opštinske vlade. Institucija opštinske vlade ne postoji. Instituciju opštinske vlade podvodite pod funkciju predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, njega izvlačite potpuno od opštinske kontrole, a onda predsednik opštine predlaže opštinski savet koji će njega kontrolisati.
Zamislite Zorana Đinđića koji sada dolazi pred Narodnu skupštinu da predloži neki organ koji će njega kontrolisati. Umesto skupština opštine da direktno kontroliše predsednika opštine. (Glasovi - prava stvar.) Znam da je to prava stvar. Vi biste želeli vlast koju niko živ ne može efektivno da kontroliše.
Ima i takvih sistema vlasti u svetu, ali sve kraće traju i nigde ne mogu da se nazovu demokratskim. Zovu se - autokratski, diktatorski, despotski, tiranski itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovakvo rešenje kakvo predlaže narodni poslanik Stevan Kesejić svojim amandmanom postojalo je u dosadašnjem zakonu o lokalnoj samoupravi i ono je veoma dobro, jer precizira neke od opšteobaveznih predlagača ili sazivača sednice skupštine opštine. Novo zakonsko rešenje se uopšte u to pitanje ne upušta. U stavu 2. člana 34. kaže se: "Sednica skupštine opštine može se sazvati i na predlog ovlašćenog predlagača, pod uslovima i u roku koji su utvrđeni statutom opštine."
Dakle, predviđa se da će postojati neki ovlašćeni predlagači ili sazivači, pored predsednika skupštine opštine. Ne kaže se ko su oni. Ostavlja se skupštini opštine da to samostalno reguliše svojim statutom. Imaćemo u jednoj opštini da taj ovlašćeni predlagač može biti predsednik opštine, u drugoj izvršni savet, u trećoj trećina odbornika ili 10 ili pet odbornika, u četvrtoj mesne zajednice, u petoj zborovi građana, u šestoj javne ustanove itd. Zašto to nije dobro? Zato što se ovako suviše širokim rešenjem ostavlja mogućnost nejednakih prava odbornika i građana, od opštine do opštine.
Pravo predlaganja koje kao posledicu ima obavezno sazivanje ili pravo sazivanja sednice skupštine opštine je jedan od oblika kontrole opozicije nad vlašću u svakoj opštini. To je oblik kontrole nad radom svih opštinskih organa. Svaki od tih organa mora imati u vidu da je moguće i vanredno sazvati sednicu opštine da bi se raspravljalo o određenom pitanju koje tangira njegove osnovne nadležnosti i odgovornost po pitanju ostvarivanja tih nadležnosti. Zato je važno da minimum tih mogućih sazivača ili predlagača na čiji predlog mora da se sazove sednica skupštine opštine definiše zakon, a da se pored tog minimuma, koji će biti određen zakonom, ostavi mogućnost da se i statutom opštine proširi krug ljudi na čiji će se zahtev sednica obavezno sazivati.

Amandmanom DSS-a pokušava se malo ublažiti situacija koju nameće sam zakonski projekat. Šta je poenta? Poenta je da se mora i opoziciji u skupštini opštine garantovati pravo da se na njen zahtev zakazuje sednica skupštine opštine. To pravo ovde zakon uopšte ne garantuje. Od opštine do opštine moguće je u listu ovlašćenih predlagača staviti sve moguće institucije i sva moguća pravna lica, osim opozicionih odbornika.
Predlagač amandmana ostavlja opštinama pravo da kažu koliki je to broj, ali obavezuje skupštine opština da u svom statutu predvide pravo odbornika, grupe odbornika da sazovu sednicu skupštine opštine ili da njihov zahtev kao obaveznu posledicu ima zakazivanje te sednice. To je ono što je bitno. Malopre Čedomir Jovanović kaže da oni, kao velike demokrate, to ostavljaju kao pitanje koje zavisi od volje samih skupština opština, svesnih samoupravljača na lokalnom nivou koji će to najbolje odrediti.
Zašto onda niste na taj način ostavili i pitanje predsednika opštine? Neka opština će onda ići na direktne izbore, neposrednim glasanjem, a neka će ići na to da predsednika bira skupština opštine itd. U čemu je razlika da kod predsednika opštine morate striktno do pojedinosti to regulisati, a onda tamo gde je reč o suštini demokratije, pravu onoga ko misli drugačije, vi mu ne garantujete da se to pravo izrazi kroz funkcionisanje opštinske skupštine. Zbog toga bi to bilo važno.
Mi nećemo glasati za amandman DSS-a jer ni oni ne glasaju ni za jedan naš amandman i to je jedini razlog; a amandman je dobar, ali nećemo za njega glasati iz tog razloga.

Obično se amandmanima nastoji popraviti tekst zakonskog projekta. Nažalost, ovde imamo amandman koji je lošiji od rešenja koje je dato u zakonskom projektu. Ova formulacija koja je u zakonskom projektu je upravo optimalna, dakle da odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.
Amandmanom se kaže da odbornik ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili glas koji je dao na sednici skupštine ili njenih radnih tela.
Odbornik može biti pozvan na odgovornost. Pozvaće ga na odgovornost njegovi birači na skupštinama mesnih zajednica, na zborovima građana, na mitinzima itd. Pozivaće ga mediji na odgovornost, pozivaće ga
njegova partija na odgovornost. Posledica pozivanja na odgovornost od strane njegove partije može biti isključenje iz stranke i samim tim prestanak odborničkog mandata. Odbornik može biti pozvan na odgovornost, ali ne može krivično (i tu je poenta), ne može sud krivično da ga goni, ne može javni tužilac da ga goni, ne može privatno krivičnom tužbom da bude gonjen za ono što je izjavio obavljajući svoju odborničku dužnost, tako da je to rešenje optimalno.

Dame i gospodo, amandman narodnog poslanika Srbe Živanovića treba prihvatiti, jer se njime ispravlja prava pravcata pravnička nebuloza iz člana 40. ovog zakonskog projekta.
Ako pogledate član 40. videćete da je uloga sekretara skupštine opštine tako minorna da je besmisleno uopšte je pominjati u zakonu. To je čisto tehničko lice, koje ispisuje adrese na kovertama, umnožava pozive, verovatno uzima osnovne podatke od odbornika da bi im se izdale odborničke legitimacije, i tako dalje. Nijednu ozbiljnu ingerenciju nema sekretar skupštine opštine, a vi ste toj funkciji celi član zakona posvetili.
Umesto tamo gde je važno da obezbedite funkcionisanje institucija i da sve institucije u okviru političkog sistema funkcionišu na identičan način, čime se ne uskraćuju demokratska prava građanima, odbornicima i poslanicima, nego se usklađuju sa načelima političkog sistema, vi to pitanje prepuštate opštinskoj samoinicijativi od donošenja statuta.
A, ovde, kada je reč o krajnje deplasiranoj, besmislenoj funkciji, njoj posvećujete celi zakonski član. Sekretar skupštine opštine kao funkcioner nema nikakvog smisla, onako kako je koncipiran ovim zakonskim projektom. Što bi ga skupština opštine posebno postavljala, kad to može biti bilo koji opštinski činovnik, čak se ne traži za takvu funkciju ni stručna sprema.
Paralelno sa tom funkcijom uveli ste funkciju načelnika opštinske uprave, što je takođe veoma loše, jer ta načelnička funkcija suviše mnogo atributa vlasti podrazumeva. I u ovom slučaju to je čovek koji je striktno podložan predsedniku opštine, odnosno gradonačelniku, umesto da se zadrži dosadašnje rešenje u kome je sekretar skupštine opštine bio najviši funkcioner opštinske uprave. Morao je da bude diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom. On je bio ravnoteža i izvršnom odboru i predsedniku skupštine opštine.
Organ koji bi sada bio, po svojoj upravnoj nadležnosti, ravnoteža predsedniku skupštine opštine jednostavno ne postoji. Ne postoji nijedan opštinski organ kvalifikovan adekvatnom stručnošću koji bi vodio računa, kontrolisao strogo poštovanje ustavnosti i zakonitosti.
Sekretar skupštine opštine je, po službenoj dužnosti, do sada striktno vodio računa po pitanju zakonitosti opštinskih akata, i opštih i pojedinačnih. Opština nijedan akt nije mogla da izda, ni opšti ni pojedinačni, dok taj akt ne bi prošao kroz ruke sekretara skupštine opštine.
Sada onaj ko odgovara za stručnost i za zakonitost opštinskih akata kao organ jednostavno ne postoji. Za stručnost ne može da odgovara predsednik skupštine opštine, odnosno gradonačelnik.
Načelnik opštinske uprave potpuno je njemu podređen, znači ni on ni za šta ne može da odgovara, političar iznad njega. Fali funkcioner uprave koji će odgovarati za striktno poštovanje ustavnosti i zakonitosti i svojom stručnošću to obezbeđivati.

Interesantno je obrazloženje sa kojim Vlada Republike Srbije odbija skoro sve amandmane pripadnika opozicionih partija. Formulacija se ponavlja skoro doslovno od amandmana do amandmana. "Amandman se odbija, jer se u njemu predlaže zadržavanje rešenja iz postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi". To je argument Vlade Republike Srbije. Zapravo, Vlada nema argumenata, pa ideološki diskvalifikuje predlagača i amandman. Nešto ne valja zato što predstavlja preuzeto rešenje iz dosadašnjeg zakona. Ništa pre vas nije valjalo, a od vas pa nadalje sve valja. Ta logika je boljševička po prirodi, potpuno boljševička.
Međutim, nije to bitno. Ovde je bitno da se raspravi jedno mnogo važnije pitanje. Znate, mi se ne trudimo zbog vas da ovoliki broj amandmana podnesemo na sve zakonske projekte, nego zbog srpske javnosti koja to prati i koja kroz to posmatra vaše političko ponašanje. Ovde se postavlja pitanje šta je u demokratskom smislu svrsishodnije kada je reč o najvišim organima upravne vlasti - da li da taj organ bude inokosni ili kolegijalni?
Politička teorija demokratskog usmerenja je to pitanje odavno raščistila. Formalno, u načelu izvršno-upravne vlasti uglavnom stoji inokosni organ. Ali, u skoro svim modernim demokratijama se vodi računa da njegova ovlašćenja, njegove nadležnosti budu čisto simboličke prirode (kao nadležnosti predsednika Republike Srbije - čisto simbolične). A, stvarni najviši organ upravne vlasti je redovno kolegijalni organ. Vlada je kolegijalni organ. Vlada je organ uprave iznad ministara. Predsednik Vlade je samo prvi među jednakima. Svi su ministri inokosni organi, ali postoji telo koje njihovu delatnost objedinjava, a to telo je kolegijalnog karaktera, da bi se održao osnovni demokratski princip.
Taj princip se mora provesti kroz celokupnu strukturu političkog sistema u jednoj državi: od saveznog nivoa, nivoa federalne jedinice, nivoa autonomije ili regiona, ako ikada bude postojao, do nivoa lokalne samouprave. Ne može na jednom nivou biti jedno rešenje, a na drugom nivou sasvim suprotno. Takav politički sistem je u haosu. Takav pravni poredak teško može da funkcioniše. Onaj princip koji postoji na državnom vrhu, mora se provesti do najnižeg organa vlasti.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Taj najniži organ vlasti, a ujedno i organ lokalne samouprave, u našem sistemu je opština. Struktura vlasti u opštini mora po tom osnovu da podseća na strukturu vlasti u Republici Srbiji, sa izuzetkom sudske vlasti koja isključivo mora biti vezana za državu, i to za najviši državni nivo.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Republika je definisana kao država. Dakle, ne sme se vezivati ni za regione ni za autonomije, a kamoli za lokalnu samoupravu.

Amandman narodnog poslanika Slobodana Janjića još jednom vam ukazuje na taj problem koji ste sami proizveli uvođenjem predsedničkog i to onog rigidnog, čistog predsedničkog sistema na lokalnom nivou vlasti.
Pogledajte šta nam po tom pitanju govori istorijsko iskustvo. Takav sistem vlasti je postojao u periodu apsolutnih monarhija u Evropi. U čistom predsedničkom sistemu jedan čovek pojedinac nije u stanju da na svojim plećima nosi toliko breme izvršno-upravne vlasti i oko se njega se silom prilika, u nedostatku institucije opštinske vlade koja bi nosila to veliko breme, pojavljuje kamarila, dvorska ili predsednička kamarila, ljudi koji će imati sve veću vaninstitucionalnu moć, ljudi koj će sedeti u kabinetu predsednika opštine, mada formalno neće ni biti članovi kabineta. Što ljudi iz okruženja predsednika opštine budu bezobrazniji, drskiji i bespoleniji, to će imati veću konkretnu, faktičku, stvarnu vlast u opštini, to će se oni više pitati po određenim stvarima.
Drugo, u dosadašnjem sistemu sekretar opštine, kao glavni šef organa uprave u opštini, bio je kontrolisan i od strane skupštine opštine i od strane opštinske vlade. Sada ga skupština opštine nikako ne može kontrolisati ni po jednom osnovu, odnosno načelnika, kako se sada zove, a to je ono što je ranije bio sekretar opštine. Pitanje je koliko ga može kontrolisati predsednik opštine kao pojedinac.
Zamislite situaciju da se za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika u nekoj opštini izabere neka istaknuta ličnost, lekar, učitelj, vatrogasac, obućar i poljoprivrednik. Čovek koji je ugledan, koji je stekao ogroman ugled dobro obavljajući sopstveni posao, ali nije pravnik, nije vičan političkom zanatu, pobedi na izborima jer ga građani vole. On će samo figurisati kao glavni šef izvršne vlasti u opštini, on nit će znati šta da radi, niti će hteti da se meša u svoj posao. Nema opštinske vlade. Ko će taj posao da obavlja? Birokratija.
Vi ovakvim zakonskim rešenjem otvarate vrata širokom prodoru birokratije.
Zamislite da su svi ministri u Vladi Srbije nestručni za posao koji obavljaju, ko bi vodio glavnu reč? Generalni sekretar Vlade, vešt generalni sekretar Vlade, vispren, sposoban, okretan i uz to ako je bezkrupulozan, čudo može da uradi. Takva situacija može da se desi i u ministarstvima. Vlada je kolektivni organ, pa nekako može tome da parira. Ko će na opštinskom nivou kome da parira, ako ne postoji jedna opštinska vlada kao kolegijalni organ u kojoj će se okupiti ljudi različitih profesija, svako stručnjak u svojoj profesiji, svako sposoban da misli svojom glavom i da utiče u mišljenju na svog kolegu.

Ko će da kritikuje načelnika opštine uprave, ko će da iznosi primedbu na njegov rad, ako predsednik opštine to nije u stanju iz više razloga da učini.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Ištvana Išpanoviča je, sa političko-teorijskog i pravnog osnova, besmislen u istoj meri u kojoj je besmislen i član 42. zakona na koji se odnosi.
Kako je moguće da predsednik opštine sam sebi imenuje zamenika, pa makar tu bila i nužna saglasnost skupštine opštine? Zamislite predsednika Republike koji sam sebi imenuje zamenika. Ako ne može predsednik Republike sam sebi da imenuje zamenika, onda po istoj logici to ne može ni skupština opštine. Ako se predsednik opštine bira neposredno tajnim glasanjem, onda, po prirodi stvari, i njegov zamenik mora da se bira na isti način.
Pa, kao na američkim predsedničkim izborima, istovremeno se glasa i za predsednika i za potpredsednika. Tu ima logike. Ili, u slučaju sprečenosti gradonačelnika da skupština opštine imenuje vršioca dužnosti do novih izbora - to je moguće. Ova varijanta pravno nije moguća a politički je apsolutno nedemokratska.
Na konto onoga što je malopre ministar Batić govorio, ukazivao je na ispravan način na analogiju sa promenama saveznog Ustava pre dve godine, ali je to pogrešno tumačio. Kada je menjan savezni Ustav ničim nisu povećane nadležnosti predsednika Republike. Ni jednu novu nadležnost nije dobio, mada je bilo nekih ideja - da dobije.
Srpski radikali su bili kategorički protiv povećanja nadležnosti. Samo je u jednoj stvari promenjen savezni Ustav po pitanju predsednika, što se ide na neposredne izbore tajnim glasanjem. Motiv je bio da tu, po jednom pitanju bar, Srbija i Crna Gora budu jedinstvena izborna jedinica, po principu jedan čovek jedan glas, jer je krajnje nepravedno da Srbija, koja je 17 puta veća od Crne Gore, na izborima za parlament, bira isti broj poslanika za Veće republika kao i sama Crna Gora.
Ovde je primenjen, po prvi put na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, princip - jedan čovek jedan glas. U tome je vrednost te ustavne promene. Međutim, bitno je nešto drugo što bi ovde kao analogno trebalo primeniti: saveznog predsednika može da smeni savezni parlament dvotrećinskom većinom glasova, pa ako hoćete tu analogiju onda i predsednika opštine bi trebalo da može da smeni skupština opštine dvotrećinskom većinom glasova svih odbornika.
U kakve vi pravne nebuloze ulazite najbolje pokazuje ovlašno poređenje člana 45. sa članom 113. i to je veoma važno za ovaj član 42. koji sada razmatramo o predsedniku skupštine opštine. Vlada Republike Srbije može da raspusti skupštinu opštine pod izvesnim uslovima i u roku od tri meseca predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore, a Vlada Republike Srbije ne može da smeni predsednika opštine i da raspiše nove izbore.
Po prirodi stvari Vlada Republike Srbije, kao najviši organ izvršne vlasti, ako ostavimo po strani formalno najviši organ - predsednika Republike, trebalo bi da može da smeni predsednika opštine kao najvišeg nosioca izvršne vlasti u opštini, a da ne sme ni da dira u skupštinu opštine. Jer je skupština opštine, po analogiji, zakonodavno telo.
Međutim, vi ste sve istumbali. Vlada može da raspusti skupštinu opštine, dakle telo državne uprave može da raspusti zakonodavno telo, a ne može da smeni predsednika opštine. Inicijativa treba da ide pred građane na referendum. Ovo je neverovatno što radite.

Amandman o kome je reč ima smisla jer se već kroz prvi član ovog zakonskog projekta sagledavaju svi ostali nedostaci zakona koji će, eventualno, Narodna skupština da usvoji. Koji su to nedostaci? Imali ste dovoljno vremena, a niste bili u stanju da napravite kompletan zakon o lokalnoj samoupravi. Već u prvom članu nagoveštavate da će se neke stvari rešavati posebnim zakonima. To je duboko iracionalno. Svesni ste nedostataka, a niste u stanju odmah da uđete u rešavanje problema. Zašto onda žurite sa novim zakonom? Nemate razloga za žurbu.
Prvo, ovim zakonom niste predvideli način izbora odbornika, niste predvideli ni način izbora predsednika opštine, osim što ste rekli da će to biti neposrednim glasanjem. Što se niste strpeli jedno pet dana, seli sa vašim bajnim pravnim stručnjacima, koji su genijalni po nepoznavanju prava sudeći po ovim projektima koje nam podnosite, i onda sa njima ta pitanja raščistili.
Dalje, govorite o učešću stranaca u ostvarivanju lokalne samouprave. Niste definisali jasno koje su to jedinice lokalne samouprave, šta je to grad, a šta je to grad Beograd. I grad Beograd ostavljate za regulisanje posebnim zakonom.
Niste definitivno razjasnili razliku između opštine, gradske opštine i prigradske opštine. Sve su to pitanja koja moraju prethodno da se jasno razgraniče. Bez njihovog razjašnjenja, zakon ne može da ima smisla.
Što se tiče same odredbe o učešću stranaca u ostvarivanju lokalne samouprave, ovde se sagledava istovremeno i vaše pomodarstvo i pravničko neznanje. Pomodarstvo; vi ste načuli da se u nekim zapadnim evropskim zemljama strancima, gastarbajterima koji imaju radne dozvole, koji su već državljani u određenom smislu reči, ali ne punopravni, omogućava ostvarivanje određenih prava u lokalnoj samoupravi, pa - videla žaba kako se konji potkivaju i ona nogu podmetnula. To je suština ove vaše odredbe.
Niste uopšte ušli u našu situaciju. Imamo li mi gastarbajtere? Imamo li te strance koji sa radnim dozvolama rade ovde i koliko ima takvih? Da li je to taj problem koji se mora na ovakav način rešavati i kroz rešavanje tog problema da se krše osnovni ustavni principi.
Znate, državljanstvo je osnov za sticanje svih građanskih prava i sloboda. Prava stranaca su posebna kategorija. Ne može stranac ostati bez svih prava i sloboda; prvo ne može ostati bez slobode, a sve slobode se garantuju i strancu. Što se tiče prava, ne može stranac biti izjednačen sa domaćim državljaninom. Ako ćemo državljanina naše zemlje izjednačiti sa strancem, postavlja se pitanje šta će nam državljanstvo, šta znači državljanstvo, šta ono predstavlja, zašto uopšte da postoji državljanstvo.
To je suština i zbog toga se već na ovom prvom članu vide svi nedostaci vašeg zakona, nepromišljenost i nestručnost ljudi koji su ga pisali. Da je ovo pisao pravni stručnjak, vičan pravnom normiranju, on bi već u prvom stavu postavio osnovne pravne kategorije sa kojima definiše zakon i dosledno bi te kategorije razvijao kroz celi tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj narodnoj skupštini već više od godinu dana se dešavaju krajnje skandalozne stvari. Prvo, naše sednice kasne sat i po vremena sa početkom, a onda poslanike ograničavate da govore po tri minuta i kada su veoma važni zakoni na dnevnom redu. Treće, pridikujete neprekidno poslanicima opozicije zbog nedostatka kvoruma. Ni u jednoj demokratskoj zemlji na svetu opozicija ne daje kvorum strankama vlasti, ni u jednoj. Ni Srpska radikalna stranka vam neće dati kvorum. Srpski radikali će sada izaći, a tražimo da se utvrdi kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da je ključni problem prvog člana zakonskog projekta problem koji se tiče učešća stranaca u lokalnoj samoupravi. Mi smo u prepodnevnoj raspravi čuli jedno vrlo inspirativno tumačenje ministra pravde, Vladana Batića. Ministar pravde izlazi za ovu govornicu i kaže da se to pitanje rešava Ustavom, Saveznim ustavom, odnosno saveznim zakonom. Savezni ustav je ostavio u nadležnost Saveznoj skupštini da zakonskim aktom reši pitanje prava stranaca u našoj zemlji. Ali, taj savezni zakon, na kome bi se mogao temeljiti republički zakon, još nije donesen, nema ga.
Kako onda može republičkim zakonom da se predvidi mogućnost učešća stranaca u lokalnoj samoupravi. Od takvih tumačenja ustavnih i zakonskih normi Srbija može samo glavobolju da dobije.
Nemoguće je, s pravnog aspekta, ovim zakonskim aktom predvideti mogućnost učešća stranaca u ostvarivanju lokalne samouprave.
To što smo mi protiv odredbe zakona koja predviđa mogućnost učešća stranaca u ostvarivanju nadležnosti lokalne samouprave, ne znači da smo protiv prava stranaca u našoj zemlji generalno. Postoje prava stranaca koja su zaštićena međunarodnim aktima, to je pravo na život i druga ljudska prava, osnovna ljudska prava. Tu nema ni jednog prava koje se tiče učešća u ostvarivanju vlasti.
Dakle, ta politička prava u užem smislu reči nisu obuhvaćena i kako sada polurečenicom da se kaže - rešiće se pitanje učešća stranaca. Ovo je već obaveza, ovo je domaći zadatak. Ako se u ovom zakonu predvidi mogućnost učešća stranaca u lokalnoj samoupravi i predvidi da će se posebnim zakonom to razrešiti, govorim vam o onome što je govorio Batić, a vi sada možete da pričate šta god hoćete jer mi niste dali mogućnost da repliciram Batiću. Batiću po ovom pitanju neću da ostanem dužan, a vi možete sada da govorite šta hoćete.
U ovom slučaju, vi obećavate građanima Srbije da ćete doneti takav zakon, praktično. Nemate na osnovu čega da to obećate, nemate na čemu da bazirate svoje obećanje. Da biste imali na čemu da bazirate, morate podlogu da obezbedite u Ustavu i mora podloga da postoji u adekvatnom saveznom zakonu. Te podloge nema.

Dobro bi bilo, gospođo Mićić, da prestanete da maltretirate opozicioni poslanike, a posebno poslanike Srpske radikalne stranke i da jednom shvatite da su sva ta maltretiranja samo na vašu štetu i na štetu koalicije kojoj pripadate.
Ali, vratimo se osnovnom problemu koji se po 1. članu zakonskog projekta nameće kao glavni problem celog projekta. Braneći odredbu iz stava 3. da stranci pod određenim uslovima mogu da učestvuju u ostvarivanju lokalne samouprave, ministar pravde Vladan Batić se pozvao na član 66. saveznog Ustava. U stavu 1. člana 66. saveznog Ustava se kaže - stranac u Saveznoj Republici Jugoslaviji ima slobode, prava i dužnosti utvrđene Ustavom, saveznim zakonom i međunarodnim ugovorima.
Dakle, Ustavom, saveznim zakonom i međunarodnim ugovorima. Ovde nigde nije predviđeno da se prava stranaca mogu regulisati republičkim zakonima. Prema tome, ako ostane ova odredba, zakon će već po tome biti protivustavan. Ne može federalna jedinica sebi više nadležnosti da pribavi od onoga što je predviđeno saveznim zakonom. Oblast prava stranaca uređuje se isključivo saveznim Ustavom i saveznim zakonom. Ne može se uređivati zakonima federalnih jedinica, to je već samo po sebi dovoljan razlog da se ova odredba menja i da se amandman prihvati.
Šta, inače, misli ustavotvorac vidi se iz teksta saveznog Ustava, iz stava 2. člana 66. - stranac se može izručiti drugoj državi samo u slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorima koji obavezuju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Dakle, to je materija isporučivanja stranaca.
Treći stav - jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva, koje se progoni zbog zalaganja za demokratske poglede i zbog učešća u pokretima za socijalno i nacionalno osobođenje, za slobodu i prava ljudske ličnosti ili za slobodu naučnog ili umetničkog stvaranja.
Dakle, u oba slučaja opet je reč o opštim ljudskim slobodama i pravima, a nema reči o pravu na učešće u vladanju, u ostvarivanju vlasti, jer i lokalna samouprava je jedan od oblika ostvarivanja političke vlasti u državi. To nije predviđeno ni saveznim Ustavom. Dakle, materijalno ovom odredbom dolazite u koliziju sa odredbama saveznog Ustava. Formalno takođe dolazite u koliziju, jer se oblast prava i sloboda stranaca može uređivati samo saveznim pravnim aktima.
U oba osnova ulazite u koliziju i ovde je svakako mnogo značajnija formalno-pravna kolizija, da Republička skupština uopšte ne može donositi pravni akt kojim se ta oblast reguliše. Sada vi nađite nekoga ko će ministra pravde poučiti osnovnim pravnim principima, jer ja kao stručnjak za narodnu odbranu verovatno nisam u stanju da dovoljno edukativno na njega delujem. Njemu treba stručnjak za neku drugu vrstu nauke, koja je bliža medicini nego ratovanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni problem je u nedostatku stručnosti ljudi koji su pisali ovaj zakonski tekst. Možda ova odredba uopšte nije formulisana u lošoj nameri. Možda je namera onog ko je formulisao ovu odredbu bila najbolja. Međutim, ova odredba je ogledalo njegove nestručnosti.
Kada se zakonom poveravaju poslovi nekom nižem obliku unutar teritorijalne organizacije sistema vlasti, kao što je lokalna samouprava, onda se lokalnoj samoupravi ne poverava regulisanje tih pitanja, nego isključivo izvršavanje, jer je reč o nečemu što je u nadležnosti Republike. Sve ono što je u nadležnosti Republike reguliše isključivo Republika.
Republika reguliše, pa onda kaže opštini - poveravam ti da to i to uradiš, jer ćeš ti to lakše uraditi nego direktori republičkih organa. To je smisao poveravanja. Poveravanjem poslova ne poverava se regulativna nadležnost. To je suština. Zbog toga je član 3. nestručno formulisan i mi vas pozivamo na to da nađete nekoga ko će to stručno formulisati, ako već nećete da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke koji vam u tom smislu pomaže.
Kada se opštini poveri obavljanje određenih poslova, onda je opština dužna da te poslove obavlja isključivo na onaj način na koji je to obavljanje propisala Republika. Nema opština slobodu da svojom pravnom regulativom menja način regulisanja koji je propisala Republika.
To je teško objasniti mnogima od vas, ali to mnogo i ne govorim zbog vas nego zbog celokupne srpske javnosti koja ovo prati i čudom se čudi kako je moguće ovako pravno nestručno sročeni tekstovi da se pojavljauju u formi zakonskog projekta.