Ovo je veoma važan pravnički argument, ne prekidajte me. On je, dakle, bio obavezan da brani svakog klijenta, slagao se sa njegovim postupkom ili ne slagao. Sada je Vladan Batić ministar, sada on više nije u ulozi advokata, da mora da zastupa i ono sa čim se ne slaže i onde gde misli da taj argument, akt nije dobar itd. Vi sada ovde morate, pre svega, vašoj pravničkoj profesiji u svakom trenutku odavati poštovanje i pokazivati da se razumete u pravo. A ne izlaziti kao advokat, bez obzira šta je ovde na dnevnom redu, imalo pravnih manjkavosti, ne imalo...

Upravo o tome i govorim. Vi ne vidite da i tu postoji, u članu 16, vršenje upravnog nadzora u tački 14. Malo čitajte to, malo se udubite, i vi ste neki pravnik, koliko sam čuo. Da li je to istina? Malo se udubite u to.

Ja ovde potenciram stručnu pravničku raspravu i pravničkim argumentima osporavam član po član zakona. Najjači argument pri osporavanju tog zakona je pitanje ove tačke o vršenju upravnog nadzora. To je i u članu  14, 15. i 16. Zbog toga, kroz ova tri člana, traje rasprava u kontinuitetu o vršenju upravnog nadzora. Na to niste u stanju da date nikakav odgovor, a vi uopšte ne razmišljate o čemu je reč ovde. Ključna je stvar i u članu 16. vršenje upravnog nadzora.
Drugo, ovde se ponavlja ista argumentacija. Ako će pokrajina moći da formira ustanove učeničkog i studentskog standarda, nameće se odmah pitanje, a šta sa već postojećim koji su u rukama Republike Srbije. Gde je taj pravni akt kojim će već postojeće biti prenete na pokrajinu. Taj pravni akt ne postoji. Neverovatno je šta radite ovim zakonom, kako orete kroz pravni poredak. Zaoravate i baš vas briga...
(Predsednik: Vreme.)
Šta ispada i šta se pojavljuje tamo. To je suština. Dajte, jednom, objasnite ovo pitanje upravnog nadzora. Izađe Batić, pa moje argumente koristi sasvim neadekvatno. Neka objasni ovde: Ustav kaže poveravanje, a vi kažete utvrđivanje, u zakonu. Razjasnite razliku imeđu poveravanja i utvrđivanja, hajde, ako ne znate da objasnite pitanje upravnog nadzora.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, groteska u koju je Narodna skupština uvedena otvaranjem rasprave povodom ovog zakonskog projekta postaje sve veća i veća. To se vidi i po ovom članu 17. Zakona, u kome stoji da autonomna pokrajina obezbeđuje sredstva za rad i ostvarivanje programa iz članova 12. do 16. ovog zakona.
Autonomna pokrajina - obezbeđuje sredstva. Ne stoji - da autonomna pokrajina dobija sredstva od naplate poreza, taksi itd, dakle od izvornih prihoda Republike, nego - autonomna pokrajina sama obezbeđuje sredstva. Na koji način autonomna pokrajina može da obezbedi ta sredstva? Raspisivanjem sopstvenih poreza, taksi, doprinosa i samodoprinosa, na kraju krajeva. Ko zna šta im sve može pasti na pamet. Mi znamo iz ranije istorije da ko god je raspisivao samodoprinos pobeđivao je, jer je on brojao glasačke listiće prilikom izjašnjavanja građana.
Kako će to autonomna pokrajina da obezbedi sredstva? Što na to pitanje niste dali odgovor? Da bi se dao odgovor na to pitanje treba prvo reformisati poresko zakonodavstvo. Poresko zakonodavstvo se moralo reformisati pre ovog zakona. Ne može prvo da se oblači kaput pa košulja. Treba prvo da se obuče košulja pa kaput, tako je bar kod normalnih ljudi. Način na koji vi usvajate ovaj zakon podseća na čoveka koji prvo obuče zimski kaput pa onda košulju preko kaputa. To govorim da bi vam bilo jasnije o čemu se ovde radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržao bih amandman na član 19. - da se član 19. briše, ali sa potpuno drugačijom argumentacijom od ove koja je upravo izložena.
Zato što očigledno ovaj član pokazuje koliko su kreatori tog tzv. omnibus zakona robovali starim komunističkim dogmama i predrasudama. Oni toliko robuju komunističkoj ideologiji, da u prvoj tački ovog člana kažu da autonomna pokrajina preko svojih organa određuje interes za građane u autonomnoj pokrajini u oblasti informisanja.
Slušajte tu formulaciju - autonomna pokrajina određuje interes za građane. Neverovatna formulacija. Naravno, vi ćete za nju glasati, kao što za sve glasate, nije to bitno. Baš vas briga kakve će biti posledice.
Prvo, po osnovnim pravilima srpskog jezika ne može se reći - određuje se interes za građane, nego određuje se interes građanima ili umesto građana. Izjasnite se šta zapravo želite da kažete? Da li vi želite da AP umesto građana odredi interes? Ili da odredi nešto što je interes građanima?
Pa, ja koji sam se borio protiv komunističkog režima, u vreme kada je to bilo veoma opasno, ne bih mogao nešto ovako da progutam. Prvo, vi DOS-ovci gazite svoj predizborni program. Vi ste se zaklinjali u privatizaciju, vi privatizaciju nakaradno i na brzinu provodite, gde je to veoma opasno i gde treba biti do kraja oprezan, vagati svaki korak, kao npr. u pogledu ukidanja ovih najvećih državnih banaka, a u sferi informisanja nema ni pomena o privatizaciji.
Pa šta će uopšte pokrajinska javna glasila? Šta će opštinska javna glasila? Ako nam je cilj privatizacija, onda je privatizaciju mnogo lakše provesti u društvenim delatnostima, nego u sferi finansijskog sistema. Sfera medija je idealna za provođenje potpune privatizacije, a vi ovde tu sferu monopolišete pokrajinskim organima, dajući je u njihove ruke, pa pored toga čak i ne pominjete da će biti medija osim onih o kojima se izjasne pokrajinski organi, koje oni ustanove.
Ta druga strana vas uopšte ne interesuje. Šta tu ima što vodi u pravcu privatizacije - ništa. Vi ćete na ovaj način, a taj proces je počeo u Srbiji još od 1996. godine, od dolaska ranije Koalicije "Zajedno" na vlast u velikom broju opština, ići ka potpunoj etatizaciji javnih medija, pogotovu elektronskih.
Umesto da se organi lokalne samouprave ili autonomni organi pokrajine pre svega staraju da učine snošljivijim život građana na svom području, sada će se međusobno takmičiti predsednici opština, pogotovu ovi predsednici koji će imati apsolutnu vlast u upravnoj grani vlasti, ko će imati medij sa većim dometom, sa jačom frekvencijom?
Budžetska sredstva, umesto da se koriste za društveno korisne svrhe, biće trošena isključivo za ličnu i drugu promociju.
Šta bi bilo bolje rešenje - hitno privatizovanje novosadske televizije, novosadskog radija i hitna privatizacija svih lokalnih medija u Srbiji. To bi bilo demokratsko rešenje.
Što sada neko drugi da kreira Mađarima emisije na mađarskom jeziku, što da to radi država, kada svako selo može imati i srpsku i mađarsku lokalnu televiziju? Svako mesto, svaki grad, svaka opština. Zar je to sada neki problem?
U sferi školovanja treba voditi računa da prava svih nacionalnih manjina budu striktno poštovana, da im se obezbedi u državnim školama nastava na nacionalnom jeziku itd, ali zašto ovako izrazit etatistički pristup u sferi medija, kada je ta sfera već odavno zrela za potpunu privatizaciju?

Nismo mi doneli odluku da radimo bez
stava, odnosno mišljenja Vlade o amandmanima zato što nas ne interesuje mišljenje Vlade, nego zato što smo bili pogrešno informisani da nam Vlada nije dostavila mišljenje o amandmanima. Pošto je Vlada dostavila mišljenje o amandmanima, mi nemamo pravo da ignorišemo mišljenje Vlade i sednica se ne može nastaviti dok svi poslanici ne dobiju fotokopiran izveštaj sa vladinim mišljenjem o svakom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuje da Vlada Republike Srbije nema baš nijednog pravnog stručnjaka, koji bi neke elementarne stvari mogao da joj razjasni.
Prvo, nadležnosti autonomne pokrajine mogu da se odrede samo Ustavom, a ostvarivanje tih nadležnosti može se regulisati samo statutom autonomne pokrajine, a ne zakonom koji će doneti Republička skupština. Postoji pet osnovnih institucija političkog sistema, to su - država, federalna jedinica, autonomija, region i lokalna samouprava.
Samo nadležnosti lokalne samouprave mogu se određivati zakonom. Sve ostale nadležnosti mogu se odrediti isključivo Ustavom. Ako neko po Ustavu dobije određene nadležnosti, onda ih on sam uređuje u okviru onoga što mu je Ustav dao. Ne sme postojati neki viši organ državne vlasti ili viša državna institucija koja će umesto njega tu oblast uređivati.
To jeste smisao autonomije - dao mi je nešto Ustav, i ono što mi je Ustav dao ne dam nikome, i niko ne može da mi osporava, do promena Ustava. To je suština, da vam ovako malo više to pojasnim, ako vas uopšte interesuje, vidim da vas ne interesuje.
Dakle, zakonom se ne mogu utvrđivati nadležnosti autonomne pokrajine, zakonom se ne može ni osnivati autonomna pokrajina. Samo Ustav može da odredi da u Srbiji postoje autonomne pokrajine. I ne samo što je Ustav utvrdio da u Srbiji postoje autonomne pokrajine, nego je jasno, poimenično naveo koje su to autonomne pokrajine: AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, i niko drugi sada ne može u to da se meša, niti sada može Skupštini, Vladi ili bilo kojoj drugoj državnoj instituciji pasti na pamet da osniva npr. nove autonomne pokrajine ili da menja nadležnosti već postojećih.
Već postojeće autonomne pokrajine imaju samo one nadležnosti koje su striktno Ustavom predviđene. Vi ovim vašim tzv. omnibusom, omnibus zakonom, zadirete u dve stvari - zadirete u Ustav, jer proširujete nadležnosti autonomnih pokrajina, ali zadirete i u prava autonomnih pokrajina koja im je Ustav već direktno dao. Vi ih uređujete. Ne možete da ih uređujete. Ono što je Ustav dao autonomnim pokrajinama može da uređuje samo autonomna pokrajina svojim statutom i pravnim aktima koji su ispod statuta, a vi možete da pazite da ona ne prekorači te svoje nadležnosti, ili da ih ne ostvaruje na način koji je protivan Ustavu, i ništa više.
I ovde se postavlja kao osnovni problem to što u Srbiji ne funkcioniše Ustavni sud već skoro godinu dana. Umesto da pokušavate na sve načine da dopunite sastav Ustavnog suda, da obezbedite da funkcioniše jedna od najvažnijih državnih institucija, bez koje ne bi nijedna druga smela uopšte nešto da radi, (jer sve je sumnjivo što rade druge državne institucije, dok se ne formira Ustavni sud i dok ne bude moguće opšte pravne akte bilo koje državne institucije proveravati pred Ustavnim sudom), vi namerno sprečavate obnovu Ustavnog suda, vi namerno sprečavate funkcionisanje Ustavnog suda, da biste usvajali ovakve neustavne zakone.

Da li mi je vreme isteklo?

Pa, što se tiče teme, ja više nemam načina da vama objasnim i da vas ubedim da govorim o suštini problema, da govorim povodom ovog amandmana. Znate, ovo je čisto pravno pitanje. Ne govorim ni o vašim aferama, ne govorim ni ...

Govorim o nadležnostima Autonomne Pokrajine Vojvodine, o kojima ovaj zakon pokušava neke stvari da reguliše na protivustavan način. Znate, kada je reč o čisto pravničkom pitanju, vi očigledno pokazujete nesposobnost da se sa mnom po tom pitanju nosite. I ja bih bio nesposoban kada bismo se vi i ja takmičili ko može pre gajbu piva da popije. Ali, ovo nije ispijanje gajbe piva. Ovo je ozbiljna rasprava o suštinskim, pravnim pitanjima.

 Dame i gospodo narodni poslanici, mi se baš ne možemo pohvaliti da je naročito dobro uređeno stanje u našoj zemlji. Problemi postoje na svim stranama i dosta je neorganizovanosti unutar političkog sistema, unutar društvene strukture uopšte, ali ako se može govoriti o onom delu Vojvodine koji je najbolje uređen i najbolje organizovan, onda su to Hrtkovci. Upravo Hrtkovci treba da budu primer i drugim mestima u Srbiji kako treba dobro organizovati društvene strukture, institucije sistema i kako to sve dobro funkcioniše.
A što se tiče ovog konkretnog amandmana, on pokazuje prave namere podnosioca zakonskog projekta. Ono što podnosilac zakonskog projekta nije izrazio kroz sam projekat, izrazio je kroz jednu od poslaničkih grupa koja je vodeći politički faktor koji je ovo sačinio i koji vodi glavnu reč u Vojvodini, ne na osnovu broja osvojenih glasova na izborima nego na osnovu činjenice da su mu ostale dosovske partije to poverile, predale.
Vi ste već nekom predali nešto što mu nije sledovalo i što narod nikako nije želeo da dođe u njegove ruke. Sami ste kašu zakuvali, sad je sami hladite, sami je i pojedite, nemam ništa protiv, ali vodite računa - istorija se ne završava ni sa ovim zakonom, niti se istorija završava vašim političkim stavovima po određenim pitanjima.

 Ja se iskreno zahvaljujem ministru pravde Vladanu Batiću na velikim pohvalama koje je saopštio sa skupštinske govornice. Osvežio mi je sećanje na radove na koje sam ponosan u vreme kada on nije smeo ni pisnuti protiv komunizma, a ja sam prekrajao granice komunističke države i, naravno, zahvalan sam mu što je podsetio naciju da sam uvek bio protiv ikakve autonomije, i danas sam.
Kada srpski radikali ovde budu raspolagali dvotrećinskom većinom ukinućemo sve autonomije. Jedna od naših glavnih kritika Socijalističke partije Srbije je bila što su u Ustavu 1990. godine uopšte zadržali pojam autonomne pokrajine, a što se tiče izmišljenih nacija, tu se potpuno sa mnom slaže i Vladan Batić, naravno da su Crnogorci i Muslimani izmišljene nacije. To nigde u svetu ne postoji, pa ne postoji ni ovde. To su komunisti stvorili i sa komunistima to odlazi na đubrište istorije, ali izmišljene nacije, a ne ljudi koje su oni veštački podvodili pod taj termin. Ti ljudi ostaju da žive, naša braća Srbi, Srbi iz Crne Gore, Srbi muslimanske veroispovesti, kao što imamo i braću katoličke veroispovesti, Bunjevce i Šokce itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS će podržati amandman da se briše prvi član ovog zakonskog projekta. Moram ovde da istaknem da odbacujemo apsolutno obrazloženje koje je podneo Branislav Ivković, jer takvo obrazloženje  može podneti samo onaj koji nema pojma o političkoj teoriji. Ovde je Branislav Ivković rekao da su unitarizam i separatizam dva ekstrema. On bi već pao na ispitu na prvoj godini svakog fakulteta društvenih nauka. Svi veliki demokratski projekti baziraju se na supstratu unitarne države. Potpuni demokratski projekat može da se ostvari samo u unitarnoj državi, jer samo unitarna država do kraja sprovodi princip jedan čovek jedan glas. Sve drugo je redukovanje demokratije u prilog nekim drugim ciljevima.
Tamo gde se uspostavljaju kolektivna prava određenih društvenih grupa redukuje se osnovni demokratski koncept. Dolazimo u situaciju koju danas imamo u Saveznoj Republici Jugoslaviji - da jedan državljanin Crne Gore vredi kao 17 državljana Republike Srbije. Ako neko tvrdi da je to demokratija, on nema pojma šta je demokratija. Federalizam u ovom slučaju redukuje demokratiju, da bi neke druge interese realizovao.
U ovom slučaju, kada se uvode autonomije, redukuje se demokratija, jer postoje neki drugi politički interesi o kojima razmišlja i kojima pokušava da udovolji onaj ko piše ustavni tekst. Prema tome, unitarizam nikakve veze nema, ni kao antipod, sa separatizmom. Unitarizam jača državu, na njemu se izgrađuje demokratija u potpunom konceptu. Separatizam rastura državu, a onaj ko rastura državu rastura i demokratiju, jer je demokratija moguća samo u okviru države. Demokratije nema van države. Što je država čvršća, tu postoji šansa da je u njoj demokratija potpunija. Tamo gde se bilo kakvo odstupanje pravi od principa jedan čovek jedan glas, tamo se redukuje demokratija, ali treba sesti, nešto pročitati, nešto naučiti, ali ne lupetati ono što čoveku padne na pamet.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Petra Jojića, koji nastupa ispred SRS, treba prihvatiti već u startu da bi se izbeglo suprotstavljanje ovog zakonskog projekta aktuelnom Ustavu Srbije.
U članu 72. Ustava Republike Srbije precizirane su osnovne nadležnosti Republike Srbije, šta Republika Srbija preko svojih organa i institucija uređuje i obezbeđuje.
U članu 109. Ustava Srbije precizirano je koje su nadležnosti autonomnih pokrajina, koje autonomne pokrajine realizuju preko svojih organa. Nigde ovde u članu 109. Ustava nema mogućnosti za izmene člana 72. i za davanje nadležnosti autonomnoj pokrajini.
Međutim, u članu 109. u pretposlednjem stavu se kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini vršenje pojedinih poslova iz okvira svojih prava i dužnosti i preneti joj sredstva za te poslove.
Dakle, bilo je moguće doneti zakon kojim bi Republika Srbija poverila autonomnoj pokrajini sasvim konkretne poslove, ne nadležnosti, nadležnosti ostaju u Republici Srbiji, ali poslove iz tih nadležnosti, da ne bi Republika Srbija duplirala svoju birokratiju ili ako bi procenila da se to preko pokrajinskih organa lakše može obaviti, pa da se ti poslovi povere pokrajinskim organima. To je suština ustavne odredbe.
Vi ovde direktno donosite nešto što je protivustavno.
I na kraju, za one koji su možda suviše ozbiljno shvatili Branislava Ivkovića: znate, može čovek nešto da ne zna, ali kada ne zna, onda treba da sedne, a ne da se hvali kako nije želeo da čita knjige iz te oblasti. Ne da se hvali svojim znanjem.

Kada neko za ovom govornicom kaže da su isto unitarizam i centralizam, to je identično kao kada bi vas neko ubeđivao da su auspuh i akumulator ista stvar. Tako vam je isto kada Branislav Ivković kaže da su centralizam i unitarizam ista stvar. Ja nemam vremena i strpljenja da vam svaki dan držim politička predavanja, sami nešto naučite. Ko ne nauči, kako sme da se javi za reč i da izađe za govornicu?