Dame i gospodo, povodom ovog amandmana skrenuo bih pažnju na još jedan problem koji se pojavljuje u ovom DOS-ovskom omnibus zakonu. Amandmanom narodnog poslanika Dragoljuba Stamenkovića traži se brisanje stava 2.
Ja bih izneo jedan dodatni argument. Taj dodatni argument bazira se na očiglednoj koliziji. Protivrečnost pravnih normi iste pravne snage, tzv. kolizija, najčešće se javlja kad je reč o odnosu između dva posebna zakona. U jednom zakonu postoji jedna odredba, u drugom druga, po istom pitanju, međusobno se njih dve isključuju - ili može da se primeni jedna, ili druga. To je kolizija.
Kolizija može da se desi i unutar istog zakona. Član 7. reguliše na jedan način određeno pitanje, u članu 37. to isto na neki drugi način, koji isključuje onaj prethodni. To je moguće tamo gde su pisci zakonskog teksta pravno nepismeni, nesposobni, ne vode računa o elementarnim pravilima pravnog normiranja.
Međutim, u ovom zakonskom projektu kolizija se javlja u jednom članu između dva stava. Prvim stavom određuje se nadležnost autonomne pokrajine. Kaže se: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast samostalnog obavljanja umetničke i druge delatnosti u oblasti kulture vrši nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje ova oblast."
U prvom stavu govori se o nadležnosti pokrajine, a drugim stavom kaže se: "Posao iz stava 1. ovog člana vrši se kao poveren."
Ja nešto besmislenije odavno nisam video, iako sam se za ovih godinu dana zaista navikao na mnoge nonsense u zakonskim projektima koji su izlazili pred ovu skupštinu.
Šta je ovde bilo logično - autonomnoj pokrajini se poverava vršenje tog i tog posla, a ne - autonomna pokrajina to i to vrši, to i to obavlja, a onda sledećim stavom - taj posao ona obavlja kao povereni posao, ili ga vrši kao povereni posao.
Ovo teško da se može desiti studentu koji na prvoj godini piše seminarski rad na pravnom fakultetu, a kamoli nekome ko pokušava da se predstavi kao pravni stručnjak.
E sada, zašto posebno ovaj problem potenciram i zašto sam posebno došao da ga ovde obrazlažem, kada stigne taj amandman na raspravu. Zato što se i po ovom članu zakona vidi sva neozbiljnost sa kojom ste pristupili celom poslu. Niti ko šta čita, niti ko o čemu razmišlja. Zakukao Čanak iz Novoga Sada, ucenjuje da će odreći podršku Vladi Srbije. I, da se smiri Čanak, prihvata se sve što Čanak napiše.
Šta Čanak može u svojoj glavi da smisli, to tri traktora ne mogu da povuku, ljudi. A vi ste ovde da izglasavate ono što vam Čanak napiše, bez čitanja.
A s druge strane, svesni ste kakve sve protivustavne stvari radite, i zbog toga sprečavate funkcionisanje Ustavnog suda. Zbog toga godinu dana Srbija nema Ustavni sud.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova odredba zakonskog projekta ne samo da je besmislena, nego je i veoma opasna, ukoliko ovakva kakva je uđe u pravni promet. Ovde se zbrda-zdola ređaju raznorazne nadležnosti koje se protivustavno pripisuju AP Vojvodini.
Jedna od tih nadležnosti je nadležnost kontrole poslovanja izdavačkih i drugih organizacija koje se bave štampanjem i izdavanjem publikacija. Isprobana je u praksi do 1988. godine. Da iz toga izvučemo neke pouke. I pod komunističkim sistemom nisu svi delovi prethodne Jugoslavije bili u istoj meri totalitarizovani - smatralo se da je Slovenija relativno slobodnija od ostalih sredina tadašnje Jugoslavije, da je u Srbiji ostvaren neki pomak u oslobađanju javne misli, govora, izdavačke delatnosti itd.
Nije bilo slobode štampe, ali su knjige bile prilično slobodne, osim što su nama, nekolicini, redovno zabranjivali ono što štampamo. Međutim, u Vojvodini je režim po ovom pitanju bio isti kao u Bosni i Hercegovini pod Brankom Mikulićem. U vreme Boška Krunića, čak je jedan profesor Novosadskog univerziteta, zbog članka u "Književnim novinama", objavljenog u Beogradu, osuđen na dva meseca zatvora.
Zašto je taj tekst objavljivao u Beogradu? Zato što nije imao gde takav tekst da objavi u celoj Vojvodini. Režim Boška Krunića i Živana Berisavljevića je bio isti kao režim Dizdarevića, Mikulića, Pozderaca u Bosni i Hercegovini.
Mi se, izgleda, ovim zakonom vraćamo na tu situaciju. Jedan će kriterijum biti primenjivan u ostatku Srbije u ovoj oblasti, a drugi kriterijum u Vojvodini. Ili će intelektualci iz Beograda bežati u Vojvodinu da štampaju svoja dela, moguća je i takva situacija. Ne znam unapred ko će biti liberalniji, Čanak ili Đinđić. To se nikada ne zna. I jedan i drugi imaju veoma izražene autokratske sklonosti. Ili će intelektualci iz Vojvodine bežati u Beograd da objavljuju svoja dela, da ne bi dolazili pod udar ovakve zakonske odredbe kao sredstva u rukama ljudi koji su spremni po svaku cenu da sprovode svoju volju i nauštrb gašenja slobode misli i intelektualnog stvaralaštva.
Naravno, postoji takav zakon. Taj zakon je donet na nivou cele Srbije, da bi intelektualno stvaralaštvo bilo zaštićeno i obezbeđeno u svim delovima Srbije. Na svu sreću, u proteklih deset godina, koliko me sećanje služi, mi nemamo nijedne zabranjene knjige. Zabranjivane su novine u dva-tri sporadična slučaja. A i to protivzakonito.
(Žagor.)
Samo dva-tri sporadična slučaja. Zabranjivane su novine, nego vi ne znate šta znači zabrana novina. Vi mislite da je finansijsko kažnjavanje vlasnika i urednika zabrana novina. Nije. Zabranu novina izriče okružni sud u krivičnom postupku. U krivičnom postupku! U skraćenoj varijanti krivičnog postupka.
Dobro bi bilo da čovek dođe do situacije da i to jednom u životu iskusi. Bar bi onda imao dokaz da je nešto u životu stvarao, pa mu je to neko zabranjivao, zato što je bilo vredno, jer ne pamtim nijedan slučaj da je pod komunističkim režimom zabranjena bezvredna knjiga. Samo su vredne knjige zabranjivane, a bezvredne su štampane u desetinama hiljada primeraka.
Mnogi od onih koji su sada vaši zakleti privrženici ili istaknuti članovi su učestvovali u tome. Zato... (žagor). Možete da dobacujete do mile volje. Ovo ne govorim zbog vas. Ovo govorim zbog šire javnosti. Meni je svejedno šta vi o tome mislite ili šta ćete vi dobacivati. Širu javnost alarmiram i po ovom pitanju, da se ovde stvaraju različiti uslovi intelektualnog stvaralaštva, pre svega publikovanja onoga što je rezultat intelektualnog stvaralaštva.
Zašto jedna vrsta kontrole u Vojvodini, a druga vrsta kontrole u ostatku Srbije, i to baš po pitanju izdavanja publikacija?
Zašto ovde neko od vas ne izađe da to objasni?
Koji je to razlog koji sada treba jednom malom feudu i njegovom vlastelinu...
(Predsednik: Vreme)
... da stavi u ruke bič nad intelektualnim stvaralaštvom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakonskog projekta, omnibusa, kako ga vi nazivate, pokazuje da dosovska vlast apsolutno ne mari za ono što je obećala u svom predizbornom programu. Vi ovde uvodite, reafirmišete, obnavljate jedan kruti, etatistički i birokratski koncept školstva. Vi ovde nagoveštavate da će autonomna pokrajina utvrđivati mrežu srednjih škola, umesto da idete u reformu već postojećeg Zakona o srednjem obrazovanju i omogućite institucionalno uvođenje i privatnih srednjih škola, pored državnih, i slobodu formiranja srednjih škola pod određenim uslovima. Vi se držite mreže i ne date ništa van mreže. To je birokratski koncept.

Dalje, ovde se kaže da će pokrajina sama osnivati srednje škole i određivati njihovu mrežu. Znači, na taj način izlazi iz srpskog sistema. Ako će za ostatak Srbije postojati jedna mreža, jedan sistem, a za pokrajinu druga mreža i drugi sistem, koji će faktor to ujednačavati? Taj faktor ne postoji.

Dalje, ovde glumite da popravljate položaj pripadnika nacionalnih manjina u sferi obrazovanja. Ništa im ne popravljate. Ono što je bila nadležnost republičkog ministra sada će biti nadležnost pokrajinskog, i ništa više. Sada će taj pokrajinski da donosi programe za jezike nacionalnih manjina. Zašto? Zašto ne dozvolite da to rade organi lokalne samouprave, na osnovu opštih okvira koje odredi Republika? Zašto bi položaj nacionalnih manjina u Vojvodini bio drugačiji od položaja nacionalnih manjina u ostatku Srbije? Zašto bi položaj Mađara u Vojvodini, ili Rumuna, Rusina, Slovaka i drugih, bio različit od položaja Bugara u ostatku Srbije, na primer? Valjda se i po ovom pitanju status nacionalnih manjina mora izjednačiti.

Ako ćemo da utvrđujemo jednak status svih nacionalnih manjina u Srbiji, onda to mora jedinstveno da se reguliše na nivou Srbije, a ne od konkretnog režima u Srbiji da zavisi u ostatku Srbije kakva će biti situacija, od konkretnog režima u Vojvodini kakva će biti u Vojvodini.

U tački 12, za koju naš narodni poslanik Cvetanović traži da se izbriše, kažete da će pokrajina sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove prosvete odobravati udžbenike i nastavna sredstva za pojedine predmete od interesa za nacionalne manjine. Vi ovde nagoveštavate sporazum. Ovo kao da je Žika Berisavljević pisao. Ovo je iz vremena samoupravnih sporazuma i društvenih dogovora.

Vi predviđate zakonom sporazum, a zamislite sada: republički ministar prosvete je iz Srpske radikalne stranke, a pokrajinski ministar je iz Čankove stranke - glavu na panj stavljam da nikada neće biti moguć sporazum. Zakon kaže - sporazum, a oni neće da se sporazumeju. Šta onda? Što niste o tome razmišljali? Ne možete vi zakonom normirati nešto što je u praksi nemoguće provesti. Oni se možda mogu sporazumeti po određenim pitanjima, ali ih ne može zakon naterati da se sporazumeju ako neće.

Ovo su vrlo ozbiljna pitanja. Ja znam da je najlakše ne razmišljati, ne čitati, dizati ruku, ubacivati karticu, pritiskati taster i gotovo. To je najlakše, a posle će se uz gusle pevati tragična sudbina srpskog naroda i vaša uloga u promovisanju te tragične sudbine.

Dalje, ovde se govori čak i o školskom kalendaru. Jedan školski kalendar će da postoji za Pokrajinu Vojvodinu, a drugi za ostatak Srbije. Šta to znači? Znači, kada bude raspust za srednje škole u Srbiji, neće biti raspust u Vojvodini ili obratno.

Šta još znači taj kalendar? Možda ćete u Vojvodini uvesti da se ide u školu i subotom i nedeljom, a u ostatku Srbije toga neće biti itd. Čitav niz neverovatnih situacija se može desiti u praksi ako se ovakav zakon usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi bilo da nam ministar pravde i lokalne samouprave objasni šta znači ovo u tački 6) stava 1. člana 14. gde se predviđa da će autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje više obrazovanje, vršiti upravni nadzor nad višim školama. U ovoj organizovanoj i sistematskoj proizvodnji haosa, tvorci ovog zakonskog projekta potpuno su ostavili po strani mnoge organske zakone koji se načelno ne dovode u pitanje ovim omnibus zakonom. Među njima je i Zakon o državnoj upravi, kako se već zove. Kako može pokrajina da vrši upravni nadzor, a Republika ne može da vrši upravni nadzor nad organima pokrajine u ovom slučaju. Ovde je pokrajinski nadležni organ najviši organ za vršenje upravnog nadzora. Posle toga može se samo voditi upravni spor. Ovde nema takve mogućnosti, da stranka nezadovoljna kroz vršenje upravnog nadzora pokuša ostvariti svoje pravo preko Republike Srbije, niti Republika Srbija ima ikakve ingerencije u vršenju pravnog nadzora.
Šta to znači? Ovde vi pokazujete da vam je namera da autonomnoj pokrajini date suverenitet. Onaj ko vrši upravni nadzor već stiče jedan element suvereniteta. Upravni nadzor je državni nadzor, a ovde je najviša instanca tog upravnog državnog nadzora pokrajina. Smešno je to, samo se vi smejte. Smejali su se i neki pre vas, pa im se osmeh davno zaledio. Ja insistiram da nam ministar ovo pitanje objasni ovde. Kako to da se predviđa pokrajini vršenje upravnog nadzora u višim školama, nad delatnošću viših škola, a odmah zatim i na fakultetima. Posle fakulteta imamo i ustanove učeničkog i studentskog standarda.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke će glasati protiv ovog, kako ste ga nazvali - omnibus zakona, jer mi srpski radikali smatramo da je ovaj zakon veoma opasan po opstanak srpske države.
Ako se ovaj zakon izglasa on neće biti ni legalan ni legitiman. Zašto neće biti legalan? Zato što će biti u suprotnosti sa postojećim Ustavom. Ne može zakonom da se menja Ustav. Ustav ovakve nadležnosti autonomnoj pokrajini nije predvideo. Ne možete vi ono što nema u Ustavu, što nije predviđeno u Ustavu, a tiče se konstitucionalnih normi, da nadoknađujete zakonom - niti možete zakonom da menjate ono što je u Ustavu formulisano na sasvim određen način.
Nije legitiman, odnosno neće biti legitiman jer niste narodu u predizbornoj kampanji obećali da ćete ovo usvajati i da ćete ovako stvari u Srbiji uređivati sa ustavno-pravnog aspekta. Trebalo je ovo da obećate narodu u predizbornoj kampanji.
Ako već ovo niste obećali i ako je ovo direktno suprotno vašoj politici i vašem programu, onda da prvo odemo na izbore, pa ovo pokažite narodu na izborima, pa ako narod ovo prihvati, narod ima pravo da izvrši i samoubistvo.
Za nas srpske radikale volja naroda je neprikosnovena. Ono nije bila ni politika Demokratske stranke, ni politika Demokratske stranke Srbije, dve vodeće stranke u okviru DOS-a. Politika te dve stranke je odnela prevagu na prošlim izborima. Ostale stranke, pored Saveza vojvođanskih Mađara, verovatno ni cenzus ne bi prešle.
Evo vam dokaza - Zoran Đinđić, 1994. godine: "Budućnost Jugoslavije je u većem centralizmu" (u rukama drži novine). On se ovde zalaže za mnogo veći stepen centralizacije od onog koji je postojao 1994. godine. Ovo je vaša politika, koju ste sve do dolaska na vlast u javnosti promovisali. Naglo ste tu politiku promenili po dolasku na vlast.
Kada u nekoj civilizovanoj, demokratskoj zemlji, dođe do nagle promene osnovnog političkog koncepta - na izbore, da proverimo.
Ovde je bilo reči o Ustavu iz 1990. godine. Taj Ustav je jedini demokratski Ustav koji je Srbija imala od Vidovdanskog ustava. Što se smejete? Vidovdanski ustav je bio demokratski Ustav. Posle toga do 1990. godine nismo imali ni jedan demokratski ustav. Ustav iz 1931. godine je bio oktroisani, nakon što je kralj Aleksandar 1929. godine suspendovao Vidovdanski ustav i izvršio državni udar.
Ustavi koje smo imali 1946, pa ustavni zakon 1953. godine, pa Ustav iz 1963. godine, pa ustavni amandmani iz 1967, 1968. i 1971. i Ustav iz 1974. godine nisu bili ustavi u pravom smislu reči. To su tzv. komunistički ustavi. Komunistički ustavi u pravnoj teoriji imaju značaj kao fašistički. Nema bitne razlike, ni po načinu donošenja, ni po političkoj ...
(Predsednik: Gospodine Šešelj, upozoravam vas na temu dnevnog reda, nije rasprava o Ustavu i istoriji ...)
Molim vas, ovo je načelna rasprava ...
(Predsednik: Načelna rasprava o konkretnom predlogu ...)
Nemojte da me upozoravate. Ovo prvo treba razumeti pa onda upozoravati. Ovo je načelna rasprava o zakonskom projektu kojim se menja ustavno uređenje Srbije. Trebalo je da upozorite Nenada Čanka kada je ovde hvalio Ustav iz 1974. godine kao demokratski, a Ustav iz 1990. napadao kao nedemokratski. To niste ni čuli pretpostavljam.
Znam o čemu govorim, a vi se malo udubite, pažljivo me slušajte, pokušajte da razumete, pa ako tada zaključite da to nije tema dnevnog reda, prihvatiću vašu intervenciju.
Šta je bilo problematično u Ustavu iz 1990. godine?
On je imao jedan feler u pogledu demokratičnosti. Da su tada raspisani izbori za ustavotvornu skupštinu, pa da je ustavotvorna skupština donela novi ustav posle perioda komunističke diktature u Srbiji, taj bi ustav bio besprekoran, sa aspekta demokratskog metoda donošenja. Međutim, taj ustav je usvajala prethodna komunistička skupština i to je problem njegove demokratičnosti. On je taj feler delimično nadoknadio izlaskom građana na referendum, ali referendum ne može biti potpuna zamena za demokratski feler ove vrste. Taj ustav je postao legitiman, u pravom smislu reči, onda kada su masovno građani, skoro sve političke partije, po tom ustavu, izašli na izbore 1990. godine i ponašali se punih 12 godina po tom ustavu. Naravno, u metodu donošenja, je bilo feleričnosti, ali one nisu toliko bitne da mogu negirati Ustav kao takav. Pošto je taj ustav relativno demokratski, dakle, nije bez nedostataka, ali je demokratski, on može da se menja samo po onoj proceduri koja je u njemu predviđena za promenu ustava. Uostalom, vi ste došli na vlast po tom ustavu. Ako taj ustav nije legalan, regularan, ni vaša vlast nije ni legalna, ni regularna. Videli ste sudbinu tog ustava po kome ste došli na vlast, i zato ga nemojte tako olako bacati pod noge.
Što se tiče koncepta autonomije koji se ovde pokušava inaugurisati, stalno se govori o demokratiji. Demokratija i autonomija nemaju nikakve veze, apsolutno nemaju nikakve veze, kao što demokratija nema veze sa federalizmom. To bi gospodin Đinđić trebalo da zna, učio je kod uglednih nemačkih političkih filozofa.
Kakve veze ima federaliziam sa demokratijom? Nikakve. Sa demokratijom ima veze, i bez toga demokratije nema, striktna podela vlasti, višepartijski sistem i neposredni parlamentarni izbori, sloboda medija... To je nešto što čini suštinu demokratiju u formalno-pravnom smislu. Federalizam i autonomija nemaju veze sa demokratijom.
Federalizam može da ugorzi demokratiju. Kako je ugrožava? Zato što inauguriše dvodomi sistem odlučivanja. Mi smo danas dobili i neki ustavni projekat gde se predviđa i u Srbiji dvodomi sistem. Time se blokira glavna grana vlasti, nešto malo ravnopravnija od upravne i sudske, a to je zakonodavna vlast. Tamo gde postoji dvodomi sistem blokira se zakonodavna vlast, ometa se. Dvodomi sistem je izmišljen u Engleskoj da bi vladar preko gornjeg doma, doma plemića, mogao da blokira donji dom, dom građana. To je suština.
Ja razumem da vi ne znate ništa o ovome, ali ja ovo zbog vas i ne govorim, ovo govorim zbog šire javnosti i, naravno, pre svega zbog onih ljudi koji su me poslali u ovaj parlament.
Vi ovde prenosite određene državne nadležnosti već postojećoj autonomiji, a na to nemate prava. Dok se Ustav ne promeni, prava na to nemate. Vi ne možete ono što je vama povereno kao nadležnost, sada kada ste skupštinska većina i kada imate vladu iz svojih redova, jednostavno da odbacite i da poverite nekom drugom. Vi zato i ne poveravate. Imali ste pravo neke poslove iz vaše nadležnosti da poverite, ali vi ne poveravate nego prenosite nadležnost. To je bitno drugačije i to ne može. Vi ovde nadležnosti prenosite. Prenosite nadležnost. S obzirom da prenosite te nadležnosti, vi zapravo pred narodom priznajete da niste sposobni da ih obavljate.
U slučaju da zaista postoji iskrena želja da se demokratizuje dalje politički sistem Srbije, demokratizacija se može vršiti kroz jačanje nadležnosti lokalne samouprave. Lokalna samouprava je demokratska tekovina. Međutim, mi smo uporedo sa ovim dobili projekat novog zakona o lokalnoj samoupravi, gde se uvodi predsednički sistem, gde će gradonačelnik da ima svu upravnu vlast u svojim rukama, neprikosnovenu i ne može skupština ni da ga smeni. Povezane su te stvari. Sve to što podnosite, celi sistem pravnih akata, pogotovo ovih organskog karaktera, govori o vašem političkom konceptu. Vaš politički koncept nije demokratski.

Da, svih 20 minuta. Šta pripadnici nacionalnih manjina dobijaju ovim zakonskim projektom? Ništa. Šta briga pripadnika nacionalnih manjina hoće li ove nadležnosti imati Đinđić u Beogradu ili Čanak u Vojvodini. Baš ih briga. To nema nikakve veze. Pripadnici nacionalnih manjina na teritoriji gde nisu većinsko stanovništvo od ovakve vrste autonomije nemaju nikakve koristi. Ovo nije autonomija za nacionalne manjine, ovo je refeudalizacija Srbije.
Gde bi bilo korisno jačanje lokalne samouprave za nacionalne manjine? U onim opštinama gde su pripadnici nacionalnih manjina većinsko stanovništvo, i to ima smisla. Ranije je o tome bilo govora, zbog situacije na Kosovu i Metohiji tome se nije pristupalo. Pošto je sada Kosovo i Metohija pod okupacijom, u Vojvodini već ima smisla, ne samo u Vojvodini nego u ostatku Srbije, u celoj Srbiji osim okupiranog dela na Kosovu i Metohiji, ima smisla jačati nadležnosti lokalne samouprave.
To je ono što bismo mogli da podržimo, a jačati nadležnosti jedne birokratske strukture ne znači ništa u procesu demokratizacije, apsolutno ništa. Hoće li se o ovim stvarima odlučivati u Beogradu ili u Novom Sadu nije bitno, ali postoji druga opasnost. Ta druga opasnost je sukob interesa političke oligarhije u Beogradu i političke oligarhije u Novom Sadu. Ti sukobi neprekidno postoje. Oni su prirodni uvek kada jedna partija drži vlast u Beogradu, a druga partija u Novom Sadu.
Zamislite sada Srbiju podeljenu na šest autonomnih pokrajina - šest Nenada Čanaka, ne želim da uvredim ni na koji način... šest Nenada Čanaka kada se međusobno sukobe u svojim interesima to i do rata može da dovede. Ovde se neprekidno govori o istorijskom smislu, i o istorijskoj osnovi vojvođanske autonomije. Istorijski smisao vojvođanske autnomije postoji u odnosu na neke tuđinske države koje su upravljale Vojvodinom do 1918, a ne u odnosu na maticu Srbiju.
Prvo, Mađari kada su se doselili u Panoniju zatekli su Srbe. Zatim, posle pada despotovine velika masa Srba se preselila u Srem, Banat, Bačku, Slavoniju, Baranju. Više decenija po padu despotovine ugarski kralj je imenovao srpskog despota.
(Predsednik: Gospodine Šešelj, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Govorim o temi, a to što vi ne razumete ja tu ništa ne mogu, zaista. Govorim načelno.
(Predsednik: Imate konkretan predlog zakona.)
Ja govorim načelno. Nema ovde ništa konkretno, ovde je sve načelno.
(Predsednik: Načelno o konkretnom predlogu. )
Ovde se govori o ovom zakonskom projektu, ovo je omnibus zakon. Ovaj zakon menja 20-30 već postojećih zakona o pravnom poretku. Jeste li pogledali to?
Autonomija Vojvodina je postojala jedan kraći vremenski period u vreme Austrougarske. Nepunu godinu dana Stevan Šupljikac je bio vojvoda, a to je inače austrougarski pukovnik, vojvoda vojvodstva Srbija. Posle njegove smrti direktno je austrijski car sebi prikopčao titulu velikog vojvode vojvodstva Srbija. To nije bila Vojvodina, to nije bila srpska Vojvodina. To je bilo vojvodstvo Srbija u vreme kada druge nezavisne sprske države nije ni bilo, jer je nezavisnost Srbije i Crne Gore priznata tek na Berlinskom kongresu. Vi sada ono što je tekovina oslobodilačke borbe srpskog naroda, pre svega političke borbe, a bilo je i oružane, Srbi su znali i na ustanke da se dižu još od vremena cara Jovana Nenada protiv mađarske vlasti - vi ono što je tekovina oslobodilačke brobe srpskog naroda ovim zakonom pokušavate pretvoriti u oruđe razbijanja Srbije.
Ne možete vi mene dekoncentrisati nikako. Možete da dobacujete sve što vam padne na pamet, baš me briga. Nema načina na koji možete da me sprečite da govorim.
Ako ne čujete, operite uši, kupajte se. Ne mogu ja o vašim higijenskim problemima da vodim računa. To mene uopšte ne interesuje.
Zato, u ovom slučaju treba upravo ono za šta se Đinđić zalagao 1994. godine - izvršnu vlast u državi centralizovati, a razvijati lokalnu samoupravu i širiti njene nadležnosti. Ono što su osnovni državni atributi, ne prenositi tamo. Šta će Vojvodini da ona kontroliše polaganje pravosudnih ispita? Polaganje pravosudnih ispita treba da bude stvar sudske grane vlasti. Ako se ta sudska grana vlasti poremeti u svom jedinstvu, propada država.
Neki su sa ove govornice, a i u široj javnosti iznosili stav - ako može Nemačka da bude regionalno uređena država (Nemačka je između čvrste federacije i regionalizovane države) i ako može Švajcarska da bude u izvesnom smislu konfederacija (mada to odavno nije u suštini), što ne bi naša zemlja? Nije se još Nemačka našla na mukama zbog svojih elemenata federalizma, zbog svoje regionalizacije.
Zamislite da neka velika sila spolja izazove te centrifugalne tendencije u Nemačkoj, kakva bi bila sudbina nemačke države? Tamo se jedna država naziva nezavisnom državom Bavarskom. To je njen zvanični naziv. Ta država, kada bi neko spolja pokrenuo separatističke procese u Nemačkoj (sad nema na vidiku te sile, sutra bi se moglo desiti), pitanje je kakva bi bila sudbina nemačke države. Švajcarska je postojala toliko decenija i vekova konsenzusom velikih sila, zato je opstala. Zamislite da su velike sile oko Švajcarske htele da podele Švajcarsku. Šta bi ih sprečilo u tom poslu? To nije nikakav argument.
U ovom slučaju, mi imamo slovo postojećeg Ustava. Taj ustav je Sveto pismo. Ustav Srbije je Sveto pismo sve dok se, na ustavom propisan način, ne promeni. Nema većeg svetog pisma od tog ustava. Naravno, vi ste svesni da ste ne samo ovim zakonom nego i mnogim zakonima koje ste doneli, direktno pogazili Ustav Srbije.
Zbog toga mi godinu dana nemamo Ustavnog suda. Vi na silu sprečavate konstituisanje Ustavnog suda, izbor sudija, iako imate dovoljnu moć da bukvalno izaberete ljude koji se isključivo vama dopadaju. Vi i od toga bežite, iako imate takvu ubedljivu skupštinsku većinu da tamo budu sve vaši poslušnici. Vi se i toga bojite i od toga bežite. Srbija nema Ustavnog suda i gde onda ovo osporavati?
Delimično se ovo može osporavati na Saveznom ustavnom sudu, gde je direktno suprotno Saveznom ustavu. Međutim, tamo gde je reč o isključivoj protivrečnosti sa odredbama Ustava Srbije, nema gde da se traži ustavno-pravna zaštita. Što ne konstituišete taj ustavni sud? Što da stručnoj pravničkoj javnosti ne izložite i rad jednog ustavnog suda, gde ćete vi bukvalno izabrati sve sudije? Što se toga bojite? Mislim da vam nije čista savest.
Pozivam vas da odustanete od donošenja ovakvog zakona, jer Srbija ima gadno iskustvo sa deobama. Setite se Balšića, setite se Crnojevića, setite se Nemanjića, gde je otac sina oslepljivao, a sin oca; setite se međudinastičkih sukoba u Srbiji 19. veka. Vi ovim zapravo otvarate vulkan u srpskoj zemlji, sa nesagledivim posledicama. Niko živ ne zna gde se ovo može zaustaviti.
Setite se da je pod komunističkim režimom Vojvodina imala i više nadležnosti od ovih. Uspela je pod tim komunističkim režimom da se potpuno odmetne, da se potpuno odvoji od Srbije. Vojvodina je učestvovala u upravljanju nad Srbijom, a Srbija nije nikako mogla nad Vojvodinom; setite se te situacije. To je po Čanku demokratija; Čanak ima svoj koncept i on ga sledi. Ali, pustite prvo Čanka da osvoji dovoljno glasova na izborima - jer, Čanak sa svojih 2-3%... i baš ga briga, on se zabavlja sada, ali vi ćete tešku političku cenu platiti ako usvojite ovakav zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo sam žurio da zateknem predsednika Vlade Zorana Đinđića i evo desio mi se taj hendikep, čim sam se pojavio u skupštinskoj dvorani, gospodin Đinđić ode.
A, zapravo, prvo sam hteo da ga pohvalim povodom njegovog ekspozea koji je išao uz podnošenje zakona o budžetu. Jer, gospodin Đinđić je zaista postigao čudo. Rasprava o budžetu je uvek rasprava o rezultatima rada Vlade i planovima za sledeću godinu, koje treba potkrepiti određenim finansijskim izvorima.
Gospodin Đinđić je postigao za ovih godinu dana nešto što Tito nikada nije postigao, iako je vladao oko 40 godina. To nisu postizali ni Titovi naslednici, a Slobodanu Miloševiću to nije padalo ni na pamet. Gospodin Đinđić je uspeo da ukine Ustav i da komotno vlada bez Ustavnog suda, jer Ustav bez Ustavnog suda ne postoji. I, kad nemamo Ustavnog suda, sve je dozvoljeno. Može se vladati uredbama, može se vladati slobodnom voljom nosilaca državne vlasti i moći.
Mi pred sobom imamo Predlog budžetskog zakona, iz koga se sa 18% predviđa finansiranje države stranim kreditima i donacijama. Odmah bih postavio pitanje - ako ste za isporuku Slobodana Miloševića dobili pet miliona dolara, koliko sada Srba treba da isporučite da biste 18% budžeta popunili isporukom živog sprskog mesa Haškom tribunalu, jer je očigledno da samo po tom osnovu još dobijate pare.
I, dobro bi bilo da se kroz budžet izrazi, pošto to nismo imali prošle godine u budžetskoj projekciji, gde planirate da potrošite onih pet miliona dolara koje ste već dobili za isporuku Slobodana Miloševića i 500.000 za isporuku braće Banović. O tome sva štampa piše. Znači, čim vaša DOS-ovska štampa piše tu nema nekog posebnog spora, a pre nego što malo detaljnije uđemo u problematiku samih budžetskih stavki želeo sam da pitam predsednika Vlade Zorana Đinđića - zašto je, posle tri dana najavljivanja, sinoć potpuno iznenada, kao grom iz vedra neba, sa Studija B skinut intervju sa Ivom Puhanićem, direktorom i urednikom zagrebačkog "Nacionala", koji je pričao o duvanskoj mafiji i o činjenici da su ga neki iz Surčina, surčinski mafijaši, zvali i nudili novac da zaćuti.
Mene sada kopka da li je to budžetski novac Srbije, nuđen Puhaniću ili je to polubudžetski novac koji su oni dobili asfaltirajući po celoj Srbiji, konkurišući svim društvenim i državnim firmama. Dobijali monopolske poslove, pa sad mogu i da zatvaraju usta. Ono što me najviše kopka je o kolikim se iznosima radi.
Vi DOS-ovci ste se hvalili cele ove godine da ste za transparentnost, a konspirativnije vlasti Srbija odavno nije imala. Država u kojoj nema Ustavnog suda nema ni ustavnog poretka, nema ni pravnog poretka uopšte, ta država nema ni demokratsku vlast. Da bi vlast bila demokratska, ona mora biti podložna kontroli.
Ko sada može vlast da kontroliše sa aspekta kontrole opštih pravnih akata? Ne može niko. Kad su i zakonodavna i izvršna vlast solidarne u donošenju protivustavnih opštih pravnih akata. Što ne može kroz Skupštinu, može kroz Vladu. Oko 80 uredbi je donela Vlada Srbije, a koje nisu u skladu sa Ustavom. Dok ste bili opozicija napadali ste Vladu samo zbog jedne uredbe, zbog antimonopolske uredbe kojom je sprovođena kontrola cena najosnovnijih proizvoda, a sada 80 protivustavnih odredbi i nikom ništa.
Nema Ustavnog suda. Dok nema Ustavnog suda meni se nameće pitanje - zašto vi uopšte izlazite sa ovim zakonom o budžetu. Što niste zakon sklopili u jednoj rečenici - Srbija ima budžet, koji formira Vlada i uredno se stara o njegovoj naplati i trošenju. To bi bilo dovoljno. Naravno, postoji još jedan trend koji nastavlja ova vlada. Nama su budžeti sve kraći i kraći.
Nama su budžeti... (Glasovi: Vaši su kraći.)
Nije budžet, Milka, ono što ti misliš da bi moglo da bude. Budžet je nešto sasvim drugo. (Smeh.)
Vama je budžet na sve manjem broju strana izražen. Zašto? Zato da se prikriju budžetski korisnici. Vi ste smislili da finansirate budžetom i poslovanje tzv. nevladinih organizacija. Njih ima više stotina u Srbiji. Do sada su se uglavnom te tzv. nevladine organizacije finansirale iz stranih izvora - CIA, SOROŠ, KARNEGI, FULBRAJT USA itd. Pošto više nema onog osnovnog razloga njihovog finansiranja iz inostranstva, jer je došlo do smene vlasti u Srbiji, Zapad više neće da daje pare nevladinim organizacijama, ali vama je naložio da ih vi finansirate.
Te nevladine organizacije polako i vama uzimaju deo vlasti ispod kontrole. Pitanje je koliko vi kontrolišete ne samo "B92". To ne možete nikako da kontrolišete. Pitanje je sada koliko već možete i državnu televiziju da kontrolišete. Jer, ona je više pod kontrolom raznih nevladinih organizacija nego pod vašom.
Čitav niz drugih državnih službi na taj način se i vama oduzima ispod kontrole, a vi ih finansirate. A, da biste ih finansirali narodu uzimate novac. Ovim budžetom vi predviđate za Nebojšu Čovića skoro milijardu. Prošle godine je bilo 500 miliona, a sada skoro milijardu i još u saveznom budžetu 500 miliona. Nebojša Čović, iako navodno nema šiptarske pobune u tri opštine na jugu Srbije, sledeće godine će imati tri puta više para na raspolaganju nego ove godine.
A, inflacija, prema vašim pokazateljima, je oko 50%. Kažu 35%. Naravno, ništa im ne verujem, jer postoje neki njihovi stručnjaci koji kažu oko 50%, a mi vidimo po cenama u maloprodaji kolika je zapravo inflacija. Sve je poskupelo četiri ili pet puta, odnosno 400 do 500%.
Međutim, nije to tema mog govora. Ministre, imaćeš ti priliku (obraća se ministru Đeliću) da se kasnije izjaniš po svim ovim pitanjima. Nije to tema mog izlaganja. Potenciram ovde pitanje finansiranja Nebojše Čovića i njegovih potreba. Naravno, ako je nešto pet puta poskupelo, po pitanju hleba, ulja, struje, i komunalija, inflacija je već 400-500%. Nešto je drugo sada ovde važno, ministre, samo malo strpljenja.
Ovde je u pitanju Nebojša Čović. Šta Nebojša Čović sada finansira kada oružanih borbi nema? Sa ovih milijardu i po Nebojša Čović finansira iseljavanje Srba iz tri južne srbijanske opštine. Tamo se već Srbi masovno iseljavaju.
Prodaju se kuće, odlaze iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Čović pare daje samo za obnovu šiptarskih kuća, za podizanje novih šiptarskih kuća i za finansiranje njihovih privatnih delatnosti. Zato mu treba sada tri puta više para nego prošle godine. To ste lepo rasporedili. Milijarda u republičkom budžetu, a 500 miliona u saveznom budžetu. Znamo da mi sada trenutno vas ne možemo po tom pitanju zaustaviti. Imate većinu da se to izglasa. Znajte, vaša vlast se suviše osilila, suviše je kabadahijska i vama će se uskoro masovno desiti ovo što se dešava Dinkiću sa hiljadu bankarskih radnika ispred Savezne skupštine. Proces je počeo i on se ne da zaustaviti.
Oni koji su pre vas bili na vlasti, bili su s vremena na vreme takođe bahati i osioni, ali su bili mala deca u bahatosti i osionosti u odnosu na vas.
Pozivam Narodnu skupštinu da se ovaj zakon o budžetu ne prihvati i da se naloži Vladi da podnese novi predlog, gde bi budžetske stavke bile uravnotežene i usklađene sa realnim mogućnostima i potrebama srpskog društva.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je vrlo ozbiljan, ali je neozbiljno ministrovo obrazloženje. Ministar se pojavljuje u ulozi čuvara ustavnosti i zakonitosti, umesto da to radi Ustavni sud. Ministar zna pouzdano, neko mu je možda negde rekao da nešto nije ustavno. Međutim, savezni poreski zakon još uvek postoji i primenjuje se. Vi ste već jednom ovde uvodili zakone o porezima koji nisu bili u skladu sa saveznim zakonom, pa ste posle nekoliko meseci u Saveznoj skupštini menjali savezni zakon da bi se prilagodio republičkom; umesto da radite obratno, da se prvo menja savezni zakon, pa da se onda republički prilagođava saveznom. Jer, po saveznom Ustavu osnove poreskog uređenja određuje Savezna skupština.
U ovom slučaju, vi teorijski imate situaciju da porez bude 23%, ako ostane savezni zakon. Možda vi pretpostavljate da će se on ukinuti, možda znate unapred da će se ukinuti, ali to nije ozbiljno pravničko rezonovanje. Dok se to ne promeni, dok ne dobijete ovlašćenje da ovde naplaćujete u okviru poreske osnovice koja je propisana republičkim zakonom, vi nemate pravo da ovo uradite.
Ali, vi ste navikli te stvari da radite. Zato ste i ukinuli Ustavni sud. Zato ometate rad Saveznog ustavnog suda. To je suština.
U principu sam za to da se objedini naplata poreza i da se obračuna jedinstvena poreska stopa na sve poreske osnovice, ne samo porez na promet. Ali, to mora biti urađeno u skladu sa ustavom i saveznim zakonom, a ne da ovde ministr nagađa da li je nešto po Ustavu ili nije. Ta ministarska nagađanja ništa ne znače. Ovde treba postaviti stvari u skladu sa ustavnom normom. Ustavna norma kaže da prvo savezni poreski zakon treba propisno da se reguliše, a republički poreski zakoni moraju biti potpuno saglasni sa saveznim zakonom.

Mene iznenađuje zašto Vlada ne prihvata ovaj  amandman, iako ima iskustvo skoro jednogodišnje primene poreskih zakona, koji su proletos usvojeni.       
Povećanje poreske stope sa 10 na 17% u uslužnim delatnostima gotovo je uništilo uslužne delatnosti, pogotovu ovaj sitni privatni sektor uslužnih delatnosti. Pošto ne mogu da podnesu toliki porez, već su mnogi odjavili radnje, ukinuli firme. Posledica je smanjivanje broja poreskih obveznika.
Danas ima mnogo manje poreskih obveznika po ovoj osnovi, brojčano, dakle u kvantitativnom smislu, kada je reč o subjektima, nego što ih je bilo pre nepunih godinu dana.
Vi ste ove godine imali uspeha u naplati poreza i popunjavanju budžeta najviše zbog toga što ste svim silama naplaćivali taj porez, čak i kad nije bilo osnova za naplatu i kada niste imali gotovo šta da naplatite. Ali, sledeće godine nećete imati poreskih obveznika, pa vam ta odredba poreskog zakona jednostavno ništa neće značiti.
Ako biste smanjili i vratili poresku stopu na 10%, što je bilo do proleća ove godine, vi biste omogućili, potpomogli biste sektor uslužnih delatnosti, da se bar malo oporavi. Jednoj pametnoj Vladi je cilj što niža poreska stopa, a što više poreskih obveznika, a ne obrnuto. Drugo, vi se ovde rukovodite principom koji postoji u Evropskoj uniji. Jedinstvena poreska stopa 20% primenjuje se skoro na sve, ali treba imati uslove da se primenjuje tako visoka poreska stopa i treba imati prethodne uslove da se sve stvari u sferi poreza na promet - dakle i trgovina, i usluge itd. - oporezuju bukvalno po istoj stopi.
Videli ste već kod ove inicijative, koja je od Vlade potekla, da se za neke robe na neke osnovne prehrambene namirnice, dve godine (na godinu ili na dve), obustavi naplata poreza. Tu ste došli u situaciju da nam je cena mesa skuplja nego u Nemačkoj.
Na sličan način vi ćete sledeće godine morati da postupite. Naravno, Vlada će vam pre toga pasti, pa će to neko drugi da radi, da smanjuje poreske stope i da ukida određene poreze bar na izvestan broj godina, da ne bismo ostali bukvalno bez svih poreskih obveznika.

Ovo je, dame i gospodo, ključni amandman Srpske radikalne stranke. Nažalost, ovde nema ministra, a hteo sam da mu ponudim, ako prihvati ovaj amandman, (ministre, ministre, slušaj malo ministre, pusti Maršićanina, on je smenjen, slušaj malo ovamo) ako Vlada prihvati ovaj amandman možemo da glasamo i za zakon u celini. Zašto? Ovaj amandman popravlja zakon i dovodi ga u sklad sa opštim društvenim interesima. Gde su ti interesi? Društvo nema interesa da se na određeno vreme oslobodi poreza na promet robe koja je uvezena. Zašto? Uvezena roba već konkuriše našim proizvođačima, pošto su veliki svetski izvoznici svoje troškove proizvodnje odavno snizili u odnosu na naše.
Gde se to najbolje pokazuje? Na primer, na ceni šećera. Uvek je svetska cena šećera bila najmanje dvostruko niža od naše domaće cene, nekada i višestruko. Svet uglavnom šećer proizvodi od šećerne trske, a kod nas je ta proizvodnja skuplja i zbog zastarele tehnologije. Vi se niste ni setili da šećer, ulje i mast unesete u ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, ali štitite prava uvoznika hrane određeujući im isto oslobađanje poreza na promet kao domaćim proizvođačima. Tu nikakve logike nema.
Koja je priroda ovog zakona? Ovaj zakon spada u red privremenih zakona, interventnih zakona, zakona koji važe za određeno vreme. Po svojoj prirodi ovo su vanredne mere zbog vanrednih okolnosti. Koje su to vanredne okolnosti koje su vas naterale na ovaj zakon?
Prvo, opala je značajno kupovna moć stanovništva, a drugo ovakve poreske stope su dovele na prosjački štap domaće proizvođače hrane. Morali ste malo da im popustite te stege, ali zašto usput stege popuštate i uvoznicima hrane koji su konkurenti domaćim proizvođačima na određeno vreme; to nema nikakvog smisla, osim što štitite klanove koji se bave isključivo uvozom.
Dalje, vi niste predvideli uopšte šećer, jestiva ulja i masti, ali niste predvideli ni dečije pelene, dečiju konfekciju i galanteriju, hranu, udžbenike i školski pribor. Niste predvideli ni sredstva za ličnu higijenu, ni medicinski materijal. Od domaćih proizvođača kod nas niko ne proizvodi aparate za brijanje. To vi koji se ne brijete verovatno zbog toga i ne znate.
Zašto ovde niste uneli električnu energiju? Osnovna stavka koja opterećuje budžet svih porodica u Srbiji je električna energija. Zašto o tome niste vodili računa? To je najjednostavnije sprovesti. Bilo bi korisno da je samo skinut porez sa cene električne energije, pa da se oseti na domaćem budžetu prilično olakšanje. Nije vam palo na pamet. Tu ne može biti nekog naročitog prikrivanja i tu uvoznički klanovi ne mogu imati velike koristi po ovom osnovu, jer se oni formiraju po sasvim drugom osnovu, tako što će odlučivati da li će se struja uvesti od skupljeg ili jeftinijeg stranog prodavca.
Mi smo imali slučaj u protekloj zimskoj sezoni da je kupovana skuplja bugarska struja umesto jeftinije rumunske zato što je neko od onih koji su taj posao obavljali u ime Vlade Srbije i Elektroprivrede imao lične koristi.
Dalje, veoma je problematično što oslobađate poreza samo lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje. Zašto? Tu vi građanima ništa ne olakšavate. Vi olakšavate samo Fondu za zdravstveno osiguranje.
(Predsednik: Vreme.)
Nema nikakve logike da se ne oslobode svi lekovi tog poreza na određeno vreme, kao i komunalne usluge. Ministar bi trebalo da se izjasni po ovom pitanju. On tendenciozno ne želi ni da sluša. Treba, ako ne prihvata, da objasni zašto ove stavke ne prihvata. Prvo, zašto ne prihvata razlikovanje hrane domaće i strane proizvodnje i zašto ne prihvata ove druge robe da dođu u isti status kao i robe koje se oslobađaju.

Dame i gospodo, gospodin Jovanović bi trebalo prvo da se podrobnije informiše kako su stvari stajale ranije, dok je SRS bila u Vladi. Porez na struju je bio svega 9%. Imali smo najjeftiniju struju na svetu, pola centa za kilovat. Imali smo dovoljno struje uvek.
Zatim, dok je SRS to kratko vreme bila u Vladi nismo uopšte imali porez na lekove. Porez na lekove vi ste prvi uveli. Nemojte onda da sabirate nešto što se sabrati ne može ili nešto što nije postojalo. Nula plus nula plus nula na kraju je nula ili, je na kraju 18, prema Čedomiru Jovanoviću.
Hvala vam iz vaše poslaničke grupe, lepo mi pomažu gospodine Jovanoviću, i vama zahvaljujem kao šefu tako konstruktivne poslaničke grupe. Prema tome ovde postoje mogućnosti.
Drugo, sada se uvozi struja, a koliko sam čuo po 2,9 pfeniga za kilovat. Umesto da uvozite iz Ukrajine po 1,4; da, iz Ukrajine, struja u Ukrajini je najjeftinija. Zašto, to bi znali da objasne samo oni koji trenutno upravljaju elektroprivredom. Koji su to lični i klanovski interesi koji njih motivišu da kupuju skuplju od jeftinije struje.
Treće, osnovno, gospodin Jovanović se po jednom osnovu poziva na međunarodne organizacije i njihove propise, obaveze koje proističu iz članstva, insistiranja Evropske unije, kada je reč o jedinstvenoj poreskoj stopi od 20%. To je dakle osnov da se poziva na njih. Međutim, sam ovaj zakon je odstupanje od onoga što spolja nameću, jer je trenutno neizdrživo.
Ovaj zakon je privremene vrednosti i privremene primene. Pošto je privremeni zakon interventni zakon, privremen po primeni, po vremenu primene, onda može biti privremen po oslobađanju domaćih proizvođača, jer je njihov položaj veoma težak. Ne možete vi sada domaćeg proizvođača da ubijete, ili vi možete, zato što on trenutno nije u stanju da podnese konkurenciju stranih i jeftinijih roba. Na ovaj način podstičete uvoznike u situaciji kada je u našoj zemlji inače uvoz prevazišao sve moguće granice podnošljivosti, a kada izvoz iz meseca u mesec sve više opada.
(Predsednik: Vreme.)
Po realnoj vrednosti izvezenih roba, nama izvoz neprekidno opada.

Vaša ideja, gospođo Mićić, je veoma dobra, lepo smišljena, ima samo jednu manu, ne može da se uklopi u poslovničke odredbe. Jer, član 85. Poslovnika je jasan. Po članu 85. nemoguće je da počne nova sednica, dok se poslanicima ne dostavi zapisnik sa prethodne sednice.
Ako se dostavi neposredno pred sednicu, moguće je da se donese odluka da se sledećeg dana raspravlja o zapisniku. Ali, pošto nama nije dostavljen zapisnik sa prošle sednice, mi i ne znamo ko je predsednik Narodne skupštine. Izvinite, vi ste za mene novi tu, ne znam koja je vaša funkcija. Ko je bio, a ko nije, to se ne zna pouzdano, jer i Novaković je bio u Solunu, a vi tvrdite da je bio ovde.
Prema tome, to pitanje me uopšte ne interesuje. Bitno mi je da Poslovnik kaže da zapisnik mora postojati pre početka sednice. U stavu 1. stoji da se pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja zapisnik sa prethodne sednice. Ovo mora da se poštuje. Ne postoji mogućnost da se ovo promeni, osim u jednom slučaju, da sada odmah promenite Poslovnik. Ukoliko je zapisnik sa prethodne sednice uručen narodnim poslanicima neposredno pre početka sednice, a nije, usvajanje zapisnika će se obaviti narednog dana sednice pre prelaska na dnevni red. Ako zapisnik nije uručen, sednica ne može ni da počne. To je logično tumačenje ove pravne norme.
Ali, pošto kod vas sve može, pošto ste navikli da sve može, može i služba Vlade Srbije da glasa, može i Novaković iz Soluna da glasa, može Jočić da krene u lov pa da ispali rafal nasumice, pa šta pogodi. Kod vas može sve. Ali, onda treba i celoj srpskoj javnosti da bude jasno kako kod vas bukvalno, sve može, bez obzira na propise, bez obzira na Poslovnik.
Moje je bilo da vam skrenem pažnju šta piše u Poslovniku koji ste vi nametnuli Narodnoj skupštini, a na vama je da srpskoj javnosti kažete: "Jeste, tako piše u Poslovniku, ali mi možemo i drugačije jer nam se hoće da radimo drugačije".

Gospođo Mićić, vi ste malopre veoma ubedljivo zastupali interes Vlade. Razumem da se Vladi Srbije žuri da Narodna skupština što pre usvoji budžet. Međutim, Narodnoj skupštini ne sme da se žuri. Narodnoj skupštini je interes da se što bolje pročešlja sadržaj zakona o budžetu, pa ako se on usvoji da bude u što kvalitetnijoj formi usvojen.
Mi ovu sednicu ne možemo još početi, jer je poslanička grupa SRS na vreme podnela amandmane na sve članove zakona o budžetu. Mi radimo i noću, za razliku od vaših službi koje ne stignu ni zapisnik da naprave. Zahvaljujući našoj ažurnosti, verovatno ćemo imati vrlo kvalitetnu raspravu o budžetu.
Nije to važno u ovom slučaju, važno je nešto drugo. Po članu 144. Poslovnika, sednica Narodne skupštine ne može da počne dok se Vlada kao predlagač pismeno ne izjasni o našim amandmanima, kao i skupštinski odbori. Znam, pouzdano, da Vlada još od jutros nije zasedala. Ne znam da li je dobila u ruke amandmane SRS, koji su negde u 9,50 jutros predati skupštinskoj službi, pa predlažem da vi početak sednice odložite dok Vlada Republike Srbije dobije naše amandmane, održi sednicu, izjasni se o svakom amandmanu i dok nadležni skupštinski odbori razmotre sve amandmane SRS.
Član 144. kaže: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su, da pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvata, a za koje da ih odbije". Aposlutno nema uslova da se sada drži sednica, dok se Vlada i odbori ne izjasne.
Vi opet možete, po interesnom principu, ovde da stavite na glasanje, pa kada dobijete većinu, da konstatujete da nije bilo prekršaja Poslovnika. Dakle, objektivno je bilo prekršaja Poslovnika i kada vi odlučite da nije bilo. Vi ne vodite računa kako će jednog dana istorija da sudi o sednicama Narodne skupštine gde ste imali većinu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ovo je jedan od tih slučajeva, gde vi mislite da su vaša bahatost i vaša većina dovoljni da se može na legalan način pregaziti pravna norma. Pravna norma se nikada ne može na legalan način pregaziti.

Nema ovde ništa novo, nažalost, ovde se sve radi po starom, samo nema Maršićanina. Ne znam kad ga pre smeniste.
Vi ste malopre propustili da stavite na glasanje moju reklamaciju povrede Poslovnika. Dobro je što ste to uradili, jer biste u protivnom prekršili član 160. na koji ste se pozivali. Vi ste neadekvatno tumačili član 160. i neadekvatno ga ovde interpretirali. U stavu 3. člana 160. se kaže: "Ako Vlada u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmotriti i bez mišljenja Vlade". Ova odredba je jasna, ovo se odnosi na zakon čiji predlagač nije Vlada.
Međutim, stav 4. kaže: "Amandman na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa Predloga zakona". Nema ovde onoga što ste vi rekli da ima, da može Vlada da se ne izjasni. Vlada mora da se izjasni o svim amandmanima na zakonske projekte koje je ona predložila. Zakon o budžetu je predložila Vlada. Podneseni su amandmani u poslovničkom roku. Vlada sada treba da se izjasni pre početka sednice. Ne kaže Poslovnik - pre početka rasprave o toj tački dnevnog reda, nego pre početka sednice.
Vi sada treba da date jednu pauzu, otprilike sat vremena, da naložite ministru Đeliću iz skupštine službe da pokupi amandmane, da trči u Vladu Srbije, da održe hitnu sednicu Vlade i da nas Vlada obavesti o svom stavu po tim amandmanima. Ali, ne da odglume. Mi ćemo saznati da li je zaista bila sednica ili ne. Ne može on da izađe, da se vrati i da kaže da je sednica bila. To ćemo proveravati. Nemojte da vam se slučaj Novaković opet ponovi.
Možete vi da se ismejavate po tom pitanju do mile volje. Znate, ne izlazim ovoliko puta za govornicu zato što se trudim da vas ubedim, nego se trudim pred srpskom javnošću da pokažem koliko beskrupulozno kršite odredbe Poslovnika. Vi meni idete na ruku takvim svojim ponašanjem. Možda i nema prenosa, dobacuje mi Čedomir Jovanović, ali ima valjda stenogram. Ako ukinete stenogram, ima pamćenje prisutnih ljudi. Legenda će se kroz srpski narod širiti, kako vi beskrupulozno kršite Ustav, Poslovnik, zakone, kako radite sve što vam padne na pamet, uzdajući se u svoju komotnu skupštinsku većinu. Bilo je i ranije komotnih skupštinskih većina, međutim, sad te ranije skupštinske većine uglavnom ne znaju šta ih je snašlo.
(Predsednik: Vreme.)
Sudeći po ovome šta vi radite, tek ćete se vi u čudu naći zbog ovakvog ponašanja.

Upućujem vas na još jedno kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Vi imate tačno određeno šta treba da  činite u članu 80. Poslovnika, stav 4, gde stoji: "Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike".
Dakle, da ste vi sada dobili 200, 300 ili 500 amandmana, onda biste morali da odlažete i dan početka sednice. Ovde ima 29 amandmana. Ne treba da odlažete dan početka, ali morate bar za jedan čas da bi Vlada razmotrila te amandmane i zauzela svoj stav o svakom od njih. Ovako ne može nikako.
Zašto vam ne saopštavam sve ove odredbe Poslovnika odjednom? Zašto reklamiram kršenje jedne po jedne odredbe? Baš zato što intimno kao opozicionar želim da vi što više kršite Poslovnik, jer je onda to sve na vašu štetu, a vi mi idete na ruku. Meni je svejedno hoće li sad početi rasprava o budžetu, za sat vremena ili za mesec dana. Sasvim mi je svejedno. Ali, vama nije svejedno, a ja vas hvatam na svakoj grešci, na svakom propustu i na svakom kršenju Poslovnika. To je ono o čemu bi vi morali da vodite računa.
To je ono gde vam komotna skupštinska većina nije dovoljna za komotno ponašanje, vi se komotno ponašate, svesno kršeći propise. Poslovnik je pravni akt, opšti pravni akt, koji ima rang zakona. Vi ga svesno kršite i na taj način pokazujete kakav je vaš odnos prema pravnom poretku.
Naravno, vi imate i mnogo teža kršenja pravnog poretka, uključujući to što ste ukinuli Ustavni sud, ali uvek dođe vreme da se polažu računi. Za sve se jednog dana polažu računi.
Ne znam, Ivkovića ste naterali da nosi žuti sako i da vam na taj način demonstrira lojalnost. Možda ćete jednog dana svi vi nositi plave sakoe, da na taj način iskažete lojalnost, ali to vam neće mnogo pomoći kada vas budemo propitivali.