Povređena su dva člana Poslovnika u zakazivanju ove sednice.
Prvo, povređen je član 196. Naravno, ovde se može govoriti o izvesnoj koliziji koja postoji u Poslovniku. Po članu 196, kad se podnese zahtev za raspravu o poverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade, ta rasprava se mora zakazati najkasnije u roku od 15 dana, najmanje za tri dana, a najviše za 15.
Mi imamo veći broj zahteva za izglasavanje poverenja, odnosno nepoverenja članovima Vlade, pojedinim ministrima. Svi ti zahtevi su podneseni u toku prethodnog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Naravno, sednice su bile u toku, nije bilo vremena da se to stavi na dnevni red, ušli smo u vanredno zasedanje, nisu ispunjeni uslovi da to bude u dnevnom redu vanrednog zasedanja, ali po prirodi stvari, trebalo je da bude u dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja, jer je to najkraći mogući rok da bi se zadovoljila ova poslovnička forma.
To danas nemamo u dnevnom redu. Ukazujem na kršenje Poslovnika. Valjda će biti u sledećoj. Nije bitno kada će biti stavljeno na dnevni red. Samo ukazujem da je moralo danas, a nije.
Dalje, prekršen je član 154. stav 2, koji kaže da po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Poslovnik nije zakon. Jeste vrlo sličan zakonu, ali nije zakon. Dakle, Poslovnik ne može da se donosi po hitnom postupku, kao što ne može ni deklaracija, rezolucija, odluka, zaključak i svi drugi pravni akti koje donosi Narodna skupština.
Vi danas stavljate protivposlovnički na dnevni red Predlog za izmene i dopune Poslovnika, iako nije reč o zakonu.
U stavu 3. stoji da je predlagač zakona dužan u pisanom obrazloženju predloga zakona da navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku, a naravno predlagač izmena i dopuna Poslovnika u svom obrazloženju nije mogao da govori ni o kakvim štetnim posledicama. On se poziva na razloge efikasnosti, brzine, ekspeditivnosti itd, što sve mogu biti lepe želje predlagača, ali nisu u skladu sa Poslovnikom. Mi moramo da se držimo Poslovnika, a ne lepih želja poslaničke grupe DSS.
Prema tome, ukazujući vam da protivposlovnički stavljate na dnevni red pod hitnom postupku, tražim da to ne ide u dnevni red po hitnom postupku, nego da ide u rednovnu proceduru.

Prvo primedba po prethodnom problemu. Narodna skupština se o mojoj reklamaciji povrede Poslovnika nije izjasnila. Narodna skupština se izjasnila samo o dnevnom redu, ali Narodna skupština može povrediti Poslovnik pa mora da se izjasni o sopstvenoj povredi Poslovnika i zato ste to morali da stavite na glasanje. To za mene više nije važno.
Zahtevam da se Narodna skupština izjasni da li je gospodin Maršićanin povredio član 28. i 99. Poslovnika kada je pitao - da li još neko od narodnih poslanika, kojima samo glavobolja služi kao dokaz da imaju glavu, traže reč. To je rekao gospodin Maršićanin i to ste svi čuli. Ako glasanjem sada ustanovimo da Narodna skupština podržava u tome gospodina Maršićanina i da on ne krši Poslovnik kada tako nešto kaže, kada nama narodnim poslanicima kaže da je glavobolja jedini dokaz da imamao glavu, onda možemo da nastavimo dalje sa normalnim radom, jer za vas DOS-ovce to je normalni rad i to je normalno ophođenje predsednika Narodne skupštine sa narodnim poslanicima.

Ponavljam zahtev da Narodna skupština glasa da li je prekršen 154. član Poslovnika. Glasalo se o dnevnom redu, a ne o mojoj  reklamaciji. Mora da se glasa o mojoj  reklamaciji po povredi Poslovnika. Vi ste bez razloga izrekli opomenu Tomislavu Nikoliću zbog toga, a vi ste pogrešili. Morate da stavite na glasanje da li je povređen član 154, jer ne kršite samo vi Poslovnik. Poslovnik može da prekrši cela Narodna skupština i svaki poslanik pojedinačno.
Koristim ovu priliku da izrazim moju duboku zahvalnost što je Narodna skupština izlasala da sam i ja jedan od narodnih poslanika kome je glavobolja jedini dokaz da ima glavu. Iskreno vam i srdačno zahvaljujem.

U skladu sa Poslovnikom tražim da ispravi sam sebe predsednik Narodne skupštine, jer nula koma jedanaest ne može da se kaže kada je reč o vremenu. U merenju vremena ne postoji dekadni sistem. Kada je reč o merenju vremena, vreme se meri satima, minutama i sekundama. Jedan sat ima šezdeset minuta, a jedan minut ima šezdeset sekundi. Tek ako idemo na manje jedinice od sekunde, to su desetinke i stotinke,  tek tamo postoji dekadni sistem.
Ako nije tačno, da onda prethodno raspravu otvorimo po ovom pitanju, pa da se utvrdi glasanjem Skupštine da li jedan minut ima deset sekundi, sto sekundi ili jedan minut ima šezdeset sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju rada parlamenta,  mora se prethodno razmotriti problem odnosa izvršne i zakonodavne vlasti. Svaka izvršna vlast, koja voli da krši Ustav i zakone, osnovnu smetnju vidi u parlamentu. Mi već imamo izvršnu vlast koja je ogrezla u kršenju Ustava. Donela je više od stotinu uredbi, od kojih je 80 protivustavno. To znaju svi. To govore i političke partije, odnosno njihovi čelnici koji su u vladajućoj  većini, pa i politička partija koja je izašla ovde sa ovim restriktivnim predlozima izmena Poslovnika.  Jedina brana, pogotovo sada kad još nemamo Ustavni sud, samovolji izvršne vlasti jeste parlament.
Umesto da se povećava značaj parlamenta, ovde nas neprekidno zasipaju izmenama Poslovnika, kako bi se uskratila prava narodnim poslanicima, i formalno i suštinski. Formalno, tako što će se poslanici maltretirati i neće moći svi da govore. Tamo gde poslanička grupa ima više od 30 poslanika ne može ni svaki poslanik po jedan minut da govori. Pa, onda - za pojedine članove samo jedan amandman iz poslaničke grupe. Sada, jedan poslanik požuri i preda, a ostali ne mogu, cela poslanička grupa može da se ne slaže sa njegovim amandmanom. Šta sad - da mu šef poslaničke grupe naređuje da povuče amandman? To ne može. Iako smo mi srpski radikali najdisciplinovaniji, ni kod nas to ne može. Imali smo Zakon o privatizaciji, ja se nisam slagao sa jednim dobrim delom amandmana, neki su povlačili, neki nisu.
Dakle, ovde se formalizuje skupštinski rad. Svaki diktatorski režim želi da spreči skupštinsku kontrolu. Svakome je osnovni argument - koliko košta skupštinska sednica. Ako je Skupština tako skupa, najbolji je način da se Skupština ukine i onda nema trošenja para. Ovde je bilo mnogo problema u radu ove skupštine. Ali, jedine probleme je pravila skupštinska većina, zato što niste disciplinovani i ne dolazite na sednice, napadate opoziciju i pokušavate čak da kaznite opoziciju što neće da vam pravi kvorum. Gde to u svetu opozicija pravi kvorum skupštinskoj većini? Onda kada nemate većinu mora Skupština da se raspušta. Vi ne smete da računate na glasove opozicije. Što računate na te glasove? Ko ste vi da računate na glasove opozicije?
U tom slučaju, umesto da vodite računa o disciplini vaših poslanika, vi kinjite opoziciju. Vi je kinjite tako što opozicija ne može da dođe do izražaja. Srpska radikalna stranka ne može da kaže šta ima. Imate skupštinsku većinu, neselektivno primenjujete odredbe Poslovnika u pogledu kazni kada je reč o opozicionim partijama, posebno SRS-u, a veoma ste selektivni kada je reč o drugim poslaničkim grupama. Nikada još nije kažnjen pripadnik vladajuće partije, ove DOS-ovske koalicije. Nikada još nije kažnjen. Nijedan još nije bio izbačen iz Skupštine.
Koliko je puta predsednik Skupštine kršio Poslovnik? Sada ćemo vam to crno na belo dati u predlogu za smenu Dragana Maršićanina, predsednika Narodne skupštine. Za dan - dva ćete dobiti. Mi temeljito i te materijale spremamo. Koliko je puta ovde ugrožavao prava narodnih poslanika? Nikoga to ne brine. Vi ste u stanju da izglasate da je u pravu kad kaže da ovde postoje poslanici koji da nemaju glavobolju ne bi znali ni da imaju glavu. Ja sam srećan i presrećan što ste vi to danas izglasali, jer to ostaje za istoriju. Pamtiće se kroz istoriju i ko je glasao za Đinđićevu vladu kada je Vlada birana.
Ovde smo imali šefa poslaničke grupe, navodne opozicione partije, koji se hvali kako on nikad nije ni opomenu dobio. Mene to odmah asocira na jedan fragment (nadam se da mi nećete upadati u reč) iz nekog dela Ive Andrića (sva sam dela čitao, ne mogu se tačno setiti iz koga): Omer-paša Latas došao u Bosnu, u carski serasker i guši pobunu. Iz grada u grad ide, ubija lokalne muslimanske feudalce, zavodi carski centralizam i u jednoj kasabi se šćućurila Fata uz svoga Muju i kaže mu: "Bogu hvala, moj Mujo, kad ti nisi nikakav čovek, jer da si neki čovek sada bi i tebe tamo streljali."
To vam je kada izađe šef poslaničke grupe neke opozicione partije...
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, vreme. Hoćete li da produžite?)
(produžiću) ... i hvali se ovde kako ga nikada DOS-ovska vlast nije kaznila, a mogao je da glasa za Đinđićevu vladu. Mislite da će se to nekada zaboraviti? Nikada se to neće zaboraviti. To ostaje zapisano u istoriji. Sve što se uradi u ovom parlamentu ostaje zapisano za sva vremena, za večita vremena i o tome treba voditi računa. Za večita vremena ostaje da ste vi nama danas izglasali da nema glavobolje ne bismo znali ni da imamo glavu. To govori o prirodi vaše vlasti.
Otkud vama potreba za stalnim restriktivnim merama? Prethodni režim ste nazivali diktatorskim, i mi smo mnogih godina, ali tom prethodnom režimu nikada nije padalo na pamet da izađe sa ovakvim projektom poslovnika, nikada. Mislim da bi revolucija nastala u Srbiji da je nekome palo na pamet da na ovaj način krivi opoziciju, iako smo dobijali batine, policija nas je iznosila, svašta se ovde dešavalo. Vi ste u stanju da napadnete opozicionu partiju zato što pribegava opstrukciji, i najružnijim izrazima da to nazovemo, i beščašćem.
Opstrukcija je osnovno demokratsko pravo. Svaki ozbiljan udžbenik iz političkog sistema o tome govori. Italijanski radikali su pre 10 - 15 godina, kada su želeli da spreče izglasavanje nekog zakona, mučili parlament tako što su redom izlazili za govornicu, čitali telefonski imenik, čitali Bibliju i šta je kome palo na pamet. Nije bilo ograničenja trajanja diskusije, jer u principu se narodni poslanik ne ograničava. Samo izuzetno se donosi odluka kada treba brzo o nečemu odlučivati, da se ograniči izlaganje narodnog poslanika, pa dok nisu popadali u nesvest čitali su Bibliju, čitali telefonski imenik itd. Taj zakon nije izglasan.
Vodite računa o nekim elementarnim demokratskim tradicijama. Znam da vas one ne interesuju. Vi ste svašta narodu obećali u izborima prošle godine, ništa niste ispunili, a godina dana se navršila i sada više nema kud. Sada više krivica prošle vlasti ne može vam biti argument ni za jedan vaš neuspeh. Koji je to zakon koji nije stigao na dnevni red Skupštine? Ima li ijedan? Nema nijedan. Možda ovaj septembarski. Jedan je u septembru podnesen. Samo zakon o radu smo dobili kao narodni poslanici i mogli smo danas već da krenemo da raspravljamo o zakonu o radu.
Zašto vam smeta kada Srpska radikalna stranka podnese 400 - 500 amandmana? Što vam to smeta? Da li ste vi zaboravili kada je Demokratska stranka podnosila 1.000 amandmana? Niste zaboravili. Pamtite. Znači, mi smo malo podneli i treba da dodamo. Sada nema više vremena izgleda, ali gledaćemo za neki sledeći zakon.
Vi ovde formalizujete skupštinski rad. Vama su u pitanju samo radni časovi. Pet sati po zakonu, pa bio to zakon o pelcovanju kokoški, bio to neki organski, sistemski zakon od izuzetno velike važnosti. Pet sati po zakonu i po poslaničkim grupama, a poslanici kako ko koga odredi. Čak za poslanike koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe kažete da oni moraju međusobno da se dogovore ili ako se ne dogovore ko se prvi javi za reč. Znači, trka do stola predsedavajućeg, pa ko prvi preda. U kom to parlamentu na svetu ima? To ste naveli ovde u vašem predlogu.
Što se tiče ovih novčanih kazni, sve vam je palo na pamet, ali nije vam palo na pamet drugostepenost postupka. Ne može u ovoj zemlji niko biti kažnjen zatvorom ili novčano, a da nema mogućnost žalbe. Čak ni u firmama, ni u privatnim preduzećima nije moguće izreći kaznu, a da nema mogućnosti žalbe na tu kaznu. Što to niste predvideli? Vi biste poslanicima oduzimali hleb, uzimali platu, jer su vam neposlušni, jer vas ne slušaju, jer govore drugačije nego što biste vi želeli i uvek je to izvor problema za ovom govornicom, a ništa drugo.

Idem na sledećih pet minuta.

Ovde nikada drugih problema nije ni bilo, ovde se oduzimaju reči, izbacuju poslanici samo kada govore ono što se vama ne sviđa. Zašto je danas izbačen Stevo Dragišić? Što je pomenuo knjigu Zorice Radović, supruge predsednika Republike. Ajde to sada da razjasnimo. Može li se to podvesti pod ovu odredbu Poslovnika da se ne smeju iznositi stvari iz privatnog života poslanika? Nije Koštunica poslanik, nigde nije zaštićen po odredbama ovog poslovnika po tom pitanju, ali kada već supruga učestvuje u pisanju Ustava, da li je to iznošenje stvari iz privatnog života, pogotovo kada su takve katastrofalne odredbe u Ustavu. Nema to veze sa privatnim životom. Od proklete Jerine pa naovamo mi smo uvek interevenisali kada su se takve stvari dešavale, a sada se u najtežem obliku dešavaju. Težeg oblika nije bilo . Niti je prokleta Jerina pisala Ustav, niti je Draga Mašin pisala Ustav, niti Jovanka Broz, da ne idem dalje.

Govorim o Poslovniku. Govorim o primerima iz prakse, kako ste i danas, kršeći Poslovnik, izbacili jednog narodnog poslanika Srpske radikalne stranke. To su primeri iz prakse. Ne govorim o Ustavu i o piscu Ustava Zorici Radović, nego govorim zbog čega je Stevo Dragišić, sada mi je ovde osakaćena poslanička grupa, izbačen sa sednice. O tome govorim. Zato me nemojte prekidati.
Šta vi želite zapravo? Da imate poslušnu opoziciju. Vi biste hteli zapravo da opozicioni poslanici dolaze u Vladu Srbije i da traže dozvolu da govore i da dobiju unapred napisano šta će da govore, pa da nauče napamet. Što ne odredite nekoga da ih preslišava da li su sve dobro naučili napamet? Ovde treba da sevaju varnice svakog dana. Sukob vlasti i opozicije treba da bude najžešći politički sukob u parlementu, jer je to prirodno demokratiji. Tamo gde nema sukoba nema demokratije. Tamo gde su svi fini, uglađeni i još se hvale, opozicionari se hvale kako su oni fini, lepo vaspitani, lepo doterani, najskuplja odela i uvek se slažu, uvek su tu negde. Ako kritikuju vlast, onda kritikuju u nekim dozvoljenim merama koje vlast propiše, pa napadaju one ružne, prljave i zle iz opozicije koji preteraju sa svojim kritikama. Ne može nikada opozicija preterati u kritici vlasti. To je osnovni aksiom demokratije. Nema preterivanja opozicije u kritici vlasti. To bi trebali da znate.
Šta je sada primitivno? Vi niste u stanju da izađete na kraj sa srpskim radikalima u skuštinskoj raspravi. Naša argumentacija je nesalomljiva. Šta je onda primitivno? Upravo je primitivno ovo što nam radite. Sve nam više skraćujete vreme izlaganja i izlazak za govornicu. To je nešto najprimitivnije. To je ispod civilizacijskog nivoa. Vlast svoju demokratičnost pre svega iskazuje odnosom prema opoziciji. Da ste vi zaista demokratska vlast, vi biste uvek opozcionim poslanicima davali prednost, pažljivo ih slušali. Ako gubite mnogo vremena neka sednice traju do ponoći, neka traju celu noć. Izmorite opoziciju. Vi još ni jednom niste pokušali da izmorite opoziciju.
Vi prvi bežite sa zasedanja. Opozicija traži raspravu, a vi bežite od rasprave. Neka rasprave budu danonoćno, neka budu i subotom i nedeljom. Još nikada nismo radili subotom i nedeljom. Ne možete reći da Skupština nije efikasna i da ne radi svoj posao kako treba sve dok se ne zakazuju noćne sednice, subotom i nedeljom, pa kada se ispostavi da ni onda ne mogu sve tačke stići na dnevni red, onda možete da tražite izlaz iz takve situacije, ali ne u represivnim merama, nego u proširenju demokratije.
Da li ste se ikada zapitali zašto su srpski radikali ovoliko za govornicom? Ovo je jedino sredstvo da kritikujemo vlast. Od decembarskih izbora nikada niko od nas nije bio na državnoj televiziji, ni u jednoj emisiji, ni na televiziji "Politika". Jedino je na Studiju B bila jedna kada je Nataša Jovanović pregazila Zaharija Trnavčevića, to je jedino gostovanje srpskih radikala.

Završavam odmah. Na BK televiziji nas nema, nigde. Vi ste opoziciju potpuno medijski blokirali i sada se čudite - pa, odakle još da daju glasa od sebe, otkud još dah života  iz ove šake koja se nalazi u Narodnoj skupštini. Sada i njih udarite po glavi, zavežite im usta. Izazovite nam glavobolju, to je najbolje. Naterajte nas da budemo svesni da imamo glavu, tako što ćete nam izazvati glavobolju.
Vi ste celoj zemlji već odavno izazvali tešku glavobolju, pa hajde još i ovoj nekolicini poslanika iz SRS koji vam smetaju, njima zadajte glavobolju tako što ćete ih maljevima u glavu, glave im porazbijati, i onda ste rešili sve probleme.
Ugnjetavanjem opozicije nikada nijedan problem nećete rešiti. Trebalo je nešto da naučite....

Prvo, to nije bio razlog za izricanje opomene. Trebali ste još jedno upozorenje.

Upravo završavam. Vi vidite da završavam i vas prosto nešto tera - hajde, opomenu, opomenu, kao da vas neko gura s leđa tamo - hajde, opomenu. Šta ima da me opominjete kad završavam i logički ako ste pratili moje zalaganje primetili ste da ....

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je dovoljno da ja samo izađem iz ove dvorane i da odmah za govornicu istrči Čedomir Jovanović i  nešto masno slaže, da iskoristi priliku da to ne mogu tog momenta demantovati. Sinoć je to bilo neposredno pred završetak jučerašnje sednice. Izjavio je, za ovom govornicom, da je tačno da se vodio krivični postupak protiv predsednika Opštinskog suda u Žabarima, ali da je taj predsednik član Srpske radikalne stranke i da je moj školski drug.
Prvo, taj čovek nikada nije bio - valjda se zove Dragan Đurić ili nešto slično, možda ću pogrešiti ime - član Srpske radikalne stranke, što smo ustanovili pregledom naše dokumentacije, a imamo veoma preciznu dokumentaciju članstva. Takođe, nikada nije bio moj školski drug, niti znam o kome je reč. Moguće je, kako su mi skrenuli pažnju naši članovi iz tog kraja, da je studirao u Sarajevu, da smo na istom fakultetu završili studije. Tu su bile desetine hiljada studenata. Tog čoveka ne mogu da se setim. Da je bio istaknutiji student, sigurno bih se setio.
Čemu onda takve laži?
Što je krunska stvar, taj čovek je, izgleda, 18 godina bio predsednik suda u Žabarima. Srpska radikalne stranka postoji već 12 godina. Kako onda može da bude član Srpske radikalne stranke?
Prethodno je Čedomir Jovanović rekao da je mojoj majci opština besplatno dala plac, što nije istina, što je laž. Nikakav plac nije nikome dat besplatno. Susedi su, uz nadoknadu, ustupili tri ara od svog placa, trojica suseda. Taj plac je pripojen placu moje majke. Pošto je reč o gradskom građevinskom zemljištu, mogao se preneti samo preko opštine. Nije bila mogućna kupoprodaja. Taj plac nije prodavan, niti je bio na prodaju, niti je bilo moguće da se proda.
Dokle ćete da se služite tim lažima? Shvatam u kakvoj ste situaciji. Protiv srpskih radikala je veoma teško boriti se kada nemate nikakvih kontra argumenata. Mi vas uhvatimo u kriminalu, u nezakonitim radnjama, u protivustavnom delovanju, mi vam otkrijemo raznorazne afere, mi vam u paramparčad oborimo i rasturimo političku i pravnu koncepciju, a vi radikalima nemate šta da kažete, osim da nas mrzite i, s vremena na vreme, ponešto izmislite, pa plasirate iza leđa, kad nismo prisutni, ili objavite preko političkog glasila "Nedeljni telegraf". Ali, u laži su kratke noge, kao i u svim ovim lažima Čede Jovanovića.

E, sada ja imam reč.

Veoma sam zadovoljan što mi vi oduzimate reč, a da ne znate ni sami zašto. Prvo, može se reč oduzeti poslaniku koji govori. Poslaniku koji ne govori, ne može se oduzeti reč. Drugo, vi ste počeli da izričete opomene poslanicima koji ne ubacuju kartice u poslaničke jedinice. Moja kartica je bila ubačena. To što vaša tehnika ne radi, to je vaš problem. Ali, vi ne možete ni zbog toga da izričete opomene, dok se ne ustanovi kvorum. Ne možete poslanike da kažnjavate za ono što se dešavalo dok kvorum nije postignut. Ali, vi kao da ništa ne znate. Ne verujem da je to u pitanju. Vi ponešto i znate, ali ste ošamućeni. Čime ste ošamućeni? Prvo, krenuli ste žestoko protiv Đinđića, protiv Vlade Srbije, optuživali ste ih za kriminal, za ubistvo Momira Gavrilovića itd.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
Držim se teme. Govorim o vašem postupku i o vašem kršenju Poslovnika.
Onda ste kapitulirali. Koštunica je kapitulirao u sukobu sa Đinđićem. Vi sad ne znate šta ćete od sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su ispunjeni svi uslovi da predsednik Narodne skupštine sam podnese ostavku, da ga Skupština ne bi razrešila.
U članu 101. Poslovnika stoji da se opomena izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine (taj slučaj nije bio u pitanju), koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč (ni taj slučaj nije bio u pitanju), koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu (ni taj slučaj nije bio u pitanju), ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora (ova dva slučaja su bila po prve dve opomene, ali po pitanju treće opomene nije ni ovo), ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica (ni to nije bilo u pitanju), ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze (u životu nisam upotrebio), ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika (ni to nije ispunjeno, jer nema sednice doke se ne konstatuje kvorum, tek kad se konstatuje kvorum, postoji sednica, kad je konstatovan kvorum, ono što je bilo pre sednice, ne dolazi ovde u obzir da se primeni).
Poslovnik se primenjuje samo u pogledu onoga što se dešava na sednici. Pošto je predsednik jutros očigledno počeo sa viskijem, pa nestalo viskija, nastavio sa konjakom, vrlo je opasno mešati konjak i viski, pa makar bili najkvalitetniji, on izgleda ne zna šta radi na ovoj sednici. Najbolje bi bilo da predsednik sam podnese ostavku, da se ne bi na prvoj sednici redovnog zasedanja najduža rasprava o njemu i njegovom ponašanju vodila.