To je tema, ovde je reč o verskim praznicima gde stvari moramo da preciziramo do kraja, da bi svima bile jasne, da ne bi bilo nedoumica i nemojte me prekidati jer nemate nikakvog razloga. Dakle, mi smo sada u situaciji da ministar prosvete Gašo Knežević, kao pripadnik sekte Jehovini svedoci pokušava da spreči uvođenje veronauke, jer nikome normalnom ne pada na pamet da i sveštenik sekte Jehovini svedoci dolazi u osnovne škole i drži versku nastavu. To je nedopustivo. To je nepojmljivo.

Mogu oni slobodno da dobacuju, meni to ne smeta, gospodine predsedavajući. Meni to ne smeta, čak mi i prija. Najviše volim kad argumentovanim izlaganjem izazovem toliki bes i revolt iz DOS-ovskih redova. Dalje, ovaj član kada bi bio preciziran i sređen u svom osnovnom tekstu, bio bi u saglasnosti sa članom 2. Zakona, ako Vlada želi da ovaj zakon bude konzistentan. Pošto Vlada ne želi i nema interesa, ispada da je naš trud uzaludan. Nije naš trud uzaludan, jer vide građani Srbije sa kolikom ozbiljnošću mi, srpski radikali, pristupamo analizi ovog zakonskog teksta i koliko je to vama DOS-manlijama zabavno. Mi nismo imali prvostepenu, prvobitnu nameru da vas zabavljamo, ali ako je vaše zabavljanje kolateralna posledica našeg ozbiljnog rada i truda, onda nemamo ništa protiv te kolateralne posledice.

Pošto se DOS-ovska većina oglušila na sve dosadašnje amandmane, koji se tiču praznovanja Svetog Save i Vidovdana, kao praznika u pravom smislu reči, mislim da je ovo sada  poslednja šansa, iako bih imao primedbi na samu formulaciju, ali je ovo poslednja šansa da ipak prihvatite da Vidovdan i Sveti Sava  budu praznici u pravom smislu reči, da se praznuju na taj način što se tog dana neće raditi u državnim ustanovama, pravnim licima, po preduzećima svih vrsta.
Kao dodatni argument, mislim da bi trebalo da se usvoji taj amandman, upravo zbog ove velike sramote koja nam je naneta na Vidovdan 2001. godine, rušenjem pravnog poretka i isporučivanjem Slobodana Miloševića zločinačkom Haškom tribunalu.
Ja ću vam pročitati, bio je jedan častan čovek u DOS-u ovde, zvao se Mirko Petrović, i on je podneo ostavku. Ako ima još časnih, ne sumnjam, ali trebalo bi i oni da podnesu ostavku, kao Mirko Petrović, jer svi vi poslanici DOS-a snosite odgovornost za postupak DOS-ovske vlade, vodite o tome računa. Ne može niko od vas da se opere od odgovornosti za ono što je DOS-ovska vlada učinila.

Ovo je obrazloženje moje podrške amandmanu. Čekajte, valjda nećete vi u moje ime da podržavate amandman? Ja podržavam amandman gospodina Pelevića i ovo je obrazloženje moje podrške, a sada bi vi hteli to isto da radite umesto mene. Nemojte. Čak i kad biste mi obećali da ćete glasati za amandman, ne bih vam to dozvolio.
Mirko Petrović kaže, obrazlažući ostavku - "Na ovaj korak odlučio sam se posle izručenja bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, Haškom tribunalu."

"Ovaj postupak Vlade Republike Srbije je po mom mišljenju suprotan Ustavu Republike Srbije i Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, koji ne predviđaju nikakvu mogućnost izručenja naših državljana. Njime su istovremeno  prekršena i osnovna Ustavom zajemčena prava pojedinca, jer se u trenutku izručenja Slobodan Milošević nalazio pod isključivom jurisdikcijom suda, bez čije odluke u ovakvom slučaju izvršna vlast nije smela da deluje. Od prvog izbora za narodnog poslanika ove skupštine 1990. godine dosledno sam se zalagao za načelo vladavine prava, jer je poštovanje tog načela jemstvo političke demokratije i temelj svakog demokratskog društva. Politika Vlade Republike Srbije koju podržava poslanička grupa DOS-a odstupila je od ovog načela i zato sam primoran da podnesem ostavku".
Jeste zadovoljni?

Kao i obično uvek loše razumete. Problem je dakle u vašoj sposobnosti razumevanja, jer da ste vi malo razumniji nego što ste inače, vi biste postupili isto kao Mirko Petrović i podneli ostavku.

Narodni poslanik Mirko Petrović je podneo ostavku, a vi ste izbegli da pročitate sa ove govornice njegovu ostavku, pa sam ja to učinio poštujući Mirka Petrovića i ono što je on, kao svoj potez, povukao posle gnusnog čina isporuke Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Naravno da je podnošenje ostavke moralno pravo svakog čoveka, ali obično to pravo koriste samo oni koji imaju moral. Mirko Petrović ovde kaže - zbog kršenja principa vladavine prava da je podneo ostavku. Vi ostali i ne znate šta je to vladavina prava, jer da znate ne biste taj čin objašnjavali principom korisnosti. Za vas bi Ustav bio svetinja i ne bi ministar pravde izjavio da Ustav nije Sveto pismo.
Ustav je najsvetije pismo i nema ništa svetije od Ustava za bilo koji državni organ. To je iznad Biblije, iznad svega, za svaku državnu instituciju. To ste morali da poštujete i morali ste prema tome na taj način da se odnosite. To što vama vladavina prava ništa ne znači, što vi odluku Ustavnog suda osporavate na osnovu toga što su konkretne sudije loši ljudi, govori o prirodi vaše vlasti, jer vi na osnovu ličnih procena kakvi su ljudi pojedinci donosite sud o državnim institucijama, nipodaštavate državne institucije, ali ova izdaja koju ste počinili na Vidovdan 2001. godine ostaće najsramnijim slovima upisana u srpskoj istoriji i vi od toga ne možete pobeći. Ne samo vi, vaši potomci će zbog toga ispaštati i u to sam ubeđen. Setite se Obrenovića.

Amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića prilika mi je da napravim jednu kratku rekapitulaciju - šta je dobro, a šta je loše u ovom zakonu, pošto je očigledno da ćete vi izglasati zakonski projekat upravo onako kako je podnesen,  uz malu izmenu prvog člana.
Dobro je što je ukinut 7.juli kao praznik. To je bila velika sramota za srpski narod, strašna sramota, ogromna sramota. Dobro je da se ta sramota ukine, jer tada nije afirmisano nikakvo pravo na samoodbranu, nego je s leđa ubijen srpski žandar, a ubio ga je komunista Žikica Jovanović - Španac. Čak kažu da nije bio srpske nacionalnosti, nije uopšte bitno koje je bio. Ali, sam datum je veoma sramotan za celokupan srpski narod.
Dobro je što je kao praznik ukinut 28. mart, iako je taj 28.mart značajan datum u srpskoj istoriji, jer su Tito i njegovi komunisti, najviše krivicom srpskih komunista, Ustavom iz 1974. definitivno ojadili srpski narod, a srpski komunisti su smogli malo snage 1988. i 1989.godine da bar delimično to isprave, pa vrate Vojvodinu i Kosovo i Metohiju pod suverenitet ove sužene Srbije. Srbija je sužena sve dok se ne prostire do Karlobaga. Međutim, taj datum, iako će ga istorija zapamtiti, nije dovoljno veliki da bi se praznovao. Zbog toga je dobro što je ukinut.
Dobro što je kao praznik uveden 15.februar - Sretenje Gospodnje. Šteta što nije kao dan ustavnosti, ali dobro je kao praznik, pa dok se ne promeni ovaj zakon. Desiće se to vrlo brzo, možda i za pola godine, u vrh glave godinu dana, pa će se onda ispraviti sve ovo što u ovom sadašnjem tekstu ne valja. Otprilike, već vidim šta će da ostane: praznik Sretenje Gospodnje će ostati, ali uz preformulisanje da je reč o danu ustavnosti. Ostaće i Božić i Vaskrs, naravno, uz neke logičke i umne izmene, kao i verski praznici drugih konfesija.
Ono što je najveći nedostatak ovog zakona je što Sveti Sava i Vidovdan nisu praznici u pravom smislu reči. Uveren sam da će nova vlast Srbije, čim bude konstituisana, ovaj ključni nedostatak sadašnjeg zakona da ispravi.

Predlažem da učešće svakog narodnog poslanika u raspravi bude 30 sekundi. To je optimalno vreme i molim vas da izglasate 30 sekundi, jer vama, DOS-ovcima, svakako nije do rasprave. Vas rasprava ne interesuje, mrzi vas da slušate opoziciju, jer vam opozicija budi nečistu sasvest. Tako da mi to maksimalno skratimo na 30 sekundi po poslaniku, da budete i vi zadovoljni, a da vas srpski radikali ne muče previše, jer vam zaista postaju nepodnošljivi.

 Čekaj Čedo, čekaj, čekaj, ode Čeda, zaustavite Čedu, čekaj Čedo...

Jeste, ali je Čeda malopre zaboravio da se našmrče, pa dođe ovde da broji moje sobe.

Nije to stav. Nemam nikakav stav prema Čedi Jovanoviću, imam samo konstataciju, koja je opšte poznata. Notorne činjenice se ne dokazuju, da li je tako? Drugo, ovog puta je bio brz i efikasan, to je dobro. Sada će verovatno i smislenije nešto da kaže, kada počne da deluje, da li je to tako, Čedo?

Čekajte malo, reč je o mojih devet soba. Što se tiče mojih soba, Čedomir Jovanović ima osnovni problem što nijedna nije bespravna. Sve su pravno, po građevinskoj dozvoli, po urbanističkoj dozvoli i čak je tehnički prijem obavljen. Za razliku od Čedomira Jovanovića, nijedna moja soba nije neuseljena. A ako mi bude trebalo, možda ću još neku sobu da dozidam, pošto se osećam u punoj snazi, ne pušim, ne pijem alkohol i ne ušmrkavam, kako se ono zove, ne mogu da se setim. Pošto me ubedio Čedomir Jovanović da zaista demokratija i parlamentarizam mnogo koštaju (kralju Aleksandru kada je ukidao Narodnu skupštinu, parlament je mnogo koštao, kao i svim drugim diktatorima), ja ću da redigujem svoj malopređašnji predlog. Umesto 30 sekundi, tražim da učešće u raspravi narodnih poslanika bude po 20 sekundi.

Vi stalno pravite cirkus od ove skupštine. Prvo, dva puta mi ne date da iskoristim pravo na repliku povodom izlaganja Milke Marinković, pa onda Čedomiru Jovanoviću dajete repliku na repliku.  Ja sam malopre njemu replicirao, a vi njemu dajete repliku na repliku. U pitanju je član 96, odnosi se na  vas. Insistiram da mi omogućite da iskoristim moje pravo na repliku ili da konstatujete zapisnički da ja jedini ovde nemam pravo na repliku i kad se ispune poslovnički uslovi. Dok sam ovde, hoćete li da komentarišete moju reklamaciju, ili čekate da odem?

Nisu nešto kazali, nego su govorili o meni. Čedomir Jovanović je rekao da sam ja kriv za neke žrtve, a Milka, šta je Milka sve ovde sasula  u ove mikrofone, to niko živ nije u stanju da ponovi.