Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imamo danas objedinjenu raspravu o šest tačaka dnevnog reda koje su u principu nespojive. Jedan set zakona, odnosno sporazuma međunarodnih se tiče dodatnog zaduživanja Srbije, a tačka koja se tiče klasifikacije međunarodnog sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan je pitanje integriteta države i nema nikakve veze sa finansijama ili ima samo indirektne veze sa finansijama. Ne razumemo zašto je ovo ovako spojeno i da li se želi kroz ovu raspravu da se neke stvari prikriju, ali dobro.
Što se tiče finansijskih zakona ja ću govoriti ukratko o dva međunarodna ugovora, zajmovima za sređivanje, odnosno modernizaciju optimizaciju javne uprave u iznosu od 69 miliona evra i o kreditu za budžetsku podršku u iznosu od 3,6 milijardi dirhama.
Prvi međunarodni ugovor, odnosno sporazum o zajmu se tiče modernizacije javne uprave između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj gde je, kako je ministar objasnio niska pristupna kamata, da se nastavlja sa modernizacijom javne uprave i da je to nešto što je kontinuitet. Imamo nekoliko nedoumica i pitanja u vezi sa ovim kreditom, a da bismo mogli uopšte da govorimo o tome da li postoji potreba za ovakvim nečim morali bi da imamo kvalitetnu analizu i kvantitativnu analizu koliko smo mi do sada para potrošili na kredite za modernizaciju javne uprave.
Tokom prethodnih 15 godina ovaj parlament je ratifikovao više međunarodnih ugovora o zajmovima za modernizaciju javne uprave koji se sigurno mere više stotinama miliona evra. Nismo čuli, ali bi trebalo da čujemo kakve efekte smo postigli tim međunarodnim ugovorima, zajmovima za modernizaciju javne uprave. Bili su raznorazni projekti, edukacije, smanjenje broja zaposlenih, povećanje, elektronska uprava itd, itd, mi i dan danas imamo stalno izgovore da nam je javna uprava neefikasna, da nam je preskupa, da je samim tim i država skupa, stalno uzimamo neke nove kredite, i imamo i dalje neefikasne javne uprave.
Da li je ovaj zajam svrsishodan, da li je potreban i kakve efekte smo do sada imali od uzetih zajmova? Koliko nas sve to košta i šta smo time postigli? Dakle, da bismo mogli da imamo jasnu sliku da li treba da podržimo ovaj sporazum o zajmu moramo da znamo šta smo do sada uradili, šta ćemo sa ovih dodatnih 69 miliona evra da postignemo. Koji su to efekti? Da li će biti boljitka kada potrošimo te pare? Da li ćemo imati efikasniju i jeftiniju javnu upravu da to bude korisno po građane? Nemamo nikakav odgovor na to, pa bi bilo vrlo svrsishodno da nam ministar kaže koju reč o tome.
Drugi sporazum o kome će govoriti jeste kredit o zajmu, odnosno ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razboj Abu Dabija za budžetsku podršku. Ministar Vujović je rekao da je iznos tog kredita milijardu dolara, a u materijalu koji smo dobili piše da je zajmodavac Fond za razvoj Abu Dabija daje zajmoprimcu Republici Srbiji iznos od tri milijarde 673 miliona dirhama, nacionalne valute Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pretpostavljam da je ekvivalent, milijardu dolara, ali prosto, ovde piše da se mi pozajmljujemo u arapskim dirhamima.
To je prva nedoumica, odnosno netačna činjenica.
Druga stvar, koja je takođe ovde vrlo sporna, ovaj sporazum o finansijskoj podršci, odnosno zajmu je potpisao ministar spoljnih poslova gospodin Dačić. Prema Ustavu i prema Poslovniku o radu Vlade, Zakonu o Vladi, jasno je određen delokrug rada pojedinih ministara i koliko znam sporazumi o zajmovima su u direktnoj nadležnosti ministra finansija, a ne ministra spoljnih poslova. Ali, to je više formalna činjenica, nego suštinska, ali i to zahteva jedno obrazloženje zašto niste vi potpisnik u ime države Srbije, nego ministar spoljnih poslova.
Treća važna stvar koja treba da se razjasni jeste, govorili ste o tome da je kamata koja će biti za ovaj zajam u iznosu od 2,25% vrlo povoljna i da je ona trenutno najpovoljnija na tržištu, mi nemamo razloga da ne verujemo, ali imam jedno dodatno pitanje. Obzirom da se pozajmljujemo u dirhamima i da je period otplate ovog duga 10 godina, odnosno posle pet godina počeka i pet godina otplate, znači do 2026. godine imamo li mi kao država i vi kao ministar finansija validnu procenu kretanja valute dirhama za narednih 10 godina. Da li će ovih 2,25% koja je u ovom trenutku povoljna kamata na kraju tog desetogodišnjeg perioda da bude povoljno po nas? Da li će taj dirham da ostane u odnosu na dolar u istom nivou ili će možda da poraste, ili će možda da padne, otkud znam, možda i padne.
Obzirom da se radi o Emiratima, zemljom koja je u ekspanziji, koja ima ogromne rezerve nafte, logično je razmišljati u pravcu da će dirham da jača i logično je razmišljati u pravcu da ćemo mi, posle desetogodišnjeg perioda da imamo mnogo veću kamatu na osnovu, odnosno mnogo veći iznos da vratimo u dolarima, ako se recimo desi situacija da dirham ojača, nego što je to ovih 2,25% kamate koja je u ovom trenutku povoljna. Pa, će možda se desiti, ja kažem možda, hipotetički će se desiti da za deset godina ono što ćemo da reprogramiramo sada sa 7% kamate, rekli ste dolarski krediti 7% kamate, da sa deset godina možda sa rastom dirhama to bude 15%, pa smo onda sami sebi skočili, odnosno napravili medveđu uslugu.
Dakle, to su sve pretpostavke, ali nam je važno da znamo da li postoji validna procena Narodne banke, Ministarstva finansija, kako će se kretati dirham u narednih 10 godina, jer je ovde zajmodavac direktno, isključivo se ogradio da će se vraćati u dirhamima, a ne u dolarima. Dakle, to su važne činjenice koje treba da znamo.
Hajde malo da prokomentarišemo i to zašto mi uzimamo kredite, kada nam tako dobro ide i kada nam je stanje u budžetu sjajno? Imamo izveštaj koji je Ministarstvo finansija i Vlada, odnosno Ministarstvo finansija predalo Vladi, a Vlada usvojila i poslala svakom narodnom poslaniku. Mi smo to dobili, izveštaj o realizaciji izvršenja budžeta Republike Srbije od 1. januara do 30. juna 2016. godine, gde piše da su prihodi i primanja ostvareni za period prvih šest meseci, u ukupnom iznosu 498 milijardi dinara ili skoro 50% od planiranog, a da je ukupno izvršenje budžeta, u smislu rashoda i izdataka za period 1. januara do 30. juna 2016. godine 501 milijarda. To je zvaničan izveštaj koji smo mi dobili od Ministarstva finansija, odnosno Vlade.
Kada preračunate 501,9 minus 498, ispada da je država Srbija za prvih šest meseci bila u deficitu, nekom malom doduše prema planiranom, od četiri milijarde dinara. Svi novinski natpisi, konferencije za štampu našeg premijera su bili da je država Srbija u prvih šest meseci u suficitu 22 milijarde, pa za prvih osam meseci 30 milijardi, evo za prvih devet meseci smo dobili, takođe zvaničan izveštaj koji se poklapa i sa onime što je rečeno u javnosti, da je suficit 28 milijardi dinara.
Prvo me interesuje, kako mogu da budu kontradiktorne informacije, odnosno ne poklapajuće da je zvaničan izveštaj da smo u minusu četiri milijarde, a na konferencijama za štampu se priča o suficitu od 22 milijarde? Dakle, neko ovde laže. Sada ko laže, to će te vi pre da nam kažete.
Takođe, nije logično činjenica da su uzimaju krediti kada smo u suficitu, valjda se taj suficit koristi ili za podsticaj privrede, ili za vraćanje postojećih dugova koje imamo, ali ako je obrazloženje da je to za reprogramiranje nekih dugova, to možemo da razumemo.
I ono što je najspornije u ovoj objedinjenoj raspravi, jeste ratifikacija međunarodnog sporazuma o osnivanju fonda za zapadni Balkan. Gospodin Dačić, je u uvodnom ekspozeu rekao, da treba da vodimo računa o terminologiji i da ovde potpisnice ovog sporazuma nisu države, već su to ugovorne strane, a ugovorne strane su Vlada Republike Albanije, BiH, Kosova sa zvezdicom, Republike Makedonije, Crne Gore, Republike Srbije, u daljem tekstu ugovorne strane.
Ugovorne strane se ovde samo definišu kao skraćenice, inače su, naravno Vlade republika koje sam pomenuo, odnosno države potpisnice ovog sporazuma i naravno da je ovo međunarodni sporazum.
Da je to tačno, piše i u obrazloženju, da kaže da je ustavni osnov za donošenje zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan sadržan u odredbi člana 99. kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore. Dakle, ovo je međunarodni ugovor između država koje sam nabrojao, a između ostalog i Kosovo se ovde tretira kao država.
Vaše obrazloženje da smo mi dali izjavu u kojoj kažemo da to Kosovo sa zvezdicom ne prejudicira stav da je to država, a inače prihvatamo da potpisujemo taj sporazum sa državama i Kosovom je potpuno smešno.
Dakle, međunarodni ugovor se odnosi samo na države. Potpisivanje sporazuma međunarodnog sa vladama pomenutih zemalja, gde su potpisnici ministri spoljnih poslova, u ovom slučaju je potpisala gospođa Joksimović, ali ne sumnja da bi ste potpisali i vi da ste bili u toj poziciji je direktno učešće Vlade Republike Srbije i države Srbije u instaliranju nezavisnosti naše južne pokrajine.
Takođe, obrazloženje kojim kažete da je to na osnovu sporazuma koji je 2012. godine potpisao Borko Stefanović, a ratifikovala ga Vlada u kojoj ste vi bili prvi zamenik, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, i da vi nemate tu odgovornost je takođe više nego smešna.
Vi ste učestvovali direktno u toj Vladi, davali joj legitimitet i glasali na toj Vladi da se taj regionalni, dogovor o regionalnom predstavljanju ratifikuje, kao što ste vi direktno 2013. godine potpisali Briselski sporazum u kome ste ukinuli institucije države Srbije na Kosovu, ukinuli organe države Srbije na Kosovu, naterali naše predstavnike da izađu na nelegalne šiptarske izbore po šiptarskim zakonima, a ne po zakonima države Srbije.
Na kraju krajeva, ja nisam čuo za slučaj da ministar spoljnih poslova jedne zemlje koja je suverena i koja smatra da je Kosovo deo njene teritorije, to znači da ministar spoljnih poslova i Kosova i Metohije, potpisuje sa ministrom spoljnih poslova tzv. „Kosova“ sporazum o osnivanju nekakvog fonda.
Ima li većeg dokaza ili većeg poniženja za državu Srbiju od stavljanja potpisa i formiranja ovakvog jednog fonda koji direktno potvrđuje da mi pristajemo da potpisujemo sporazume sa svojom pokrajinom na međunarodnom nivou, prihvatajući njenu nezavisnost.
To je onaj puzajući projekat priznavanja nezavisnosti Kosova i ta izdajnička politika je krenula od 2008. godine na dalje. Korak po korak, potpisivanjem jednog po jednog međunarodnog sporazuma i ugovora, prijemom Kosova u Olimpijski komitet, gde država Srbija nije ni na koji način reagovala, sramnim prijemom Kosova u Međunarodnu odbojkašku federaciju pre dve nedelje, a da država Srbija ni na koji način nije reagovala, gde je Španija bila protiv, a predstavnik Srbije bio uzdržan. To je najbolji mogući dokaz da je ova vlast, kao i ova prethodna, direktni saučesnik u pravljenju nezavisnog Kosova.
Ovo što imamo danas ovde mora da se povuče iz procedure jer je protivno Ustavu, jer država Srbija i njen najviši predstavnički organ Skupština nemaju prava da ratifikuju ovakve sporazume u kojima se tretira deo njene teritorije kao posebna država. Hvala.