Vi opet, naravno, činite istu stvar. Na isti način vređate i poslanike, ne mene lično, nego i dostojanstvo ovog doma, praveći te neumesne šale na sendviče, odnosno na ručak ili ne.

Gospodine Martinoviću, ja mogu, dakle, ja ću se rado u vaše ime odreći ili u humanitarne svrhe, ali, evo, možda i vama, pošto vidim da vi slabo ručate i mnogo se hvalite time kako svi drugi ručaju, u vaše ime tog dodatka koji dobijam kao zamenik šefa poslaničke grupe. Dakle, to je, da građani znaju, iznos, ja ne znam tačno, između 1.000 i 2.000 dinara na mesečnom nivou. To je otprilike ta suma.

Dakle, toliko smo slušali ovde, čuli od strane gospodina Martinovića, ja ne volim da govorim ni kada su ministri u pitanju, gde je bilo mnogo osnova da se priča i o materijalnom stanju i stvarima ili predsednik Republike ili predsednik Vlade. Nisam ulazio u te stvari, jer se ne razumem previše. Ali, vi ste ovde insistirali pet puta na toj razlici, odnosno dodatku koji dobijam kao zamenik šefa poslaničke grupe.

Znate, nisam pitao kolika su vaša primanja, po kojim osnovama vi dobijate svojih četiri ili pet primanja, mada je o tome, takođe, javnost govorila, i te kako su brujali. Tu nije reč o 1.000, 2.000 dinara, nego o stotinama ili dve stotine ili tri stotine hiljade dinara, gospodine Martinoviću.

Dakle, takvim ponašanjem sečemo, sečete granu na kojoj sedimo. Pričamo o restoranu, pričamo o ćevapčićima, pričamo o sendvičima. Zapravo, doprinosite tome da svi skupa, i ovaj dom u celini, budemo degradirani.

Što se tiče naziva, poslanička grupa može da ima naziv kakav hoće, kako se dogovore da ga daju. Znači, uopšte ne mora da znači da je to realna politička organizacija, mogu da se nazovu klub ljubitelja, ne znam, prirode, ptica selica, itd,

Ima razloga zašto je tako nazvano. Ja mislim da delatnost i moje malenkosti i mojih kolega iz poslaničkog kluba u celini gledano, upravo to doprinosi i predstavlja doprinos normalizaciji i u tom smislu spasavanju Srbije, mali, skroman doprinos, vi ste veliki, vi dajte veći, ako možete da ga date. Ali, nemojte na taj način da urušavamo ovo malo dostojanstva parlamenta. Hvala.

Zahvaljujem.

Samo da skrenem pažnju da je gospodin Martinović govorio dva minuta i 50 sekundi.

Bilo kako bilo, gospodine Martinoviću, to je isto deo tog vašeg repertoara. Odeven sam pristojno, s obzirom na doba godine. Ovde u sali u ovom trenutku ima ljudi koji su odeveni isto ili još, kako bi se reklo, komotnije od mene, nikoga od njih niste upozorili.

Vi ste lično i stranka kojoj ste pripadali dolazili u ovaj dom u atlet majicama, ne u košuljama kratkih rukava. Dolazili ste svakojako, ne samo kada ste nosili, ne znam, neke slike ili parole na tim majicama, nego i ovako. Ne znam za vas lično, govorim o vašem šefu, sadašnjem i bivšem šefu.

Što se tiče Evropskog parlamenta i prakse, kada i ako Evropska komisija, Sem Fabrici i ostali budu protestovali, uložili notu i u svom izveštaju pomenuli nedolično oblačenje poslanika u parlamentu, ja ću sa zadovoljstvom korigovati taj deo. Mislim da se vrlo pristojno i korektno oblačim, a nije ovo modna pista. Nije dovoljno staviti kravatu i sako i tašnu i mašnu, pa biti gospodin čovek i gospodin poslanik. To se, nažalost, garderobom i oblačenjem ne postiže, gospodine Martinoviću.

Dakle, za vas su direktno i za vašu praksu u parlamentu direktno reagovale evropske institucije. Na moju praksu, na moje ponašanje, na moj govor nisu. Kada budu, ja ću se, kažem, tome prilagoditi.

Apelujem na vas, ako vam je stalo, a treba da vam bude stalo, zbog ugleda ovog doma, jer ste vi većina ovog doma, vi ovakvim stvarima i ovakvim iskazima i ovakvim napadima, jer su ovo ipak napadi, da se ne lažemo, nekad su malo uvijeniji, nekada malo manje uvijeni, na nekog ko je očigledno konstruktivan i većina vaših ljudi to zna da je konstruktivno i mislim da vredi glasati nezavisno od toga ko to predlaže… Za Tijanin zakon sam bio i kad ga je predlagala opozicija i kolege desno od mene i kada ste ga vi preuzeli, poslanička većina, ja sam takođe glasao za taj zakon i ne kajem se zbog toga, kao ni za ono formiranje Komisije za ocenu od posledica bombardovanja, odnosno NATO agresije 1999. godine i za neke druge i treće stvari. Dakle, ja ne mislim mi je to minus, mislim da mi je to plus.

Priveo sam, gospodine predsedavajući.

Ispostavilo se da nije loše što sam pokrenuo ovu seriju pitanja, ali moram da ispravim i kolegu Jovanovića i neke druge. Nisam ja skrenuo sa teme nego sam se upravo držao teme i teme komunalne policije. Ne iz razloga koje smatram relevantnim, kao uostalom i niz mojih kolega sa leve strane koji su isto tako iznosili primedbe na taj zakon.

Problem je u tome što neki predstavnici skupštinske većine ovde ne mogu da podnesu kada to kažem ja ili neko koga oni smatraju potencijalno, ne znam zašto, opasnim protivnikom. Ako sam ja tako bezazlen i beznačajan i minoran, pa što se toliko trudite i ne gledate kolege, što ustajete vaš deset, ili pet, šest, sedam da replicirate, potežete i mašete Poslovnikom.

Ko je politički minoran možemo videti i videćemo na narednim izborima, kada ih bude, a još bismo bolje videli kada bi se promenili izborni zakoni, kada bi se glasalo za ime, gospodine Martinoviću i ostali kojima ne želim da pomenem ime, pa da se oni u njihovoj stranki okušaju sami ili sami na svoje ime pa da vidimo ko bi dobio koliko glasova, a ne da se zaklanjate iza lika i dela predsednika svoga sadašnjeg.

Kad smo kod tog već predsednika, gospodine Martinoviću, kada pominjete tu besmislenu temu oblačenja, dakle ja sam danas prvi put došao u košulji, uopšte ne mislim da je to nepristojno na bilo koji način, ali ovde se direktno govore neistine. Kaže – poslanik je priznao da je nepristojan samo ako mu Sen Fabrici kaže, dakle, direktno se falsifikuju, pre pet minuta izrečene stvari. Kako li se tek falsifikuju inače mišljenja i stvari kada se teže utvrđuju? Ne govorim o ovim besmislenim aluzijama o kojima neću da govorim.

Ali, gospodine Martinoviću, vaš predsednik i tada je smatrao i znao da je to nepristojno, pa su svi drugi bili, sećam se dobro te slike, svi drugi su bili u majicama kratkih rukava, on je bio u majici dugih rukava, želeći valjda na taj način da to deluje manje nepristojno. Dakle i on je smatrao da je to nepristojno.

Nemojte dvostruke aršine, nemojte se praviti veći katolik od pape, nemojte ovde tretirati neku parlamentarnu gospoštinu kada kršite elementarna pravila parlamentarizma i za to su vam čupali uši, izveštaj Evropske komisije. Hvala.

Ja mogu da zahvalim gospodinu Martinoviću što je citirao i promovisao deo mog teksta, velikog opširnog teksta na pet stranica iz nedeljnika „Vreme“ pre mesec ili dva dana.

(Aleksandar Martinović: Evo, ovo ti je tekst na pet strana, sa sve tabelama.)

To je delić teksta.

Dakle, lepo je što ste pročitali, lepo je što se edukujete, ali nije lepo i to govori o maniru ove vlasti i ove skupštinske većine, da trgate iz konteksta da loše i lažno, rekao bih zlobno predstavljate, niko se ne izruguje nikome, ja samo predstavljam, ilustrujem mišljenje, stavove različitih građana i glasača. To je vaš glasač gospodine Martinoviću, što ga se vi stidite i odričete, zašto ga se odričete? mahala je legitiman deo grada. Nekada je bio i centar grada.

Dakle, gospodine Martinoviću, to što vi pokušavate je ružno. To je jedna malo šaljiva ilustracija jednog stava. Ima i drugih, mogli ste da citirate iz istog tog vremena, iz istog tog teksta delove gde kaže gospođa da su malo tukli Borka Stefanovića i šta on ima da se smuca noću po Kruševcu gradu, dakle, po mahali, da bi Đilasa obesili tri puta. Ne jednom, nego bi ga tri puta obesili. To su takođe vaši glasači gospodine Martinoviću. To je mišljenje.

Prenosio sam i stavove na svoj račun, ako je to taj tekst, ima ih šaljivih i glupih i smešnih i pravednih i nepravednih stavova i komentara i na moje ime i lik u istom tom tekstu gospodine Martinoviću. Više ili manje smešnih, i da mnogo priča, jeste vlah, nije vlah, itd.

Znači, to je tekst gospodine Martinoviću, ozbiljan analitički tekst sa par šaljivih ilustracija. Dakle, nemojte pokušavati da zamenjujete teze. A ovim raznim bivšim julcima i njihovim pokušajima da budu zlobni, na to neću ni da se osvrnem. Vama se osvrćem i vama odgovaram samo zato što ste predstavnik vladajuće većine jedne ozbiljne stranke koja do duše, neće biti tako dugo tako vladajuća i ozbiljna ako ima takve predstavnike u Skupštini. Hvala.

Ja znam da to vama teško ulazi u glavu, gospodine Martinoviću, ali ja ne izmišljam ni brojke, a kamoli ličnosti i dijaloge. Ja kažem ono što mislim i kako mislim, prenesem ono što čujem ili što moji istraživači čuju i zabeleže. Vi ste se fiksirali za taj jedan slučaj.

Uzgred budi rečeno, kada bih ja zbilja mogao, prvo hteo, a i umeo da tako izmislim te dijaloge i te likove, pa ja bih bio kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, ne bi se ovde sa vama gnjavio i maltretirao u ovome domu.

Dakle, hoću da kažem, takvi likovi, kao što postoje u Srbiji, to ne može lako da zamisli ni najveća književna i umetnička mašta, to je naša realnost, to je i vaša realnost. Daleko od toga, jasno je meni zašto vi ovo potencirate, gospodine Martinoviću, dakle daleko od toga da ja potcenjujem birače, kada za nekoga glasa milion i po ili dva miliona ili milion i 800 hiljada ljudi, ja to nemam pravo da potcenjujem, ja ih uvažavam, ali među njima ima naravno i takvih upravo kao što sam citirao, ima i nekih drugih, ni to nije sporno. Ali, problem je u tome što se vi brinete, ali nema razloga za tu brigu, ali zato svi ovi napadi na mene ovde, ne samo danas, nego svih ovih dana ili meseci koliko se ja pojavim ovde, to vama smeta, a ne to koga predstavljam. Vi se vi plašite od nečega što ja govorim, što bi moglo da dopre do ušiju vaših birača, da ono što ja govorim zapravo misli dobar deo simpatizera SNS kada je reč o tim stvarima, od EU, Rusije, stava prema Kosovu itd. To vas žulja, gospodine Martinoviću. Zato me ovde napadate, zato me ovde ponižavate i gazite i vređate na različite načine, od toga što je jedan vaš, kako sam ga nazvao, pobratim, ako ne brat blizanac politički, onda pobratim, ovde …(ne razume se) ne samo moje nacionalno opredeljenje, nego i pol i oblačenje, kaže - ako je uopšte muško.

Dakle, sve je u pitanju, zato što je potrebno ovde razmazati da se ne bi neko od vaših birača zapitao, stavio prst na čelo i rekao, pa čekaj možda taj čovek stvarno, možda ima nešto u tome što taj Đorđe govori, makar šta god bio, Vlah, ne Vlah, muško, žensko, kako god se oblačio ili ne oblačio. To je problem, gospodine Martinoviću, a ti dijalozi su stvarni, nisu izmišljeni, dakle to su ljudi koji postoje i koji glasaju za vas, kao i neki drugi, naravno. Hvala.

Samo skrećem pažnju da je gospodin Martinović govorio preko tri minuta, tri i po minuta skoro.

Zato što građani treba da znaju da je replika dva minuta, a gospodin Martinović koristi uvek preko tri, tri i po itd. Nije problem, meni sigurno ne biste toliko dozvolili, ali ni ne treba mi.

Dakle, još jednom moram da kažem i tu nema pomoći, ne izmišljam ni jedan dijalog, to su stvarno živi ljudi. Ali, sve ovo što je rekao sada, i postojeći ljudi i vaši glasači, ima svakojakih među raznim glasačima. Nažalost, to je ono što jeste problem, iako ja pokušavam da ukažem, ali slabo to ko čuje, da se mržnja, omraz širi, širi se iz centra političkog, iz epicentra i po periferiji i to neće biti lako vratiti. Ovi incidenti, ovi napadi na lidere opozicije, nezavisno od toga da li se ja sa njima slažem ili ne slažem, recimo što je bilo u Šapcu neki dan itd, verbalno i svako drugo nasilje prema pripadnicima opozicije, isto je simptom toga.

Dakle, to je problem. Meni na pamet ne pada, ali to namerno kažete da se ismevate sa građanima, ima raznih, pa ja, i vi se toga plašite, kao što rekoh, zato me i napadate, ja računam na deo vaših birača gospodine Martinoviću. Zato me i pljujete ovde, zato me gazite ovde. Na neke razumne, normalne ljude koji su zavedeni bili u nekom trenutku, pa su poverovali u ono što ste pričali vi ili vaš prethodni lider, zato sam ja ovde meta, zato vi stalno naglašavate to kakvi su po meni, ne znam, glasači iz SNS.

Ja sam, uostalom, pola takav kakav… ja navijam za Zvezdu, a njih nazivaju, je li tako, Ciganima, nemam ni ja pola ili ne znam koliko zuba u glavi, znači ja sam običan prosečan građanin Srbije, ništa bolji od birača jednih i drugih i trećih. Često živim kao… kako živim i funkcionišem, niti gde se jurcam i pokušavam da stignem, živim zapravo teško uprkos svojoj slici koja se stvara o meni kao nekom tajkunu, bogatašu i profiteru.

Dakle, gospodine Martinoviću, to je slika koju vi zapravo iz straha i brige, neosnovanog, preteranog, da vam kažem, straha stvarate o meni da biste me ogadili kod normalnih, ne kod svojih birača, kod normalnih građana Srbije, nije bitno čiji su birači.

Što se tiče popularnosti, završavam time, to je jedan kriterijum, to je srednja ocena. Dakle, to je srednja ocena, gospodine Martinoviću, ne znači da bi na izborima ja dobio više glasova od ovih svojih kolega, ali videćemo na kraju balade. Dakle, srednja ocena, ali sa druge strane šta je problem, da se vi ne brinete da bih ja mogao dobiti neku pozitivnu ocenu od vaših birača, ne biste me vi ovde napadali. Taj bolji prosek u odnosu na moje kolege iz opozicije, pa to je upravo ono što su mi vaši birači dali i zato me sad ovde pljujete i predstavljate mene kako ja njih ponižavam i pljujem. Ni jednu repliku nisam izmislio, ni jedan dijalog nisam izmislio, mogu da vam dovedem ljude, svedoke, žene koje su anketirale te ljude, možda je nešto čak i snimljeno na traku gospodine Martinoviću. Ali, to vama ne ide u glavu ili se pravite da vam ne ide u glavu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da je bilo ovoliko razumevanja za mišljenje i stavove opozicije i prava da dobije reč, verovatno sada ne bismo imali i prazan ovaj deo sale, ali svejedno ja pohvaljujem ovaj gest predsedavajućeg koji je omogućio ovu široku repliku. Ja ću svoj doprinos dati time što ću pokušati da završim, odnosno da ne nastavljam, ukoliko ne bude baš nešto strašno brutalno, što zavređuje odgovor.

Dakle, mislim da smo u ovoj raspravi, možda delom suvišne, a možda delom i potrebne, pokazali nekoliko stvari. Gospodin Martinović ne može da shvati da neko stvarno ne želi da izmišlja, nego prenese onako kao što čuje i kao što ljudi glasaju. Ja nisam srećan zbog raznih rezultata u tim istraživanjima, uostalom za predsedničke izbore naše istraživanje je objavljeno u istom tom vremenu koje hoćete, koje držite u ruci, i pokazivalo je da Aleksandar Vučić ima preko 50% podrške i nisu bile srećne moje kolege i prijatelji zbog tog nalaza. Broj 52, 53% otprilike, čak je i vaš predsednik to negde registrovao, taj nalaz.

Nekada se pogreši, ali generalno namera je dobra i objektivna. Ono što vas žulja i to se vidi sada iz ovoga, vi deseti put pokušavate da me predstavite kao nekoga ko satanizuje vaše birače. Jasno je šta je namera, briga ili strah da bi do nekog od njih moglo dopreti to da taj Đorđe što govori nije tako besmisleno i zapravo i dobronamerno i u osnovi tačno i da je to vrlo blisko onome što ste vi govorili ili barem svojim biračima govorili doskora ili svojevremeno, kada ste se borili da dođete u poziciju na kojoj se sada nalazite.

Dakle, to je suština ovih napada. Ne karikiram ja vaše birače. Ima ih raznih, ali činjenica je da ima i takvih, kao što je činjenica da najveći deo vaših birača, to sam u prošlom broju „Vremena“ objavio, kada vas i to zanima, ne zna kako se zove gradonačelnik Beograda, upravo najveći broj simpatizera koji su glasali za njega, odnosno za SNS na poslednjim gradskim izborima. To je činjenica, a više znaju ovih iz opozicije.

Ja ne mislim da živim teško. Ja samo kažem da nisam taj tajkun ili taj profiter kao što mi se ovde predstavlja. Živim kako živim, sigurno ne bolje ili mnogo gore od većine građana ove zemlje, ne žalim se. Ali vam kažem da pravite jednog pogrešnog foto-robota, vratiće vam se u jednom trenutku o glavu, ubiće se i ta arogancija koju ste demonstrirali ovde u Skupštini, ne prema meni samo, nego pričam o čitavoj opoziciji. Mislim da oni greše što nisu ovde, ali ne mogu im zameriti jer je činjenica da su trpeli često, i moje kolege i koleginice ovde iz moje poslaničke grupe. Šta ste samo radili gospođi, vi ili vaš pobratim politički, šta ste radili gospođi Sandi Rašković Ivić, jednoj ozbiljnoj gospođi, dami i predsedniku i šefu moje poslaničke grupe. To je sramota bilo, gospodine Martinoviću. Vi ste prvi trebali na to da reagujete, čak iako vi to niste izrekli.

Zahvaljujem.

Ja sam nameravao da ovoga puta preskočim pitanje i da omogućim Vladi i ministrima, koje sam pitao, da pripreme pismene odgovore, ali, nažalost, bukvalno nekoliko dana nakon što sam ja uputio ova pitanja stiže, ne demant, nego potvrda njihove opravdanosti i zabrinutosti koji sam ja u tim pitanjima izražavao. Mislim tu i na ova pitanja koja sam postavljao ovde na ovom mestu, ali i ono što sam direktno govorio predsedniku Republike i predsednici Vlade kada su bili ovde u Skupštini. Dakle, adresa je ista – predsednik Vlade, predsednik Republike i Ministarstvo spoljnih poslova.

Dakle, koliko juče mogli smo da vidimo i da čujemo da je ponovo predsednik tzv. privremenih institucija samouprave u Prištini, Hašim Tači, podneo kosovskom parlamentu, odnosno parlamentu u Skupštini zahtev i predlog rezolucije za pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe republici Kosovo.

U tri tačke, Tači predlaže tu rezoluciju, moram da citiram: „Da Albanci iz dve-tri opštine budu deo dijaloga Beograda i Prištine, da predsednici njihovih političkih partije budu deo prištinskog tima za dijalog, da smatra Tači da se tim predlogom poštuje politička volja Albanaca iz ovih krajeva Srbije, izražena na Referendumu 1992. godine o pripajanju Kosovu, a potvrđena ta volja potvrđena borbom tzv. „oslobodilačke vojske“ za Preševo, Medveđu i Bujanovac“, itd.

Kaže: „ Tači smatra da taj zahtev, dakle zvanični zahtev za pripajanje ovih opština „republici Kosovo“, da će ti zahtevi pomoći dugoročnoj stabilizaciji regiona i doprineti uspostavljanju, pazite sad, dugoročnog mira u regionu i otvaranju novom poglavlja u odnosima između Beograda i Prištine“.

Jasno vam je, drage kolege, dragi građani, koji ovo čujete, šta stoji, šta je smisao ove provokacije Hašima Tačija. Jasno vam je da je to direktna reakcija. Ja to bar tako vidim, na popustljivosti, na tešku razumljivu popustljivost i snishodljivost vrha naše države, bez obzira na obrazloženje kojim se ta popustljivost pravda, jer kada se takvim elementima, da ne kažem nešto drugo, kakve predstavlja Hašim Tači i njegovi saborci u Prištini, kad im se da mali prst, oni naravno odmah posežu i za rukom i čitavim telom.

Dakle, kada sam ovde upozoravao da je državni integritet i suverenitet kao čarapa i to kada krene da se para i da se popušta, tu nema kraja, samo stižu novi i novi zahtevi. Dakle, izražena i u ovom Domu popustljivost i spremnost ne na dijalog, dijalog nije sporan, nego na teritorijalne ustupke pod mutnim imenom razgraničenja, samo je ohrabrila te elemente, radikalne elemente u Prištini i sad stižu i ovi zahtevi, dakle ne samo što žele čitavo Kosovo za sebe nego zapravo sada traže i deo teritorije i teritorije centralne Srbije.

Dakle, ako je moguće, ako postoji politička potvrda onih upozorenja koje sam ovde izricao, i za koje sam siguran da nisu usamljena bez obzira koliko ja sada ovde trenutno sedim sam, onda sam siguran da su ovakve izjave, a ima ih mnogo sa strane predstavnika Prištine više nego dovoljna potvrda razumnosti i opravdanosti tih mojih dobronamernih upozorenja.

Da vam se ne dogodi samo još mnogo radikalnije i drastičnije, ono što vam se upravo dogodilo na primeru Crne Gore, gde sam takođe sa ovog mesta upozoravao i tražio neku reakciju Beograda na teške provokacije Vlade Crne Gore i njenih visokih predstavnika, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesima države Srbije. Te reakcije nije bilo, a onda je na kraju crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova zvalo našeg ambasadora, uputilo mu demarš i protestvovalo.

Dakle, umesto mi da protestujemo, protestvovali su oni i prozivali našu Vladu i našeg ambasadora.

U tom svetlu, dakle, podsećam na taj presedan, plašim se da vam se sa Prištinom ne dogodi još nešto mnogo, mnogo gore. Hvala.

Moje pitanje ide na adresu predsednice Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, ali s obzirom da u ovoj zemlji predsednik Republike odlučuje čak i o kanalizaciji u Borči, tako da ova tema i ovo pitanje ne može da prođe bez njega. Dakle, formalno gledano, pitanje ide na adresu predsednika Vlade i MSP.

Tiče se izjave ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića od pre neki dan, tačnije od ponedeljka 24. juna ove godine, znači pre nekoliko dana kada je varirajući svoju omiljenu temu više puta pominjanu i više puta nabacivanu i provlačenu, ministar Dačić sada možda direktnije nego ranije rekao sledeće, sada ću to citirati – Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji. To nije kompromis.

Dakle, ta izjava ministra zvaničnika srpske Vlade i prvog potpredsednika srpske Vlade, odnosno Vlade Srbije, pogotovu kada uklopimo u mnogo toga što smo čuli prethodnih meseci od strane naših funkcionera, uključujući i predsednika Republike i ovde u Skupštini kada je dolazio i držao ekspoze, uklapa se u taj jedan, rekao bih, problematičan trend, gde Srbija ide i nudi i moljaka za nešto što ne da nije kompromis, nego je, sve i kada bi bilo prihvaćeno, jeste jedno bolno i ponižavajuće rešenje, naravno i neustavno, odnosno protivustavno rešenje i pri tome način na koje se to pitanje, odnosno ta tema postavlja i taj predlog iznosi, zapravo devalviraju i onako već loše i nepovoljne pozicije države Srbije po pitanju KiM.

Da to nije ustaljeni slučaj ili mišljenje jednog makar visokog funkcionera, pokazuje par dana ranije pre izjave ove Ivice Dačića i sam Aleksandar Vučić koji je prilikom posete Belorusiji izjavio sledeće – želja je mnogih da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da za uzvrat ne dobije ništa.

Prvi delovi izjave i Ivice Dačića i Aleksandra Vučića su nesporni, ali ovaj dodatak koji sada već redovno ide iz te izjave, zaista, najblaže rečeno izaziva sumnju.

To je otprilike ovako, ne otprilike, nego doslovno, mi nećemo da priznamo nezavisnost Kosova, pa onda zarez ili crtica, ako ne dobijemo nešto za uzvrat i to se ponavlja.

Ja postavljam pitanje čelnicima ove zemlje koji vode politiku u državi Srbiji, u ovom trenutku, sviđalo se to nama ili ne šta je ta kompenzacija u ime koje su oni spremni da priznaju nezavisnost Kosmeta.

Svaka jezička i logička analiza pokazuje da kada ovako kažete – mi nećemo, osim ukoliko to i to, vi zapravo kažete – mi hoćemo, priznaćemo nezavisnost Kosova, ukoliko nam date, odnosno ponudite kompenzaciju u vidu nekog razgraničenja ili ne znam čega drugog ili trećeg, možda Zajednice srpskih opština, koja je neispunjena obaveza od pre par godina kosovske, odnosno briselske strane u pregovorima.

Dakle, takav način uvođenja, takva formulacija stava, degradira politiku i poziciju države Srbije. To nije poziv na kompromis koji načelno svi držimo, koji svi hoćemo i priželjkujemo, nego je zapravo, rekoh, urušavanje već ionako nepovoljnih pozicija države Srbije i glasno i jasno izražavanje stava i spremnosti da se nezavisnost Kosova prizna pod uslovom određene, ne znamo tačno još uvek, zvanično ne znamo koje i kakve kompenzacije.

Kao što rekoh više puta, ne samo sada, to je neprihvatljivo, neustavno i kontraproduktivno, upravo sa stanovišta cilja, čak i ako hoće državna politika da dobiju neku kompenzaciju, onda se to tako ne nudi kao na pijaci, piljarnici i naravno da neće dobiti ono što očekuje.

Poštovane kolege, dragi građani, sutra je Vidovdan i kažu da se tada na Vidovdan obično bolje i jasnije vidi, ali nije potreban Vidovdan, nije potrebna neka posebna moć viđenja da bi se shvatilo koliko je ovakva politika, koliko su ovakve ponude i predlozi loši i kontraproduktivni. Molim vas da o tome vodimo računa dok još nije kasno. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovde nema većine kolega iz opozicije, mislim da je to šteta, ali je poznato da oni bojkotuju i zbog čega bojkotuju sednice, ali primećujem, gospođo predsednice Vlade da i vaši redovi su nešto malo proređeni, odnosno nijednog od potpredsednika Vlade ne vidim oko vas, tu su ministri. Ali, nije problem što nema potpredsednika Vlade nego što su to ljudi kojima sam hteo da postavim neka pitanja, pa ćete vi morati po komandnoj odgovornosti da preuzmete umesto njih.

Dakle, nema gospodina Ivice Dačića, prvog potpredsednika, nema gospodina Nebojše Stefanovića, nema Rasima LJajića i nema Zorane Mihajlović. Sva četiri potpredsednika su pretpostavljam opravdano odsutni. Da, nema čak ni gospodina Vladana Vukosavljevića koga sam takođe hteo nešto da pitam.

Zato ćemo da krenemo od najlakšeg i najjednostavnijeg, pitanje za vas zapravo, koja procena je vaša, pretpostavljam da to nije moglo bez vaše odluke, odnosno odluke Vlade, nametnula ili prelomila da ministar Đorđević ode na putovanje na Maldive, da učestvuje na Forumu – Investiranje države Maldive i koji je to važan državni posao bio da se zaputi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do Maldiva da bi promovisao ili doprineo investiranju u državu Maldive? Pored ministra ako je i trebao neko da ide, imamo ministra spoljnih poslova, imamo ministra turizma, imamo ministra sporta, pa su možda mogli oni.

Bilo kako bilo, to je manje važno, ali može da bude zanimljivo, moje drugo pitanje je nešto važnije, jeste, zašto, to možda može ministar Mali da odgovori, zašto država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? To sam pitao i pre neki dan ovde, očekujem i pismeni odgovor ali nije loše ni ovako uživo.

Verujem da je tu neka ekonomska filozofija koju ministar Mali uvažava i usvaja i pretpostavljam da je on tu dosledan jer je bio angažovan i u poslovima u Agenciji za privatizaciju početkom 2000-ih godina, ali znam da je ova vladajuća većina vrlo elokventno kritikovala mnogo puta praksu tadašnjih nekih drugih vlasti, vlada da prodaju, rasprodaju državnu imovinu, posebno su bili osetljivi na prodaju banaka, a mi smo došli u situaciju da praktično imamo više banki, sem Poštanske štedionice sa domaćim vlasništvom.

Tuđa ruka svrab ne češe, ako je loš menadžment, ako loše radi, banke promenite rukovodstvo, poslovodstvo pa dajte druge sposobne ljudi koje navodno imate u svojim redovima.

Gospodine Mali, možemo da pogledamo stenogram, ja sam bio vrlo precizan, ja sam rekao – prodaje državni udeo, znači prodaje se državni udeo, nisam rekao većinski, nego sam rekao svoj udeo, dakle, državni udeo u „Komercijalnoj banci“.

Bilo kako bilo, vi ste vrlo elokventni i praktično ste pokazali svoje finansijske sposobnosti i ja se tu sada ne mogu takmičiti, ali je najbolje u tome što i vi i drugi predstavnik Vlade uvek imate isti manevar. Dakle ili su to uradili prethodnici, nešto zabrljali, pa vi samo morate da, šta ćete, da realizujete ono što su oni već uradili ili morate zbog reformi, a kada je nešto dobro, onda se time zakitite i kažete – evo, vidite, mi smo to uradili, jel je to dobro. To kažete strancima, vidite, to je dobro, mi sprovodimo reforme koje prethodni nisu, a domaćoj javnosti i građanima kažete – pa, moramo jer su to ovi prethodnici se na to obavezali i zabrljali, bilo da je reč o ekonomiji, bilo da je reč o Kosovu, isti je model.

Bilo kako bilo, da li su vas prethodnici naterali da prodajemo ili da prodajete i „RTB Bor“ i da li je „PKB“, recimo, prodat jer ste morali zbog prethodnika? Samo navodim primer dve sporne, po meni, takođe problematične prodaje, gde se država odriče važnih poluga, uticaja, na kraju krajeva, prihodovanja, a to što će to neko da zloupotrebi, kao što reče gospođa Brnabić, to je uvek moguće.

Da ne bude da se raspravljamo, a da nismo ponovili pitanje svih pitanja, a to je, naravno, Kosovo. Odsutnom potpredsedniku Ivici Dačiću sam hteo da postavim pitanje, a sada pitam vas, vezano za njegovu izjavu od pre bukvalno dva dana, kada kaže Ivica Dačić, citiram: „Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji“, šta znači ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji? Kakva je to izjava državnog funkcionera? Nažalost, on tu ide tragom Aleksandra Vučića, koji je rekao par dana još ranije u Minsku: „Želja mnogih je da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da zauzvrat ne dobije ništa“. Kakve su to izjave, gospođo Brnabić? Jasno mi je da oni verovatno idu u pravcu razgraničenja i priče o razgraničenju, ali oni devalviraju našu poziciju, one su s jedne strane neustavne, s druge strane otkrivaju i razotkrivaju šta je ideja naših pregovarača i sa treće strane nećemo dobiti ni to razgraničenje kao što se vidi. Dakle, kad vi unapred kažete – evo, dajte nam nešto.

Drugo, te vaše izjave impliciraju, vašeg predsednika i vašeg prvog potpredsednika, odnosno predsednika države i prvog potpredsednika Vlade, da smo mi spremni da priznamo nezavisnost Kosova, pod uslovom da nam daju neku kompenzaciju. To je neprihvatljivo, gospođo Brnabić, ne samo ustavnopravno, nego i politički. Tako se ne pregovara ni na pijaci, a kamoli u svetskim poslovima. Hvala.

Zahvaljujem.

Molim vas da skrenete pažnju posle predsednici Vlade, jer je prošli put imala potrebu, da posle i ovog komentara nema osvrta. Oni imaju svo moguće vreme i ono što je mala privilegija poslanika to je da njegova bude poslednja, pa makar i u tih minut ili dva.

Dakle, gospođo Brnabić, ne možemo uzimati ono što vam odgovara iz prošlosti i onda se na to pozivati, a onda podvlačiti kontinuitet i diskontinuitet tamo gde nam odgovara.

Naravno da su grešili prethodnici. Ne bi bili bivši da su radili dobro, niti se ja sa njima u svemu slažem.

Kao što ste primetili, nisam kritikovao privatizaciju, recimo, Železare. To je dobar projekat. Što se tiče Bora, da, nije. On je profitabilan. Jednoga dana, ako se ja ikada budem pitao, verovatno neću mnogo u srpskoj politici, vratićemo Bor i učinićemo sve da vratimo Bor državi Srbiji i građanima države Srbije.

Ima i drugih stvari, naravno. Zašto prodajete Lastu? Zašto se nameštaju tenderi za prodaju Laste? A nije sada to važno. Da se vratimo na važnije pitanje KiM.

Dakle, kažete pozivati se na činjenice. Mnogi su razne stvari loše radili. To je tačno, ali je činjenica da nisu mogli specijalci kosovski da idu na sever do ove Vlade.

Kad kaže taj sporazum oko Komercijalne banke bio loš, ja vam verujem na reč i verujem da je tako, da su ga loše napravile, ali, verujte, Briselski sporazum je još i gori ako je uopšte moguć. Dakle, diletantski ispregovaran, neoprezno potpisan i obija nam se o glavu.

Dakle, Briselski sporazum je nešto što je najsramnije što je potpisao predsednik države Srbije, ja bih rekao u novijoj, pa i starijoj istoriji i sve loše stvari koje se sada dešavaju, uključujući i blokadu, uključujući i kosovsku vojsku, ne možete kačiti, ne znam pitanje, koje je tadašnji ministar spoljnih poslova postavio međunarodnom sudu, nego zapravo posledicama primene, odnosno potpisa i primene Briselskog sporazuma koji je zapravo uspostavio kontinuitet države Srbije na celoj teritoriji.

Što se tiče statusa kvo … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i gospodina Stefanovića.

Pitam gospodina Stefanovića – da li ministarstvo, odnosno da li je policija već preduzela ili namerava preduzeti u trenutku dok mi ovde razgovaramo nešto u vezi sa incidentom koji se juče dogodio u Šapcu kada su napadnuti i na brutalan način vređani aktivisti jedne opozicione stranke koje je imala svoj zakazan sastanak inicijativnog odbora u tom gradu?

To nažalost nije prvi put, da se i to baš u Šapcu dešavaju takve stvari. Mislim da je to strahovito loše i strahovito opasno, bez obzira o kojim strankama, o kojim aktivistima se radi.

Priča o tome kako to gnevni građani ne žele da trpe u svom gradu, ne znam koga, je prosto ne samo demagoška, nego opasna, štetna i da se ne lažemo, i ako ja ne rado upotrebljavam tu reč, to zaista rasturanje skupa političkih protivnika, ometanje, ne dozvoljavanje skupova političkih protivnika jeste neka vrsta fašizma. Dakle, jeste jedan od elemenata fašizma.

I vlast i opozicija često koriste taj izraz međusobno se časteći. Ja mislim da je strašno opasno, verujem da nekog ozbiljnog, kako je rekao fašizma u Srbiji još uvek nema, ali kada se mnogo o tome priča i kada se tolerišu takvi i slični ispadi, svašta se može dogoditi. Džaba nam drage kolege ovi pomaci u radu organizacije i radu Parlamenta. Džaba priča o napretku ekonomskom, rastu BDP i slično i stvaranju investicione klime, ako se nasilje valja našim ulicama.

Ponovo naglašavam, jednako bih reagovao i da je reč o napadu na aktiviste vladajuće stranke ili neke stranaka vladajuće koalicije. To je nešto sa čime se ne sme biti u vezi, sa čim ne sme biti tolerancije, i zato sam očekivao da će Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministar Stefanović već reagovati na to. Tim pre, što vidimo kako su organi, odnosno kako je policija promptno reagovala i privela ječe u ranim jutarnjim satima potpredsednika jedne druge opozicione stranke na saslušanje u Pančevo što se on navodno nije odazvao na pozive za saslušanje.

Opet, ko god da je u pitanju, ako nije reč o najtežim kriminalcima, dilerima droge i potencijalnim teroristima, nema nikakvog opravdanja da se na običan razgovor, saslušanje privode ljudi tako što se upada u njihove stanove u pet, šest sati ujutru, jer se privode kao što rekoh kao najgori kriminalci, potpuno nezavisno od toga o kome je reč.

Moje drugo pitanje ide na adresu ministra Siniše Malog i Vanje Udovičića, jer je on formalno predsednik te radne grupe. Reč je o radnoj grupi za kako se kaže formiranje, odnosno za gradnju nacionalnog stadiona koja je trebala da bude formirana na prethodnoj sednici Vlade. Ne znam da li je ta radna grupa formirana, ali apelujem i na predsednicu Vlade i na onoga koji inače o svemu odlučuje, a naravno i na predsednika i potpredsednika te navodne radne grupe, Sinišu Malog i Vanju Udovičića da u ovakvoj situaciji bez obzira na to što svi mi volimo sport i naročito fudbal, čak i kada nam loše ide, ne troše pare na ogromna sredstva, stotine miliona evra na izgradnju nečega što je ipak stvar luksuza, pogotovu što je reč o fudbalskim stadionima koji košta po jednoj proceni za nacionalni160 miliona evra. U nekim drugim kalkulacijama idu do 250 miliona evra.

U trenutku kada bukvalno je Srbija razorena, uništena gradom, u trenucima kada vidimo da je pola Beograda potopljeno padavinama, da se kanalizacija izlila širom prestonice, dakle, u tom trenutku, zaista ili u situaciji kada imamo takvo stanje, iluzorno je i mislim nepotrebno je i štetno, neumesno i neukusno trošiti novac, budžetski novac na izgradnju stadiona. Tim pre, utakmice naše lige gleda jedva nekoliko, oko tri hiljade ljudi u proseku gleda utakmice nacionalne lige. Utakmice reprezentacije gleda oko 10,11 hiljada, a mi najavljujemo izgradnju stadiona za 50,60 hiljada gledalaca.

Imamo bih još pitanja naravno, ali da ne dužim, molim, očekujem i apelujem na vlast, možda ćete neki poen zabeležiti time što će odustati od toga, ali svejedno mi je ko beleži poene, važno mi je da se nešto reši. Hvala.