Član 106. stav 2. – nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način. Svako moje obraćanje je uvek bilo praćeno još nekolicine, ali svega nekolicine kolega iz opozicije je bilo praćeno neverovatnim dobacivanjem i ometanjem govornika. Nisam se svaki put pozivao na ovaj član, ali mogao bih, gospodo i kolege, to imajte na umu. Ja mogu izdržati, ja mogu i ne govoriti, ako će vas to usrećiti, ali nemojte to raditi. Kao što rekoh, bili ste, a i bićete možda nekad parlamentarna manjina, ovo urušava instituciju. Ovo što vi radite je uništavanje demokratije. Vi ste prvi optužili nekoga da se ovde lažno predstavlja ili da se lažno ušunjao. Ja nisam menjao svoje nacionalno opredeljenje. Neki su menjali svoja politička opredeljenja, zato valjda tako ostrašćeno i reaguju. Kao što rekoh, ide mnogo lažnih patriota, neki se lažno predstavljaju kao patriote, lažno se predstavljaju danas kao evropejci, a bogami i pojedinci, kad ovako pogledam, verovatno se lažno predstavljaju i kao Srbi. Hvala.

Poštovani gospodine Mićunoviću, član 107. stav 1.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali, to je bilo.)
Ali, nije bilo na ovu temu. Cenim vaš trud, ali vam zameram, kao predsedavajućem, što ste dozvolili da ova brakorazvodna parnica uzme maha i da se ovde odvija pred svim našim očima ovaj razvod SNS-a i SRS-a i da potroši 45 minuta.
Drugo, zameram vam što, uz sav svoj trud, niste uspeli da obezbedite meni, a i većini kolega iz opozicije da mogu iole u normalnoj atmosferi da izlože svoje stavove. Mi smo sada čuli, a vidimo neka velika je gužva i žurba, odjednom je neka velika žurba, a mi se bavimo pola sata, 45 minuta naslovima nekih radova, plagijatima, da li je neko izgovorio „mortadela“12 ili nije. Dakle, to je urušavanje dostojanstva Narodne skupštine, to je devastacija ovog doma, to je zapravo pretvaranje ove Skupštine u rijaliti.

Član 107, ja sam mahao maločas ali niste primetili, dostojanstvo Narodne skupštine.
Poštovane kolege, jasno je da se ne slažem, jasno je da se oko malo toga možemo složiti, ali ova sednica je, ja to zameram prof. Mićunoviću, ali uzgred budi rečeno, to je olakšavajuća okolnost za gospođu Maju, jer ni vi čak koji pripadate ovom devu, niste uspeli da obezbedite elementarno ravnopravan tretman, bar približno ravnopravan tretman poslanika opozicije.
Čemu se mi možemo nadati kada gospođa Gojković sedne u tu stolicu? Dakle, prosto to je zamerka vama, ali nije ni do vas, meni je to jasno, nego do ukupne atmosfere. Zapitajmo se, raspravljaćemo mi politički ima vremena u narednom periodu, i sporićemo se i svađaćemo se, ali ovo sam hteo da vam kažem – ova sednica je počela lepo, počela je skoro normalno, počela je u dobrom tonu i ljudi sa kojima se ja ne slažem, od prof. Šešelja do ne znam ko je tu još govorio, dakle, Marko Đurišić i drugi su govorili razumno i vi ste sami pohvalili da se nije išlo ad personam, da se govorilo argumentovano. A šta je onda krenulo?
Problem je u tome što je gospodin Martinović po mom sudu, da li greškom ili po zadatku, krenuo da zapravo urušava nešto što je trebalo da bude rutinska stvar da izaberemo predsednika Skupštine i da onda nastavimo dalje da radimo, da se raspravljamo i polemišemo oko stvari oko kojih se ne slažemo, završiću, kao da nekome odgovora da se ova sednica i ne sama sednica, nego ova Skupština pretvori u rijaliti, u cirkus i da se na taj način uruši nešto što bi trebalo da bude ozbiljna kontrolna institucija rada vlasti i da sav centar moći u državi bude na jednoj adresi, u jednoj stranci i u jednim rukama i u jednoj glavi.
To je jako opasno. Vi svoju poziciju derogirate, ne samo pozicije i opozicije. Na neki način zapravo sečete granu na kojoj sedite. Zahvaljujem.

Dakle, gospodin Martinović je samo ponovio ono što njegov šef do besvesti ponavlja i pokazujući koliko nema ni kičme, kao što nije imao ni pre par godina kada je govorio to što je govorio o njemu, da nema ni sada. Nije to problem. Problem je nešto drugo, što najodgovornija ličnost, a to je realno znamo ko, takođe sebi dozvoljava takve stvari. Ne radi se ovde o manjinskim pravima i o nacionalnom identitetu. Radi se o tome da smo na jednom važnom i teškom poslu. Radi se o tome da ovom zemljom ne bi bilo lako upravljati čak i da je vlast i da smo svi mi bolji nešto što jesmo.
Radi se o tome da jedna neodgovorna grupa, ja ne mislim da to važi za sve, niti za poslanike SNS-a, niti mislim da su sa ove strane anđeli, ali, radi se o tome da ovakvim načinom, gospodo, mi urušavamo ovu instituciju. Meni nije nikakav problem da odgovorim u istom duhu, kako god se ja izjašnjavao, a uvek sam se izjašnjavao na isti način, i za vreme komunizma, i 90-ih, i dan-danas, dakle, uvek sam bio Srbin, ni Jugosloven, niti Vlah, niti bilo šta drugo, ali ja bih mogao da podsetim, ne samo vas, gospodine Martinoviću, nego i neke druge vaše čelnike, kako su se izjašnjavali i šta su govorili, više ili manje duhovito, kako su pričali o „sto za jednoga“, u ovom istom parlamentu, tj. u drugoj zgradi ali u istoj Narodnoj skupštini, pa su se onda premetnuli i od najvećih patriota postali najveći evropejci.
Možemo se podsećati na to, treba da se podsećamo na to, ali ja ne mogu, niti narod Srbije može da plaća ceh zbog nečije naknadne pameti, zbog toga što je neko posle 20 godina otkrio da je pao Berlinski zid, zbog toga što je neko otkrio da postoji EU i što je neko pod stare dane rešio da bude veći katolik od pape. Hvala.

Gospodine Martinoviću, vi imate problem sa činjenicama. Prvo, ja nikog ne mrzim. Nemojmo da se foliramo, vi ovde tri sata vređate sve, tri sata.

Hajde da se ne foliramo, gospodine Mićunoviću, problem je što da li po prirodi ili tako po direktivi, parlamentarna većina nije u stanju da čuje nekoliko, dakle, nekoliko, poštovane kolege, kratkih replika i kritika na svoj račun. Šta smo imali?
Šta smo imali? Prvo Šešelja, pa imali smo Sandu, imali smo Bojana Pajtića i trebali smo da čujemo još dva šefa poslaničke grupe. Ostalo bi nam još po pet, sedam, osam minuta sve skupa da pričamo i to bi bilo to. Ja vam kažem najdobronamernije, nikoga ne mrzim, nisam Vlah, nisam ušao u parlament, sve su to neistine, ali to nije bitno, to uopšte nije bitno. Ja ću odgovoriti na to, ja ću reći sto za jednog Aleksandra, sto za jednog Vučić, pa ću time kompenzovati ono Đorđe Vlah. Reći ću i da je koleginica takođe, ako se ne varam, bila pre toga član DS. Ja nisam promenio uverenja, nisam bio lažni patriota, a sad postao lažni evropejac kao lider vaše stranke i to je ono što je bitno u ovoj priči. Ali, ako vi niste u stanju, kolege drage, da čujete par poslanika opozicije da kažu par stvari, čak ne ružnih, na račun gospođe Gojković, onda ja ne znam na šta ovo liči. Vi kao da hoćete da izbacite opoziciju iz ovog parlamenta, kao da vam je i ovo koliko ih ima malo, zato što ne možete da istrpite da čujete kritiku na svoj račun, a pogotovo ne na račun svoga lidera. To, drage kolege, a pitajte tu i starije koji znaju i teoriju i život, ne može dobro završiti. Hvala.

  Zahvaljujem, gospodine Mićunoviću.
Član 107.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne može, ja sam se pozvao.)
Može, povodom Martinovića, dostojanstvo Narodne skupštine.
Takođe, gospodine Mićunoviću, molim vas, ako je moguće, da mi omogućite da ova dva ili tri minuta pričam.
Drugo, ja sam vas, poštovane kolege, slušao pažljivo, ućutkavao sam čak svoje ovde kolege kada su reagovali na razne stvari oko kojih nije bilo lako oćutati. Dakle, ja pažljivo slušam, napinjem se, nagnem se da bi što bolje čuo, čujte i vi mene, pa posle odgovorite i replicirajte.
Šta je povreda Poslovnika, člana 107? Zašto je povređeno dostojanstvo Skupštine? Povređeno je u mnogo smislova, u mnogo aspekata, ali pre svega time što je gospodin Martinović ovde, i to ne kao bilo ko, nego kao šef poslaničke grupe, najjače i najveće poslaničke grupe, kazao kako je neko u Skupštinu nekoga na silu ugurao. To je uvreda za ovaj parlament, za sve poslanike i za mene lično.
U tom smislu, on eufemistički postavlja pitanja - ko je to uradio, ko vas je ujedinio, ušli ste na silu, koja je vaša ideologija? Ujedinila nas je bahatost aktuelne vlasti i Aleksandra Vučića. Da on nije uveče u deset, u pola jedanaest objavio da tri, po njegovim podacima koji su pouzdaniji od RIK-a i CESIDA, tri liste ne prelaze cenzus, tri Skota, deset Skotova CIA i KGB-a ne bi uspeli da ujedine ovakvu razjedinjenu opoziciju. Vi ste, gospodo, napravili korak ka tom ujedinjenju.

Ne branim Skota, samo kažem da niko nije sposoban da ujedini Srbe kao srpska bahatost...(Isključen mikrofon.)