U ime naše poslaničke grupe, moram da kažem da mi, bez obzira naravno što smo opozicija, nemamo nekih primedbi ili ne većih primedbi na ova prva dva predložena zakona, naročito onaj prvi. To naravno nije moj fah, ali smo razgovarali sa kolegama koji se razumeju u tu materiju i svi manje više kažu da je to na liniji onoga što je od prilike potrebno.

Ne znam da li je prijatno ili neprijatno što već drugi put vi ovde gostujete u ovom sazivu Skupštine sa zakonima. To je generalno dobro i tako bi trebalo da bude sa zakonima koji se ne mogu mnogo kritikovati.

Primedbe naše poslaničke grupe i razlozi zašto mi nećemo glasati, to je navela i za zajam, bez obzira na argumentaciju koju ste vi u međuvremenu izneli. Prosto ne mogu da glasam za zajmove, pogotovo zajmove koji traju četvrt veka i kojima će se završi rok otplate kada, verovatno, niko od nas, većina nas, više neće biti živa. Pogotovo to nije logično previše, s obzirom na stalno isticanje podataka kako je stanje u državnoj kasi dobro, u državnom budžetu, kako je mnogo bolje nego što je bilo. Ima naravno preterivanja, čemu je svaka vlast sklona, da malo previše ružičastim bojama slika stanje u državnoj kasi, kao što verovatno opozicija slika previše kritički, tako je to bilo i kad su pozicije bile izmenjene.

Hoću da kažem, dakle, osim tog zakona koji je u tom smislu za nas neprihvatljiv, to je Zakon o dugu, od tih 50 miliona evra, ova dva su, pogotovo prvi, prihvatljivi i, kažem, kolege koje ste konsultovali zaista nisu imale većih primedbi.

Kao što rekoh, to je i drugi put da dolazite sa solidnim predlozima zakona, što je za svaku pohvalu, tim pre što smo, kao što znamo, znaju i gledaoci i oni koji su pratili, kada se formirala ova Vlada, a i ona prethodna, vi ste verovatno bili najnapadaniji ili jedan od najnapadanijih ministara, najkritikovanijih ministara na tom spisku novih ministara. Ja ne mogu da sudim o osnovanosti tih optužbi, ali zakoni sa kojima se pojavljujete ovde su u redu ili im se ne može mnogo toga zameriti.Postoji senka sumnje nad ovim drugim Zakonom o medicinskoj dokumentaciji, evidenciji. Već su neke kolege o tome govorile. Vi ste dali neko objašnjenje. Voleo bih da ga ponovite. Tu postoji mogućnost ili dilema da li to poboljšava zaštitu ili omogućava zloupotrebu tih podataka preko njihove centralizacije. To je nešto o čemu možemo imati ovakav ili onakav stav. Znamo da je bilo curenja pojedinih podataka iz zdravstvenih kartona u prethodnom periodu i da se na kraju rešavalo po principu pojeo vuk magarca. Bilo je to i za vakta ove vlasti, bilo je toga i ranije. To je nešto čemu se mora stati na put. Ako vi smatrate i vaši saradnici da je ovo način, ova vrsta centralizacije, pa možda je dobro makar zbog toga da znamo ko je kriv, odnosno ko je odgovoran, ako do toga dođe.

To je ono što je naša dilema u vezi ovog Zakona o dokumentaciji, evidenciji. Ono što je pak problem, ne sa ovim zakonima, jer kao što rekoh tu većih dilema nema, to je što ste došli sa dobrim mutatis mutandis, da li je tako, predlozima zakona, ali to nisu centralni i krovni zakoni iz ove oblasti i dalje nam to fali i kao da se izbegava ili se procenjuje da nije sazrelo vreme za to, a u međuvremenu, i to je ono gde je razlika, ozbiljna razlika u oceni stanja u zdravstvu između mene i kolega iz poslaničke većine. Dakle, nisu ovi predlozi zakona loši.

Mogu da se složim i sa pohvalama, kažem, neki ljudi koji se u to razumeju su ih rekli na vaš rad i vaših saradnika, ali kada je reč o stanju u zdravstvu tu se, nažalost, ne možemo složiti, ne sa vama, jer vi čak niste toliko hvalili, koliko neke kolege iz vladajuće većine.

Mislim i ljudi kojima verujem da je stanje u zdravstvu loše, naravno da ne počinje sa vlašću, ali se isto tako ne može prihvatiti logika koju smo čuli maločas kako je neko 12 godina urušavao zdravstvo, pa je sada teško to popraviti. Obično ne komentarišem takvu vrstu izjavu i shvatam da je ona deo folklora političkog, ali prosto moram reći da niko nije vladao 12 godina. Imali smo tri neka seta vladajuće garniture od 2000. godine, pre toga jedan do 2000. godine gde je mnogo toga bilo problematično, naravno, bile su i sankcije i rat. Sa druge strane smo onda imali jednu vladu koja je trajala dve, odnosno tri godine DOS-a, imali smo Vladu DSS – Vojislava Koštunice četiri godine do 2008. godine i od 2008. do 2012. godine vlast koja je trajala, ova iz DS i Borisa Tadića. Dakle, ova vladajuća većina traje već pet godina i više od pet godina, tako da se ne može stalno govoriti na način kao, otprilike, vi ste ili ovi su nešto sve upropastili, pa mi ne možemo da popravimo.

Mislim da je stanje u zdravstvu loše. Zna se da se zdravstveni radnici veoma trude. Imao sam priliku da se uverim u Somboru gde su mi roditelji bolovali koliki je trud tog zdravstvenog osoblja u tim bolnicama, u tim zdravstvenim ustanovama, a verovatno je tako širom Srbije, ali malo je kadrova i moje poslednje pitanje za vas glasi – da li imate evidenciju, da li Ministarstvo vodi evidenciju koliko je otišlo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine iz Srbije? Mislim da je odliv veoma veliki, bilo ga je i ranije, ali mislim da je alarmantan i zaista nam se prazne bolnice i sve je manje i lekara i zdravstvenog osoblja i, da, oni su vrlo nezadovoljni. O pacijentima koliko su zadovoljni, to će sami građani i gledaoci prosuditi. Hvala.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da za razliku od nekih kolega, nemam loše iskustvo sa odgovorima većine funkcionera državnih kojima sam uputio pitanje. Nekad su ti odgovori informativniji, nekada su sadržajniji, nekada su malo prazniji, formalniji, ali uglavnom svi stižu. U tom smislu, apelujem i na kolege iz vlasti i opozicije da ne zloupotrebljavamo ovu instituciju radi nekih atraktivnih beseda. Ovo danas su sve bila smislena i suvisla pitanja i važna pitanja.

Sećam se, verovatno i stariji među gledaocima i ovde u sali, znaju kako su nekad u jednopartijskoj skupštini strahovali državni funkcioneri od pitanja, recimo gospodina Batrića Jovanovića, kako je bilo važno i kako su se pratila ta pitanja i odgovori na njih. Tako da molim da sačuvamo ovu instituciju od neke dnevno političke instrumentalizacije. Naravno da su neka pitanja prijatnija i važnija, neka možda manje, ali sva treba da budu važna i relevatna.

Ima jedan izuzetak, postoji jedan izuzetak kod toga, a to je jedna adresa sa koje nikako da stigne odgovor, a to je adresa predsednika odnosno predsedništva Republike, koju sam pitao ili kojeg sam pitao, u vezi sa izjavom koju je dao 26. septembra u „Upitniku“, gde je na jedan neprimeren način pomenuta mogućnost dobijanja stolice UN za Kosovo. Rekao sam, možda je to omaška, možda je to tako neka formulacija trapava, zato sam tražio razjašnjenje.

S druge strane, nekoliko dana kasnije, 5. oktobra, ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, je rekao da ne dolazi u obzir nikakva stolica.

Naravno.
Gospodin Ivica Dačić je rekao da ne dolazi u obzir stolica za Kosovo u UN, i da može da, eventualno, dobiju samo hoklicu ili šamlicu. Taj izraz je upotrebio. Pošto je spoljna politika jedinstvena i vodi je Vlada Srbije, preko Ministarstva spoljnih poslova, ja od Ministarstva spoljnih poslova i od predsedništva još jednom, zahtevam razjašnjenje i odgovor na pitanje – da li pod bilo kojim uslovima postoji mogućnost da Kosovo dobije ili da Srbija prihvati stolicu u UN za Kosovo. Mislim da bi to bilo apsolutno neprihvatljivo i strašno bez obzira na obrazloženje.
Ponavljam da je formulacija gospodina predsednika bila da Kosovo neće ući u UN, osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni. Šta je to što može zadovoljiti Srbiju da prihvati, u navodnicima ili bez navodnika, zadovoljiti Srbiju i gospodina Vučića da prihvati stolicu za Kosovo u UN. Neka mi kažu da je to omaška, neka kažu da je politika Srbije ono što i zvanično se kaže da jeste i ja ću u tom pogledu biti zadovoljan. Znači, Ministarstvo spoljnih poslova i predsedništvo Republike.
Moje drugo pitanje i poslednje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i molim gospodina ministra i šefa BIA da jasno i glasno odgovore ovde, pismeno ili na neki drugi način, da li postoje neki paralelni, tajni ili privatni prislušni centri u Srbiji? Drugo, da li se prate na direktan ili indirektan način ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije?
Dakle, za mene je važno da imam zvaničan odgovor sa zvanične adrese, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo sa tim podatkom i sa tim saznanjem. Postoje različite špekulacije, nadam se da su netačne, nadam se da su glasine, ali upravo zbog toga, poštujući i ovaj dom i instituciju, na poslaničko pitanje želim jasan i glasan odgovor na to pitanje.
Ponavljam i naglašavam, da li postoje paralelni ili privatni prislušni centri, po saznanjima MUP-a, odnosno nadležnih bezbednosnih agencija, izvan sistema bezbednosnih agencija, ili ne postoje. I drugo, i poslednje, da li se pod nekim, bilo kojim izgovorom, ili opravdanjem, prate ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije? Hvala.

U punom duhu onoga o čemu je govorio i kolega Vesović, pridružujem se većem delu onoga što je on govorio, a Boga mi još neke kolege i levo i desno, ovde od naših klupa.

Dakle, svi i ova leva, desna, koja god hoćete opoziciona grupacija skreće vam pažnju na dve i tri osetljive tačke i ključne i bolne tačka po nama ovog zakona. Dobra namera tu meni zaista nije sporna, i tu se slažem sa onim što je rekao kolega Vesović. Ima tu i nekog koncepta, mada možda je i redosled kako ti zakoni ulaze u parlament bi trebao biti drugačiji. Ali, taj zakon, i to sam rekao mislim juče ili prekjuče, stoji i pada sa ulogom Privredne komore. Nisu slučajno svi na to ukazivali. To što je to interesna organizacija to je jedna stvar, to što je tu veliki upliv politike, to je druga stvar.

Treća stvar, Privredna komora je bila gotovo zamrla, gotovo u agoniji. Kao organizacija oživela je ne toliko privrednom aktivnošću poslednjih godina koliko odredbama, odnosno naredbom da svi privredni subjekti moraju da budu učlanjeni u privrednu komoru, pa i sada ona, kako bih rekao, malo došla u bolju kondiciju. Da li će ona u takvom stanju biti kroz nekoliko godina kada ovaj zakon treba da stupi na snagu i postane delotvoran, to je veliko pitanje.

Neobično je kao što rekoh, gospodine ministre, što ste se vi negde izmakli koliko može ministarstvo zadržavši se i uglavnom na kontrolnoj, nadzornoj ulozi ovde. Kao što sam rekao, zašto ima komisija koju formira Privredna komora, a da je onda ministarstvo ima jednog člana u toj komisiji. Zašto nije obrnuto. Zašto Privredna komora nema jednog člana u komisiji koju formira ministarstvo, govorim kada je reč o komisijama za akreditaciju poslodavaca.

Isto tako i sada kada je reč o ovim drugim stvarima. Dakle, prosto previše pada što na samom poslodavcu, što na Privrednoj komori. To su rekao bih najosetljivije tačke ovog koncepta, inače namera nije loša, bez obzira što je prevelika reklama i propagiranje toga zakona dovelo do toga da ga ljudi počinju upotrebljavati u malo pežorativnom smislu. Tu su neke kolege bile u pravu, kao neku vrstu maltene pretećeg argumenta ili batine, ići ćeš ti meni na dualno. Nije to loše.

Ne sumnjam da ste vi imali dobre primere, da ste gledali dobre primere od Nemačke, Austrije i Švajcarske. Ne sumnjam ni da je tu bilo, kako rekoh da nije bilo pukog prepisivanja, ali mislim da je prezahtevno, preambiciozno i da smo možda udaljili malo kuću od krova, ali u svakom slučaju čitava taj sistem nije postavljen na onako ili bar onim redosledom kako stižu ti zakoni ovde u Skupštinu. Možda, kao što rekoh redosled je mogao biti drugačiji.

Ima vremena, još dve godine, dok to ne postane operativno. U suštini mislim da se može u tom periodu stvari popraviti i apelujem da se poprave. Naravno, vi nećete povući zakon. Naravno da će on biti izglasan. Neću da tu trošim vaše i tuđe vreme apelujući na to, ali ono na šta zaista apelujem to je da razmislite jer ima vremena da se možda nekim naknadnim popravkama, dopunama tog zakona u narednim mesecima u narednih godinu dana, nešto od ovoga što poslanici predlažu. Naravno, nekada i malo politički, politikanski, demagoški ili motivisano onim ili ovim. Ali, ako se pet, deset, potpuno različitih poslanika koji se međusobno ne slažu ni oko čega, ili skoro ni oko čega slože da je ovo osetljiva i slaba tačka ili potencijalno slaba i bolna tačka zakona, onda o tome treba makar razmisliti. Hvala vam.

Ne znam koliko imam od vremena poslaničke grupe, samo načelno da kažem, da su vrlo potencijalno važni i bitni i mogu da budu krucijalni amandmani koji glase – briše se. O tome su više puta govorile neke kolege narodni poslanici. To može da bude i pro forme, a može da bude i suštinski.

Upravo to, mi imamo predlog amandmana koji glasi – briše se i imamo primedbu da su to loši amandmani. Hteo sam da kažem da oni mogu da budu, i neću da kradem mnogo vašeg niti vremena svojih kolega, dakle, ali to mogu da budu i krucijalni amandmani. Mi ovde imamo seriju, stotine zapravo važnih amandmana koji se podnose i koji se tolerišu zato što dolaze iz redova predstavnika vladajuće većine, a ovde se gleda, ako imate loše rešenje, onda predlog briše se je vrlo koristan i konstruktivan. Mislim da je i u konkretnom slučaju, dakle, amandman koleginice upravo takav kao i niz drugih.
Molim vas da sa dužnom pažnjom pogledamo sadržaj tih amandmana, a ne da idemo na to da li piše briše se ili ne. Hvala.

Dakle, to se radi o uslovima koji poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad i naša primedba i naša sugestija jeste bila da ti uslovi budu što stroži, kada se već ide na ovo rešenje, da budu što strožiji, da garancije budu što čvršće, pa smo zbog toga i sugerisali ovaj predlog od pet godina obilne aktivnosti, te vrste aktivnosti koje se ti učenici anagažuju. Čuli smo da ipak praksa od pet godina može da bude neka vrsta garancije i u tom smislu smo sugerisali ovu izmenu. Mislili smo da ona ne može da škodi, jeste generalno na liniji onoga što jeste i intencija samog zakona i mislim šteta je što taj amandman nije prihvaćen. Samo toliko.

Isto kao i sa ovim prethodnim, 11. i 12. su vezani amandmani i bez obzira što smo mi izdvojeni iz ove grupe kolega, slažem se sa generalno onim što je rekla većina kolega. Uslovi su neodređeni, dosta neodređeni, sad da ne bih trošio vreme, da ne bi čitali, to je to da nisu osuđivani, da nisu kažnjavani, da ispunjavaju uslove, a onda kao telo, kao instanca koja će utvrditi da li se ti uslovi ispunjavaju pojavljuje se Privredna komora. To je sadržaj našeg amandmana koji je sledeći, ali je poenta u tome da, i tu je kolega Konstantinović u pravu 90%, što bi se reklo, da jedno telo koje je u suštini udruženje poslodavaca treba da procenjuje da li poslodavac ispunjava uslove. Nama je to od početka bila problematična formulacija i na to se odnosi naš sledeći amandman.

Suviše veliki teret, suviše velika odgovornost se pridaje i u ruke stavlja jednom telu koje, po našem osećaju, nije za to osposobljeno i, ako nešto mora da se radi, ako se ide u tom pravcu, onda bolje da Ministarstvo preuzme odgovornost u potpunosti, a ne da kao što stoji da Ministarstvo kontroliše Komoru koja utvrđuje, ako sam dobro razumeo, ispunjenost uslova. Ministarstvo je onda neka viša instanca, kontrolna instanca. Gospodine ministre, kad već idete, kao i onda kada je bio onaj prethodni zakon u pitanju, onda sam rekao ok, to je ste u pravcu centralizacije, ali ok preuzmite odgovornost do kraja, pa onda da znamo koga da hvalimo ili koga da kritikujemo. Hvala.

Ono što sam rekao u prošlom javljanju, dakle, sada bih zamolio samo gospodina ministra da prokomentariše, vidim da je sa razumevanjem slušao. Dakle, imamo neke uslove, oni su dosta neodređeni, i imamo Privrednu komoru koja treba da kontroliše ispunjenost tih uslova, a ministarstvo tu samo participira kao kontrolna instanca. Nisam rekao da tu ministarstva nema.

Moje pitanje je vrlo jednostavno, gospodine ministre, zašto niste obrnuli malo red stvari, pa da ministarstvo pravi komisiju koja kontroliše, a recimo neka Privredna komora, i to bi sasvim logično, da Privredna komora ima člana u toj komisiji ministarstva, nego da ministarstvo ima člana u komisiji Privredne komore? I sami zante da to nije samo sitnica, nego je suštinska stvar i voleo bih da, ako biste bili ljubazni, prosto prokomentarišete zašto ste tu, na neki način, skinuli taj deo tereta ili odgovornosti, bar posredno, indirektno sa ministarstva, a prebacili ga na Privrednu komoru koja, verujem, nije u stanju da taj teret iznese. Hvala.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodu ministre i predsednicu Vlade. Hteo bih samo da apelujem na sve nas, dakle, da ova nervoza danas nije bila potrebna, da smo možda malo bolje organizovali se. Bez obzira na sve šta piše u Poslovniku i šta su prava i obaveze, bio bi red da smo uspeli da izvedemo na barem po pet iz vlasti i opozicije da stigne da pita poslanika, bilo bi korektno, a Vlada i gospođa premijer umeju da odgovaraju i da se brane, ne treba ih braniti time što ćemo sprečavati ili nekako opstruirati da predstavnici opozicije dođu na red. Ja sam treći iz opozicije koji će uspeti nešto da kaže, a pitanja je previše.

Elem, prvo pitanje gospođi Brnabić, na vas se odnosi. Nije vam malo neprijatno ili nelagodno makar kada slušate i vidite u medijima ovih dana kako, evo, 100 dana obeležavate, a priča se o tome da se spremaju neki novi vanredni parlamentarni izbori. Da li smatrate da je to umesno, da li smatrate da je to pozitivno i pri tome nismo ni vi ni ja ti koji puštamo ili koji možemo na taj način da utičemo da mediji o tome pišu. Potpuno je jasno odakle se stvara ta atmosfera i ta špekulacija sa izborima, u trenutku kada je Vlada obeležila 100 dana.

Drugo važnije pitanje, takođe na vašu adresu, a posle nema nekih ministara koje sam hteo da pitam, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak 19. oktobra rekao – što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje. Misli se na odobrenje da srpski tužioci i sudije polože zakletvu pred Hašimom Tačijem i zakunu se na vernost kosovskom pravosudnom sistemu i kosovskom ustavu. Dakle, ponavljam, citiram – dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle završene sednice takođe dala odobrenje u četvrtak 19. oktobra. Vi ste, pretpostavljam, imali sednicu neku, četvrtkom obično imate sednice. Dakle, kako izgleda to odobrenje i kako može Vlada da da odobrenje da njeni tužioci i sudije polože zakletvu na ustavni i pravni poredak jedne samoproglašene nazovi države Kosovo. Mislim da to prosto nije ni moguće, a i prosto bih voleo da vidim kako to izgleda, da me obavestite, da pokažete naknadno kako izgleda ta odluka Vlade, jer je predsednik rekao da je Vlada odobrila.

S tim u vezi, pitao bih gospodina ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, koji inače milim da je bio vrlo dobar spiker, odnosno predsednik parlamenta, ali mislim da je vrlo loš ministar unutrašnjih poslova, možda grešim u jednom, možda grešim u drugom, ali mislim da je dobro radio onaj posao. Dakle, govorio je povodom godišnjice Jajinaca, baš je ovih dana ta godišnjica, šta se dogodilo sa tom istragom i tom aferom koja je danima potresala medije, pričali su o državnom udaru, pokušaju atentata na predsednika i tako dalje. Na kraju, od svega nije bilo ništa, kao i obično. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne sumnjam ja da policija radi, ne sumnjam da ima mnogo dobrih profesionalaca u policiji, ja samo govorim o jednoj vrsti zloupotrebe, medijsko političke zloupotrebe, sa inače siguran sam savesnim radom policije, ili barem najvećeg dela ljudi u policiji. U tom smislu ne mogu a da se ne osvrnem na te naslovne strane, ne opet mojih privatnih ili opozicionih novina nego listova i medija koja slove kao neka vrsta ne službenih, službenih glasnika aktuelne vlasti gde se licitiralo, ne sumnjalo nego unapred licitiralo – sprečen atentat na premijera, spremili atentat na Vučića, zoljom hteli da ubiju Vučića, Vučića zoljom hteli da raznesu u sokaku, ubica došao iz Bosne i tako dalje. Ako nađu DNK znači da je bio atentat, Vučića gađali stranci i tako dalje.

A onda dobijemo odgovor od vašeg ministarstva i od Ministarstva pravde, uzgred rečeno dobar i savestan odgovor, vidi se da se neko potrudio oko toga nije samo onako ofrlje kao što često znaju da budu ti odgovori, gde kažu da je tužilaštvo saopštilo da sagledavajući i ocenjujući rezultate svih preduzetih radnji utvrđeno je da nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.

Dakle, nema ništa od toga. Pri tome ste vi obavestili koliko ste ljudi saslušali, uzeli uzoraka DNK. To je što se tiče toga, znači, neodgovorno dizanje panike. Naravno da treba svaku pretnju ispitati prema bilo kome, a pogotovo prema najvažnijim državnim funkcionerima.

Druga stvar, gospođo Brnabić, vi ste rekli i ja se slažem da je Kosovo pokrajina u Srbiji. Pa, ako je tako, zaista ne znam u kojoj realnosti živimo, da li vi hoćete da kažete da su srpske sudije i tužioci zakleli, položili zakletvu na Ustavu Kosova ili na Ustavu Srbije ili na Ustavu AP ili na Ustavu…? Ono se već smatra nezavisnom državom. Ne mora Miroslavljevo jevanđelje, kao što se ovde zaklinjalo neka bude samo na Ustavu Srbije. Naravno da ne, oni su položili zakletvu pred predsednikom nečega što se zove nezavisno Kosovo, što ima svoje institucije i oni su prešli iz jednog pravnog sistema u drugi pravni sistem. To je ono što je problem.

Ja sam imao pitanja, naravno i za gospodina Ivicu Dačića, naravno on je otišao tako da to preskačem, ali moram barem ovo malo vremena da pomenem gospođu Zoranu Mihajlović, da ne ispadne da je ona zapostavljena. Neću o tome da li ljudi žive gore ili bolje. Svako oseti i zna da li živi bolje ili gore, kao što i svako ima sud o tome da li su mediji bolji ili gori. Ali, vi ste gospođo Mihajlović potpisnik ako se ne varam ugovora „Beograd na vodi“. Vi ste potpisali taj ugovor, nije ga potpisao Aleksandar Vučić nego vi, pa vas pitam prosto i po tome, kako stoji taj projekat, kako napreduje, da li ste zadovoljni realizacijom? Trebalo je krajem 2016. godine da budu useljene neke kule, prve kule da budu useljene. Nisam stručnjak za tu oblast, ali verujem stručnjacima iz Akademije nauka i stručnjacima iz Akademije arhitekture da taj projekat od početka je problematičan. Poštujem vaš rad, odnosno rad na raščišćavanju terena, podržavam ali ne i ovo što se posle toga rad. Hvala vam.

Zahvaljujem na pokušaju odgovora, ne mogu reći da ste odgovorili, ali to je smisao ove debate, mi iznesemo primedbe, a vi kažete svoje. Nije problem da imate dva ili tri puta više vremena, to je sve više, manje uredu, ali da čujemo jedni druge, pa makar se ne složili.

Žao mi je naravno, što nije bilo više vremena i za druge kolege, a ja sam imao što šta još da pitam.

Bilo kako bilo, neću da podsećam na ova pitanja, samo bih podsetio i toliko malo gospođu Brnabić, da nije nikada ovde usvojen, zapravo Briselski sporazum, nego je usvojen izveštaj o pregovorima, pa je unutar toga, izveštaj Vlade, o pregovorima…

(Boško Obradović stoji i drži transparent.)

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, imam svega par minuta i sam par pitanja koje bih vam postavio, više apel. Prva stvar se tiče odnosa i dileme koja postoji u vezi sa ovim predlogom da li će i u kojoj meri, mada ste vi na tome malo insistirali, ali nisam dovoljno uveren da će ta proporcija biti zadovoljavajuća i zato sam između ostalog i naša poslanička grupa intervenisali sa nekim amandmanima.

Naime, konkretno kako obezbediti udeo i kvalitet opšte obrazovnih predmeta u ovom vašem modelu. To nije samo retoričko pitanje i nije čisto da bi se nešto pitalo i ispostavio neki amandman jer i vi i ja znamo vrlo dobro da, kako bih rekao, budeći nacionalno osećanje, identitet u velikoj meri budućih generacija zavisi od toga kako ćemo ili kako ćete vi ispuniti taj zadata. To nije jednostavno, moram priznati. Kao što moram priznati da stanje u tom obrazovnom sistemu nije dobro, posebno u ovim srednjim, stručnim školama gde to zaista ima sjajnih primera, ali ima i katastrofalnih i to je nešto moralo da se učini. Da li je ovo baš to, to je sad već drugo pitanje.

Druga dilema moja i ključno u vezi sa ovim predlogom zakona jeste uloga privrednih komora, odnosno Privredne komore u tom vašem modelu. Ta uloga je jako važna i centralna i nisam siguran da Privredna komora može i da treba da iznese toliki teret. Privredna komora je jedna od osnovnih ad hok tela, jedno ugovorno, dobrovoljno udruženje privrednih subjekata. Ne vidim zašto, recimo, ako drugi zakoni, a mnoge kolege su to kritikovale išli na neku vrstu centralizacije i državne kontrole nad obrazovnim sistemom, zašto se ovo, pazite, od sertifikacije privrednika, odnosno poslodavaca, do obuke instruktora, ta dva važna i ključna posla u vašem modelu, zašto je povereno Privrednoj komori, a ne nekom međuresornom telu sastavljeno od predstavnika ministarstva, vašeg ministarstva, Ministarstva rada ili Ministarstva privrede, na primer.

Dakle, takva neka komisija ili takvo neko telo, ta tri ministarstva bi možda bolje i kvalitetnije izneli od kažem, Privredne komore koja u krajnjoj liniji još nije osposobljena za tako nešto, a od tog pristupa, od kvaliteta izbora poslodavaca i od kvaliteta instruktora zapravo zavisi da li će čitav vaš model da se sprovede. Toliko i hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, vrlo rado bih rekao nekoliko minuta o ovim stvarima, ali nažalost, u ovoj atmosferi mislim da nije u redu i nije fer da govorim.Apelujem na predsedništvo, odnosno na predsednika da preduzme neke mere u smislu da prekine sednicu, sazove konsultacije, kolegijum.Mislim da kolegijum Skupštine, u ovakvim uslovima, mislim da nije u redu, bez obzira što imamo da kažemo, konkretno iz tačke dnevnog reda. Dakle, zahvaljujem, ali ne bih u ovakvim uslovima, ovakvim okolnostima koristio to pravo. Mislim da je bolje za sve i za dostojanstvo ovog doma i za sve nas, da na neki način pokušamo da resetujemo odnose. Ja sam, i završavam time, prethodnih desetak dana u dva maha govorio u okviru onih poslaničkih pitanja, govorio o tome, to je deo, hajde samo mlaćenje prazne slame, nisam znao šta će se dogoditi, ali sam video da stvari idu u lošem pravcu.

Apelujem na sve, dakle i na moje kolege i sa vaše strane, ali pre svega na rukovodstvo i na predsednicu Skupštine da pokušamo da resetujemo te odnose. Hvala, ali od ove diskusije se uzdržavam. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja, kratkih nadam se.

Prvo pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova. Ne znam da li je Ministarstvo obavešteno, ali znam da sigurno ništa nije preduzelo u vezi sa tim da u ovogodišnjoj klasi polaznika Vojne akademije u Hrvatskoj ima i grupa pitomaca sa Kosova. To je obznanila sama predsednica Hrvatske, Kolinda Grabar Kitarović. S obzirom da upravo ovih dana prisustvujemo čestim i vrlo, rekao bih oštrim demaršima i protestima Hrvatske povodom raznih događaja u Srbiji, evo, neki dan u vezi sa spomenikom majoru Tepiću, da je Hrvatska vlada uložila oštri protest našoj ambasadi, odnosno našem ambasadoru.

Pitam – da li naše Ministarstvo spoljnih poslova, pod a, zna; pod b, da li nešto namerava da preduzme ili da reaguje na neki način povodom toga da grupa, dakle pitomaca sa Kosova, po rečima predsednice, treba utvrditi činjenično stanje, pohađa Vojnu akademiju u Hrvatskoj? Mislim da to ima osnova, makar za jedan protest, ako ne i za nešto više.

Inače, mislim da naša diplomatija, bez obzira što u poslednje vreme pokazuje izvesne znake energičnosti, morala bi mnogo češće i mnogo odlučnije da reaguje na različite vrste i primere povređivanja i ponižavanja, rekao bih i države Srbije i ugrožavanja našeg suvereniteta i državnog dostojanstva.

Drugo pitanje, još kraće, odnosi se na Ministarstvo pravde, od kojeg očekujem odgovor, konačan odgovor o slučaju oružja u Jajincima. S obzirom da je taj slučaj izazvao ozbiljnu pometnju i uznemirenje u javnosti, bilo je reči o tome i to danima, kako je to oružje bilo namenjeno atentatima, na najviše državne funkcionere? Mislim da su, pre svega, Ministarstvo pravde i MUP dužni da daju jednu celovitu informaciju građanima Srbije po tom pitanju, bez obzira kakav bio nalaz istrage.

Sledeće pitanje ide na adresu predsednika Republike, Aleksandra Vučića i zaista se tiče pojašnjenja, s obzirom da je prošle nedelje u emisiji „Upitnik“ u jednom kontekstu pomenuta mogućnost prihvatanja Kosova, odnosno da Kosovo dobije stolicu u UN.

Naravno, ponekad se u razgovoru reči mogu izvaditi iz konteksta. Ja ne želim uopšte ovde da kažem, niti da tvrdim da je predsednik Republike izrazio spremnost da Srbija prihvati da Kosovo ima stolicu u UN, ali hoću jasno i glasno da kažem i očekujem takvu vrstu razjašnjenja sa tog mesta, da je stolica u UN za Kosovo ravna, odnosno ekvivalent priznanju nezavisnosti Kosova. Dakle, niko nema prava da se na taj način poigrava, pa čak ni kao hipotetičku mogućnost da pominje prihvatanje ili mirenje sa time da Kosovo dobije stolicu u UN.

Poslednje pitanje ide na adresu našeg rukovodstva. Ja sam prošle nedelje postavio to pitanje, rukovodstvo Skupštine. Ja sam tražio, poslanički rok nije još istekao, informaciju o kaznama koje su izrečene za vreme ovog saziva i koliko je tih kazni otišlo na račun opozicionih poslanika, koliko poslanika vladajuće koalicije?

U međuvremenu su mediji objavili jedan podatak, ne znam da li je tačan, a pretpostavljam da jeste, da je izrečeno ukupno 46 novčanih kazni. Od tih 46 novčanih kazni, samo dve su dodeljene, odnosno date predstavnicima vlasti, a 44 predstavnicima opozicije. Bez obzira što niko nije kriv ni nevin, svi smo odgovorni za stanje u ovoj Skupštini i sasvim sam siguran da ta proporcija od nije ni 5%, dakle manje od 5% novčanih kazni je uručeno predstavnicima vlasti, a preko 95% predstavnicima opozicije, da taj podatak najbolje govori o, rekao bih, maćehinskom, da ne kažem neku drugu reč, odnosu koje u predsedništvu, a pre svega predsednica Skupštine ima prema narodnim poslanicima, što mislim da je veoma loše.

Juče smo imali priliku, slušajući grčkog predsednika, posle mnogo vremena, pa i danas prilikom ove svečanosti, da osetimo ponos što smo narodni poslanici i neku vrstu zadovoljstva, ali taj ponos se vrlo retko javlja i vrlo retko imamo priliku za tu vrstu zadovoljstva, s obzirom na atmosferu koju, naravno, svi pravimo ovde i svi treba da se trudimo da ona bude bolje. Znači, ne da napravimo akademski klub ili biblioteku od Skupštine, ali ipak da ona protiče u duhu jednog tolerantnog i demokratskog dijaloga. Hvala.