Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi i upućeno je Ministarstvu spoljnih poslova, a tiče se ovog najnovijeg incidenta, rekao bih i skandala, u odnosima sa Republikom Makedonijom.

Pitanje otprilike glasi i molba - da Ministarstvo spoljnih poslova na jedan iscrpan i korektan način, kao što su činili nekoliko puta, objasni šta je to što je navelo pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, jer ministar nosi tu odluku, a onda i državni vrh, da povuče takav drastičan i neuobičajen potez kao što je povlačenje kompletnog diplomatskog osoblja iz ambasade u Skoplju.

Jako je dobro brinuti o dostojanstvu zemlje i ja podržavam svaki akt, svaki potez koji ide u pravcu očuvanja dostojanstva države, ali ovo je, to će vam reći svako ko se iole razume u diplomatsku praksu, krajnje neuobičajena mera. Naša država nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje su priznale Kosovo, a nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje aktivno rade na implementaciji nezavisnosti Kosova. Štaviše, ima mnogo primera vrlo snishodljivog i udvaračkog odnosa prema najmoćnijim, pre svega zapadnim, ali najmoćnijim zemljama koje su sponzori nezavisnosti Kosova, a istovremeno prema jednoj zemlji koja je u suštini prijateljska, sa svojim problemima, sa svojim mukama koje su u nekim stvarima čak i veće od naših, povlače se takvi drakonski potezi.

Uostalom, samo u slučaju neposredne ratne opasnosti, pa čak ne uvek ni tada, u slučaju rata između dve zemlje se povlači mera ovog tipa. Može da se povuče ambasador na konsultacije, može da se protera ili zamoli ambasador zemlje da napusti zemlju, mogu neki diplomatski predstavnici da se povuku ili proglase nepoželjnim i to je ono što se uobičajeno radi. Povlačenje, ponavljam i naglašavam, kompletnog personala ambasade u Skoplju liči na meru nakon koje sledi bombardovanje i rat. To je ili veštačko izazivanje panike u domaćoj javnosti, u srpskoj javnosti, ili postoje neke stvari, neke informacije koje mi ne znamo. Zato bih molio Ministarstvo da ih podeli ili sa javnošću ili barem sa narodnim poslanicima, po mogućstvu na sednici Skupštine Srbije, ali makar onda u internoj informaciji zainteresovanom narodnom poslaniku.

Dakle, ovako kako je, bar ono što je iz javnosti vidljivo, sa svim pratećim tabloidnim naslovima: „Nož u leđa“, „Zaev objavio rat Srbiji“ itd, deluje najblaže rečeno neumesno i neukusno, te imam utisak da smo se kao zemlja, ne branili dostojanstvo, nego smo se blamirali, tim pre što se danas i juče najavljuje već povratak naših diplomatskih predsednika.

Moje drugo pitanje tiče se i ide na adresu Ministarstva saobraćaja, koje se takođe jednom prilikom dosta potrudilo da odgovori, kada je reč bilo o auto-putu prema Temišvaru, pa se nadam da će i ovog puta biti upola toliko iscrpno. Pitanje se tiče rada našeg nacionalnog avio-prevoznika, odnosno „Er Srbije“ i informacija koje postoje u javnosti da je on već treću godinu posluje sa gubitkom, odnosno da se veštački neki mali profit prijavljuje, a da je cena tog profita enormno visoka u vidu direktnih i indirektnih davanja države Srbije.

Predsednik Nadzornog odbora „Er Srbije“, gospodin Siniša Mali, koji je nekoliko puta ranije kada je naglašavao zašto JAT mora da se likvidira i zašto su morale biti neke mere preduzete, naglašavao je kako je država po 30 miliona evra ulagala u JAT. Prema ovim informacijama relevantnih stručnjaka i eksperata, davanja države Srbije, bilo direktno, bilo preko aerodroma, bilo preko odricanja od dobiti od takse, su gotovo 60 miliona evra godišnje. Dakle, „Er Srbija“, kao zajedničko preduzeće sa „Etihadom“, košta državu Srbiju između 50 i 60 miliona evra godišnje. S toga bih voleo da vidim izveštaj Ministarstva saobraćaja, da li su ti podaci tačni i šta namerava da učini tom prilikom.

Poslednje pitanje, nažalost, ide na adresu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ja bih voleo lično da je ministarstvo, ali svejedno, koje glasi – koja je to državna procena, koja je to ekspertska procena dovela do zaključka da Srpska lista treba na Kosovu i Metohiji, odnosno u parlamentu Kosova, samozvanog, samoproglašenog Kosova, da glasa za Ramuša Haradinaja? Hvala.

Za ovo malo vremena što je ostalo poslaničkoj grupi, ja bih pokušao da se vratim na temu ove naše dvodnevne sesije koja kao da je samo spoljašnji povod da bi se onda u vezi sa tim pričalo o svemu i svačemu. Mislim da je ton tome dala skupštinska većina, a to se pogotovo videlo danas, sa jednom dozom agresije i netrpeljivosti koja je natprosečna čak i za naše standarde ovde u Skupštini, a navikli smo na svašta.

Posebno je izgleda to izraženo u trenucima kada nema argumenata. Jer, što je manje argumenata, to je više uvreda za opoziciju i to je više pričanja van teme. Naravno, to važi i obrnuto.

Kao što rekoh, ima nas raznih, nismo svi cvećke, ni sa jedne, ni sa druge strane. Kao što ni kandidati naši nisu uvek jednako savršeni, ali u ovom slučaju je ipak odgovornost na parlamentarnoj većini. Zato je vaša odgovornost, drage kolege, kao što bi bila odgovornost predsednika parlamenta da, recimo, upozori na atmosferu i da nam obezbedi tišinu, da se može nešto čuti u ovoj sali, a vi to ne činite.

Elem, odgovornost je skupštinske većine da gleda koga predlaže i da onda bude spremna da istrpi konsekvence tog svog predloga.

Mi smo ovde videli da se ubedljivo najviše vremena potrošilo na kritiku rada bivšeg Zaštitnika građana, i to iz dva razloga. Prvi je zato što ga se jednim delom izgleda plaše, zaziru od njega ove kolege iz vladajuće većine, a s druge strane zato što nemaju mnogo toga dobroga da kažu o svom kandidatu.

Mene čudi nešto drugo, što nisu više vremena posvetili opravdanim pohvalama drugim kandidatima koji su mogli, koji su ovde predloženi, nego su se ustremili samo na Zaštitnika građana, i to na gospodina Jankovića. On je sada politička figura. Bilo je šta je bilo, vi ste glasali za njega, nisam ja glasao za njega.

S druge strane, predložili ste čoveka koji je, kao što smo čuli, studirao 13 godina i ima prosek 6,73 ili 6,75. Dakle, to je relevantna činjenica. Da ne govorimo o tom članstvu u upravnim odborima Crvene Zvezde i Partizana. Ja sam siguran, a to je poenta, drage kolege, da biste vi iz svojih redova mogli naći bolje kandidate, a sigurno ste mogli, i među poslanicima i među članovima Odbora za pravosuđe. I nije u redu da na ovaj način se blamira institucija Skupštine koja sada treba, i vi, pa onda posredno i mi svi kao parlament, da izglasamo takav predlog.

Nije slučajno predsednik Vučić, koji, naravno, zna šta radi, on je položio i čovek ima prosek 9,55, on je mogao da nađe nekog isto tako, nekog indijanca, pa da kaže – ali, on je strašno talentovan, on je genije i radiće dobro svoj posao. Ali, on to nije uradio, prepustio je vama da se blamirate.

Poslednji put vas molim, apelujem, povucite svoj predlog, pa onda poentirajte na ovim drugim predlozima koji su kvalitetni više ili manje i mi tu nećemo imati bog zna šta da prigovorimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovde imamo tri predloga, tri kadrovska predloga i bilo bi lepo posvetiti se bilo čemu od toga, najviše medijske pažnje je imao predlog za Zaštitnika građana. Imamo vrlo važnu Agenciju za borbu protiv korupcije i članove Fiskalnog saveta.

Srećom, kolege su već nešto rekle o pojedinim rešenjima, pa ću se nadovezati. Odmah da kažem da ja i moje kolege, bar kada je reč o izboru ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, glasaćemo protiv, a kada je reč o drugim predlozima, tu prepuštamo savest svakom od poslanika, odnosno člana poslaničke grupe i ima razloga da se tu ako ne glasa za, bar bude uzdržan.

Ovi predlozi članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije po onome što smo mogli da vidimo su relativno pristojni predlozi. To su ljudi koji su više ili manje kompetentni, mogu da obavljaju taj posao, nema nekih vidljivih prepreka. Neki su čak i vrlo dobri. Dakle, nije nam cilj da odbacujemo automatski svaki predlog koji dođe ili iz vladajuće većine ili iz institucija aktuelne vlasti, nego razmatramo stvari kako treba od slučaja do slučaja.

Kada je reč o članovima Fiskalnog saveta, tu je stvar malo specifičnija i o tome ću govoriti u drugom delu današnjeg izlaganja. Tu imamo više ili manje nesporne biografije i kompetentne ličnosti, ali dosta spornu instituciju i tu bih se složio sa jednim delom u onome što je govorio i kolega Krasić, a verovatno će na toj liniji govoriti još neke kolege iz opozicije. Dakle, kako rekoh oni su više-manje dobri protagonisti, govorim o članovima Fiskalnog saveta, više ili manje dobri protagonisti jedne generalno problematične ili po mom mišljenju problematične ekonomske politike.

Kada je reč o Zaštitniku građana, što je tema koja najviše zanima javnost u ovom trenutku iz više razloga, tu ima jedna proceduralna stvar koja je više od proceduralne i koja ne može da ne bude apostrofirana. Ja sam o tome govorio i prilikom nekih prethodnih sednica ovde. Ne volimo da vidimo i mislim da nije dobro da vidimo biografije koje su nepotpune na elementarni način, biografije u kojima su, ne znam pet, šest, sedam, osam stranica gde su relativno nebitni podaci, a podatak koji je bitan i koji je od opšteg značaja za bilo koju funkciju, za bilo koju dužnost ili mesto da se kandidujete i konkurišete, dakle na najvažnija mesta, imate godine studiranja, šta ste završili i prosečna ocena.

Mi imamo kandidata koji nema tu navedenu sitnicu, onda mi iz medija moramo da saznajemo da je on studirao 13 godina i da ima, navodno, prosek 6,75. Sada, pazite, postoje izuzetni pojedinci koji nisu ni završili škole i fakultete i mogu da budu jako dobri u nekim oblastima. Mogu da budu sjajni pronalazači, mogu da budu sjajni novinari, neki od najboljih srpskih novinara nisu završili fakultete, ne znam, od Miroslava Radojčića, što znaju stariji, do Tirnanića ili Tijanića, koje pamtimo, manje više svi.

Dakle, nije to neophodno, ali ako vršite funkciju, državnu funkciju, na ovakav način, na ovakvom nivou, onda je potrebno, naravno ne samo da imate fakultet, nego da budete istaknuti u struci i da se ta istaknutost, između ostalog, manifestuje i može videti i po tome kako ste, gde ste, kako i koliko studirali.

Čak, imao bih razumevanja da se kaže, i da predlagači kažu, da je reč o čoveku koji je bio veoma uspešan, ne znam, tokom svoje karijere, uradio je to i to, i zbog toga može da se ignoriše, ili zanemari, ili suspenduje, ili stavi u zagradu taj njegov očajno neslavan, školski bilans, barem na početku njegovog školovanja, zato što je, kažem, bio sjajan. Tako je svojevremeno kada je biran gospodin Tijanić za direktora RTS-a, on nije kupovao diplome, a mogao je da je kupi kao mnogi drugi, nego se kandidovao bez i bio izabran za direktora RTS, i bio je dobar direktor, to će reći i oni koji su bili tada i vlast i opozicija.

Dakle, u ovom slučaju pak, ja bih pozdravio, ili barem imao razumevanja da je neko naveo te podatke pa rekao, ali uprkos tome mi smatramo iz tog i tog razloga, da gospodin, nije bitno, Pašalić, u ovom slučaju, treba da bude izabran na mesto Zaštitnika građana. Ali ne, ovde je taj podatak skriven, i to je ono što nije dobro. Posebno nije dobro kada vidimo da ima to, i to se često dešava, bilo je to i u slučaju ovih tužilaca, gde je takođe bilo takvih skrivenih podataka, i sve češće nam dolaze takve biografije.

Nasuprot tome, istakao bih i kao pohvalan primer, ali istovremeno i kao komparaciju koju treba da imate na umu i koja mi služi za kritiku, a to je predlog, i to, pazite, predsednika Republike za člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Znači, predsednik predlaže gospodina Miloša Stankovića. Rekao sam da svi manje ili više ispunjavaju uslove, i mislim da mogu dobro da se snađu na tom mestu, videćemo da li će se snaći, da li će biti samo transmisija aktuelne vlasti, ili će raditi samostalno. Ali, bilo kako bilo, gospodin Stanković u svom CV namerno stavlja rezultate svog školovanja, navodi srednju ocenu koja je izvanredna 9.55, stavlja čak i to da je završio Dvanaestu beogradsku gimnaziju kao nosilaca Vukove diplome, dakle u

srednjoj školi, što nije uobičajeno, i nije neophodno, to se ređe stavlja, pa čak stavlja da je završio osnovnu školu Karađorđe u Beogradu, kao nosilac Vukove diplome i najbolji učenik u svojoj generaciji.

Dakle, gospodin Stanković, koga predlaže predsednik Republike, naglašavam kao dobrog kandidata, stavlja i osnovnu školu, i srednju školu, i da je bio Vukovac, i naravno, godine studija i koju je srednju ocenu imao na studijama. Što je lepo i za pohvalu. Kažem, možda je malo štreberski, moglo je bez ove osnovne i srednje, ali ništa tu nemam da zamerim.

Ali, utoliko pre, utoliko više bode oči činjenica da kada je reč o predlogu za Zaštitnika građana, nema ni elementarnih podataka. Nije morala osnovna i srednja škola, ali mogao je fakultet, a ne da kao što rekoh, i ponavljam, i naglašavam, 13 godina i 6,75 srednja ocena.

Ponekada iz nekih razloga profesionalnih, biografskih, porodičnih, ljudi se opredele za brzo završavanje i onda ne obraćaju pažnju na prosek, nego idu samo da završe, pa onda dalje nastavljaju na postdiplomskim i kasnije se usavršavaju u struci, i mogu da budu vrlo dobri stručnjaci.

Znači, hoću da kažem, nije prosek uvek važan pokazatelj, ali problem je u tome što je ovde problematična i prosečna ocena i dužina studija. Znači, nije on završio za četiri godine, pa kažete - nije važno kolika mu je srednja ocena, samo je ganjao da završi, i obrnuto.

Dakle, za ovako važnu i delikatnu funkciju, za ovako važno i delikatno mesto, mislim da dolazi čovek koji, već samim tim mu je to ozbiljan hendikep. Na stranu što, o tome će govoriti više moja koleginica Dijana, na stranu to što je njegova karijera nakon diplomiranja i završetka školovanja tekla tako da se vidi da se on zapravo nije bavio ljudskom pravnom problematikom. Dakle, najmanje u njegovoj biografiji, ili skoro ništa, na to je takođe skrenuta pažnja, se tiče te tematike kojom bi trebalo sada da se bavi.

Suviše je to važna i istaknuta funkcija da bi mogle preporuke biti ono što se nalazi ovde u biografiji. U tom smislu pitam i kolege iz vladajuće većine, a onda posebno i šefove stranaka, bar dve glavne stranke koje su predložile ovog kandidata ili ove kandidate, znači gospodin Vučić i gospodin Dačić. Gospodin Vučić se više puta hvalio svojim ocenama, sam govorio da je štreber, da je bio jedan od boljih studenata, najboljih studenata, Ivica Dačić, takođe na Fakultetu političkih nauka. Kada je tako, kako se onda nisu potrudili, kada su oni takvi bili, i jako im je stalo do toga i ponosni su na taj deo, s razlogom, svoje biografije, što se onda nisu postarali da onda njihove poslaničke grupe, ako ih nisu lično imali u vidu, malo više pažnje obrate na tu sitnicu, tu sitnicu koja se zove, ne znam, 13 godina studiranja i prosečna ocena ispod sedam, kandidata koje predlažu njihove poslaničke grupe, koje vi predlažete i istovremeno u njihovo ime.

Kao što je, ponavljam, naglašavam, neću se više na to vraćati, gospodin Stanković, kojeg predlaže predsednik Republike, i te kako vodio računa da stavi sve što mu odgovara, sve što je pozitivno i sve čime ima da se hvali.

Voleo bih da to bude princip, ne da zavisi od dobre volje kandidata. On može porodično stanje, seminare koje je pohađao, kurseve, itd, može da stavi ili ne stavi, po nahođenju, ali koji je fakultet završio, u kom roku i sa kojom srednjom ocenom, mislim da to mora da bude standard od kojeg polazimo, a ne da ovde iz medija, indirektno, preko društvenih mreža se informišemo. Čak i ne znam da li je tačno ovo sve što sam čuo o Zvezdi i Partizanu, da je reč o osobi koja ima tako univerzalan i široki zahvat, da je stigao da bude član uprave i fudbalskog kluba Crvena Zvezda i fudbalskog kluba Partizan. Ne znam da li je to preporuka, možda za obavljanje ove dužnosti Zaštitnika građana, pošto ima razumevanja, valjda će onda imati i za navijače Zvezde i Partizana.

Šalu na stranu, dakle, prosto mislim da za sve funkcije i za sve biografije koje nam ovde stižu, o kojima se mi pitamo i odlučujemo, molim, i to molim rukovodstvo Skupštine čak da automatski vrati takvu vrstu predloga, ako nije kompletna, i ako u njemu nema ovog detalj koji se tiče fakulteta, škole, dužine studiranja i prosečne ocene. Ne mora to, ponavljam i završavam sa tim, ne mora to biti glavni i jedini razlog, ali jeste bitan i treba da ga imamo na umu, a ne da se indirektno, privatno ili preko medija o tome obaveštavamo.

Što se tiče Fiskalnog saveta, i time ću da završim ovaj deo, tu je problem nešto drugo, tu imamo kompetentne kandidate, ali instituciju koja je po mnogo čemu problematična i koje se, evo, i bez obzira što sam slušao koleginicu Tomić koja je to pokušala da jednim delom objasni, znači slažem se sa onim što je rekla što se tiče ličnosti i biografije kandidata, tu stvarno ne bih sporio više ili manje, naravno. Ali, jeste sporno nešto drugo, a to je uloga Fiskalnog saveta u našoj politici, našoj ekonomskoj politici, koja se vodi i koja nije najnegativnija, daleko od toga. Ona je takođe rekla da se nekad i kolege iz opozicije, mi se iz opozicije ponekad pozivamo na neke podatke koje Fiskalni savet objavio, kritikujući i nudeći argumentaciju za kritiku te aktuelne ekonomske politike.

Dakle, Fiskalni savet je jedna od institucija koje je, po mom mišljenju, jedna od nezavisnijih u odnosu na aktuelnu izvršnu vlast, što je pozitivno i oni se i usude da kažu, a imaju načina da se to i čuje, da kažu i po nešto kritički na račun ove oficijalne mantre o sili na ekonomskim uspesima. To je dobro, i zaista su ti podaci više-manje relevantni.

Ono što je sporno, a o tome ću, kao što je rekoh, pričati kasnije, jeste što oni zaista nastupaju, i tu i njihovi članovi ovde, koji u intervjuima, pitaju ih i novinari, i oni se od toga brane, zaista ponekad deluju kao veći MMF od MMF. Dakle, zaista nekad deluju nezavisno od toga što su oni, njihova misija je naravno nezavisna od misije MMF, ali vrlo često deluju ili kao produžena ruka ili čak kao radikalniji od onoga što sam MMF nudi i predlaže. Evo sad, upravo, pre neki dan, jedan od članova Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, i kaže to da je on nezadovoljan što je MMF ponekada suviše blag u svojim zahtevima, znači oni bi bili još čvršći u tome i po tom pitanju.

Nije loše imati nezavisno telo koje brine o fiskalnoj stabilnost, ali nije dobro ako je samo to imperativ, jer da ne bude da, kao što ona stara poslovica kaže – operacija uspela, a pacijent umro. Kada je reč o našim merama fiskalne stabilizacije, ponekad imam taj utisak da se ide upravo u tom pravcu da brojke budu sjajne, da se kaže da je deficit pao, da su bilansi pozitivni, a da je stanovništvo i da su građani Srbije na neki način, ako ne baš umrli, ali u vrlo teškom položaju. Dakle, ili teško žive, štrajkuju na svakom koraku ili gledaju što pre da pokupe pasoš i da odu iz Srbije.

To je nešto što je veoma važno i o čemu čak i telo poput Fiskalnog saveta, bez obzira što je njegova misija specifična, ipak o tome mora voditi računa. Hoću da kažem da mora voditi računa i o socijalnoj ceni tih naizgled dobrih i pozitivnih ekonomskih i fiskalnih mera koje predlažu. Hvala.

Ima jako malo vremena za jako mnogo tema, tako da mnogi prigovori neće moći biti izrečeni, na mnoge neistine neće moći biti odgovoreno.

Ali, evo, gospođa Brnabić se žalila juče na napade i klevete kojima je izložena, verujte, vi bar imate vremena koliko hoćete i možete na to da odgovorite, ali vas razumem i kada preskočimo neke. Dobar deo direktnih ili indirektnih uvreda je, zapravo, dolazio davno pre nego što se znalo da ćete vi biti mandatar, upravo od strane poslanika vladajuće koalicije.

Bilo kako bilo, vi ste se i žalili, kada je reč o opoziciji, na reči fikus, i šta znam, Mirko Cvetković, nisam znao da je Mirko Cvetković uvreda kada se nekom kaže, ali svejedno.

Dakle, vi demantujte ih, gospođo Brnabić, demantujte, pa pokažite, nećete biti fikus, ili već kako se to, da nećete biti marioneta u rukama predsednika Republike. Naravno da predsednik Republike, i ne samo zbog svog mandata i tog položaja, ali njegova funkcija je ipak reprezentativna i, naravno, ima određen legitimitet koji proističe iz načina na koji je izabran. Ali, i vi ste, nažalost, rekao bih nažalost, najvažnija politička funkcija u državi Srbiji, i čekam da se ponašate u skladu sa tom funkcijom.

S druge strane, kažem, biće mi drago ako me demantujete i pokažete da ćete moći da vodite taj tim koji znamo i vi i ja i Bog, niste sami birali, nego je u velikoj meri nametnut. Ovde nema dovoljno stolica, odnosno mesta, za sve članove Vlade, a obećana nam je mala Vlada. Samo bih podsetio da smo mi imali, u okruženju, dakle ne moramo daleko, Mađarska ima osam resora, Slovačka, Češka, oko 14, plus minus jedno, Rumunija, Bugarska 16. Hoću da kažem da je ovo jedna od većih vlada u regionu.

Ovde se govori o Vladi kontinuiteta, da, ali taj kontitnuitet je, zapravo, rekao bih, loš, što ne znači da nije učinjeno po nešto dobro, i što ne znači da ponešto treba pohvaliti, i sa ministrima iz ove Vlade smo ponekada umeli, kada je bilo prilike, vodili konstruktivne razgovore, kada su dolazili ovde sa konkretnim i dobrim predlozima. Nažalost, to je više bio izuzetak nego pravilo.

Kada se hvalite rezultatima prethodne Vlade, čiji ste nastavak, onda bih podsetio na podatak koji se mnogo manje poznaje i mnogo manje promoviše, ne samo porast duga sa 15,3 na 24,3 milijarde, nego da su robne rezerve ove zemlje opale sa 12 milijardi na 9,4 milijarde. To je značajan pad od dolaska stupanja na snagu, ne od prethodne, nego vaše SNS vlade. Znači, devizne rezerve opadaju, dug raste, bio je i veći, sada je opao za nekoliko procenata, to smo raspravili sa gospodinom Vujovićem.

Pošto ste vi najvažnija politička funkcija u državi, od sutra i od danas, onda moram da vas pitam – šta je sa suspenzijom pravnog poretka u Savamali? Šta vi nameravate da preduzmete povodom toga? Šta je sa pokušajem atentata, ili navodnim pokušajem atentata, na premijera Vučića u Jajincima? Šta je sa davanjem diplomatskog statusa Ruskom humanitarnom centu u Nišu? Dakle, to su par ekselans politička pitanja, i očekujem od vas kao najvažnije političke ličnosti, par ekselans političke odgovore. Hvala.

Zahvaljujem.

Da bismo uštedeli vreme, slažem se sa većim delom onoga što je rekla koleginica Radeta, to je više-manje nesporno. Samo bih apostrofirao ono što smo i u načelnoj raspravi već rekli, s jedne strane imamo konkretne izjave da Vlada treba da bude manja i najave i obećanja da će Vlada da bude manja. Vlada nije manja, nego svaka nova, SNS Vlada, je uvek bar za jedan ili dva resora veća ili bar za jednog ili dva ministra veća.

To naravno nije presudno, a i sam sam rekao da nemam ništa protiv uvođenja ministarstva za ekologiju, možda je to moglo da se uradi i ranije, i podržavamo i ovu naknadnu pamet da se ipak to realizuje.

Što se tiče ministarstva za evropske integracije smo protiv, i to ne samo zbog našeg evroskepticizma, već prosto zbog toga što smatramo da i, s obzirom na sadašnji stupanj pregovora o pristupu Srbije EU, i s obzirom na stanje u samoj EU, i s obzirom na taj, ovde više puta ispoljeni, skepticizam ili bar vrlo skroman entuzijazam, barem onih govornika kolega iz redova SNS u pogledu evropskih integracija.

Konačno, i najvažnije, s obzirom na podeljenost srpske javnosti, srpskog javnog mnjenja po tom pitanju, mislim da je besmisleno voditi ministarstvo za evropske integracije i podizati kancelariju na rang ministarstva. To je posebno nezgodno u ovom trenutku, i inače neke zemlje koje su postale članice EU su to imale, neke nisu imale, pa su ušle u EU i bez tog posebnog ministarstva. Generalno ozbiljnost jedne države se vidi po tome što ne menja svaki čas taj spisak, odnosno ministara i resora i to stabilne zemlje i stabilne demokratije više-manje imaju tako.

Posebno je asimetričan status u kome se sada vodi Kosovo i Metohija, teško se može braniti, pogotovo od vlasti vladajuće većine koja bar deklarativno kaže da se ne odustaje i ne odriče KiM. U tom smislu, smatramo da prvo treba usvojiti ovaj naš amandman, ne treba da se uvodi to novo ministarstvo za evrointegracije, a posebno, to ćemo obrazložiti u narednim amandmanima, kada je reč o pravljenju ove disproporcije između statusa Kancelarije za KiM i novo uspostavljenog ministarstva za evropske integracije. Hvala.

Dakle, ovo je replika, obzirom da na neadekvatan način govore o šefu poslaničke grupe. Mislim da mi se ovo ne računa u vreme.

Poenta je u tome da mi ovde sedimo u odborima za koje mislimo da smo kompetentni i to uopšte ne znači da se slažemo sa nazivom tog odbora. Kolege radikali, nadam se da mi neće zameriti, su aktivni učesnici, članovi raznih odbora, od evropskih integracija, čak i delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO, a imaju stav kakav imaju. Znači članstvo u odboru može da bude prilika da se kritički kaže svoje mišljenje o politici EU ili NATO Alijansi. Svaka prilika treba da se koristi. Baš mislim da je koleginica Nataša takođe koristila vrlo često tu priliku. Dakle, to što je neko član nekog odbora, ne može da bude diskvalifikacija.

Drugo, nisam hteo po Poslovniku, ali molio bih vas i apelovao da u buduće intervenišete kada se bilo koji nadimci, eufemizmi koriste za označavanje bilo koga. Znate to i mi možemo, više ili manje pametno, glupo ili duhovito, ali to nas nigde neće odvesti. Mi smo slušali i prošli put smo imali razne nadimke od tuta Bugarina, Vlaha, ovako i onako. Dakle, prosto to je način oslovljavanja koji je neprimeren parlamentu. Nemojte misliti da to ne možemo ni mi da radimo, ali onda će se ovo pretvoriti u cirkus ili rijaliti, kao što uostalom neki ovde i jesu došli iz rijalitija i rijalitiju više pripadaju.

Dobro, možda. Izvinite, samo je replika.
Elem, za one malobrojne koji nas slušaju, o onome što se ovde kaže, samo bih odgovorio na primedbu, to je ono što je suvislo, da li imam protiv, što se predlaže ukidanje jednog ministarstva i da se uvodi neko drugo? Ne, naš stav je i da budemo precizni oko toga, mi predlažemo da se ne uvede novo ministarstvo, da se ne podiže Kancelarija za evropske integracije u rang ministarstva iz razloga koje smo naveli i koje ćemo navoditi. Ako to već radite, to nije nikakva …, to je logika, onda kažemo, ako se to ne prihvata razmislite o opciji da se onda digne i Kancelarija za Kosovo i Metohiju u rang ministarstva. O tome se radi.
Prešao sam dva minuta, vi mi dajete više vremena, ali neću dalje da ga trošim. Samo da se razjasnimo zbog kolega koje oko toga imaju neku nedoumicu. Nije protivno biti politički i logički protiv uvođenja jednog novog ministarstva i istovremeno se zalagati da ako se već ono usvoji, da se usvoji i neko drugo.
Dakle, smatramo da je najblaže rečeno potrebno imati paralelizam iako mi ne verujemo u taj paralelizam. Mi ne verujemo da je moguće ići istovremeno ka EU i braniti Kosovo i Metohiju. Nažalost politika ove vlasti to pokazuje da nije moguće. Hajde za utehu, i politika prethodne Vlade je to pokazivala iako su oni takođe govorili o tome kako napreduju na evropskom putu i brane Kosovo. Prosto nije moguće. Imamo ovde gomilu izjava važnih evropskih čelnika koji kažu – na kraju puta Srbija mora priznati Kosovo. To nije rekao neki avanturista, to su rekli važni čelnici EU, najvažnijih zemalja EU, od Martina Šulca, da ne govorim ko je Martin Šulc, Ulrike Lunaček i mnogi, mnogi drugi. Na kraju izlaganja ću to i dokumentovati.
Dakle, prosto to nije moguće. Ako već idemo tim putem, tog paralizma, onda, molim vas, izjednačite i zadržimo isti rang i status Kancelarije za evropske integracije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Ili ih spustite ili ih zajednički dignite. To je logika i to je smisao ovog našeg predloga.
Što se tiče primedbi koje smo čuli na prošlom zasedanju, znate možemo seliti bilo koga, bilo gde. Čuli smo da je gospodin Marko Đurić bio hiljadu puta, ne znam koliko, na Kosovu i Metohiji, pa bio je, a možda je bolje da nije bio. Posle svakog boravka rekao bih, ingerencije države Srbije na Kosovu i Metohiji se smanjuju. Podsetio bih na Briselski sporazum, na stavke Briselskog sporazuma i na činjenicu i time završavam.
Činjenica, do stupanja u mandat ove vlasti, dakle vaše Vlade, Albanci iz južne Mitrovice nisu mogli da dođu u severnu Mitrovicu nenajavljeno, a vrlo često uopšte. Sada, posle pet godina ove vlasti, Srbi ne mogu na Kosovo i Metohiju, ne mogu da pređu administrativni prelaz na KiM bez dozvole prištinskih vlasti. To je između ostalog. Šta je sa bezbednosnim strukturama? Šta je sa pravosudnim sistemom na Kosovu i Metohiji? Sve je to ukinuto draga gospodo i na to smo se obavezali Briselskim sporazumom koji imam ovde za one, pošto javnost to nije mogla da čuje, niti u ovoj sali, niti u ovom domu, a pogotovo ne u javnosti i medijima da pročita, nego samo međusobne diskvalifikacije, klevete i uvrede.
Možemo i mi na taj način, ali želimo između ostalog da očuvamo, koliko je to moguće i nadam se da u tome imamo saveznika u vama ili bi bar trebalo da imamo, koliko-toliko dostojanstvo ovog doma da raspravljamo čak i kada se ne slažemo, da iznosimo argumente. Kolega je izneo neke argumente, rekao je da je naš stav nelogičan, da predlažemo uvođenje novog ministarstva, ukidanje drugog. Ja sam objasnio i pokušao da objasnim zašto mislim da nije.
Na kraju krajeva, ne mislim da je smak sveta imati 19 resora ili ministarstava, daleko od toga, po ugledu na Francusku koja ima 19, ali Mađarska ima osam. Ne znači da je sada Mađarska duplo efikasnija država od Srbije, ali mislim da je vrlo važno da vidimo da ima i drugačije prakse.
U tom smislu, završavam. Nadam se da ćemo u nastavku moći da suočim argumente i po drugim pitanjima. Ali, razmislite o tome da države Srbije na Kosovu danas ima mnogo manje nego pre pet godina i to je vrlo konkretno i vidljivo ovoj vlasti, pored nekih drugih. Hvala.

Hvala.

Puno je tu stvari rečeno. Zamalo da se složim sa komentarom koleginice iz SPS koja nas je izgleda urekla pohvalivši raspravu kao ozbiljnu i odgovornu, ali smo se izgleda onda potrudili, bar neke kolege, da je demantuju, ali svejedno, ovo je važno političko pitanje, važna politička tema. Ima smisla o tome razgovarati, samo je pitanje kako o tome razgovaramo, ali to je, naravno, na sliku i priliku i svakog poslanika i svake poslaničke grupe.

Prvo, jednu stvar načelno da raspravimo, pošto se to tiče direktno našeg rada ili maltene najvećeg dela našeg rada ovde, a to je kritika predloga amandmana i formulacije „briše se“.

Drage kolege, a to bi sigurno predsednica i kao neko ko ima dug parlamentarni staž ovde morala da zna i da upozori, nije opstrukcija ako kažete – briše se. Ako imate loš predlog zakona, ako imate formulaciju sa kojom se ne slažete ili predlog ministarstva sa kojim se ne slažete, pa šta ćete drugačije reći i kako ćete to formulisati nego – briše se? Hoću da kažem, vrlo je konstruktivan to predlog ako osporavamo nešto sa čime se ne slažemo. To što se tiče te stvari.

Drugo, naravno da je to prilika da se izjasne stavovi pojedinih poslaničkih grupa oko evropskih integracija. Ja, moram priznati, nisam razumeo šta je mladi kolega sa druge strane tu pokušavao i insinuirao. Potpuno je jasno da stav ove poslaničke grupe i stav i mene i mojih kolega i, pre svega, da kažemo i predsednice ovog poslaničkog kluba Sande Rašković Ivić, i dok je bila predsednik DSS i danas je dosledno evroskeptički.

Te insinuacije šta je ko kome i gde rekao, mislim da je to bila dužnost predsednika da upozori, pogotovo kada je prethodni govornik na više nego neprimeren način govorio o nekom ko je žena, dama, uvaženi poslanik i uvaženi stručnjak i u ovoj javnosti i u ovom parlamentu, a koja je bila izložena gnusnim napadima i diskvalifikacijama zato što je, zamislite, obavljala dužnost ambasadora. Gospođa Sanda Rašković Ivić je bila predmet tog napada.

U ovom trenutku mi imamo ambasadora u zemljama koje su priznale Kosovo. Preko 100 zemalja je priznalo Kosovo. U većini njih mi imamo ambasadore. Ne razumem, šta sad, treba da napuste te zemlje? Možda i to treba. Ali, potpuno je jasno da je stav i DSS dok ga je vodila Sanda Rašković Ivić i stav mene i nas kao poslanika dosledno jasno evroskeptički, ali mi nismo evrofobi. Mi zaista uvažavamo neke važne tekovine evropske civilizacije i kulture i ljudska prava i demokratiju. Zato verovatno kolege iz DJB, neću ja da im budem advokat, zato verovatno kolege skreću pažnju na nedoslednost. Evroentuzijasti, ili podržavaju evropske integracije, ali skreću pažnju na nedoslednost. A ja sam protiv toga, kao što rekoh, iz razloga stanja u EU, iz razloga stanja u Srbiji i zbog toga što prosto smatram da je nedopustiva ova simetrija koja se pravi između predloga uvođenja ministarstva za evrointegracije i ovih zakona o Kosovu i Metohiji.

U tom smislu, ja pitam direktno predlagača gospodina Martinovića, želim da mi odgovori, ako želi, zašto je taj paralelizam napušten? Zašto se dižu evrointegracije na rang ministarstva, a recimo, Kancelarija, a oni su bili u istom statusu, za Kosovo i Metohiju ostaje u sastavu Kancelarije.

Ako ste toliko dosledni u toj borbi, zašto ste na neki način degradirali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je postojalo u mandatu nekoliko vlada?

S druge strane, nije problem, mi možemo ući u EU sa kancelarijom za EU. Nema potrebe da dižemo na rang ministarstva. Ja razumem da je to neka vrsta poruke, neka vrsta preporučivanja i pri tome je to na jedan neumesan način. Ovde su pominjana, ja sam citirao neka imena. Meni kažu kolege sa druge strane – pa to nema veze, nebitna su njihova mišljenja.

Ja bih vas podsetio, činjenice i javnosti radi, nezavisno ko koga voli ili ne voli, gospođa Urlike Lunaček je izvestilac, znači, nije ona obični poslanik, ona je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.

Drugo, da li neko kaže Kosovo, Kosovo i Metohija, Priština itd, gospodin Martin Šulc je bio predsednik Evropskog parlamenta. Najzad, ja ovde imam izjavu, vama kolegama sa druge strane vrlo dragog Štefana Filea, velikog prijatelja i aktuelne vlasti i premijera, odnosno predsednika, koji se zdušno pre par godina zalagao za ostavljanje formulacije – teritorijalni integritet Kosova, pošto su neki predlagali, čak neki naši prijatelji, ima ih, naravno, u Evropskom parlamentu, predlagali su da se izostavi iz rezolucije o Srbiji formulacija – teritorijalni integritet Kosova, a Štefan File je to osporavao.

Dakle, hoću da kažem, čitava plejada važnih evropskih državnika i političara prosto vam direktno i eksplicitno kaže – moraćete priznati Kosovo na kraju ili tokom procesa evrointegracija. Ne možemo svi pri tome se praviti nevešti. Zaista moram da kažem, on nije tu, Čedomir Jovanović to može da kaže dosledno, ja se sa njim ne slažem, ali se čudim vama ili bar većini vas koji zaista deklarativno kažete da podržavate integritet Srbije i borite se protiv nezavisnosti Kosova, a kao što rekoh, Kosovo je za ovih pet godina vaše vlasti, odnosno Srbije na Kosovu je sve manje.

Nemojte me hvatati za reč da li sam rekao Kosovo ili Kosovo i Metohija ili Priština. Potpuno je jasno o čemu govorimo. Kako god to zvali to napreduje ka nezavisnosti uz veliku pomoć i podršku naše aktuelne vlasti koja se, time završavam, planom razrade Briselskog sporazuma, dakle planom primene Briselskog sporazuma, obavezala na stvari, kod nas ni Briselski sporazum nije mnogo poznat u javnosti, a kamo li taj plan primene, gde se lepo, na žalost, ružno, ali jasno i glasno kaže da će biti povučene bezbednosne strukture Srbije na Kosovu i biće u potpunosti integrisane u odgovarajuće kosovske strukture i njihove plate će biti isplaćivane iz budžeta Kosova. Znači, bezbednosne strukture Srbije će biti u potpunosti integrisane, i to je urađeno, a mi smo to predstavili kao pobedu.

Još gore ili još tužnije od toga, do kraja tekuće godine, ne ove, to je na žalost takođe odrađeno, integracija pravosudnih institucija će biti završena, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu biće zatvorene do tada, sve ustanove sudstva Srbije na Kosovu, ne piše Kosovu i Metohiji, a i da piše ne bi nam mnogo pomoglo, biće zatvorene do tada, a nova tela će biti uspostavljena i osoblje integrisano u kosovski sistem. To je, drage kolege, u tekstu primene Briselskog sporazuma. To je epilog.

Zato pitam gospodina Martinovića, nezavisno od toga što se možemo prozivati i nazivati ovakvim i onakvim imenima, šta povodom toga ima da kaže, da li je to razlog ove asimetrije u tretmanu Kosova i Metohije u praksi, ne u retorici? Retorika je nekada čak i preterana, ali u praksi delovanja ove vlasti, a sa druge strane imamo degradiranje Kosova i Metohije … uzdizanje evropskih integracija. Ako ćemo ući u EU, ući ćemo i sa Kancelarijom. Ako neće da nas prime, neće nas primiti i da napravimo tri ministarstva. Hvala.

Tražio sam repliku, a vi ste mi dali, svejedno je, dosta mi je ovih par minuta.

Dakle, kolege iz vladajuće stranke i vladajuće koalicije, oni odgovore nešto zalepe, izbace, kako ima veze sa ovim što ste ih pitali, a posle ne dobijemo reč da odgovorimo, ne da uvredimo nego prosto da odgovorimo.

Sada bih u tom smislu odgovorio kolegi Martinoviću da je on meni navodi široko šta radi i šta plaća država Srbija na Kosovu i Metohiji. To uopšte nije bila tema mog izlaganja, ako se iko još toga seća. Ja sam samo naveo vrlo konkretno citirajući Briselski sporazum i Sporazum o primeni Briselskog sporazuma na šta se obavezala država Srbija da će ukinuti. Naravno, vi ste navodili primere iz školstva i iz zdravstva i šta ste mogli da radite od vrtića do vrtića, od jaslica do jaslica i tako da nabrajate od bolnice do bolnice, da kažete kako se to finansira. Tačno, ja to nisam poricao. Ja sam samo rekao, a vi ste propustili da odgovorite, a ne slučajno, da na tom spisku šta država Srbija, institucija ima na Kosovu, više nema bezbednosnih institucija, nema pravosudnih institucija, nema sudova države Srbije na Kosovu i nekih drugih stvari takođe nema.

To je ono što je poenta. Dakle, vi možete to izbegavati, možete lepiti etikete, možete čitati stvari koje nemaju veze sa time.

Znam, to je moj amandman. Znam šta piše.

Dakle, gospodine predsedavajući govoriću o mom amandmanu. Reagujući na moj amandman gospodin Martinović je govorio, to što je govorio. Dakle, ja mu odgovaram. Znam šta je tema, znam šta je predlog. Govorio sam o evropskim integracijama. Vi mi možete uzeti reč, meni možete raditi šta hoćete, kao što radite, nisam se žalio po Poslovniku, a imao sam bezbroj osnova, nisam tražio repliku, tj. tražio sam, niste mi dali maločas. Dakle, ovde je opozicija, bar ovo malo opozicije sistematski šikanirano, a vi se predstavljate kao da ste vi žrtve, ali nije bitno.
Dakle, samo sam hteo da podsetim i završiću time. Da, države Srbije ima na Kosovu, ima poslanika sa KiM, to je lepo i krasno, ali je činjenica…(isključen mikrofon.)

Samo ću kratko.

Ima razloga, kao što smo rekli, i za i protiv. Sada kada smo videli i obrazloženje iz ove diskusije i videli šta je otprilike razlog zbog kojeg se uvodi ovo novo ministarstvo, onda mislim da razlozi protiv pretežu. Koliko sam shvatio, razlozi za su korišćenje fondova ili nada da će se moći koristiti fondovi Evropske unije, pod jedan, i pod dva, ili bolje reći pod jedan, to je politički dogovor između koalicionih partnera oko preraspodele resora. Naravno, legitimno je i jedno i drugo, ali s obzirom na to u kakvom je stanju ekološka situacija u Srbiji, mi govorimo da u ovom trenutku dok mi pričamo još uvek se dimi ili gori Vinča, deponija u Vinči.

Dakle, svi znamo, koliko god to bilo sve samo rutinska stvar, uvek je potrebno neko vreme da se uhodi i napravi nova organizacija, i to novo ministarstvo koje treba da se uhvati u koštac sa tim ekološkim problemima koji su veliki, to nije sporno, trebaće mu vremena da se prosto konstituiše. Već samo to vreme koje je potrebno za konstituisanje novog ministarstva dovodi u pitanje svrsishodnost njegovog osnivanja. Ali, bilo kako bilo, kažem, nevolja je u tome i ostavlja gorak ukus u ustima što je definitivno glavni razlog neka vrsta političkog dogovora. Nije dobro, nije to šteta neka ogromna, kao što mislim da će biti realne štete sa ovim ministarstvom za evropske integracije, pogotovo s obzirom na način na koji se uvodi, ali prosto mislim da smo mogli i da je i Vlada mogla, ili predlagač, bolje reći, jer ovo predlaže kolega poslanik, da se to i na drugi način reši, ako stvarno postoji ta svest o urgentnoj potrebi da se taj resor uvede. Na stranu ova kombinacija nemara i hitnosti o kojoj je govorio kolega Radulović, gde je sve po hitnom postupku i sve je jako urgentno, a onda smo propustili pet godina ili čekali pet godina da uvedemo to što je to tako, navodno, jako urgentno. Toliko. Hvala.

Ovo se direktno naslanja na naš amandman na izmene člana 1. i u tom smislu dobar deo one argumentacije koja je izložena u vezi sa članom 1. stoji i ovde, a tiče se ministarstva za evropske integracije i tiče se, po meni, pogubnog kursa nezavisno od toga ko ga je počeo, nezavisno od toga ko ga je ubrzao i radikalizovao.

Predlagači su jako neodređeni i malo protivrečni. Oni sa jedne strane naglašavaju kako je strahovito važno da se usvoji ovaj zakon, odnosno ove izmene i da se uvede ministarstvo za evropske integracije, a istovremeno naglašavaju kako se tu neće ništa bitno promeniti, niti će biti više troškova, niti će biti nekih novih ovlašćenja, niti bilo čega drugog. U tom svetlu se prosto pitam zašto im je toliko stalo da se to ministarstvo uvede ako je sa druge strane reč o tome da se ništa bitno neće promeniti.

Naravno, stvar je simbolička i politička. Kao što se na drugi način preporučuju koalicionim partnerima, ovim predlogom ministarstva se proporučuju zapravo Briselu i briselskoj administraciji šaljući poruku – evo vidite kako smo mi dobri, mi radimo ono što prethodnici naši, nekadašnji miljenici iz DS ili DOS nisu radili, mi vam uvodimo i ministarstvo za evropske integracije. To je očigledno jedina logika i jedini smisao toga, a istovremeno se želi dobiti neka vrsta amnestije političke ili popusta ili benefita u Briselu za razne autoritarne poteze i postupke koji su na nivou unutrašnje politike, ovde već pomenute „Savamale“, odnosa prema medijima i odnosa prema opoziciji.

Sve u svemu, završavam sa ovim amandmanom, imam još nešto malo vremena, koje ću iskoristiti kasnije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto kraj vremena koje je naša poslanička grupa imala, samo bih hteo da objasnim za one koji nisu shvatili, kolega Ristić se danas šalio. On zna da vladajuća većina neće podržati predlog amandmana o osnivanju ministarstva za Kosovo i Metohiju, jer se na taj način bar koliko-toliko spase obraz i barem zadrži taj bar formalni…

Nije, znam da nije.

S druge strane, dovoljno je puta rečeno, i to ne samo od strane nas evroskeptika, nego i ljudi i kolega iz opozicije koji podržavaju evropske integracije, da ne podržavaju predlog uvođenja novog ministarstva, jer prosto je, s obzirom na sve argumente, čak i onih koji podržavaju samo ideju o evropskim integracijama, ne mogu da podrže ovaj i ovako formulisan predlog.

Što se tiče nas koji smo protiv, to je potpuno jasno.

Samo da naglasim, ne radi se ovde samo o Kosovu i Metohiji, ne radi se samo o tome koliko danas Dimitrij Rogozin, on je verovatno autoritet pretpostavljam i za predstavnike vladajuće većine, potpredsednik Vlade Rusije, kaže – u Evropsku uniju vas nikada neće primiti, ponavljam, citiram – u Evropsku uniju vas nikada neće primiti, a mi pravimo ministarstvo za evropske integracije i time ispadamo neozbiljni i pred svojim tradicionalnim saveznicima i pred Rusijom i pred samom tom Evropskom unijom i briselskom birokratijom.

U tom smislu je malo suvišno da sada u sred procesa evrointegracija mi na neki način ulazimo u tu priču, samo bismo se preporučili, odnosno da bi se aktuelna vlast preporučila kao bolji izvođači radova od prethodnika briselskoj birokratiji. Hvala.