Zahvaljujem.

Član 107. stav 2. Dakle, gospodine predsedavajući, i vi i ja znamo o čemu se ovde radi. Ja nerado, kao što rekoh, potežem ovu istancu povrede Poslovnika i zato sam uvek apelovao da je bolje da se da više mogućnosti za repliku, nego da se zloupotrebljava Poslovnik, ali ovog puta jeste prekršen Poslovnik po više tačaka, jer su iznošene očigledne i grube neistine koje je, prosto, uvredljivo i demantovati, ali pošto se to gleda i to ljudi prenose i onda to biva zanimljivo, prosto moram reći, zbog javnosti, da niti sam menjao nacionalnost, niti sam učestvovao u nekim igrama na sreću, nego sam se samo bavio onim poslom kojim se inače i bavim, više ili manje uspešno, uspešnije od nekih drugih.

Meni bi bilo ispod časti da sada potežem podatke, mada su ovde navođeni, šta su neki ovde dobijali i po kojim osnovama, razna sredstva. Očekujem da postoje neki organi i institucije koje treba da rade svoj posao i ako postoji zloupotreba da o tome govori i da se onda tako raspravlja.

Ovo je jedno unižavanje parlamenta koji svesno, namerno devalvira jedan deo ili jedan broj poslanika, ne svih naravno, vladajuće većine i to nanosi štetu čitavoj ovoj instituciji, a kad smo kod menjanja nacionalnosti ili tako nešto, dakle, to sam što jesam - Srbin, ni bolje, ni gore. Nikada se nisam drugačije predstavljao, ali naravno vi možete podržavati različite političke opcije u tom svojstvu i nikada nisam zloupotrebio niti zakon, niti pogotovo svoje nacionalno opredeljenje.

Ako je neko menjao svoje versko i nacionalno opredeljenje, onda je to predsednik jedne velike vladajuće stranke koji je od pravoslavca postao protestant i stalno citira Marksa Vebera i od Srbina postao Nemac, a neki čak kažu i Albanac. Hvala.

Zahvaljujem.

Imam tri seta pitanja. Prvo se nadovezuje na ono što je pitao kolega Đurišić. Dakle, ponavljam pitanje Ministarstvu građevine – kako je moguće da objekat, nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, za koji je utvrđeno i samo obaveštenje i informacija samog Ministarstva da je nelegalno i da je naložene njegovo uklanjanje. Još uvek ne samo stoji i da nije uklonjen, nego još i radi, kao što mediji obaveštavaju. Dakle, da je radio tokom zimske sezone i da li, pošto znamo kako su službe nekada vrlo efikasne u uklanjanju nekih ….ili nekih skromnih zdanja kojih se ljudi dovijaju i sagrade da bi rešili neki svoj stambeni problem, kako su tu efikasni u rešavanju u vezi toga, čudna je da ovakva sporost i ovakva neefikasnost kada je reč o realizaciji sprovođenju zakona po pitanju ovako jednog reprezentativno, i rekao bih provokativnog objekta na vrhu Srbije.

Drugo pitanje, odnosno druge set pitanja, odnosi se na Kancelariju, odnosno ide ka Kancelariji za KiM i njenom predsedniku Marku Đuriću, s obzirom da je tzv. Srpska lista u tzv. kosovskom parlamentu predstavljena kao projekata Vlade Srbije i sa punom podrškom Vlade Srbije i onda pitam Kancelariju i gospodina Đurića da li onda oni preuzimaju odgovornost ili da li mogu da garantuju da ta tzv. Srpska lista neće glasati za markaciju granice Kosova sa Crnom Gorom, kao što je i bilo logično i što je protivno Ustavu i zakonima države Srbije. Isto tako da li Kancelarija za KiM i gospodin Đurić, s obzirom da su, kažem bili glavni promoteri tzv. Srpske liste, da li mogu da garantuju da Srpska lista ni pod kojim uslovima neće glasati za transformaciju tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova, što bi takođe bio presedan i skandal.

Znate, jedno pričati i držati jako lepe govore i izjave, kao što to gospodin Đurić često radi, a drugo je u praksi raditi na implementaciji nezavisnosti, faktičke nezavisnosti tzv. republike Kosovo.

S tim u vezi, moje treće pitanje ide ka Ministarstvu spoljnih poslova i samo molim za potvrdu onog stava kojim je već u Odboru na jednom prethodno poslaničko pitanje saopšten, a to je da je za državu Srbiju, Vladu Republike Srbije, čiju spoljnu politiku vodi MUP, apsolutno neprihvatljiva pod bilo kakvim uslovima da se Kosovo može dodeliti, odnosno prihvatiti stolici UN za Kosovo. To je dakle, bio stav, koji je meni potvrđen u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova. Ja samo pitam da li taj stav i dalje stoji. Dakle, da je apsolutno neprihvatljivost, pod bilo kakvim uslovima, bez ikakvog ako, ukoliko, međutim i slično, jer ne treba imati nikakve iluzije, čak i obični građani svakako znaju da bi prihvatanje stolice za Kosovo u UN bilo praktično mirenje sa nezavisnošću KiM.

Onda nam uzalud hvaljenje Surinamom, Burundijem i Ruandom i raznim zemljama afričkim i širom sveta koje su navodno povukle ili spremne da povuku priznanje Kosova, a koje smo mi takvim jednim aktom to priznanje de fakto izvršili.

Poslednje pitanje ide ka rukovodstvu Narodne skupštine i neka vrsta apela, s obzirom na atmosferu koja se stvorila, bila je i krajem i prošlog zasedanja, tako je počelo sadašnje, prosto apelujem i pitam da li će i šta će rukovodstvo Skupštine preduzeti da se ova loša atmosfera u Narodnoj skupštini na neki način ublaži. Ova polarizacija je pogubna, ovo svesno ili nesvesno zapravo izgurivanje, pokušaj izgurivanja opozicije iz Narodne skupštine, što nije dobro ni za bezbednost, ni za biznis, niti za čuveno privlačenje tih famoznih stranih investitora.

Dakle, opozicija van parlamenta je neka vrsta vanrednog stanja i to je nešto što niko ne treba da želi, niti priželjkuje, mada mu se nekad čini komotnije i ugodnije. Zato mislim da je to zajednička odgovornost, da bi bio potreban neki kolegijum šefa poslaničkih grupa da se vidi šta se na tom planu može učiniti, s obzirom da vidimo ponovo da se veštim podnošenjem amandmana na prve članove prvih zakona praktično onemogući opoziciji da raspravlja o amandmanima. Vidimo da se samo koliko juče poslanici opozicije ili čitava opozicija nazivaju ološima, bandom, kriminalcima itd. Dakle, u tom svetu prosto apelujem zajedničkom interesu da se pokuša naći kompromis da bi ova Skupština toliko koliko mogla da funkcioniše i institucija bila sačuvana. Hvala.

Zahvaljujem.

Slažem se sa ovim što je rekla koleginica Čomić i neke druge kolege iz opozicije, i sa moje leve i sa desne strane. Ali, ja sam manje dobronameran ili manje blag, naklonjen podnosiocima ovih amandmana, od gospođe Čomić, a i mislim da se i ona samo šalila, i smatram, ozbiljno govoreći, da je to trošenje vremena i ovih ljudi koji su došli da brane predlog zakona. Na neki način mi je neprijatno u ime njih, jer su oni došli da brane rešenja za koja veruju da su dobra.

Ne znam koliko građani to shvataju? Mi ponovo prisustvujemo svojevrsnoj opstrukciji.

Nemam ja ništa protiv stranih investitora. Naravno, imam protiv ako su favorizovani u odnosu na domaće. Dakle, ne bih ulazio u raspravu oko toga da li treba zakon ovaj ili neki drugi da pomaže i doprinosi boljem angažmanu i većem učešću stranih investitora, to je potpuno druga tema.

Svi u ovoj sali, a pre svega oni koji su došli ispred Vlade da brane ovaj predlog zakona znaju, ali možda, opet kažem, javnost ne shvata do kraja, da su ovi amandmani podneti samo zbog toga da se ne bi stiglo da se raspravlja o predlozima amandmana koje je podnela opozicija.

Možete reći šta hoćete. Možete reći da je pravo svakog poslanika da podnese amandman, ali i vi i ja i bog znamo da je podneto 360 amandmana na prvih 10 članova prvog zakona, koji nikakve veze nemaju sa predlogom amandmana, nego je prosto formalno. Ja sam to osuđivao i kada su neke kolege iz opozicije to takođe radile, sa onim čuvenim besplatnim udžbenicima. Isto mi nije bilo pravo i smatrao sam da je to bez veze. Ali, to je bilo samo jednom i nikada više.

Mislim da se i kolegama iz vlasti dopalo, prilikom rasprave o budžetu, da na taj način vrše opstrukciju i mislim da na ovaj način zapravo obesmišljavamo i ovaj dom i našu parlamentarnu raspravu i urušavamo parlament, a, na kraju krajeva, trošimo vreme i ovih ljudi koji, pretpostavljam, imaju važnije stvari da rade.

Ako su zakoni dobri kao što vi verujete da jesu, ako oni stoje iza tih predloga, dajte da čujemo stvarne primedbe. Možda su neke besmislene, neke su loše, neke treba da se uvaže, ali vi na ovaj način ne pokazujete poštovanje ni prema onome ko je predložio ove predloge zakone, nego raspravljate o tome da li vam trebaju ili vam ne trebaju strani investitori, a to je predlog amandmana na prvi član prvog zakona koji je ovde sada na dnevnom redu u ovoj raspravi.

Potpuno je jasno da biste vi slično uradili i da je bilo šta drugo u pitanju, azil, boravište, stranci, bilo šta da je na dnevnom redu. Znači, čitava strategija je da se na ovaj način, podnošenjem lažnih amandmana, doduše, ja pozdravljam napredak, ranije smo imali samo zareze, navodnike, pa je to bio čitav amandman kad su podnosile neke kolege, sada se ovde potrudilo pa je dopisan čitav stav, ali kažem, znate i vi i ja, bez obzira koliko koga ima, da je to pristup, da je to strategija koja zapravo služi nekoj vrsti opstrukcije rada parlamenta od strane vladajuće većine i to nema veze s tim koliko nas ima. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja moram da se pridružim pitanju, gospodine predsedavajući, znači vi ste mi odgovarali, gospođa Čomić me je pominjala, kolega me je maločas pominjao i šta treba da se desi da imam pravo na repliku? Ali evo, ne brinite, ne tražim repliku, neka ovo ide na konto…

Navikao sam.
Dakle, ja razumem vašu potrebu da vi replicirate svakome sa tog mesta, nije ni važno, samo skrećem pažnju, dakle, da sam pomenut, pustite vi sada tumačenje namere i gospođi Čomić ste dali pravo na repliku, iako je ni na koji način nisam niti uvredio niti prozvao, nego sam samo slutio da se ona malo šali i da ironiše.
Bilo kako bilo, ja naglašavam da ovo nije rasprava o stranim investitorima, da ovo nije tema o tome da li vam trebaju ili ne trebaju strani investitori. Nije čak tema ni to koliko je bila uspešna ekonomska politika Vlade i koje došao u koje mesto, u koji grad, koji investitor i ko nije došao i šta je sa Mubadalom i šta je sa fabrikom čipova i šta je sa šeikovim parama i razne druge stvari, ili obrnuto, šta je sa „DŽonson elektrik“, šta je sa „Gorenjem“, šta je sa ovima koji su došli. To je tema za nešto drugo.
Skrećem pažnju da ovde jeste reč, i to je kolega iz vladajuće koalicije maločas indirektno i priznao kada je rekao – Sada to mi radimo; pozivajući se na to šta su nekada radili neki drugi. Ja ne znam šta su radili neki drugi, kao što rekoh, za vreme ovog saziva bio sam nezadovoljan kada je jedna poslanička grupa opoziciona, jednom prilikom to učinila sa onim već famoznim besplatnim udžbenicima, ali to što rade predstavnici većine postaje manir i ja stvarno brinem jer imam utisak da postoji namera, nisam siguran da je svesna, a možda i jeste, da se opozicija potpuno izbaci iz ovog parlamenta.
Ne treba vi da žalite ili brinete za tim šta će biti sa opozicijom, ona je takva kakva jeste, ali vam skrećem pažnju već kada pominjete izbore i ove prethodne beogradske, koji formalno ne bi trebalo da imaju nikakve veze, da su neke kolege ovde koji sede u ovoj Skupštini, takođe podržali ili su članovi stranke ili koalicije, koja je recimo vrlo dobro prošla na ovim gradskim izborima. Prosto, ima različitih priča, ali nije to tema.
Tema je to da li se vrši zloupotreba ove Skupštine time što se, kao što rekoh, hiljadu stranica zakona na dnevnom redu, raspravlja u ovom trenutku o prvom članu prve tačke, odnosno prvog zakona, sa amandmanima koje je bilo da budu povučeni. Da ne budu povučeni svejedno, zapravo sa tim nemaju nikakve veze, što jeste neka vrsta opstrukcije i zloupotrebe parlamenta od strane skupštinske većine.
Skupštinska većina ima dovoljno prostora, ima dovoljno minuta u opštoj raspravi da iznese svoje stavove, da pohvali politiku Vlade, generalno, kao i predložene zakone.
Nema potrebe da se radi ovo. Nisam siguran da će vam to doneti mnogo koristi, kao što uzgred budi rečeno, evo da budemo i samokritični, ni ove grupe i poslanici koji su imali najviše vremena u prethodnom periodu iz opozicije, nije im to nešto mnogo koristilo na izborima.
Dakle, nemojte da koljemo vola za kilo mesa, da biste ućutkali nekog važnog ili manjeg važnog predstavnika opozicije da nešto kaže, da zapravo izvrgavamo ruglu ovaj parlament i proceduru.
Naglašavam, i završavam time, 360 amandmana na prvih deset članova prvog zakona koji je slučajno prvi. Šta je to ako nije opstrukcija? Može nas bili koliko hoće, možete nas ućutkati koliko hoćete, potpuno je jasno da se na ovaj način šalje poruka i javnosti i građanima i svima da je ovo jedna farsa i da parlament služi, eto, tome, da se malo seiri, odnosno vladajuća većina malo seiri nad opozicijom i da se prosto fabrički, kao po traci, izglasavaju zakoni koje Vlada pošalje. Ja mislim da je to ponižavajuće čak i za Vladu koja, kažem, verujem, stoji iza ovih predloga i želi da istakne i pohvali šta je u njima dobro.
Što se tiče ministra Stefanovića, pošto je on ovde hvaljen i pominjan, ja mislim, takođe, da je on bio vrlo dobar spiker parlamenta, i to sam više puta govorio, bolji od nekih drugih spikera, odnosno predsednika parlamenta, ali kao predlagač zakona, tu ima i dobrih i loših rešenja. Ja bih voleo da mi o tim više dobrim ili manje dobrim rešenjima ovde možemo da razgovaramo, kada dođe vreme za naše amandmane, ali neće doći jer se na ovaj način troši vreme koje je predviđeno za raspravu o amandmanima. Hvala i ne bih se više javljao, niti tražio repliku po ovom pitanju.
Ali, imajte na umu da javnost, ma koliko bila spora i nekada neobaveštena, ipak shvata ili negde shvata da je ovo izvrgavanje ruglu i izvrdavanje rasprave o zakonima, odnosno o amandmanima na predlog zakona i da je to još jedan način da se opozicija ućutka.
Šta inače misli opozicija? Ne misli bog zna šta dobro, budimo realni, dobar deo građana ne misli mnogo dobro ni o vlasti, a pogotovo ne o opoziciji. Ali, to nije dobro, jer se sama institucija na taj način urušava, imajte na umu, kao što se urušavala i onim načinom kako je sprovedena rasprava prošle nedelje, odnosno u petak, o smeni generalnog sekretara, ma šta inače mislili o tome i o njenom radu, kao i o pravu vladajuće većine da postavlja generalnog sekretara.
Manje to radite. Obrće se kolo sreće i na kraju krajeva, možda ćete ponovo biti u situaciji da žalite za tim procedurama koje ste urušili. Hvala.

Hvala.

Po amandmanu, ali se moram osvrnuti i na ovo sada. Mene čudi koliko ima prisutnih ovde žena, odnosno koleginica, da niko nije ustao da reaguje na ovaj…

Ja govorim po amandmanu, svakako, mnogo više nego neke druge kolege.
Dakle, mislim da nije dobro da se bez bar upozorenja, ne mora nikakva sankcija, da prođe takva vrsta, pa zapravo, govora mržnje i diskriminativnog govora u parlamentu koji se inače diči… (Isključen mikrofon.)

Meni je jasno zašto vi hoćete odsad da ućutkate, ali nije važno. Pričaću o amandmanu, ali šta da pričam o amandmanu kada amandman zapravo nema veze sa članom zakona?
Dakle, potpuno je jasno da smo mi sada, drage kolege, na prvoj stranici član 2. prvog zakona prve tačke dnevnog reda. Taj zakon ima 400 i nešto stranica. Dakle, mi smo na članu 2. i na prvoj strani.
Čitava fama oko stranih investitora, to je tema amandmana, koja se ceo dan ovde vodi i to je sad koleginica Čomić pokušala, ja bih rekao na ironičan, ona će reći na ozbiljan način, da tretira, zapravo jeste neozbiljna, suštinski neozbiljna. Mi imamo ministra privrede, ministra finansija. Imamo priliku i mogućnost da oni dođu i da promovišu ekonomske rezultate Vlade. Ovde je reč o ozbiljnim zakonima, važnim zakonima i za bezbednost i za većinu građana ove zemlje.
Ja se slažem da svako može da podnese amandmane, ali kao što rekoh, i vi i ja i Bog znamo da ovi amandmani nemaju nikakve veze niti sa ovim zakonom o kojem se radi, već se radi o tome da se spreči da ljudi iz opozicije, poslanici iz opoziciji mogu da obrazlažu svoje amandmane.
Prepodne sam ovde bio prozivan na različite načine i pristojno i nepristojno, ali u svakom slučaju, bilo je reči kako, eto, ja govorim, a kažem da se opozicija ućutkava. Pa, zarad javnosti, a poslanici bi to morali znati, ja sam trošio vreme poslaničke grupe, koja postoji, za poslaničku grupu, ali to nije vreme posvećeno raspravi o amandmanima i obrazlaganju sopstvenih amandmana. Do sada sam video da je samo par kolega iz opozicije, koji su takođe podneli amandman na svaki član, što mislim da nije dobro. Ovi što su prvi članovi, krajnje su formalni. Na njih se nema šta podnositi. Podneti su amandmani samo zato da ne bismo stigli da pričamo sadržinski o amandmanima.
Možemo mi ovako terati do sutra, prekosutra, ili letnji dan do podne. Potpuno je jasno da je ovo pokušaj da se opozicija ućutka u parlamentu i da se ne raspravlja o njihovim amandmanima.
Ovaj konkretan, dakle, ne radi se ni o kakvim stranim investitorima. Ja, uzgred rečeno, mislim da oni nisu nikakva blagodet. Ne bih im zatvarao, naravno, vrata i oni imaju način da budu tretirani i raznim drugim zakonima, nisu ni na koji način diskriminisani. Naprotiv, ja mislim da su oni povlašćeni, ali to je sad drugi par rukava. Nikako ne bih revolucionarnim metodama niti im širom otvarao vrata, niti ih proterivao, ali svakako nije mesto toj temi i toj priči o tome da li su korisne ili nisu strane investicije u okviru ovog zakona, kao i drugih zakona.
Dakle, ovi amandmani su fantomski amandmani, pro forme podneti, i to i vi i ja znamo. Verovatno i neko iz opozicije je ponekad podnosio slične amandmane. Samo apelujem na vas, ali bez neke iluzije da ćete taj apel uvažiti. Ako za neku sledeću sednicu ne bude dovoljno sluha da se nađe neki kompromis, da koliko, toliko, može i vlast i opozicija da iznesu svoje amandmane… LJudi moji, ovo su predlozi Vlade. Logično je da opozicija ima više primedbi na zakon koji Vlada predlaže, nego poslanici vladajuće većine. To je logično. Ne znači da ne mogu ni predstavnici drugih stranaka vladajuće većine to da rade, ali neko je od vas to pošteno rekao, ja mu skidam kapu, mi smo to uradili zato da ne bismo vas slušali, da ne biste vi mogli da pričate. Oda se dogovorite između sebe, drage kolege, da li ste podnosili te amandmane zato što želite da olakšate život i rad stranim investitorima i njihov boravak u Srbiji ili ih podnosite zato pro forme da ne bi moglo da se dođe i raspravlja o amandmanima opozicije? To je suština. Ne može i jedno i drugo. Hvala.
Što se tiče ovih stranih investitora, sirotih ili bogatih, malih investitora, ne treba brinuti za njih, imaju oni dovoljno prostora u nekim drugim zakonima, u nekim drugim uredbama ove Vlade, široko su im otvorena vrata. Nekada to koriste na dobro, nekada na štetu, ali, kažem, to pripada drugoj temi, drugoj debati. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 104. – pogrešno tumačenje. Naravno da može svako da podnese amandmane. Ja sam zato rekao da apelujem na većinu, a govorio sam i svojim kolegama iz opozicije koji su to radili, da se negde umerimo, ako hoćemo da ova Skupština funkcioniše i da se ne tera mak na konac. Verujte, ako uopšte bude radila i funkcionisala Skupština, naglašavam ovako, tog će kompromisa negde morati biti u narednom periodu.

Samo sam hteo da skrenem pažnju da vi to niste mogli znati, kao ni kolega. Prethodni govornik je izneo materijalnu neistinu da ja ne prisustvujem glasanjima. Ja sam mislio na nekog drugog, ali sam jedan od retkih predstavnika opozicije koji prisustvuje glasanju. To većina vas zna. Često sam jedini, a ponekad nerviram predsedavajuće što čekaju da vide da li sam uzdržan ili sam protiv. Dakle, svi vi koji ste ovde u sali znate da sam jedan od najredovnijih i jedan od malobrojnih na samom glasanju, pa ste u tom smislu nehotice povredili Poslovnik. Hvala.

Tražim repliku pošto sam prozvan direktno. Dakle, samo replika.

Da, nemaju beogradski izbori veze sa ovim, a pogotovo se ne osećam prozvanim u onom aspektu kada se kaže ko je donosio Poslovnik, kome se obija o glavu. To ste pobrkali sa nekim drugima.

Kada je reč o beogradskim izborima, kada stalno pominjete i vraćate temu beogradskih izbora, moram da vam kažem da se ne bih na vašem mestu previše ponosio, ne rezultatom, nego načinom na koji je taj rezultat ostvaren. O tome nisam hteo da govorim, ali kada me toliko puta uporno prozivate, moram da vam kažem, mnogo je bilo, nije samo reč o fantomskim amandmanima, fantomskih glasača na tim izborima. Ne bih se ja ponosio.

Na kraju, grupa, politička grupacija koju ja podržavam i koja je bliska ovome što ja podržavam je osvojila 19% glasova na tim izborima, tako da nije tačna konstatacija da niko nema ni 2-3% i da nije prešao cenzus. Dakle, to je posebna tema, zakažite sednicu ili zakažite posebno slušanje, pa da onda o tome razgovaramo.

Da, tačno je da neke kolege iz vlasti doživljavaju ovu Skupštinu samo kao mesto udaranja po opoziciji. Nije to dobro, kao što nije dobro obrnuto. Moje intervencije idu u pravcu dogovora i kompromisa, ako je moguće, ako nije nećete imati opoziciju u parlamentu ni ovakvu ni onakvu, pa ćete onda uživati sami i onda vam niko neće smetati. Hvala.

Javio sam se po amandmanu, iako je bilo puno osnova po Poslovniku, ali ja nerado se pozivam na to, pa, evo, častiću sa dva minuta kolege iz većine.

Mislim, gospodine predsedavajući, da se vi jeste ogrešili što ste dozvolili da se čuje, citiram, i to se može videti pregledom stenograma, gde se kaže: „Ovde sede pošteni, odgovorni ljudi, a tamo sede lopovi i banda“.

Dakle, po svakom tumačenju, po svakom širokom, kreativnom, kako hoćete, navijačkom tumačenju Poslovnika, ovo je zaslužilo vašu intervenciju. Kažem, ne tražim, nije važno, molim vas da obratite pažnju, nažalost, često se kolege sa druge strane na sličan način obraćaju opoziciji.

Pošto prethodnik nije ni jednu jedinu reč rekao o svom amandmanu, kao što sam već rekao, nadam se da su gledaoci već shvatili, ti amandmani su besmisleni i podnose se reda radi, da se potroši vreme, onda ću ja reći samo ovo – ne možete se na taj način i neodgovorno ponašati prema parlamentu, bez obzira koliko glasova dobili, bez obzira na način na koji te glasove dobili.

A zašto nema više? To je takođe bila prozivka predstavnika opozicije sa ove strane. Pa, to vam je upravo odgovor i objašnjenje. Ja sedim, iskreno govoreći, da vidim dokle ćete, dokle će trajati ova farsa. Ni ja ne bih sedeo i ništa ne mogu zamerim kolegama što su otišli. U principu, ja mislim da bi trebali da sede češće i više. Kao što rekoh, ogrešili ste se maločas, kada ste me prozivali, odnosno jedan kolega, kada je rekao da ne sedim. Ja sedim i na glasanju i često sam jedini sa ove strane.

Ali, zaista vam kažem, drage kolege, obesmišljava se institucija parlamenta, ne samo opozicije, nego, na neki način, i pozicije, vladajućih poslanika, odnosno poslanika vladajuće većine, kada umesto smislenih amandmana, kakvih je bilo, podnosili ste vi i takve, neke druge delove teksta, neke druge delove zakona, radimo odnosno radite ovu farsu. Tako da nije čudo što nema kolega iz opozicije. Opet kažem, ja njima zameram neke druge stvari, ali ne to što sad ne sede i ne žele da daju svojim prisustvom, zapravo da na neki način verifikuju ovu lakrdiju. A ovo jeste lakrdija i vi sami znate da jeste lakrdija, a pozivate se na jedan jedini argument na koji se možete pozvati, što su po nekada neki i sa ove druge strane radili nešto slično. I kada su radili, ja to nisam odobravao.

Posebno indikativno je da se na takav način vi, ovde pošteni ljudi, tamo banda, ološ, itd, kao što smo slušali, u pojedinih 12 godina života itd, govori poslanik ili govore poslanici, a naravno da bih mogao personalno govoriti o mnogima od vas, ali to ne želim, kao što neki neistinu govore o meni, a ja ne želim ni istinite stvari da ovde iznosim, ali, ljudi koji su promenili četiri, pet stranaka. Nisam ja menjao ni jednu jedinu stranku, ali oni koji plaču i pričaju o 12 godina, pojedinih, su zapravo promenili sve te vladajuće stranke i svi su završili kod vas. Kada vi ne budete više vlast, naravno da neće biti ni oni kod vas. Znate i vi da takvi postoje i da ih nema malo. Ne kažem da su svi takvi, ali interesantno je da su baš takvi najglasniji, takvi najviše grde i pljuju opoziciju i najviše prozivaju nas ovde kao bandu, ološ i lopove. Toliko o tome.

Proći će ovaj današnji dan, završiće se ova rasprava, izglasaće se što treba da se izglasa, ali meni je žao i to sam rekao u pauzi nekom od kolega, žao mi je što i dobri predlozi, dobre stvari koje postoje u ovom zakonu, nisu stigle da budu tematizovane, kao i neke koje bi mogle da budu popravljene.

Nisam hteo podnositi amandmane reda radi. Naši amandmani, ne samo moji nego i mojih kolega, se odnose na član 50, 40, 60 itd. do kojih nećemo doći jer mi smo, ponavljam i završavam, u ovom trenutku, posle celodnevnog rada, ne zbog mene i ne zbog opozicije, na članu 2. prvog zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Po amandmanu.

Da kažem kolegama da su me ubedili, kolega Pavlović i posebno kolega Martinović, da su me ubedili značaj toga. Evo ja sam spreman kada bude taj dan za glasanje da zaista podržim te amandmane, ali i dalje mislim da je sve ovo, kao što sam već reka, i mislim da to vide i gledaoci, da su svesne toga i kolege, ali ne može da škodi. To su amandmani koji ne mogu da škode, ali je škodljivo to što služe, ono čemu služe, to sam više puta ovde rekao.

Kolega Martinović koji je napredovao ne samo u podnošenju dobrih amandmana, nego i u tome što je konačno izrekao jednu tačnu, odnosno istinitu stvar, a to je da ja eto nisam menjao stranke. Pogrešio je inače sve drugo, ili izrekao je neistinu za sve drugo citirajući svog predsednika, uključujući i to koliko sam omašio u istraživanju i sve ostalo. Da sam ja tako loš analitičar kolega Martinoviću ne bi mene vaš predsednik svako malo uzimao u usta i sa mnom raspravljao i polemisa i uveče, i ujutru, i na dan izbora i sutradan.

Što se tiče nekog navodnog amandmana, o kojem sam navodno glasao. Znate šta ja ne glasam na zvonce, ja kako sam rekao predstavljam sebe, odnosno u svoje ime glasam i mogu nekada i da pogrešim, ne znam, trebalo bi proveriti. Ali u svakom slučaju prednost onih koji glasaju na zvonce je što ne mogu da naprave takvu grešku, kada čovek misli svojom glavom onda se nekada možda i pogreši ili prevari, kao što ste se i vi par puta prevarili pa pritisnuli pogrešno zvonce, pa glasali za nešto što je predlagala opozicija.

Ono pak što je ozbiljno i ozbiljnije od svega ovoga jeste činjenica na koju skrećem pažnju. Ovakvim ponašanjem, ovakvom zloupotrebom procedure, ovo jeste zloupotreba procedure, i to znate i vi i ja ma koliko inače me ovde napadali ili provocirali i vređali, ali to je krst koji nosim. Vi samo urušavate ugled ove institucije, terate opoziciju da izađe napolje, a nema ni srećnog ni stabilnog društva kada je opozicija izvan parlamenta, i kada se onda politička borba prenosi izvan ove aure. Tako da bolje da malo pokušamo da nađemo zajednički jezik, i da negde se čuju glasovi vlasti i opozicije, da mogu amandmani i jedne i druge da se razmotre, a ne sada šta bi trebalo sledeći put. Trebalo bi onda da mi podnosimo svi amandmane na prvi član prvog zakona da bi mogli da pričamo o nekim amandmanima.

Dajte malo demokratičnosti. Dajte malo parlamentarizma. Dajte malo fer pleja. Nije ovo molba, nije ni pretnja, nije ni apel, ovo je prosto jedno logično upozorenje da čak i oni koji ne žele, a ja sam među poslednjima koji želi da napusti ovaj parlament, zapravo nećemo imati drugu opciju, a to neće biti dobro, pa čak, kao loša poruka, čak i tim vašim stranim investitorima o kojima toliko govorite ovde ceo dan.

Ja nisam znao da je ovo rasprava o ekonomskoj politici Vlade, niti ovde sede ministri koji mogu da govore o ekonomskoj politici Vlade, ali kad je već tako, kada ste već to pretvorili, onda moram da kažem da mi zaista živimo u nekom paralelnom univerzumu i da zapravo većina građana Srbije ne misli da živi baš tako dobro, čak ni oni koji glasaju za vas.

I konačno izbori, ta pobeda. Kažem, ja bih voleo da mogu da čestitam na njoj, ali mi se ne sviđa način na koji je ostvarena. Vi prozivate opoziciju, ja nemam ništa protiv toga, mada mi je malo komično kada prozivaju oni koji su najviše godina, najveći period tih mračnih 12 godina proveli zapravo u vlasti ili u strankama vladajuće koalicije. Dakle u DS, u G17, DSS, dakle tu su proveli, a sada jako pate i jako plaču, i jako su potrešeni.

Evo privodim kraju. Poenta je u tome da nije tako sjajna ekonomska situacija, nema tog rezultata izbornog koji može bilo kome da omogući miran san i nije dobra klima koja se stvara niti u parlamentu, niti u društvu i koja je stvorena između ostalog, prilikom poslednjih predsedničkih i ovih sada beogradskih izbora.

Bliže se neki parlamentarni kroz godinu dana ili dve godine, ali nije dobro da to zadržimo. Verujte drage kolege, ja sam rekao, ja nemam ništa protiv vlasti, ali toliko neistina, toliko poluistina, toliko kleveta koje vi ovde izgovorite da je nemam ni vremena ni volje da sve njih demantujem i da odgovaram. Pa zar vi mislite da mi ne bismo mogli tako na vaš račun, imamo biografije, pa još pogotovo kada bismo nešto i nakitili, ali na neću to da radim, bez obzira što nije lako to sve slušati i trpeti.

Pozivam vas na neku vrstu, ako može parlamentarnog fer pleja, u interesu zajedničkog boravka ovde, ne radi boravka nego da bismo nešto rešavali i bavili se onim što je od interesa za građane Srbije. Ovu su bezbednosni zakoni, ovo su policijski zakoni, ovo nema veze sa ekonomskim standardom niti ima veze sa stranim investicijama.

Nemojte da prosto na taj način obmanjujemo javnost i pravimo ih, prosto zavodimo ih i na neki način i obmanjujemo, i vršimo neku vrstu opstrukcije parlamenta. Opozicija, to ste lepo rekli, često vrši opstrukciju, nekada strada zbog toga, nekada bude kažnjena, nekada ne bude kažnjena. Ja ne praktikujem opstrukciju, ali još je neobičnije kada opstrukciju na neki način vrši vladajuća većina. Hvala.

Zahvaljujem.

Govoriću po amandmanu, otprilike onako kako je govorio i podnosilac amandmana, gospodin Martinović.

Što se tiče vojske, podržavam da se za vojsku izdvaja što više i što kvalitetnije, ali bih podsetio da to u prethodnih godina, upravo za mandata ove Vlade ili ove garniture nije bio slučaj. Sada imamo značajno povećanje, ali ranijih godina nije, čak su i smanjivani iznosi. To može da posvedoči i ministar koji je tu ili makar bivši. To nije bio slučaj.

Drago mi je da se ta praksa menja, ali je vrlo važno i u šta se ta sredstva ulažu. Ako bih govorio duže o amandmanu, nego što je govorio kolega Martinović, morao bih odgovoriti na njegovo direktno pitanje i prozivku koju smo čuli juče na račun toga kako predstavnici opozicije sede ovde. Znaju kolege iz vlasti i opozicije da sam ja jedan od redovnijih ovde i koji naviše sede i najčešće i na glasanjima, kada drugih nema.

Ovog puta, danas, ovih dana, nažalost, moram priznati da zameram sebi, ali zameram i kolegama iz opozicije, što sedimo ovoliko, zato što zaista prisustvujemo svojevrsnoj parlamentarnoj opstrukciji od strane vladajuće koalicije, zloupotrebi prava na podnošenje amandmana.

U tom smislu i time završavam, iako imam vremena kao ovlašćeni predstavnik, skrenuo bih pažnju da je ne zapamćen slučaj da vladajuća koalicija podnosi ovoliko amandmana i da se to predstavlja kao najnormalnija stvar. Pogledajte sve prethodne sednice, kada se usvajao budžet, različitih vlada u Skupštini Srbije. Naravno, i u svetu. Nije to uobičajeno drage kolege i vi to znate. To je svojevrsna farsa da bi se sprečile kolege iz opozicije koji podnose svoje amandmane, da govore o amandmanima.

Dakle, kada istekne 600 minuta pašće klapna i o većini amandmana se neće moći razgovarati. Imali smo takav slučaj kada su bili prosvetni zakoni. Tada polovina prosvetnih zakona nije stigla uopšte da se tematizuje amandmanima, jer je isteklo vreme. Ovog puta je stvar još drastičnija. Zameram kolegama iz opozicije što nisu imali snage i dovoljno solidarnosti da se dogovorimo i da zaista kolektivno reagujemo na ovu vrstu opstrukcije od strane skupštinske većine, nego ovako pojedinačno, neko ne dođe, neko izađe, neko kao govori po Poslovniku, neko nešto negoduje. U tom smislu vidim našu slabost, a ne to što nas nema dovoljno, ima nas previše obzirom na način kako je Skupština organizovana, odnosno sednica organizovana i vođena. Hvala.

Pomenut sam, naravno imamo pravo na repliku, ali nisam ni očekivao da je dobijem.

Gospodine Martinoviću ja sam slušao vaše izlaganje i prošlog puta…

…Bio bih iznenađen da sam dobio pravo na repliku, iako sam pomenut. Nije ni važno.
Dakle, kolega Martinoviću ja sam pratio vaše brojke, vi ste govorili o izdvajanju za plate zaposlenih, ja sam govorio, pogledajte i brojke i procente koji govore o procentima budžeta za vojsku, to nije isto. Naravno, znate i vi da to nije isto, ali su one brojke padale prvih godina ove Vlade, sve zapravo do sada.
Dakle, procenat koji se izdvaja za vojsku, a druga stvar su procenat za plate, tu ne sporim vaše podatke. Ono što je pak zanimljivo, to je ova vaša želja da, nisam razumeo ovu aluziju sa suzama, maramicama itd, zaista nisam razumeo tu aluziju ko je plakao, ko nije plakao, samo tvrdim, i ne znajući da li je to još iko rekao od kolega, vidim u Skupštini se svi slažu oko toga, i poslanici koji se ne slažu ni oko čega, i levo i desno ovde oko mene što sede, da je ovo prilično jedinstven, da ne kažem, nezapamćen slučaj, ova vrsta parlamentarne opstrukcije od strane većine.
Kažem, u istoriji u svetu, zabeleženo je da manjina, skupštinska manjina, nekad pokušava, nekad uspešno, nekad neuspešno, nekad umesno, nekad neumesno i to smo gledali u Srbiji prethodnih decenija. Ali, da vladajuća većina na ovaj način zloupotrebljava Poslovnik, i nemojte mi pričati o tome da svako ima pravo da podnosi amandman, naravno da svako ima pravo da podnosi amandman. Da li se to zaista misli da svako ima pravo da podnosi amandman u kojem se doda zarez ili znak navoda i da se onda u ta dva minuta priča sve najgore što se ima reći na račun predstavnika opozicije.
Vi ste se ovde skandalizovali nad rečima nekoliko mojih kolega iz opozicije, koji su upotrebili neki izraz, malo oštriji, na račun vas. Pogledajte, kolege, stenograme. Uostalom, ne trebaju vam stenogrami, znate i sami šta ste rekli i pročitali na račun ili nas sa ove strane ili na račun lidera stvarnih ili nabeđenih lidera opozicije u Srbiji.
Tri dana se ne bavite ničim drugim, nego kritikom šefova opozicionih stranaka ili, što je posebno interesantno, prozivkom mogućeg, pazite, u ovom trenutku tek mogućeg potencijalnog kandidata, Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda. Deset od 15 govora, izlaganja, pominju Đilasa i probleme šta je radila prošla vlast u Beogradu, što je očigledno da se i vi plašite ili imate neku informaciju koju mi nemamo.
Dakle, zaista je neobično, neko sa strane kada bi došao, mislio bi da je došao na sednicu gradske Skupštine, a ne na sednicu Republičkog parlamenta, i kao da usvajamo gradski budžet, budžet grada Beograda, a ne budžet države Srbije. To što imate na račun Đilasa kažite na gradskoj Skupštini, kažite na konferencijama za štampu. Niko od nas sa ove strane ga nije spomenuo, a vi 15 puta, 20 puta, tri dana ga ne vadite iz usta. Hvala.