Zahvaljujem.
Ponekad je dobro kada čovek ima manje vremena, onda mora da bude konkretan, imam manje od četiri minuta i pokušaću da iskoristim sa par konkretnih pitanja i jednu načelnu sugestiju.
Ova tema je inače važna i ona pokreće mnoga filozofska i etička pitanja u koja sada ne možemo da ulazimo, iako su važna i tiču se naravno direktno ili indirektno materije ovih zakona.
Meni je drago, bez obzira što kao opozicioni poslanik koji volim da kritikujem vlast, što činim vrlo često, jer nisam zadovoljan ni kako radi Vlada, ni kako radi ministarstvo, ali kada sam konsultovao ljude i pročitao ovaj zakon, mislim da su ovi zakoni dobra osnova i zato sam se izjasnio. Izjasnio sam se kao neopredeljeni po pitanju glasanja, mislim da će moj stav prema ovog zakon biti pozitivan, prema drugom ipak negativan kada dođe trenutak glasanja.
Šta je načelni problem po meni sa ovim zakonom koji se možda može popraviti amandmanima? To je da je on delimično neodređen, a delimično daje prevelika ovlašćenja ministru. Toga ste verovatno svesni. Tamo gde nije jasno, gde nije bilo prostora ili vremena da se stvar do kraja precizira i uradi, onda je rečeno to će se srediti podzakonskim aktima ili je prebačeno u nadležnost ministra. Ne mislim da je to nužno loše, samo prosto to pravi teret, prebacuje na vaša pleća veliku odgovornost.
Prvo da pohvalim ono što mislim da jeste za pohvalu. To je kratka i jasna formulacija u zakonu koji kaže, član 309. komponente krvi se ne smeju uvoziti niti izvoziti iz Republike Srbije. Kratka i jasna formulacija. Ono što mi smeta, što u drugom zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji nema tako jasnog i preciznog člana. Kada je već reč o krvi i krvnim komponentama on stoji, zabrana izvoza i uvoza komponenti, kada je reč o genetskom materijalu i biološkim komponentama, ja je nisam našao na taj način i voleo bih da čujem objašnjenje. Tim pre, da je reč o nekom sofisticiranom proizvodu pa da i razumem, ali mislim da ovaj narod i ova zemlja imaju dovoljno genetskog materijala i da nije potrebno na taj način otvarati tržište ili mogućnost tržišta za uvoz i izvoz tog biološkog materijala. Ne zbog neke genetske čistote koja ne postoji i u koju ne verujem, već prosto da bi se smanjila mogućnost zloupotrebe u tom pravcu.
Druga stvar koju hoću da pohvalim to je zabrana, mada vidim da je to bilo kontraverzno kod nekih poslanika, zabrana surogat materinstva, što je dobro. Vidim da je tu postojala namera da se ne stavi baš sve na tržište. Ta neoliberalna hobotnica, neoliberalna globalizacijska hobotnica koja isiše resurse, pre svega ekonomske i privredne resurse, pa onda prirodne resurse širom planete i pogotovo zemlje kakva je Srbija, sada se ustremila i na ove biološke resurse i mislim da se to treba zaustaviti.
Poslednje i konkretno pitanje tiče se ovog inspektorata koji je bio sporan još nekim kolegama. Vrlo jasno pitanje – koliko aproksimativno računate sredstava i ljudi, ne morate u detalj, ali da li je reč o jednocifrenom, dvocifrenom ili trocifrenom broju ovih inspektora koji je predviđen za te poslove. Mislim da je to nepotrebno umnožavanje ljudska i trošenje para i plus otvaranje prostora da se stvar završi kao i sa ovim notarima ili kao se ovim predsednicima kućnih saveta ili nekim drugim, komunalnim policajcima, da to posluži samo kao neka vrsta pomoćnog sredstva za zapošljavanje lojalnih kadrova.