Oprostite, dozvolite mi da obrazložim zašto je to povreda dostojanstva Skupštine, iznošenje neistina, direktnih, činjeničnih neistina.
Što se tiče drugih stvari, nisam podržavao SSP, niti njegovo potpisivanje. Što se tiče ovih drugih stvari, to su stvari koje su utužive, to su sudske klevete i ja sam one koji su takve tvrdnje izneli tužio…

Što niste opomenuli kolegu Rističevića, što ga niste upozorili, što mu niste oduzeli reč i što mu niste izrekli opomenu zbog stvari koje ovde iznosi.

Podržavam ovaj amandman, iako nije naš, zato što mislim da je on na liniji onoga o čemu sam i ja ovde govorio i mislim da je i voleo bih da je na liniji onoga o čemu su ovde govorili i ministri u svom izlaganju i svojim obrazlaganjima, a i zbog čega treba da bude tako stalo i svim poslanicima, verujem i većini građana ove zemlje.

Da li je obrazloženje malo bolje ili malo lošije, da li se truditi sa brojkama da budu precizni podaci, da li je tačan ili ne, ali je poenta u sledećem i tu intenciju ja podržavam kada podržavam ovo što je u ovom amandmanu kolega iz Dveri, odnosno Boško Obradović, rečeno. Moramo zaštititi ono što možemo od javnog interesa i od državnog sektora. On je na jako lošem glasu. Zaista, da li je to 5, 10, 15 ili 25 godina dominacije te neoliberalne paradigme, možemo o tome raspravljati, ali na nekom seminaru, ne ovde u Skupštini.

Poenta je u tome da kad god može da se jača uloga države, ja ću glasati za taj predlog, makar on dolazio iz redova vladajuće stranke. Voleo bih da vidim barem sličnu konstruktivnost i sa ove druge strane. Uopšte nije problem da li to predlaže ministar, da li to predlažu kolege iz SNS, barem one koje su u stanju nešto da predlože, a ne oni koji samo mogu da papagajski ponavljaju ono što im je napisano ili naređeno.

Poenta je u tome, hteo sam da ohrabrim ministra Vujovića, to sam mu i rekao kada je bio ovde prisutan. Kao da je bojažljivo, ne znam koliko se sećate, kada je obrazlagao, pa se pravdao, prosto se pravdao nekome i izvinjavao, ne nekome u sali, nego kao nekome van sale se izvinjavao zbog toga što se dopušta mogućnost da se mogu ta sredstva plasirati i preko Narodne banke i da država može da plasira ta sredstva. Kao da postoji neka, kako bih rekao, globalna, neka liberalna, neka neoliberalna kominterna kojom se naš ministar negde pravdao, izvinjavao zašto to predlaže što predlaže.

Ne, mi ga ovde ohrabrujemo i našim amandmanima i ovim, koje smo maločas čuli, da prosto on, odnosno Vlada hrabrije uđe u tu zaštitu državnog i nacionalnog interesa uz rizik, naravno, da pogreše, pa da ih onda mi ili neko drugi kritikuje, bilo da je reč o ovoj ili nekoj sledećoj Vladi.

U tom smislu bi trebalo, nezavisno sad od ovog zakona o kojem raspravljamo, malo više i hrabrije insistirati na tome. Ako kolege iz SNS to zaista rade, ako im je to na srcu, ja nemam ništa protiv, ali onda hajde stvarno na tome da radimo, a ne da zapravo i u suštini provodimo koncepte i naloge, ne znam koga, Svetske banke, MMF i sličnih institucija. Da su to radili i prethodnici, jesu, kritikovao sam koliko sam mogao. Da li je moglo bolje ili gore, svejedno. Radili su to i mnogi prethodni, ali ne može nam to biti stalno pet godina argument – a šta su radili oni prethodno. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovde se stalno pominje priča o bivšem režimu i spočitava i nama koji u tome nismo učestvovali. Meni je žao što nema kolega iz DS da oni, eventualno nešto prokomentarišu. Ne znam da li imaju neke neodložne obaveze, pa da odgovore. Moram podsetiti uvažene kolege, oni su pet godina aktuelna vlast. Bio sam vrlo alergičan, to svaka vlast voli, da stalno spočitavam onim prethodnicima šta su prethodnici loše uradili. Pa, dobro nisu ništa uradili, zato su bivši. Hajde da vidimo šta sada mi, odnosno vi ovde radite koji ste sadašnji.

Što se tiče brojke, pokušavam da vratim stvari na argumentovan nivo, što nije uvek lako sa nekim poslanicima, dakle jeste. Tu ima raznih pokazatelja, neki su i povoljni, a neki su ambvivalentni. Kad se već toliko pominju brojke i napredak koji je ostvaren, zašto se ne pominje i danas druga brojka, koja se upadljivo zataškava, a to je da od tih strašnih, katastrofalnih 2012. godine i dolaskom ove aktuelne vlasti, javni dug podigne sa 15, na gotovo 25 ili 24 preko milijarde evra.

Hajde i to da kažemo, kada se hvalimo pozitivnim ili hvalite pozitivnim bilansima, onda kažite. Mi smo čuli od koleginice Tomić, ona je navodila neke podsticajne bilanse, zaboravila je da spomene, ona je rekla – dug je rastao. Deset godina raste. Pet godina ste vi na vlasti i on je rastao poslednja dva meseca, kaže ministar Vujović. Meni je to jako drago što se ispostavilo da je to tačno, da je sad počeo da opada, ali je za 15 otišao na preko 24, gotovo 25 milijardi evra. To je i udeo javnog duga u BDP je sa 65 porastao na 68%. To su te činjenice, koje takođe treba da kažemo.

Što se tiče konkretnih predloga, pokušali smo da popravimo ovo, ali ja ponavljam, naša grupa će glasati za ovo što je pozitivno, što je korak u dobrom pravcu. Mi smo samo hteli da ohrabrimo da stvar ode i još dalje, odnosno da tu bude još hrabrija ta briga oko mogućnosti ili ta mogućnost ulaganja u domaće hartije od vrednosti.

Što se tiče ovih zakona, koji se tiču zaduživanja dodatnog i zaduživanja, to nećemo podržati. Mislim da treba da se podrži, bez obzira što ministar Vujović je jako ubedljiv i ume, on je bio, takoreći, ovlašćeni diler kredita funkcioner Svetske banke, i ume jako lepo da objasni zašto je dobro podići neki kredit. Hvala.

Ne bih sada o ovim jajima i korpi, ali bih rekao da sve ovo što smo čuli maločas takođe pokazuje razložnost našeg amandmana, odnosno da se i sam predlagač koleba između toga da li je stvar hitna, urgentna ili nije tako hitna i urgentna.

Dakle, kada je upućivan ovaj materijal u Skupštinu, a to je, ponavljam, 12. maj ove godine i kada je ekspresno to stavljeno na dnevni red i panika koja je nastala, čak i vladajuća većina nije mogla da se skupi, pa je kasnio početak sednice četrdesetak minuta, dakle bilo je strašno važno, a onda mi kažemo, ako je tako važno, hajde onda da primenimo ono što smo radili prošle nedelje kada smo glasali o Zakonu o sudijama, pa da stupi na snagu dan posle, kao što je kolega Đurišić ovde sugerisao. Kada je bilo tako hitno, pa je bilo 24 časa, zašto i sada nije tako hitno pa da se usvoji naš predlog? Ako je hitno, a bilo je hitno, jer smo videli da se odustalo, ministar finansija je sugerisao da se ne ide na javnu raspravu… Vidite, ta javna rasprava je ponekad komplikovana stvar, ali nekada javna rasprava omogućava da se neke od ovih nedoumica, koje sada vidimo, izbegnu, pa ne bi bilo potrebe da se preko vikenda interveniše na brzinu, pa da se menjaju odredbe zakona.

Ponavljam, nije lako, s obzirom na neke poslanike ili neke kolege iz vladajuće većine, mi ćemo podržati intenciju ova dva zakona, ali ne možemo podržati one zakone koji se tiču duga, jer smatramo da je to dodatno zaduživanje zemlje nezavisno od toga koliko je lepo obrazloženo. Mislim da je neozbiljno i da bi bilo bolje Vladi i predlagaču da se malo razmisli, promisli, a ne da tako odokativno idemo, te briše se, te dodaje se, te može sve, pa može samo do četvrtine. Kao da se Vlada sama plaši mogućnosti da može da raspolaže tim sredstvima, plašeći se zloupotrebe i na neki način sama sebe obuzdava ovim dodatnim amandmanom koleginice Tomić. Hvala.

Vidite, upravo je ovo manir o kojem sam govorio. Pokušavam da govorim konstruktivno, argumentovano, a dobijamo ovu vrstu kvalifikacija, kao što je malopre bilo i sa kolegom Radulovićem.

Prosto, činjenično govoreći, moram da vam kažem, svaki put kada moj uvaženi predgovornik, kome inače moje kolege okreću leđa, ne bez razloga kada govori, kada on govori to najviše šteti samom predlagaču, odnosno samoj vlasti, vladajućoj koaliciji. Pošto mi je stalo do toga, da ipak ova institucija funkcioniše, zato pokušavamo da budemo konstruktivni. Dakle, svi podaci su potpuno izmišljeni, onaj je bio u dugu, pogledajte koje godine. Da, koje godine, gospodine Rističeviću?

S druge strane, nije to tema, pričam vrlo konkretno o zakonu, vrlo konkretnim rešenjima, pokušavam da ih popravimo. Uvažavam ono što je Vlada htela. Uvažavam to da deo sredstava, da ne bismo plaćali kamate, odnosno na pare koje sami držimo, pošto je kamata nulta i negativna, onda da pokušamo da uvažimo preko naše države, preko naših hartija od vrednosti. To je pozitivna mera, to pokušavam da predložim, i da podržimo, uprkos onome što pojedini predstavnici vladajuće koalicije, koji se očito plaše konstruktivne rasprave, jer ne znaju šta bi sa njome i ne znaju šta bi ako se izgubi ova konflikta i ratna atmosfera u Skupštini, ne znaju šta bi radili.

Dakle, podržavamo, pitamo se samo zašto je čas hitno, a čas nije hitno, to je moja dilema i moje pitanje za našeg predlagača. Da li je hitno ili nije hitno? Ako je hitno neka stupi na snagu odmah, kao što je stupio na snagu i Zakon o sudijama. Hvala.

(Marijan Rističević: Replika.)

Kao što sam rekao, gospodine Antiću, opredelite se da li je stalo ili nije stalo, da li je hitno ili nije hitno, ako je hitno usvojite naš amandman, ako nije hitno zašto ste gurali bez javne rasprave, pa smo sada ušli u ove probleme da morate da intervenišete, odnosno preko amandmana narodnih poslanika. To je suština.

Što se tiče svega ovog drugog, mislim da javnost može da vidi i meni je po malo žao kada vidim neke konstruktivne predloge koji dolaze od strane vladajuće koalicije, a da neko misli da će dezavuisati opoziciju time što će na nju nahuškati pojedine predstavnike svoje, prosto se zna ko je za koga zadužen, ko je zadužen za gospodina Živkovića, ko je zadužen za mene, ko je zadužen za neke druge kolege iz opozicije, to ne pomaže. Dakle, to ne pomaže gospodo, i to vam neće pomoći.

Morate se opredeliti pre ili posle, ako hoćete konstruktivnu raspravu ovde u Parlamentu, onda slušamo se, uvažavamo argumente kad vam se sviđaju, ne sviđaju. Ako ćete da se prepucavamo, vadimo fotografije i dosijee, polumontirane materijale i ostalo, onda od toga nema vajde, nema kvalitetnog rada i građani će vam svima pojedinačno suditi.

Kao što nije u redu da se svaki argument koji dođe sa ove strane dočeka sa time koliko njihov predsednički kandidat ima procenata. To smo čuli nebrojano puta, uglavnom sam ćutao, nisam reklamirao ni Poslovnik, ni ostalo, ali često kolege iz vladajuće većine kao da nemaju drugog argumenta, nego kažu a koliko ste vi osvojili glasova i koliko je vaš predsednik osvojio glasova. Koliko god da je osvojio, jedan glas da je, sami da smo, istina je istina, dva i dva je četiri, bez obzira da li kaže neko ko ima 0% ili neko ko kaže da ima 55 ili 60%.

Ovde govorimo o tome, neke elementarne činjenice, dug raste, dug je rastao do pre godinu dana i to se ne može poreći. Neke stvari su urađene dobro, spreman sam da ih pohvalim, kao što rekoh, uprkos tome što pojedine kolege iz vladajuće većine sve čine da ovde stvore neku ratnu atmosferu, a onda jako negoduju kada opozicija reaguje na sličan način.

Vi ste upozorili gospodina Milojičića, zbog toga što je govorio, a pre toga trpite i tolerišete te rasprave koje nemaju blage veze, ali doslovno rečeno blage veze nemaju sa temom, nego služe samo za, ne znam šta, neko zadovoljenje sujete i prikupljanje političkih poena. Prosto niste fer, i što je najgore, čak i danas, kada se trudite da budete najkonstruktivniji, da li zbog rođendana predsednice Skupštine ili iz nekog drugog razloga, čak i danas primenjujte dvostruke standarde prema predstavnicima vlasti i opozicije. To ne može na dobro izaći. Hvala vam gospodine.

(Zoran Živković: Replika.)

Zahvaljujem.

Mi smo ovih dana imali priliku da, koliko smo mogli, razgovaramo, relativno konstruktivno. Moram priznati da su tu gospoda ministri, koliko mi bili na različitim stranama, pokazali veću dozu, rekao bih, razumevanja i ozbiljnosti nego neke, ne kažem sve, daleko od toga, kolege iz vladajućih redova, koji kao da su zbunjeni konstruktivnom debatom i onda prosto traže priliku da neku kavgu ovde zadevaju. Priznajem, ima nas raznih i ne kažem da su sa ove strane poslanici uvek nevini, ali da se vratimo, par minuta koje imam na raspolaganju, na poentu.

Da, gospodine Vujoviću, bez obzira što ste vi strašno elokventni kada objašnjavate zašto je dug ili kredit ili neka pozajmica dobra stvar, činjenica je da smo se mi zadužili ili se zadužujemo za ovih pet dana, koliko ste nam vi gostovali u ova dva navrata, za 283 miliona evra. To je činjenica.

Druga činjenica, takođe, nimalo ne sumnjajući da ima pozitivnih pomaka u EPS-u, meni je potpuno svejedno ko je zaslužan za te pomake, kao i ko je kriv za to što stanje u EPS-u nije bolje, činjenica je da i sam predsednik Vlade, kao i ministar ovde nadležni kaže da stanje može biti bolje i mi samo na toj liniji razgovaramo.

Kao i deo mojih kolega, ja mislim da je deo tih razloga što stanje nije bolje ponašanje menadžmenta ili nekvalifikovanost menadžmenta na čelu sa v.d, generalnim direktorom, gospodinom Grčićem. Vi možete, kolege mogu imati drugačije mišljenje, i to je prosto legitimno.

Oštro sam se, pre nego što sam postao poslanik, borio i zalagao protiv prodaje „Telekoma“, naravno, i EPS-a i meni je, u tom smislu, jako drago da ste vi ovde jasno i glasno, otklanjajući jednu moju dilemu, pred javnošću, dakle, ne preda mnom, i poslanicima rekli da se EPS ne pakuje za prodaju i ne postoji nikakva ideja da se prodaje niti EPS, niti „Elektromreže“. To je vrlo važno i to treba da se zna. Treba da se čuje i ja ću to pozdraviti, kao što sam se borio i protiv prodaje „Telekoma“.

Nisam se borio protiv prodaje „Telekoma“ zbog toga da bi gospodin Milojević Zelja bio na čelu ćerke firme „Telekoma“ na KiM, koja se registruje po kosovskim zakonima i, naravno ne samo gospodin Milojević, nego i razni drugi na čelu važnih javnih preduzeća za koja nisu prosto kvalifikovani. Dakle, da državno vlasništvo, da državni interes, ali da budu ljudi koliko-toliko kompetentni za tu delatnost.

Na kraju krajeva, meni je drago što smo čuli od gospodina Vujovića da opada, da pada opšti i javni dug Srbije, ali isto tako činjenica koju nismo čuli, da on pet godina raste. On je pet godina rastao, ili barem četiri i po godine, za mandata ove vlade. Rastao je u apsolutnom iznosu, stigao je do preko 24 milijarde dolara, odnosno pardon evra, i rastao je i procentualno u odnosu na BDP. Vi ste rekli da poslednjih mesec dana pada i radujem se i to ću pozdraviti, ali činjenica je da pet godina neprekidno raste.

Poštovane kolege, gospodo ministri, nije čudo kada koleginica iz SPS da će SPS podržati ove zakone, ali jeste donekle iznenađenje, baš za one koji crno belo gledaju kada ja kažem da ćemo ja i moje kolege podržati barem deo ovih predloženih zakona, pre svega onih koji se tiču, naravno uz neke rezerve i amandmane koje smo podneli, Agencije za osiguranje depozita jer to jeste smisao, treba da bude smisao skupštinske rasprave, a ne ta crno bela podela koja nas povuče, na vlasti opoziciju, koja je prirodna, logična i potrebna, ali ne po svaku cenu.

Pre par nedelja smo ovde imali na žalost izuzetak, a treba da bude praksa i pravilo, jednu kvalitetnu raspravu sa dva predloga zakona, dva predloga medicinskih zakona o transfuziji i transfuziologiji i o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, gde za ministra Lončara, manje-više znate, poznato je javnosti, kakvo je mišljenje opozicije koji je imidž imao gospodin Lončar kada je izabran za ministra i kakve su kritike na njegov račun stizale, ali on je došao spreman sa dva ozbiljna predloga zakona i niko dobronameran nije mogao zbilja da prenebregne tu činjenicu da smo imali jednu kvalitetnu i dobru raspravu. To bi trebalo da bude zapravo uputstvo i preporuka kako bi trebalo da izgledaju ove naše debate, uključujući potrebu da se nekada vodi i polemika i da se nekada stavi akcenat i na ove političke dimenzije.

Danas imamo delimično taj slučaj, ali na žalost imamo i dva predloga zakona koje ja i moje kolege, a verujem i nadam se i dobar deo parlamenta ne može da podrži, jer se u ova druga dva predloga, tačke dnevnog reda radi zapravo o novim kreditima, odnosno dugovima i povećanju duga, ovoga puta za javna preduzeća, ali dug je dug, svejedno, i država Srbija i ova Skupština treba da daju garancije za taj dug koje dva javna preduzeća, odnosno ta dva kredita koja treba ta javna preduzeća da preuzmu.

Da se vratim na ono što je pozitivno. Ako sam dobro razumeo, ideja predloženih, ne ovih pozajmica, odnosno ne ovih kredita koje uzimaju EMS i EPS, već ova rešenja koja se tiču Agencije za osiguranje depozita jeste da sada ta Agencija ima mogućnost i dobija mogućnost da fleksibilnije raspolaže tim sredstvima i da umesto da da sredstva kojima raspolaže, sredstva Fonda kojima raspolaže, da ih ulaže samo u strane banke, sada može da ih plasira preko Vlade Srbije, odnosno preko države Srbije i kao hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i država Srbija.

Mislim da je to dobro rešenje i preporučio bih samo da Vlada, odnosno ministar razmisli o tome da se izbaci iz Predloga zakona jedna ograda koja tu postoji da je to nešto što je na snazi samo dok traju te okolnosti. Koje okolnosti? Okolnosti, to su neke kolege rekle, ali da podsetimo na ono što je zbilja važno, da najveći broj banaka danas u svetu, tih kredibilnih banaka, kojima vredi i u koja je sigurno ulagati sredstva, zapravo imaju negativnu kamatu. Drugim rečima, one naplaćuju da bi vam čuvale novac.

Država Srbija kada bi čuvala taj novac u tim bankama mora da plaća u taj ukupan fond i sredstva se smanjuju. Zbog toga ovo rešenje mislim da je inače pozitivno i sada smo spremni da podržimo taj predlog i to rešenje, čak i u ovom generalnijem smislu. Zašto bismo se unapred ograničavali da ta mera važi samo dok su takve negativne kamatne stope na svetskom tržištu? Zašto naša država, zašto njene hartije od vrednosti ne bi bile jednako konkurentne ili barem učestvovale ravnopravno sa tim nekim stranim bankama? Na kraju krajeva, uvek nam je cilj ako možemo po dobrim uslovima, da ne bude rizik, a nadamo se da neće biti rizik ako se ova obećanja koja naša Vlada stalno daje delimično ispune, onda rizika neće biti i zašto ne bismo ulagali i plasirali preko Narodne banke i u domaće hartije od vrednosti?

Podržavam predlog rešenja, ali sugerišem da se odbaci ova ograda dok traju okolnosti koja zato na neki način favorizuje plasman stranim ili čak imperativno nameće plasman u stranim bankama.

Ta mera, ako se ne varam, a vi ćete me ispraviti, potiče iz vremena Mlađana Dinkića kada je on vodio glavnu reč o finansijama, pa dobrim delom i o ekonomskoj politici ove zemlje i ona je takođe imala neki smisao kada je donošena, ali mislim da je suviše restriktivna i unapred isključuje i kvalifikuje domaće hartije od vrednosti. U tom smislu podržavam taj predlog rešenja i sugerišemo da se ovo čak malo manje bojažljivo formuliše.

Meni je indikativno da ste vi u jednom trenutku rekli da vas čak kritikuju, da trpite kritike zbog samog tog rešenja kao da postoji neka cenzorska komisija, ne mislim u državi nego na nekom transnacionalnom nivou, koja je nesklona tome da se te hartije i taj novac ulaže i plasira na domaćem tržištu, verovatno ih straha od mogućnosti zloupotrebe. Zloupotreba je uvek moguća, ali posebno na neki način ako imamo poverenje u ljude koji vode tu agenciju, onda treba da imamo i poverenja da će ona voditi računa o interesima države Srbije, kao naravno i o tom novcu kojim raspolaže. Da li će to biti slučaj ili neće, to ne možemo unapred znati. Mera je dobra. Zaslužuje podršku i sa zadovoljstvom ću glasati za nju.

Na žalost, postoje druge dve tačke dnevnog reda, a tiču se ovih zajmova za Elektroprivredu gde ne možemo na taj način podržati zbog razloga o kojima smo delimično, gospodine ministre Vujoviću, razgovarali kratko jer nije bilo dovoljno vremena prilikom prethodne naše sednice i ako se ne varam u roku od pet dana vi ste ovde u prilici da branite čak četiri kredita, ne baš ista. Ovo su krediti za EPS i EMS, a ono su pare koje dobija država Srbija i budžet Vlade Srbije, ali je poenta ista.

Mi smo se dakle, kolege drage, skrećem vam pažnju, za svega sedam dana ili pet dana, zavisi kako brojimo, ovde obavezali da će se država Srbija zadužiti direktno ili indirektno, država ili javna preduzeća, što opet garantuje država, za, ako sam dobro sabrao, 283,6 miliona evra.

Prošle nedelje ili u ponedeljak smo izglasali 180 plus 41 i danas treba da se izjasnimo, odnosno ovih dana o pozajmici novoj, novom kreditu od 45 miliona evra i još 15 miliona evra. Znači, 45 za Elektroprivredu i 15 miliona za Elektromreže. Dakle, 45 i 15 je 60 i onih 223 od prošle nedelje, to je 283,6 miliona evra. Što kaže kolega, malo li je?

Znam i video sam iz ovih podataka da su to relativno povoljne kamate. Znam da umete dobro da obrazlažete, što ste prošli put demonstrirali, i da na neki način posle vašeg izlaganja nekada deluje kao da nam je to poklon otprilike, a ne kredit.

Zdravorazumski gledano, i građani Srbije to ipak znaju, dug je dug, a dug je uvek zao drug. Treba izbegavati zaduživanje kad god je to moguće. Dakle, moje pitanje vama direktno, odnosno sada i kolegi Antiću, odnosno vašem kolegi ministru Antiću glasi – ako je tačno da su bilansi kao što je predsednik Vlade rekao, bilansi EPS takvi da ima pola milijarde ili 440 miliona evra na računu, ako je ovaj kredit 10% ili 10 puta manji koji sada uzimamo od Nemačke razvojne banke, a za projekat koji je vredan i nema nikakve sumnje da je potrebno rešiti taj ozbiljan problem i tehnološki i ekološki problem sa Termoelektranom „Nikola Tesla“, zašto se onda uzima kredit, a ne radi iz tih takvih impresivnih rezervi koje EPS ima na računu? Dakle 440, a ovde je reč o 45 miliona. Znači, bukvalno 10%.

Isto tako, u tom svetlu, ovde pomenuta investicija u Crnogorsku elektromrežu deluje mi, a vi ćete reći vaše mišljenje, ili ste već rekli, sumnjivo i dubiozno, tim pre što mi samo delimično i minimalno, ako tako mogu da kažem, investirali u tu Crnogorsku elektromrežu, a to nas je koštalo, ako se ne varam, a vi ćete me ispraviti, upravo tih nekih desetak miliona evra, upravo onoliko koliko je ovaj drugi kredit koji Elektromreža Srbije uzima opet od Nemačke razvojne banke.

Ja osnovano sumnjam i voleo bih da podelim tu sumnju sa vama, sa kolegama, sa ministrima, sa javnošću, da ovo napadno zaduživanje, a nije ni prvo ni poslednje, koje se kada je reč o EPS ide i oslanja na nemačke izvore. Pitam sebe, pitam i vas, a vi me demantujte, meni će biti drago, da to može da se shvati kao neka vrsta predigre i pripreme terena za prodaju EPS ili makar EMS kao najprofitabilnijeg potencijalno dela Elektroprivrede upravo Nemačkoj? Recimo da se ti krediti ne vrate ili ne budu mogli da se vrate, onda će se pojaviti potreba ili kao spasonosno rešenje, to obično tako biva, tako je barem bivalo, pa onda uđemo u strateško partnerstvo, pa iz strateškog partnerstva zapravo korak po korak pojavi se kao manjinski, a onda vrlo brzo i kao većinski vlasnik i tako izgubimo kontrolu i nad tako strateškim i važnim preduzećem kao što je EPS.

Ovde su iznošeni dosta ubedljivi podaci, koje ste vi samo delimično i ne previše uspešno demantovali, o padu proizvodnje struje u Srbiji prvih meseci ove godine. Postoje olakšavajuće okolnosti i vi ste ih naveli, s tim što mislim da je ovaj klimatski argument možda najtanji, jer kao što ste videli i kao što se pokazalo, proizvodnja je padala još više u februaru nego u januaru, a još više u martu nego u februaru ove godine. Dakle, tu postoji problem.

Da to nije samo zlonamerno zvocanje nekih opozicionih poslanika, ja ću ovde citirati reči nekoga ko bi trebao i za vas i za moje kolege preko puta da bude vrhovni autoritet. To je predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je prilikom svoje posete pominjane ovde, upravo Kolubari, rekao, citiram: „Nama ove godine probleme pravi EPS zato što nema dovoljan rast proizvodnje u odnosu na prošlu godinu, imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se rešiti Kostolac, imamo probleme sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke“. Završen citat. To su, dakle, reči predsednika Vlade Aleksandra Vučića. E sad, možete dozvolite nama da onda to isto možda kažemo nešto oštrije i možda manje optimistički ili manje blago nego što je to zvučalo kod njega.

Dakle, problemi su realni, postoje i vi ste ih takođe u svom izlaganju ovde jednim delom prihvatili. Slažem se da su problemi realni i ne misli da su oni od juče i da oni idu na konto samo rukovodstva niti ove vlasti, ali skrećem pažnju da ima tu i, kako bi se reklo, pored objektivnih teškoća i subjektivnih problema i subjektivnih okolnosti. Šta su subjektivni problemi? To su kadrovi koji vode to preduzeće. Jer, ako sam dobro razumeo, a mislim da jesam, glavni problem zašto je smanjena proizvodnja struje, ne govorim sad o ovoj hidrološkoj situaciji, jeste manja proizvodnja uglja. Znači, TENT je manje proizveo struje jer je manje stizalo uglja iz Kolubare. Vidite, gle čuda, to je detalj koji je možda promakao javnosti, a možda i nekim kolegama, sadašnji vršilac dužnosti čitave EPS stigao je upravo iz Kolubare. To je gospodin Milorad Grčić. Dakle, on je direktno i indirektno odgovaran. Sada je direktor EPS, a doskora je bio upravo direktor Kolubare. Dakle, tu je teško pobeći od neke vrste i objektivne i subjektivne odgovornosti za aktuelno rukovodstvo EPS, iako je ono, ako se ne varam, u VD stanju.

Nezavisno od toga, bilo je reči o kadrovskoj osposobljenosti javnih preduzeća. Postoji jedna škola mišljenja, a dele je i neke kolege i u opoziciji i u vlasti, da je najbolje da se sve proda i privatizuje. Onda, rekao bih, kadrovi poput pomenutog gospodina Grčića, da ne bude da je sada on crna ovca, nije on jedini, možda čak nije ni najgori, dakle, kadrovi takvi, takva rešenja služe kao glavni argument kolegama nekima iz vlasti i iz opozicije, analitičarima i ekonomistima, uglavnom ove neoliberalne orijentacije, da kažu – evo, vidite, ta javna preduzeća, to je rupa bez dna, najbolje da mi to sve prodamo, da nam dođu stranci i onda kada bude privatno i to strano privatno, onda će da procveta. Ja se duboko ne slažem sa tom filozofijom, a verujem da se ne slažete ni vi, gospodine Antiću, a nadam se da se ne slažu ni kolege sa druge strane.

S druge strane, ako imamo takve kadrove i ako imamo takve bilanse kakve imaju mnoga javna preduzeća, a sada, bogami, plašim se da i EPS ide tim putem, da ne nabrajam neka druga, onda će to biti glavni argumenti, sjajan argument svima koji kažu – hajde da rasprodamo jer mi nismo u stanju da time uspešno rukovodimo. Da bismo taj argument izbili iz ruke, onda moramo ta javna preduzeća učiniti efikasnim na različite načine, a pre svega kvalitetnim menadžmentom.

U vašim rukama, i završavam time, gospodo i kolege, su i nož i pogača, apsolutna većina poslanika i praktično sva vlast u zemlji na svim nivoima. Pa, dovedite sposoban menadžment, nađite u svojim redovima ili sebi bliskim redovima ljude, stručnjake koji mogu to da dobro vode. Nemojte nesposobnim kadrovima da dajemo municiju onima koji žele da to upropaste da bi se pokazalo da su u pravu i da bi mogli da poentiraju i da kažu kako država, a pogotovo država srpska ne može da bude dobar vlasnik bilo čega. S tom argumentacijom se pokušala i prodaja Telekoma pre neku godinu. Ako je za utehu, i prethodna vlast je takođe pokušavala da proda Telekom, pa nisu uspeli. Od toga se odustalo i ovoga puta.

Dakle, ta vrsta neoliberalne, ja bih rekao pogubne ekonomske filozofije hrani se upravo lošim radom javnih preduzeća i lošim radom kadrova, kakvi su sada imam utisak i na čelu EPS. To se može sprečiti, to se mora sprečiti i onda i ovi krediti, ponavljam i završavam time, da za pet dana ova Skupština na neki način potvrđuje zaduživanje ove države u iznosu od 280 miliona evra, pa se takve situacije, nadam se, neće ponavljati, tj. moći će se izbeći. U protivnom nam sledi dužničko ropstvo, i to ne u nekoj dalekoj, nego u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala.

Hvala.

Samo da kažem da ću uzeti deo vremena Poslaničke grupe.

Pre dvadestak i više godina na Filozofskom fakultetu je bila poznata priča, ne priča, nego slučaj profesora koji nikako nisu mogli biti oterani, i onda je donet poseban zakon da bi oni mogli biti uklonjeni iz nastave. To je jedna čuvena grupa, neki od njih su još uvek živi, većina njih više nije živa. To je samo jedan primer, često navođen, kako nije dobro kada se zakon donosi zbog jednog čoveka ili zbog grupe ljudi. To nije dobro, čak ni kada je predlog zakona dobar, sticajem okolnosti, kada je motiv parcijalan. Zakon, kao što znamo, znaju to i kolege predlagači, je već nešto što je opšte, što pretenduje na opštost.

U ovom konkretnom slučaju, nažalost, radi se i o Predlogu koji je loš. Dakle, ne samo da se donosi zbog određenih ljudi, pojedinaca o kojima svi znaju, za koje svi znaju, ili bar većina zna u redovima pravosuđa o kome se to radi, namerno neću navoditi njihova imena, ali kažem, oni koji treba da znaju, znaju. NJihove kolege znaju. Mislim da je to rđava usluga, čak i tim ljudima od koji su neki, koliko čujem, vrlo dobri stručnjaci, i ljudi koji su dostojni svoje sudijske i predsedničke funkcije.

Ali, samo da ne bi građani, odnosno oni koji nas gledaju, izgubili predstavu o tome o čemu se ovde radi. Ovde se radi o jednoj promeni, već promenjene norme, po kojim se ponovo vraća staro rešenje o mogućnosti reizbora predsednika sudova. Zato je, pretpostavljam, Predlog i došao od strane konkretnog kolege, a ne od, recimo, Vlade ili ministra. Siguran sam da je dobro kada poslanici predlažu predloge zakona, dobrim delom toga ima više. Jasno da će predlozi koji dolaze iz redova skupštinske većine imati veću šansu da prođu i da budu usvojeni.

Ne bi bilo loše da ponekad bude usvoje i po neki predlog koji dolazi od strane opozicije. Ali, svejedno, u ovom konkretnom slučaju problem je u tome, ne što ga podnosi pojedinac, pojedinac je poslanik, već što je taj predlog loš, i verovatno to negde i on sam sluti.

Zašto je loš? To sam pokušao da objasnim u svom amandmanu, a odbijen sam, odnosno amandman je odbijen, uz dodatno obrazloženje da samo sudije mogu da budu birani za predsednike sudova, kao da je to uopšte sporno. Samo sam u amandmanu pokušao da skrenem pažnju na činjenicu da slična praksa, kada neko ko je prvi među jednakima, dakle ko je samo prvi među jednakima, kada treba da obavlja tu funkciju, pa još da je obavlja u ponovljenom mandatu, onda obično trpi njegova osnovna funkcija.

Hoću da kažem da će prosto trpeti, to je neminovno, osnovna sudijska funkcija tih ljudi koji su izabrani za predsednike sudova. U jednom mandatu to još može biti prihvatljivo, ali sa dva mandata oni postaju neka vrsta menadžera. Oni postaju neka vrsta pravnih menadžera i prosto ne mogu podjednako efikasno obavljati i predsedničku i svoju osnovnu sudijsku funkciju. Čak i da nema mogućnosti, a ima mogućnosti, zloupotrebe odnosno uticaja na sudstvo preko ovog instituta predsednika sudova, jer kao što rekoh u petak, teže je kontrolisati čitavu grupu, čitav sud i sudije, a lakše je tu kontrolu vršiti kod predsednika koji dodeljuje predmete, oduzima predmete i ima u tom smislu vrlo značajnu ulogu.

Dakle, čak i da nema te mogućnosti političke instrumentalizacije, i uopšte ne ulazim u to da li bi tu instrumentalizaciju vršila sadašnja ili neka druga, buduća vlast, loše je i medveđa usluga samim tim sudijama, odnosno tim ljudima za koje se pretpostavlja da su dostojni, koji obavljaju funkciju predsednika suda, da li na ovakav način se, neminovno, pretvaraju u neku vrstu pravnih menadžera i udaljavaju od svoje osnovne primarne, sudijske funkcije. Zbog toga mislim i apelujem na predlagače da, prosto, povuče svoj predlog, iako verujem da on to neće učiniti.

Samo još poslednje rečenice. Obično se kaže za predloge opozicije, kada amandman glasi briše se, onda kaže dajte nešto konstruktivno, nemojte samo destruktivno, nemojte samo da brišete. Mislim da bi u ovom slučaju brisanje zakona, odnosno brisanje konkretnog člana i povlačenje zakona bila najkonstruktivnija moguća stvar koju bismo mogli ovde da uradimo svi, kao poslanici. Vrlo sam siguran da ćemo, ili nakon neke odluke Ustavnog suda ili u nekoj drugoj prilici, dakle sa nekom drugom većinom ili odnosnom snaga u Skupštini, u slučaju da se pojavi neka druga potreba i neke druge osobe budu zainteresovane na način na koji su sada neke osobe zainteresovane i za ovaj Predlog izmene Zakona, da ćemo ponovo morati menjati ovaj zakon.

Da ne bismo ponovo bili u situaciji da prilagođavamo pojedincima, da se na neki način brukamo, da verovatno, ne mogu to da tvrdim, ne želim da tvrdim, ali kolege me ubeđuju, da je čak i neustavno rešenje, a i da nije neustavno, ono je loše. Loše je po sudstvo, loše i po nezavisnost sudstva, a tvrdim da je loše i za same te ljude, kažem, po pretpostavci, časne, kojima se čini medveđa usluga i pada neka vrsta sumnje na njihove buduće izbore, odnosno reizbore. Hvala.

Zahvaljujem.

Jasno je gospodine predsedavajući verovatno i vama gde imate selektivan odnos prema poslanicima vlasti i opozicije. Nisam hteo da reklamiram Poslovnik, nisam hteo da razvlačim raspravu, mislim da je svakom ko ovo gleda je jasno da tu postoje dvostruki standardi.

Kolega Jovanović je postavio neke umesne primedbe i zbog toga sam uzeo još ovo preostalo vreme da odgovorim. Šta je tema? Da li ovim izmenama o mogućnošću reizbora predsednika sudova pospešuje kontrola i omogućava bolja kontrola sudstva od strane izvršne vlasti ili ne? Mislim kao i većina mojih kolega da se omogućava time kontrola sudstva od strane izvršne vlasti i zato sam protiv ove predložene izmene.

Uopšte ne znači ako je neko od nas kolega rekao u zanosu polemike ili žara ili postavio dilemu u vezi sa tim da je većina sudova ili da su većina predsednika sudova korumpirani, to je apsolutno netačno. Želim u svoje ime i u ime većine kolega da se od toga ogradim. Naravno da većina sudova i sudija radi dobro, naravno da većina predsednika sudova savesno radi svoj posao, ali zakoni se generalno bave i odnose upravo na one koji to ne čine ili koji nisu skloni to da rade. Zato je pravo pitanje da li se na ovakav način omogućava da vlast nekad, ne znamo koja, imaginarna vlast preko nekog imaginarnog predsednika suda na taj način kontroliše i utiče na odluke koje sudovi donose? Da, mislim da se omogućava. Praktično je dovoljno da imate jednog predsednika suda, jednog ili dvoje sudija koji su skloni da ga slušaju i vi možete uspostaviti direktnu kontrolu nad odlukama koje taj dotični sud donosi.

O tome se radi, a nipošto o želji da se generalno postavi dilema i nepoverenje u rad sudova širom Srbije. Znači, većina ljudi radi savesno svoj posao, odgovorno radi svoj posao i treba da imaju našu podršku, ali nažalost kao u svim strukama ima i onih drugih i drugačijih i upravo oni treba da budu obeshrabreni, a ne podstaknuti o ohrabreni odlukama koje mi donosimo.

Zbog toga predlažem kao i većina kolega, rekao i veći deo stručne javnosti da se ovaj predlog zakona ne usvoji, da se ne omogućava ta vrsta reizobra jer će onda zaista predsednici sudova dolaziti u jedan povlašćen položaj u odnosu na svoje kolege. Oni treba da znaju da će se vratiti kroz četiri ili pet godina i imati isti status kao svoje kolege, pa će onda dok obavljaju tu funkciju biti savesniji i manje se truditi da izlaze u susret vlasti, bilo kojoj vlasti, a više da sude po pravdi i da vode računa o pravednoj raspodeli nadležnosti koje su u njihovom delokrugu.

Zbog toga mislim da je ovaj predlog loš i voleo bih, zaista nemam nikakvog interesa, niti koristim, voleo bih kada bi predlagač odustao ili barem preispitao još jednom ovo svoje rešenje. Hvala.

Hvala.

Ja ću vrlo konkretno i o vrlo konkretnom predlogu. Ako za član 1. još postoji neka dilema da li je ustavan ili nije, mislim da je ovoga puta, kada je već u ovom članu, biće potpuno jasno da će on biti, ili to je moje uverenje, verovatno oboren. Ali, nezavisno od eventualne ustavnosti ili ne ustavnosti ovog predloga, logična analiza i, rekao bih, smisaona analiza jasno kazuje da je apsurdno, dakle nezavisno od toga šta će reći Ustavni sud, da vi sudiju, odnosno funkciju ili dužnost predsednika koja je vezana za sudijsku funkciju i koja proističe iz njegovog sudijskog statusa, da sudija mora da ode u penziju sa navršenih 65 godina, a da predsednik može da nastavi do kraja isteka mandata. Ako to nije nonsens, drage kolege, ne znam koliko od ove buke uopšte mogu građani da razumeju o čemu se radi, jer su na to neke kolege već skrenule pažnju.

Dakle, on je predsednik, bira se za predsednika, nije bitno sad da li se izabira ili se ne izabira, bira se za predsednika na osnovu sudijske funkcije, a onda, pošto u slovu zakona sa 65 godina mora da ide u penziju, ali može da nastavi funkciju predsednika i da je vrši do isteka mandata, ne samo da može do šezdeset, najmanje osam godina teoretski, a možda i više od toga, da obavlja funkciju predsednika, nego je prosto to jedan takav nonsens da je teško objasniti zbog čega se to radi.

Dakle, prosto, ili produžite, poslednja rečenica, ili produžite funkciju, odnosno da sudija može duže da sudi, preko 65 godina, jer znam da je nekima teško da odu u penziju, a neki jedva čekaju, ili pak izmenite ovaj član jer unosi jedan pravni…

Mislim da je stvar sada više, manje jasna, neću više pozivati predlagača da povuče, on to očigledno neće učiniti.

Mislim da je jasno svakom ko je, iole, polupažljivo pratio ovu debatu da, bez obzira koliko različiti bili ljudi i poslanici iz različitih poslaničkih grupa, da smo se više-manje složili da je reč o lošem predlogu i istovremeno predlogu koji omogućava i doprinosi, ostavlja prostor za dodatnu političku kontrolu i uticaj na rad suda. Pri tome reč je o predlogu koji kao da je pravljen za neka određena lica, odnosno za neke kojima ističe mandat ili neke koji se bliže penziji, pa im treba omogućiti ili još jedan mandat ili da produže posao predsednika suda i nakon odlaska u penziju.

To je loše, to je presedan, i meni je samo žao, završiću vrlo brzo, da ne trošim više vaše vreme i svoje, žao mi je što na ovaj način pada neka vrsta neopravdane sumnje ili senka sumnje, i na mnoge one predsednike sudova i sudije koje časno rade svoj posao i koji će biti sada ovim zakonom izabrani, odnosno reizabrani, a za to nije bilo potrebe. Ako je neko dobro radio svoj posao, ako je neko zaslužan bio tokom svoje karijere i dostojan, onda postoji način da se ta njegova delatnost, njegovo prisustvo u javnom životu, ili njegovo prisustvo u pravosuđu na neki drugi način favorizuje i da se produži.

Ovo prosto pokazuje da su neki ljudi koji vrše funkciju predsednika suda imaju fobiju od odlaska u penziju, ili pak, što je još gore, vlast ima potrebu za njihovim uslugama i zbog toga se pristupa ovom hokus-pokusu od kojeg niko neće imati koristi. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani gosti, imam nekih sedam minuta da kažem nešto o 43 tačke dnevnog reda, ili 44 tačke, što je naravno nemoguća misija. Ova rasprava današnja kojoj smo prisustvovali samo pokazuje, čak i kada je najdobronamernije tumačimo, koliko je bilo pogrešno i kratkovido sažimanje svih ovih tačaka dnevnog reda. To ne odgovara čak ni kolegama iz vladajuće većine, niti na taj način uvažavamo značaj tačaka o kojima smo ovde govorili.

Vidimo da su neki zainteresovani, neki lično, a i generalno svi bi trebalo da budemo zainteresovani za rad Tužilaštva za ratne zločine, neki su čitali svoja izlaganja i sve vreme poslaničke grupe trošili na tu temu. Pa zašto to onda nije posebna tema? Ja se slažem sa dobrim delom te argumentacije koju smo čuli i o problemima u radu i o potrebi da bude drugačije i kada je reč o procesuiranju zločina protiv Srba, sve se slažem. Zašto to onda, gospodo kolege, kako hoćete, drugovi, braćo, zašto to onda niste izdvojili da se cela jedna sednica posveti tome? Ovako se stiče utisak da su sastavljene babe i žabe i onda i mi sami delujemo konfuzno, pogotovo građanima koji nas gledaju jer ne možemo ni o jednoj temi dovoljno iscrpno da govorimo. To je što se tiče Tužilaštva za ratne zločine.

Zatim, imamo tačku koja se tiče tužioca, to je potpuno druga tema, treće su zajmovi i četvrta je, ovo što je predložio kolega Martinović, Zakon o sudijama. To su neke četiri logične celine o kojima smo mogli koliko-toliko da raspravimo i da svako nekako može da dođe do reči i do argumentacije. Ja ću zbog toga samo kratko, nešto ću kada budu amandmani, iskoristiti priliku da pitam gospodina Vujovića vrlo konkretno, da ne bude da je uzalud bio ceo dan, isto brojke, i bez politikanske želje za bilo kakvim poentiranjem i bez mahanja ciframa, procentima, koliko je i ko dobio na izborima, na kojima nismo mi učestvovali nego predsednički kandidati.

Dakle, vi kažete da je ovo vrlo povoljan zajam. Ja mogu da vam verujem u tome. Ali, ako su bilansi države tako dobri i ove vlasti tako dobri, da vas pitam ovako zdravorazumski, a vi ćete nam odgovoriti, i meni i javnosti, pa zašto nismo vratili dug? Mi se ipak zadužujemo. Kada slušamo ne samo vas nego predstavnike vlasti, vrlo često mi deluje, pa to je i sam premijer znao da kaže ponekad, kao da nam neko poklanja, kao da dobijemo milijardu, a to kao da nam je poklonio neko nešto. Pa dobijamo ovo, pa ono. Ne, mi se zadužujemo, po doduše možda boljim uslovima nego što smo ranije. Meni je drago ako je to tako. Ali se mi zadužujemo, i to sa rokom otplate. I to nam je vrlo važno i to želim da javnost zna. Do 2036. godine je rok otplate i ne možemo pre toga, odnosno možemo samo pod određenim uslovima, jel tako, da to vratimo. To zvuči jako povoljno, ali to je malo po principu – brigo moja pređi na drugoga. Dakle, i gospodin ministar i ja do tada verovatno nećemo biti živi. Ako postoji smisao i one floskule i fraze o tome da se zadužuju naša deca i unuci, onda je upravo to. Mi na ovakav način zadužujemo našu decu i unuke. Ja se slažem da su to verovatno radili drugi, možda i nepovoljnije. Znači, jedna stvar, ako smo tako dobri, što ga podižemo, što povlačimo, što iz tako uspešnih bilansa ne vraćamo?

Kada smo kod tih uspešnih bilansa, čuli smo i od vas, ja sam i juče slušao kolege iz vladajuće većine, kako smo mi ove godine popravili naš bilans i smanjili smo dug za 600 ili 700 miliona evra. Kada se povećava dug, onda vrlo često jasno i glasno kažete i naročito ističete da je dobrim delom to povećanje duga bilo posledica nepovoljnih valutnih kurseva. Zašto sada ne kažemo da je od tih 600 ili 700 miliona koje smo smanjili recimo pola milijarde evra zapravo posledica da nam sada odgovara kurs valute na svetskom tržištu, pa je sada ispao dug manji.

Druga stvar, vi ćete me ispraviti ako grešim, da li je tačno da je za mandata ne ove Vlade nego ove vlasti, od promene vlasti 2012. godine, vi tada niste bili ministar, ali svejedno, da je dug povećan sa 15 na 25 milijardi dolara. To je rezultat kojim se ne hvali niko iz ove vlasti. Možda je moralo, možda je to faktor inercije, ali je činjenica da je dug povećan za gotovo 10 milijardi evra, to sada varira u zavisnosti od kursnih razlika.

Rečeno je juče da je sada 68% bruto društvenog proizvoda taj dug. Kada je ova vlast došla na vlast 2012. godine, taj procenat je bio 65% bruto društvenog proizvoda. Proporcija je porasla sa 65 na 68% je porasla proporcija. Ja pohvaljujem stabilizaciju u ovim sektorima koje stalno ističete, ali se slabo priznaje da postoji i ova druga strana medalje. Dug je povećan skoro 10 milijardi i, drugo, proporcija je sa 65 otišla na 68%.

Što se tiče Predloga zakona o sudijama, samo to da kažem, ne morate mene ubediti, svako iz struke zna ili sluti da je predlog i ideja ovog produženja, odnosno dupliranja praktično, nemogućnosti reizbora za predsednike sudova motivisana vrlo banalnim razlozima. Dva su razloga. Jedno je mogućnost kontrole, jer vlast preko predsednika sudova najlakše kontroliše, lakše je kontrolisati jednog predsednika suda nego čitav sud i mnoge različite sudije, ili bar mogućnost kontrole. Drugo – da postoje neki predsednici sudova kojima ističe mandat i to je javna tajna i to znaju svi iz struke, možete vi meni sada mahati procentima ili nekim etiketama, da nekim važnim predsednicima sudova ističe mandat vrlo brzo i njima je potreban reizbor. Kao što neki vrlo brzo treba da idu u penziju, pa je onda uvedena ova, ja bih rekao, nepotrebna stavka, iako ja ne spadam među mlađe ovde poslanike, ali treba biti realan, da neće neko sa 67, 68 ili 69 godina biti tako jako uspešan u obavljanju svoje i sudijske i još predsedničke funkcije. Dakle, nekima je blizu penzija, neki se penziji raduju, a neki od nje beže, to znamo. Kada ste mlađi, onda obično kažete – jedva čekam penziju, a kada ste stariji, onda kažete – jao, prokleta penzija.

Elem, neki predsednici sudova se spremaju za penzije, na ovaj način se čini njima usluga, a ti su predsednici sudova bliski vlasti, odnosno vladajućoj garnituri. To je u suštini ova priča. Sve ove slatke argumentacije koje je potegao kolega Martinović mislim da služe samo da se na neki način zamaskira ta elementarna činjenica.

Ne bih više dužio. Ostalo ću kada bude razgovor o amandmanima. Voleo bih da čujem pre svega odgovor ministra Vujovića, a i gospođe ministarke, a vidim da ona trenutno nije prisutna. Hvala.