Zahvaljujem.

Poštovane kolege, priča se nastavlja, naravno od ranijih zasedanja. Znamo svi mi ovde u sali, ali oni koji nas gledaju zapravo ne znaju ili možda previde o čemu se tu radi, javio sam se povodom ovog amandmana, mogao sam i povodom mnogih drugih, ali samo da vam skrenem pažnju na obrazloženje sa kojim je ovaj amandman odbijen, kao i svi drugi amandmani, gotovo svi drugi amandmani koje predlažu kolege iz vladajuće stranke. On kaže: „Ovaj amandman se odbija iz razloga navedenih u obrazloženju za odbijanje amandmana poslanika Sandre Božić na član 2. Predloga zakona“.

Kada pogledate obrazloženje, onda vidite ono što smo videli, čitali u ranijim zasedanjima kada su odbijani ovi, kažem, fiktivni ili fantomski amandmanima. Kolegama se to ne sviđa, ali oni jesu podneti, ne zato da bi bili usvojeni. Svako ko podnosi amandman on računa da će biti usvojen. Ovde se amandmani podnose zato da bi se trošilo vreme. U svakom slučaju kaže Vlada u odgovoru, ne moja Vlada, nego vaša Vlada, mada je ona zajednička, nažalost, odbija jer nije u vezi sa sadržinom člana 2. Predloga zakona. Dakle, amandman se odbija jer nije u vezi sa sadržinom člana na koji se podnosi. To važi i za desetine, tačnije stotine drugih amandmana, koji su po istoj formuli podneti i odbijeni.

Dakle, potpuno je jasno, samo što je sada, ranijih puta je prosto 100, 200, 300 puta ponavljana formulacija – odbija se, jer nije u vezi sa predlogom ili sa sadržajem člana tog i toga ili tog i tog zakona, a sada je nađena jedna malo elegantnija formulacija.

Dakle, prosto mogli smo skratiti ovu proceduru i ove dane i ove sate. Mi tri dana raspravljamo o amandmanima, u pojedinostima, a pri tome smo stigli do drugog člana na prvu tačku dnevnog reda. Do prosvetnih amandmana i amandmana na ovaj zakon o prosveti se neće verovatno ni stići.

Ponovo se ponavlja taj mehanizam. Rekao bih da je nepotreban, sedite i dogovorite se, predstavnici vlasti i opozicije, na kolegijumu. Čuo sam da se više puta proziva opozicija što nema ovde predstavnika opozicije i što ih ima malo. Ja vam kažem da ih neće biti ni toliko. Primetili ste da je bilo dosta predstavnika, samo polako, neće biti ni toliko na ovakvim raspravama i nije dobro što to, kako bih rekao, faktički bojkotuju, umesto da objave da bojkotuju ovakvu raspravu i mislim da bi možda to podstaklo vladajuću većinu da onda, možda, sednu i nešto se dogovore.

Kada je rasprava u načelu, onda kao što znate, bilo je predstavnika opozicije, bilo je rasprave, bilo je polemike, kvalitetnije ili manje kvalitetne, to je sada druga stvar, ali ovo da očekujete da neko sedi i da na neki način mazohistički sluša ove amandmane koji nisu amandmani koji su formulisani samo za to da bi se pričalo o uspesima vlasti, prosto to je mazohizam koji je nerealno očekivati od predstavnika opozicije, ja bih rekao i bilo kog narodnog poslanika koji drži do sebe.

Prosto, ponavljam, ovo je rasprava koja je suvišna na ovakav način i služi samo trošenju vremena, odnosno da se zaguši, da se ne čuje glas opozicije, kao npr. jučerašnja debata o Vladi, završavam time, gde su, sabrao sam, ukupno 16 minuta govorili predstavnici opozicije, od 180 koliko je stajalo na raspolaganju. Znači, 16 od 180 minuta, pa to je manje od 10%. Dakle, prosto to nije ravnomerna zastupljenost, čak i u ovoj proporciji, gde je predstavnika većine više, nemam ništa protiv da se njihov glas više čuje, nemam ništa protiv da je u medijima njihov glas dominantniji, ništa to meni ne smeta, ali nemojte u potpunosti gušiti glas opozicije, jer to nikada ne završi dobro. Hvala.

Samo nemojte onda da mi skidate od onog vremena.

Bez obzira što se ne slažem sa onim što je rekao uvaženi prethodnik, poštujem i pohvaljujem barem taj gest da se replicira, a ne da se zloupotrebljava Poslovnik, tako da to sa zadovoljstvom konstatujem, kao što je njegov prethodnik, odnosno prethodni govornik, po običaju, po stoti put, po hiljaditi put, ovde zloupotrebio Poslovnik. I vi ste ga zloupotrebili, gospodine predsedavajući, jer ga čak niste pitali ni po kom osnovu reklamira Poslovnik. Toliko je već navika da uvaženi kolega maše tim Poslovnikom i priča povodom toga sve što hoće, vređa, izmišlja, kleveće političke protivnike, i da mora da dobije reč po Poslovniku, da ga vi prosto niste ni pitali po kom osnovu i po kom članu reklamira. To se može proveriti i tu ste vi pogrešili.

S druge strane, samo da kratko odgovorim, pošto ćemo verovatno nastaviti ovu, nadam se korisnu ili bar relativno korisnu polemiku. Ograđujem se, naravno, gospodine Orliću, evo da vam pomenem ime, da ne bude da izbegavam. Doduše, nemam šta da se ograđujem jer ja nisam član tog saveza i taj gospodin Veselinović mi nije nikakav lider, ali svejedno, mislim da je to tvit koji je za osudu i nemam nikakav problem da se od toga ogradim, iako mislim da je teško sada pokušati taj slučaj naduvati i napraviti od njega najveći problem u državi, od jednog neodmerenog tvita, kakvih je bila gomila i od strane predstavnika vlasti u prethodnom periodu. Dakle, nemam nikakav problem da to osudim.

Što se tiče druge stvari, ovo drugo, ne znam šta je bilo to u Šapcu, to nisam ispratio, a što se tiče tvita, kažem, nemam nikakav problem. Nije moja koalicija, nije mi lider.

Što se tiče prisustva u sali, ja sam rekao – neće biti prisutnih u sali. Dakle, ja sam sedeo prethodnih dana vrlo usrdno, vrlo uredno, svakako više od malo koga, malo koga sa ove strane, pa i sa ove vaše strane. I, vi ste znali da budete sami, usamljeni, jedan jedini ste sedeli od strane predsednika vlasti, pa ste rekli – dovoljno je jedan ako su argumenti jaki. Mislim da sam ja jedan dovoljan da ukažem da to, da način kako koristite i zloupotrebljavate amandmane nije u redu. Hvala.

Da, pohvaljujem poslednjeg govornika zato što je pokušao barem da replicira, a ono kukavičko sakrivanje iza zloupotrebe Poslovnika neka je njima na čast, dakle, kolegama, prva stvar.

Druga stvar, nema potrebe da se ograđujem od izjave nekoga ko nije moj lider, ali svakako osuđujem kad je reč o tom tvitu, koji ste vi fakat i malo naduvali i zloupotrebili, ali on jeste za svaku osudu.

Isto tako nisam vas primetio da se tako glasni i da ste se uopšte čuli, u osudi ponašanja, divljanja političkog, jedne osoba, jedne individue, da ne kažem jedne, šta je rečeno, entiteta i jedne spodobe koja tu ispred Skupštine danima, nedeljama galami, proziva i pljuje poslanike opozicije i ometa nastupe javne i zakazane proteste predstavnika opozicije koji nije tvitovao, nego je osuđen, pravosnažno osuđen, uzgred budi rečeno za silovanje, i koji deluje i nastupa kao vaš jurišnik gospodine Orliću, uzgred budi rečeno ali naravno, budala ima svuda i ne možemo se time baviti.

Što se tiče, ne pratim gospodina Ješića na Tviteru i ne znam šta dotični tvituje, niti je moja obaveza da reagujem na sve što se tamo pojavi.

Ono što je mnogo važnije od ovoga, dakle, gde je opozicija, rekao sam vam, možda to gledaoci ne mogu da razlikuju, jedno je rasprava u načelu, tu opozicija sedi, učestvuje, koliko može po Poslovniku, a drugo je rasprava u pojedinostima, to je ovo podnošenje amandman koje i dalje nazivam, smatram da su fantomski. Zašto su fantomski? Zbog toga što se podnose, ne da bi bili usvojeni, već zato da bi trošili vreme opoziciji. Zbog toga su fantomski.

Što se tiče ko je, šta lažno, mislim da je zaista teško biti povređen i uvređen, mada se trude neke kolege preko puta od strane osoba koji su menjali stranačke dresove toliko puta, koji su prodavali veru za večeru, ja naravno nisam lažni Vlah, ali oni jesu lažni Srbi, uključujući i njihovog lidera.

Vi, ja i Bog znamo da sam imao pravo na repliku povodom izlaganja gospodina Orlića, ali mi to niste dali. Govorim po amandmanu

Odmah da kažem, pošto je bilo dileme kakav je stav i zašto ne podržavamo ovu meru, podržavamo ovu meru povećanja penzija, ali ovo nije zakon o podizanju penzija, nego je ovo zakon kojim se zapravo ukida smanjenje penzija, da budemo malo precizni.

Isto tako, to je zakon kojim se, odnosno izmena kojom se na Vladu prebacuje diskreciono pravo da li će ili neće i u skladu sa mogućnostima, ali možda i potrebama, a te potrebe mogu biti i predizborne, da li će se podizati penzije ili neće i zato je najveći deo opozicije i levo i desno od mene smatrao da je to loša mera.

Dakle, dobro je što se ukida loš zakon, što se obustavlja njegovo važenje, to je dobro i to je za pozdraviti. Nije dobro što se Vladi predaje u ruke diskreciono pravo da kažem pomalo kao onaj dobri sultan ili Sulejman ili Haron Al Rašid što ide po čaršiji i vadi tako i obećava, deli penzije kada proceni da za to postoji potreba i mogućnost. To nije dobro.

Nije dobro što kada je stanje u budžetu i kada je stanje državne kase tako dobro kao što kolege stalno naglašavaju, zašto onda zaista niste usvojili neke od brojnih predloga ovde opozicije i sa jedne i sa druge strane, koji su rekli da onda kontinuirano kako su skidane da budu i vraćene penzije. Dakle, da bude vraćeno to što je oduzeto, kada je stanje tako već dobro i kada ste tako, ja bih rekao tobože, stabilizovali finansije. Dakle, postepeno, kao i stara devizna štednja, korak po korak, na kraju je vraćena. Mislim da bi to trebali i sa penzijama, to je jedna stvar.

Drugo, pošto je kolega Marinković govorio po amandmanu, a zapravo je svo vreme koristio replicirajući meni, moram i ja da kažem da ne brine on za to da li mi iz opozicije ili ja lično imamo argumenat, neka nam omoguće te argumente da iznesemo u iole fer uslovima i debati, pa ćemo da vidimo ko ima i ko nema argumente.

Što se tiče onih koji su govorili o vlaškoj magiji, ja mislim da je na dotičnog kolegu izgleda već bačena neka magija, pa ja tu ne bih ili barem izgleda kao da je na njega bačena magija, pa se ja ne bih time previše bavio.

Isto tako, kao i prozivke za to da ne predstavljam nikoga, koje dolaze od nekoga ko je lažni kondukter, lažni ili pravi perač prozora, lažni kondukter, lažni srednjoškolac, lažni student, lažni magistar, a on proziva i uči pameti druge.

Poenta je, dakle, da skratimo raspravu. Vi želite da ukinete loš zakon i mi to podržavamo, ne želite da se te penzije vrate u nekom razumnom roku. Ja pitam – zašto? Mislim da nema razloga, kažem, ako je već tako dobro stanje.

Što se tiče uvreda, stalno ja imam osećaj da me stalno neko proziva za povredu dostojanstva Skupštine, ne znam da li kolege nekada pogledaju stenogram, neka vide kojim se rečima nama obraćaju predstavnici većine, kojim rečima iz dana u dan.

Poslednja stvar, neću zaista dužiti na ovu temu, u sredu je u ovoj Skupštini 77 puta izgovoreno ime Dragana Đilasa, čoveka koji nije niti poslanik, 77 puta. Da li to znači da nekoga ovde svrbi ili žulja dotični gospodin? Nisam ga ja ni jednom pomenuo, pomenuli su ga predstavnici vladajuće većine. O čemu se tu radi? Najgnusniji napadi.

Dakle, ja stojim iza svojih reči i danas i juče i sutra. Moje kolege iz poslaničkog kluba, mi se slažemo oko glavnih stvari, slažemo se oko onoga što je tema skupštinske rasprave, a šta, kome privatno pripada, za koga glasa, koga podržava, neka podržava, to je njihova stvar. Dakle, mi nismo braća po krvi, nego smo ovde, delujemo usaglašeno po pitanjima koja su na temi dnevnog reda Skupštine i vrlo smo u tom pogledu složni.

Ja zaista ne znam da se pravi tolika histerija zbog jednog neprimerenog, nepristojnog, itd, kako hoćete, tvita, a ovamo se gleda, to je ono kada vidim trn u oku brata svojega, a ne vidite balvan u sopstvenom oku, drage kolege. Ne vidite da vama u studijima državnih televizija i rejtingskih televizija sedi osuđivani silovatelj i soli pamet i mudrost, smatra i ometa i razbija skupove opozicije. To je malo drugačije od jednog nepristojnog, glupog tvita.

Što se tiče zakona, podržavamo smanjenje, ne podržavamo to što nije predviđena mera i povratka oduzetih penzija, a ko koga predstavlja i ko za koga glasa, videćemo na nekim budućim izborima. Hvala.

Član 27, gospodine predsedavajući.

Treba da vodite sednicu. Vi to radite selektivno, uprkos tome što se trudite da zvučite kao neko ko je objektivan.

Opet ste dali repliku gospodinu Orliću, repliku ste dali, a onda ste dali povredu Poslovnika, iako je trebalo obrnuto.

Drugo, dozvolili te ponovo da se pod firmom povrede Poslovnika vodi polemika, gospodine predsedavajući. To je ozbiljna povreda koju stalno radite. Naročito tolerišete predstavnicima vladajuće koalicije.

Ja, kao što znate, nikada ili strahovito retko potežem povredu Poslovnika. Rađe polemišem, rađe trošim ovo malo vremena što imam, nego da mašem Poslovnikom, a zapravo pod tom firmom da repliciram i da odgovaram, kažem, lažnim kondukterima, lažnim seljacima i ne znam šta drugo.

Što se tiče toga ko se drži teme, mi smo i kao većina poslanika opozicije govorili o temi mnogo više od onih koji su, kao što rekoh, u sredu 77 puta…

Ne, objašnjavam vaše dvostruke standarde, gospodine predsedavajući.

Dakle, dvostruki standard je da ste dozvolili polemiku i optužbe protiv mene, često i uvrede, a sa druge strane, ne dozvoljavate meni da iskoristim pravo na repliku. Ja samo kažem da ste tu bili prosto selektivni, jer je 77 puta pomenuto ime Dragana Đilasa u sredu, a pri tom, niko sa ove naše strane to nije učinio. Pa, ko skreće temu, gospodine predsedavajući?

Dakle, ja neću koristiti više, ako ne budem baš prinuđen, povredu Poslovnika. Potrošiću ovo vremena što imam da još neke primedbe iznesem na Predlog zakona. Imam i neko konkretno pitanje za ministra Đorđevića, ali se do toga ne stiže. Ali, gospodo, ako neko skreće temu, ako neko upotrebljava i zloupotrebljava vreme i prenosa i poslanika i Skupštine, onda su to poslanici vladajuće većine sa svojim amandmanima, za koje znaju da su podnošeni samo da bi se trošilo vreme.

Trebalo bi da kažem da, ali ipak ne, ne želim, jer je bespredmetno sve, jer je toliko ovakvih prekršaja da jedan više ili manje.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Direktno sam pomenut, moram da vas podsetim, od strane koleginice i zato imam pravo na repliku. To ću pravo iskoristiti u skraćenom obliku, jer zaista mi nije cilj da ovde otežavam raspravu, već sam samo hteo da skrenem pažnju, a verujte mi, gotovo svaki vaš amandman, svaka vaša sednica bi se mogla na ovakav način kritikovati i analizirati. Kolege su toliko navikle iz vlasti da čuju samo sebe, da čak najkraća, najblaža, najdobronamernija primedba, sama pojava nas sa ove strane izaziva salve gneva i uvreda.

Gospodin predsedavajući, ne vi, nego vaš prethodnik je pričao o tome kako ja nekoga vređam, pa to su besmislice. Samo sam rekao da smatram, to je moj politički stav, na kraju krajeva, da su amandmani, kao što rekoh, besmisleni i da služe, na neki način, trošenju vremena od strane vladajuće stranke. To je legitimno. Nisam rekao da su nezakoniti. Ja sam rekao da je to neobično, da je to neka vrsta doprinosa, originalnog doprinosa teoriji političkog sistema da vladajuća stranka podnosi amandmane na sopstvene predloge zakona koje inače hvali. To jeste neobično i to stoji koliko god vas bilo mnogo tamo i koliko god nas bilo malo ovde.

Zahvaljujem koleginici. Neću da kažem ništa loše na njen račun, kao i na račun dobrog dela ovde iz vlasti, ali to ko je kome šef i gazda, mislio sam da su neke kolege navikle da imaju šefa i gazdu, ja nemam, i to mi je možda mana. Nisam ja ovde lansirao temu Dragana Đilasa, nego kolege iz vladajuće stranke. Ja sam samo čekao da vidim koliko će puta. Dakle, prosto, to je kontraproduktivno. Vi ga proizvodite za lidera, završavam time, opozicije, a ne ili neko sa ove strane. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Nadam se da ćete omogućiti red u sali.

Mogu da kažem da sam bio spreman da podržim ovaj amandman načelno, iako ga Vlada, naravno, nije prihvatila, sa obrazloženjem kao i za sve druge amandmane što odbija, da nemaju veze sa članom, odnosno sa materijom u tom članu o kojem se radi. Ali, to je manji problem, da onda podnosilac amandmana nije pokušao da iskoristi to vreme makar da hvali Vladu, jer na to smo već nekako navikli, da se onda to iskoristi da se još malo hvale mudre Vladine mere i politika, nego onda su još krenuli, ničim izazvani, da napadaju opoziciju, prozivaju ljude koji veze nemaju sa ovim o čemu pričamo. Očigledno je da nešto smeta, kako bih rekao, nešto svrbi.

Imam utisak da, uprkos najboljoj volji, ne mogu da razumem da vi zaista ne možete da shvatite da to što radite je kontraproduktivno, ja ću početi da sumnjam u neke kolege, ja koji nisam član tog saveza, da vi namerno hoćete Dragana Đilasa da promovišete u lidera, pošto ga ovde neprestano pominjete, dakle, neprestano. Ja sam rekao, 77 puta u sredu, danas nisam prebrojao. Dakle, vas tu nešto žulja, drage kolege.

Gospodine predsedavajući, uzeću ovo, niste mi zaustavili ovaj sat, ali neću ja još mnogo vremena ovde potrošiti, ali moram da upozorim poštovane kolege, ako se budu previše igrali tih Poslovnika, reklamacija itd, moraju istrpeti kritiku. Pa, da li vi mislite da ja ili da ovaj drugi ne umemo da koristimo i da mašemo Poslovnikom i da se pozivamo na nekoliko članova koji nam tobože daju pravo da repliciramo. Ne želim da produžavamo diskusiju.
I, evo, da kao prilog konstruktivnosti raspravi, zaista vrlo konstruktivnosti, ostao sam dužan da pitam ministara Đorđevića, jer nikako da se poklopimo da je on u sali i da ja dobijem reč za jedno konkretno objašnjenje, dakle, ovo jeste i nemojte se ljutiti, mislim da su ovo fantomski amandmani, i ja sam nasuprot toga dobio gomilu uvreda…

Gospodine Arsiću, hvala vam što me podučavate, ali mi smo podneli amandmane, ali od ovih ovakvih ko bajagi amandmana ne stižu na rad pravi amandmani.

Jako je dirljivo zbog čega izričete opomenu gospodine Arsiću, ali u redu, to je vaše pravo, po Poslovniku.

Vi ste i tolerisali dva dana da se neprekidno vređaju poslanici opozicije ovde uključujući i moju malenkost, jer ne dajete pravo za repliku.
Ali, kao što rekoh, ja sam obećao tim mojim nepostojećim glasačima, prijateljima, familijama, da ću pitati nešto gospodina Đorđevića, to jedno konkretno sadržinsko pitanje, a vaše kolege su se bavile nazovi ozbiljnoj raspravi su se bavile time kako je obučen Balša Božović, na primer, ili kao ja pre par meseci, elem…

Što se vi brinete gospodine Arsiću kako ću ja potrošiti ovo malo vremena koje imam?