Vaša dobrota i tolerancija su poslovični gospodine predsedavajući, a kada se vratim na temu, pitao bih gospodina Đorđevića, to neće promeniti svet i spasti Srbiju, ali ipak je važniji od toga kako je obučen Balša Božović ili ja, ili neko treći ovde u Skupštini.
Dakle, gospodine Đorđeviću, vi ste rekli da se ove mere, predložene mere, sve u korist penzionera ili onih kojih drugih i da nema nijedna koja nije u poboljšanje statusa. Ja sam rekao, pozdravljamo i ja moje kolege, pozdravljamo to što se ukida ovaj štetan zakon, ali ne podržavamo to što se ne vraćaju oduzete penzije. Dakle, šta je sa onim prevremenim penzionerima, koji nisu, a koji su otišli u penziju, koji imaju pun staž, dakle nisu nikakvi zabušanti, počeli su da rade vrlo rano, radili su 35 žene i 40 godina, a njima se trajno umanjuju penzije samo zbog toga što prosto nemaju i godine starosti, dakle, imaju godine staža, a nemaju godine starosti i oni plaćaju penale, ne samo dok ne napune godine starosti, što bih ja prihvatio, jer bi mislio da je ovo u redu, nego plaćaju penale ceo život, odnosno do kraja svog korišćenja penzije.
Vi ste napravili korak, i to bih pozdravio, da barem neka zanimanja, dakle, bar neke struke koje imaju beneficirani radni staž da im je omogućeno, odnosno da ne budu kažnjeni zbog toga i onda se njima obračunava pun iznos penzije. Ali, to je isto neka vrsta, rekao bih podele, odvajanja među…

Završavam.

Dakle, ja sam postavio pitanje gospodinu Đorđeviću što se tiče ove teme rasprave i ovog amandmana.

Ja vrlo imam pojma, gospođo.

Ali, moje vreme teče, gospođo Gojković.

Gospođo ja na vašem mestu…Molim vas oduzeli ste mi vreme.

Ne znam, vi niste slušali. Kolega je uspeo da obori rekord sopstveni da ne pomene ni jednom rečju amandman. Ja sam, evo, pomenuo njegov amandman, pa sam već više govorio o amandmanu.

Ali, moram da vam kažem, kolega Markoviću, ne znam da li vi to radite namerno ili ne, vi ste proizveli ili proizvodite ovde Dragana Đilasa kao nekog lidera opozicije, a ne ja, zato što ga stalno pominjete i ne vadite ga iz usta. Ja ga nijednom nisam pomenuo.

S druge strane, ovu raspravu, da li vi shvatate, nije vam čudno da smo stigli do 2. člana ove rasprave? Mislim da građani treba da shvate. Mi imamo ono vreme što pripada poslaničkim grupama, to je 15 minuta po grupi, ali postoji vreme od 600 minuta koje se troši na amandmane, na podnete amandmane i smisao je da se to vreme potroši, a da se priča upravo ovako kao što ga je kolega Marković sada trošio.

Uz svo razumevanje i političke borbe i svega ostalog, to jeste trošenje vremena, a ne mojih 15 minuta koje sam ja ovako rasporedio i mnogo iznervirao kolege prekoputa. Kad sam rekao mazohizam, nisam pominjao da ste vi mazohista, nego sam rekao nemojte očekivati da mi budemo toliki mazohisti. Ja sam ovde sada jedini, verovatno neće biti ni mene. Nemojte se čuditi onda kad vam opozicija ne sedi na ovakvim seansama. Hvala.

Slušajte, ja sam dobio već opomenu ovde na pravdi Boga, mogu i da lupam po tasteru.

Zahvaljujem kolegi na ljubaznom odgovoru, mada je izbegao da me pomene, tako da opet, nažalost, trošim ovo vreme poslaničke grupe.

Nemojte polaziti od sebe, nemojte insinuirati. Ja sam rekao da vi pominjete, vi ne vadite Đilasa iz usta. Ali, da vas ne bih iznervirao, odnosno da vas ne bih razočarao, ja zaista mislim da, sad stisnite zube, da Dragan Đilas nije bio loš gradonačelnik Beograda. To je jedna stvar. Ali, vi možete da imate drugačije političko mišljenje, kao što bih isto tako ja mogao, kolega Markoviću, da izvučem neke zaključke iz toga što neki poslanici ovde stalno napadaju, recimo, gradonačelnika, jednog od dva, tri predsednika opštine u kojoj je opozicija na vlasti, a neki misle da to ima veze sa nekim tajkunima koji nisu dobili poslove u tim opštinama.

Dakle, ostavimo se toga, drage kolege. Ja sam postavio direktno pitanje gospodinu Đorđeviću, koje se ticalo zaista ovoga. Podržavam što se ukida ovaj zakon. Žao mi je što neće biti vraćene penzije. Ali, građani moraju znati da ovo jeste neka vrsta opstrukcije koju sprovodi parlamentarna većina. Ja mogu dobiti koliko god hoćete opomena ili kazni, neću od toga odustati. I vi znate da sam u pravu, i dobar deo i vas se na neki način stidi što mora da podnosi te amandmane. I, mislim da bi bilo dobro da kad počne redovno zasedanje, od te prakse odustanemo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo iz drugog puta da pokušavam da postavim pitanje gospodinu Đorđeviću, nadovezujući se na ono što je prethodnih rekao.

Dakle, to je jedno pitanje koje je manjeg, možda, ranga značaja za većinu, ali, Bogme, i za one ljude kojih se tiče itekako važno, važnije od ovih naših nadmudrivanja, nekad opravdanih, nekad besmislenih nadgornjavanja.

Dakle, imamo ljude koji su radili pošteno od 18, 20 godine i 40, 35 godina otišli u penziju, prevremeno, jer nemaju godine staža. Gospodine ministre, vama se obraćam i očekujem da ćete mi odgovoriti. Vrlo sam konkretan.

Za neke kategorije sa beneficiranim radnim stažem ste ispravili nepravdu i ja to pozdravljam, odnosno to pohvaljujem. Dakle, da oni ne mogu da budu kažnjeni što imaju beneficiran radni staž. To je umesna korekcija. Ja sam poslednji koji misli da su svi zakoni, sve što dođe iz Vlade loše, a da sve što opozicija predlaže da je dobro. Ne. Ali, svejedno. Mislim da je loše što ostaju i dalje kategorije i da podvajate na taj način ljude koji imaju godine staža, ali nemaju godine starosti. I njima se, ponavljam i završavam time, trajno umanjuje i dalje, dakle, i dalje, ostaje trajno umanjenje penzije. Očekujem vaš odgovor. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Baš sam želeo da pohvalim za ova dva dana diskusije kako rukovodstvo koncilijantno i tolerantno vodi ove sednice i to doprinosi boljoj atmosferi, što i dalje ne znači da smo pozorište ili akademija. Moram vam reći, gospodine predsedavajući, pa vi razmislite, nisam hteo da se javim po Poslovniku. Vi ste verovatno u pravu kada je reč o zahtevu kolege Aleksića za replikom, vi ste verovatno u pravu kada je reč o ministrima, ali mislim da ste bili dužni da mu date na izlaganje kolege Martinovića. Nije važno, ali prosto razmislite.

Ja vam štedim vreme, ali kolegijalno kažem da razmislite jer ste trebali da mu date na izlaganje kolege Martinovića.

Bilo bi lepo kada biste bili upola pažljivi o tome šta je tema dnevnog reda kada je reč o nekim drugim izlaganjima.

Bilo kako bilo, želeo sam da doprinesem, ali vi ne dozvoljavate, tolerantnom tonu i poslovnom u kome se odvija najveći deo ove diskusije. Imamo više važnih zakona. Hteo sam da krenem od onoga što je za pohvalu i što mislim da je dobro, bez obzira što to odmah nekako smanjuje pažnju i tenziju i atraktivnost izlaganja, ali mislim da treba pohvaliti ono što se može pohvaliti, bez obzira sa koje strane ovde u sali sedimo.

Mislim da je dobro i podržavam to da se omogući završetak školovanja studentima koji to iz različitih razloga nisu mogli. To nije trošak za državu, pa i da se pitamo da li treba ili ne treba. To u ovom slučaju nije, tako da nije u redu da im ne izađemo u susret. Ne radi se ovde samo o produženju roka za te stare studente, nego ima još nekoliko dobrih stvari u ovom Predlogu zakona o obrazovanju.

Dakle, pomenuta su već ova rešenja o lektorima. Mislim da je ono u celini vrlo dobro napisano, čitav član je dobro napisan i ministar je počeo nešto u tom pravcu. Samo bih ga potpitao kako sve namerava da se tu popravi stanje, u smislu povećanja broja lektora, jer je to jako zapušten položaj srpskog jezika van Srbije, to je posebna tema, ali na univerzitetima širom sveta je loš i tu treba mnogo da se radi. Mislim da je ovo korak u dobrom pravcu, tu nema spora.

Isto tako, nešto što je pomenuto, ali nije dovoljno istaknuto, u članu 64. tajno glasanje organa poslovođenja na univerzitetima, da se bira tajnim glasanjem. Mislim da to nije loše, to ohrabruje ljudi koji možda imaju primedbe i nisu skloni, a iz ličnih razloga su pritisnuti, ucenjeni ili uplašeni za svoj status, toga ima na univerzitetu mnogo, dakle, da se slobodno izjasne. Tako da, uvođenje tajnog glasanja organa poslovodstva je takođe za pohvalu.

Podrazumeva se, za pohvalu je i proglašavanje Univerziteta u Beogradu za visokoškolsku ustanovu od nacionalnog značaja, makar i deklarativno dobro zvuči, pohvalno je, a nadam se da će u narednom periodu biti ta deklarativnost praćena i nekim konkretnim merama, to je takođe više kolega istaklo, da Beogradski univerzitet, bez obzira ko gde radi i završava, jeste neka vrsta lokomotive obrazovne i kada je tu stanje dobro, napreduje onda čitav sistem, nekako vuče bolje. I obrnuto, kada kriza zahvata tu ustanovu, onda je slaba vajda od radovanja nekih privatnih univerziteta kada je Beogradski univerzitet u krizi. Naprotiv, mislim da onda čitav nivo i kvalitet obrazovanja se srozava. Bilo kako bilo, to je za pohvalu.

Moja dilema je, mislim da je to koleginica Mihajlovska pomenula, imam ozbiljnu dilemu u pogledu ove, pričam sada o kritičkim stvarima, menadžerizacije visokoškolskih ustanova. Nije to ni precizirano u ovom predlogu, ali nejasno je šta rade menadžeri, kako se njihov posao preklapa, da li se preklapa ili duplira sa onim što rade, recimo, prodekani za finansije i sami dekani. Mislim da je na delu trend menadžerizacije visokog obrazovanja. Nisam siguran da je to dobro, iako razumem da postoje poslovi koji zahtevaju sistematsko bavljenje, što prodekani ili dekani iz objektivnih razloga ne mogu da rade. Prosto skrećem pažnju jer bi se tu na mala vrata uvela neka vrsta direktora fakulteta, što onda narušava odnos funkcionisanja visokoškolskih ustanova. Dakle, to mi je diskutabilno, ako možete to prokomentarisati.

Samo jedna tehnička stvar, ako vas ne mrzi, to ispravite, u članu 64, kada je reč o onome ko ne može biti biran za organ poslovođenja na visokoškolskoj ustanovi, pa se tu nabraja – lice koje je osuđeno za krivično delo, kome je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje, i sada tu stoji formulacija, odnosno lice koje je razrešeno dužnosti organa poslovođenja, u skladu sa ovim zakonom. Mislim da tu fali samo jedna reč – pravosnažno razrešeno dužnosti. Dosta smo apelovali na to da ubacite, jer se to podrazumeva. Neko može da bude razrešen, a da se zapravo ispostavi da je nepravno razrešen i da onda bude hendikepiran, da ne može da konkuriše. Prosto na to obratite pažnju, to može da se podvede pod pravno-tehničku redakciju.

Ono što je drugo, za šta ću imati manje vremena, ali nema ni dileme šta o tome mislim, kažem, nije mi cilj prikupljanje nikakvih poena, ali hoću da uđe u zapisnik, bez obzira što je već rečeno. Ovaj zakon kojim se na neki način ispravlja, odnosno ukida privremeno umanjenje penzija mislim da je dobro što se donosi, loše je uopšte što mora da se donosi. Mislim da, i to hoću jasno i glasno da kažem, nije morala da se donese ta mera.

Imam još vremena.

Zahvaljujem predsedavajući.

Naravno, neću ništa specijalno da kažem, samo da skrenem pažnju pre svega vama, gospodine predsedavajući i svim predsedavajućima da treba u ime zaštite dostojanstva ovog doma da ne dopuštate ovakve diskusije.

Dakle, mislim da one škode, ja nisam ni povređen uvređen, nisam ni tražio povredu Poslovnika, nego samo mislim da one ne sad nešto da pomažu mnogo ni vladajućoj većini, ali to je njihov problem, nego zaista narušavaju dostojanstvo ovog doma i ove Skupštine.

Na takav način govoriti o kolegama i poslanicima i prisutnim i neprisutnim prosto devalvira, pogotovo s obzirom na važnost teme, jer smo mi danas veći deo, taman sam pohvalio početak te rasprave i bolje da nisam, izgleda da sam urekao i ton i diskusije, ispostavilo se da zapravo čitava popodnevna i najveći deo popodnevne rasprave je prošao otprilike u ovom tonu u kojem onda sada kolega na neki način stavio pečat.

Dakle, da li on smatra da je to efektno, da li on misli da je to atraktivno, da li on misli da to donosi poene, ne znam i gde donosi poene, ali je činjenica na takav način, plus materijalne greške u nabrajanju ovih velikih ličnosti koje su u svojim potonjim visokim godinama postigli neka dostignuća. Kažem, tu je bilo nekih materijalnih grešaka, ali to sada nije važno. Važno je to da mi smo ovu temu uspeli, možda je to bila namera, a možda ne, da sklonimo sa fokusa, a fokus jeste bio i o tome nisam stigao da pričam u ovoj svojoj diskusiji, o tome zašto se penzije, prvo zašto su ukinute, ako su ukinute zašto se ne vraćaju?

Dakle, lepo je što se ukida mera smanjenja penzija, ali nije jasno zašto smo toliko vremena potrošili na, rekao bih, nevažne stvari, umesto da postavimo ključno pitanje i završavam time, ako su ekonomski parametri, ako je ekonomsko stanje tako dobro kao što predstavnici vlasti i vladajuće većine kažu, zbog čega onda se nije išlo na kontinuirano vraćanje penzija, umesto da se maše na ovaj način kao dobri vladar Sulejman koji ide, obilazi zemlju i onda kaže – Evo, sad ću povećati penzije, zada ću tebi dati tri hiljade, tebi pet hiljada? Hvala.

Ja bih naravno imao pravo i na repliku, s obzirom da je pomenut predsednik, odnosno predsednica moje poslaničke grupe, ali …