Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je drugi dan u ovoj zajedničkoj raspravi o tri dokumenta. Prvi je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, zatim Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije i treći je predlog strategije razvoja energetike do 2015. godine. Kratko ću se osvrnuti na prvi i treći dokument, a o drugom neću govoriti.
Što se tiče prvog dokumenta, danas je možda, da tako kažem, istorijski dan, jer se ovim predlogom (koji će verovatno biti usvojen, jer postoji verovatno većina za to) ukida ili razvija najveći sistem koji je Srbija do sada imala, a to je EPS. Naime, po ovom predlogu, stupanjem na snagu ovog zakona 30. juna 2005. godine prestaje sa radom JP EPS i iz njega se formiraju dva nova javna preduzeća. Prvo je, opet sa istim nazivom, EPS, koje će obuhvatiti delatnosti proizvodnje električne energije, distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i trgovine električnom energijom. Drugo preduzeće je sa novim nazivom - Elektromreža Srbije, takođe kao javno preduzeće, i ono će obavljati delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom.
Naravno, ovo je odluka Vlade Srbije, skupštinske većine i teško je protiv toga se boriti. Međutim, mene je ovde, da tako kažem, uplašila izjava gospodina Baralića da će, faktički, ovom odlukom prestati da postoji JP "Drinske hidroelektrane" kao takvo. U ovoj strategiji razvoja energetike lepo stoji da će sve današnje kompanije za proizvodnju električne energije i sve elektrodistribucije biti obrazovane kao jedna složena funkcionalna holding kompanija i da će u narednom periodu biti ekonomski nezavisne i poslovati sa posebnim finansijskim obračunima.
Iz ovoga zaključujem da će sve kompanije, proizvođači energije i distributeri, nastaviti da žive kako su do sada poslovale, kao kompanije koje će biti nezavisne u svom poslovanju i obračunu, pa me dovodi u zabludu ova izjava gospodina Baralića. Voleo bih da ministar objasni da li se iza ovoga krije nešto što mi ovde ne vidimo, ne možemo da pročitamo iz ovih dokumenata koje imamo na raspolaganju.
Što se tiče strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. godine, moram da kažem da je ovaj dokument prilično obiman, da se sastoji iz više segmenata. Međutim, ono što je generalno sporno ovde jeste što je ovaj dokument u najvećoj meri hipotetički.
Šta to znači?
To znači da smo pravili jednu sliku, a nismo znali unapred okvir u koji ćemo tu sliku smestiti, pa se postavlja pitanje gde ćemo smestiti ovu sliku ako se nekada uradi strategija razvoja Srbije kao države, a koja je morala biti preduslov za izradu svih drugih strategija. Ne mogu da prihvatim izradu strategije razvoja energetike pre izrade strategije razvoja Republike Srbije.
Informisan sam da postoji, izgleda, u proceduri strategija razvoja poljoprivrede, javnog informisanja i neke druge strategije, pa mi nije jasno zašto Vlada, a ovo je pitanje za Vladu, nije pristupila izradi jedne kompleksne materije, odnosno strategije razvoja privrede ili razvoja kompletne Srbije, pa da se na osnovu toga prave ove granske strategije pojedinih grana naše privrede ili drugih delatnosti.
Ono što je bitno kod svih ovih strateških dokumenata jeste da se postigne konsenzus svih političkih subjekata koji su prisutni danas u Srbiji, koji su relevantni, važni, ali i drugih autoriteta koji nisu politički. Moramo iza tih dokumenata stati svi, a ne da jedna tesna skupštinska većina usvaja strateške dokumente.
Mislim da to nije dobro, jer će se situacija vrlo brzo promeniti, doći će druga skupštinska većina, doći će druga vlada, pa ćemo posle dve godine imati odustajanje od ove strategije, ovog dokumenta i ići ćemo na izradu neke nove strategije i drugog dokumenta, a možda i na radikalnu promenu ovih stavove koje je ova vlada predložila u ovom dokumentu.
Što se tiče samog dokumenta, on ima više segmenta, a osvrnuću se na tri segmenta, koja su, čini mi se, najvažnija. Ovaj prvi segment predstavlja osvrt na stanje u energetici krajem 2002. godine, a to je sadašnje stanje u energetici Srbije; drugi segment su ciljevi strategije; treći segment su prioritetni programi ove strategije. Čini mi se da je to najvažnije.
U svemu tome, ovaj prvi segment je najkvalitetniji, jer predstavlja faktičko stanje u kome se danas nalazi energetika Republike Srbije. Ovde su dosta iscrpno objašnjeni svi aspekti potrošnje, proizvodnje i energetskih resursa kojima raspolaže Republika Srbija. Samo ću kratko da se osvrnem na ove stvari koje su navedene.
U tabeli 1.1. stoji trend proizvodnje, uvoza i potrošnje energije u Srbiji. To je stanje u sektoru potrošnje energije, a iz ove tabele se jasno vidi, ako se pogleda industrijska potrošnja finalne energije, da je trend opadajući, a to je ono što zabrinjava sve nas i što treba da zabrinjava, naravno, i Vladu. To znači da je industrija sve manji potrošač energije, odnosno još uvek nismo stali na noge što se tiče industrije u Srbiji. Ne vidi se iz svega ovoga kada će to biti i kada će se industrija oporaviti i postati značajniji potrošač energije. To je pokazatelj stanja industrije u Republici Srbiji.
Takođe, iz ove tabele vidi se i trend uvozne zavisnosti, gde se vidi da se uvozna zavisnost povećava iz godine u godinu, i to je takođe nepovoljno za Republiku Srbiju sa aspekta energetike. Ovde se potvrđuje to da se, osim prehrambene industrije, veoma sporo oporavljaju proizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije, osim onih energetskih intenzivnih, poput crne i obojene metalurgije i drugih delatnosti.
Ono što je ovde zabrinjavajuće kod električne energije jeste udeo kategorije domaćinstava u ukupnoj potrošnji električne energije. Naime, podatak da 65% električne energije troši sektor domaćinstva je vrlo zabrinjavajući.
Vidimo iz ove analize da je, osim Bugarske, Srbija jedina zemlja gde je tako visoko učešće sektora domaćinstva u ukupnoj potrošnji električne energije.
Što se tiče stanja u proizvodnji i energetskih resursa Republike Srbije, tu je situacija takođe zabrinjavajuća, zato što je Srbija kao država energetski vrlo siromašna. To je ovde jasno i rečeno, mada ću ponoviti, mnogi prethodnici su već to govorili – osim lignita, koga ima u količinama koje su za Srbiju u nekom dužem periodu dovoljne, svi drugi energetski resursi su izuzetno siromašni i Srbija je oslonjena na uvoz.
Ono što je takođe bitno, to je hidropotencijal, koji je još uvek nedovoljno iskorišćen, nije u potpunosti iskorišćen, mada je veći deo tog potencijala trenutno u svrsi proizvodnje energije, ali ostaje jedan prilično dobar prostor da se još više iskoristi hidropotencijal Republike Srbije izgradnjom novih kapaciteta na hidro-pogon.
Takođe, napravljen je osvrt i na obnovljive izvore energije. Čini mi se da je to dosta stidljivo ovde nabačeno i da je trebalo više pažnje posvetiti tim obnovljivim izvorima energije. To je ono što možemo i što treba u narednom periodu više koristiti. To su izvori koji se obnavljaju, korišćenjem ne prestaju, poput ovih koje danas uglavnom koristimo. Mislim da je trebalo u ovoj strategiji više pažnje posvetiti tim izvorima energije ili konkretnim oblicima i načinima za njihovo iskorišćenje u narednom periodu.
Mislim da je dosta stidljivo i vrlo kratko, samo u jednoj rečenici, rečeno da ovde dve sirovine nisu bilansirane u ovom predlogu; to su nuklearne, zbog nedovoljnih geoloških prospekcija terena, i uljni škriljci. Mislim da je ova vlada u ovom dokumentu trebalo dosta eksplicitnije da se postavi po pitanju nuklearnih sirovina, odnosno po pitanju nuklearne energije u narednom periodu i da jasnije kaže kakav je stav Vlade, da li će se u nekoj bliskoj budućnosti ići na izgradnju takvih objekata, takvih kapaciteta. Mislim da je trebalo reći glasno i jasno da to nije strateško opredeljenje Srbije i da ne treba da bude, da ne bismo ostali u nekoj dilemi da li će i kada će Vlada doneti neku odluku da se krene i u to.
U ovom prvom segmentu dat je osvrt i na neka ograničenja koja su prisutna u poslovanju i razvoju energetskog sektora Srbije, a ja ću se osvrnuti samo na tzv. ekonomsko-energetska ograničenja koja su uslovljena neadekvatnim cenama električne energije. Znači, to je vezano za cene i želim da se osvrnem samo na taj segment.
Od 2000. godine cene električne energije su povećane u Srbiji bar 10 puta. Mislim da je prevaziđen onaj nivo koji je bio i ranije prisutan kao zahtev EPS-a da prosečna cena kilovat-sata električne energije bude oko pet američkih centi.
Mislim da je to sada u proseku i više od tih pet centi i nije mi jasno zašto onda i dalje pričamo o ceni električne energije kao o jednom ograničenju za razvoj energetike.
Takođe, ogromna sredstva su u prethodnom periodu, u ove poslednje četiri godine, stigla u Srbiju putem donacija ili kredita za revitalizaciju energetskih postrojenja i kapaciteta, pa mi nije jasno zašto i dalje pričamo o ugroženosti tih kapaciteta ako su oni revitalizovani i ako su tolika sredstva u njih uložena.
Takođe mi nije jasno, kada pričamo o ceni električne energije, da li su maksimalno iskorišćene sve unutrašnje rezerve ovih javnih preduzeća u sastavu EPS-a, da li tamo ima nekih problema, viškova radne snage, da li ima neracionalnih troškova. Smatram da se unutrašnjim reorganizacijama i racionalizacijom može dobar deo tih sredstava obezbediti i iz samih preduzeća i po ovim cenama energije koje danas imamo.
Informacija koju posedujem je da je stanje naplate energije od potrošača vrlo slabo i zadnji podatak pokazuje da potrošači u Srbiji duguju EPS-u oko 36 milijardi dinara. Ovo je za mene alarmantan podatak. Do 2000. godine to je bilo na nivou od blizu dve milijarde, čini mi se, što znači da je dvadesetak puta povećan dug potrošača prema EPS-u.
Mislim da je to nedopustivo i da se ne može tražiti povećanje cena energije ako se istovremeno ne uvede ta disciplina i ne naplati ono što je potrošačima isporučeno. Ne možemo ići sada na račun onih koji redovno plaćaju, dizati cenu i pokrivati troškove proizvodnje, a neke koji su neredovne platiše držati tako da godinama ostanu u tom statusu.
Vidite, 36 milijardi je veliki iznos. To je blizu pet miliona evra. To je cifra koja nije za potcenjivanje u EPS-u, to je veoma značajna cifra i treba učiniti sve da se to stavi u funkciju, da se ta sredstva naplate, da se ne ide samo na povećanje cene.
U ovom prvom delu ostaje još problem Kosova i Metohije. Pošto se na Kosovu i Metohiji nalazi naš najveći resurs ili naše najveže rezerve lignita u Srbiji, koje predstavljaju preko 75% naših ukupnih rezervi, mi moramo kao država zauzeti jasan stav i napraviti strategiju za rešavanje pitanja problema Kosova i Metohije. Naravno, ovo je pitanje za Vladu Srbije.
Vlada Srbije je prošle godine izašla pred Skupštinu sa jednim planom rešavanja problema Kosova i Metohije, koji je ovde jednoglasno usvojen i prihvaćen od svih poslanika, ali ne vidim šta je od toga urađeno, odnosno Vlada se više nije pojavila u Skupštini da nas bar izvesti šta se po tom planu dešava, dokle se stiglo, da li je bilo šta urađeno ili nije.
Vlada mora da ima jasnu strategiju po pitanju Kosova i Metohije, da bi se i ova strategija energetike mogla osloniti na to i na rezerve lignita koje imamo na Kosovu i Metohiji.
Drugi segment su ciljevi ove strategije i ovde su u strategiji jasno naznačena dva osnovna cilja, kao stalni i dugoročni ciljevi razvoja energetike u Republici Srbiji. Prvi cilj je aktivno učešće Srbije u planiranju i gradnji strateške regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja, uključujući i urgentnu gradnju podzemnog skladišta gasa u Srbiji.
Drugi cilj je nalaženje strateškog partnera za planiranje, gradnju i korišćenje novih razvojno-kapitalnih i regionalno-strateških elektroenergetskih objekata na graničnim rekama (pominju se Dunav i druge reke), uključujući i zajednička ulaganja sa strateškim partnerima u nove termoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije. Već smo pričali da to ne možemo raditi bez te strategije i rešavanja problema Kosova i Metohije.
E, sada šta je ovde sporno? Sporno je skladište gasa, o kome se već godinama priča. Sporno je to što u ovoj strategiji nije decidno i konkretno rečeno, osim ovog opredeljenja ili naznake da ta potreba postoji, kada će to skladište biti u funkciji ili kada ćemo početi sa izgradnjom tog skladišta.
Znamo da je orijentacija Srbije, i po ovoj strategiji, da se potrošnja gasa u Srbiji poveća u narednom periodu, da se baziramo u što većoj meri na gasu kao trenutno najjeftinijem energentu, ali da plaćamo značajna sredstva Mađarskoj za skladištenje gasa i da mora biti opredeljenje Srbije da se skladištenje gasa uradi što pre u Srbiji. Iz same strategije ne vidim šta je konkretno po tom pitanju ovde rečeno, kada će početi izgradnja tog skladišta.
Što se tiče energetskih kapaciteta, ne vidi se ni kada će početi izgradnja ili nastavak izgradnje već započetih kapaciteta. U prioritetnim programima ove strategije imamo pet prioriteta, i pazite, od tih pet tek je četvrti prioritet, kao opcioni, prioritet za vanredna ulaganja u nove energetske izvore. Znači, tek četvrti – opcioni, a ovaj peti, kao dugoročno razvojni i strateški prioritet, jeste izgradnja novih objekata.
Znači, oni su negde na repu ovih događaja. Oni nisu u opciji u ovom periodu, verovatno, mada je u ovoj tabeli 4.4, koja je navedena ovde kao dinamika sprovođenja ovih reformi, navedeno da će otprilike 2007. godine početi neka ulaganja u produžetak izgradnje TE "Kolubara B" i nekih drugih kapaciteta, međutim ništa konkretno u ovoj strategiji nije rečeno.
Znači, konkretno, imamo problem "Kolubare B", kada će se nastaviti njena izgradnja; čuli smo da je 40% radova tamo završeno; to stoji godinama.
Samo još kratko da vas podsetim na jedno pismo koje je TE "Nikola Tesla" Obrenovac uputila Javnom preduzeću EPS 1.10.2002. godine, u kome dostavlja plan investicija za 2003. godinu za nastavak izgradnje TE "Kolubara B"; između ostalog, tu stoji da se dostavlja i plan poslovnih odluka vezanih za nastavak izgradnje TE "Kolubara B".
U napomeni stoji – posebno napominjemo važnost ove tačke za izgradnju "Kolubare B", što vam je do sada više puta dostavljano, a nikakve odluke još nisu donesene. Znači, 2002. godine se konstatuje da je više puta pokušano da se od EPS-a izdejstvuje da se donesu te odluke kojima će se nastaviti izgradnja, ali se na tome ništa nije uradilo.
E, sad pazite, iz tog dokumenta koji je 2002. godine dostavljen EPS-u pročitaću samo par segmenata – pošto se ni u 2002. godini nisu stekli uslovi za obezbeđenje neophodnih finansijskih sredstava za nastavak gradnje "Kolubare B", rok za puštanje blokova u rad se mora pomeriti za četvrti kvartal 2006. godine (znači, rok za puštanje blokova tada je pomeren na 2006. godinu, i to za blok 1, a za blok 2 na 2007. godinu), čime će se dovesti u pitanje dalja realizacija svih započetih aktivnosti, sa mogućim teškim posledicama na već isporučenu opremu i izvršene radove.
Gospodo, da ne dužim, do 2002. godine u TE "Kolubara B" uloženo je ukupno 377 miliona dolara. Taj novac je zarobljen, godinama nije u funkciji. Nažalost, i za ovih nekoliko godina ništa nije urađeno i iz ovog dokumenta o kojem danas raspravljamo ovde ne vidimo kada će se nastaviti radovi na ″Kolubari B″. Povrh svega, vidimo iz ovoga da je i ta oprema koja tamo stoji sada pod znakom pitanja, koliko je ona uopšte u funkciji, koliko se uopšte može na nju osloniti i koliko će sredstava biti potrebno za njenu revitalizaciju i stavljanje u funkciju.
Prema tome, da zaključim, strategija koju imamo ovde neće biti prihvaćena od strane poslanika Srpske radikalne stranke, jer nije korektna, nema konkretnih stvari koje smo mi ovde očekivali. Konkretne stvari su kada ćemo krenuti u izgradnju ili nastavak izgradnje kapaciteta koji su započeti da bismo obezbedili osnovni cilj ove strategije, a to je obezbeđenje dovoljne količine energije za stanovništvo Republike Srbije u narednom periodu.