Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, amandman na član 5. je po tekstu kratak i glasi – briše se.

Sada moram da vam objasnim sličnosti i razlike amandmana „briše se“ i svih ovih amandmana koje je podnela vladajuća većina. Naime, svi amandmani, udivljen sam horskim odijumom koji sam dobio sa te strane. Kao što vidite,- ja sam sam i neću se pomeriti sa ovog megdana.

Dakle, u čemu su sličnosti i razlike? Sličnost je da smo i mi i vi podneli amandmane. Sličnost je da i mi i vi imamo pravo na to. Slično je da i mi i vi imamo skoro isto vreme da ih obrazlažemo. Ja mislim da ni naši amandmani ni vaši nisu besmisleni i to je slično. I slično je što mislim da i vi kao i ja želim dobro Srbiji, ali su i velike razlike. Ja kada pričam o amandmanima nikada nikoga od vas nisam uvredio. Ja kada pričam o amandmanima stojim kao osoba koja nikada nije menjala politički dres. Ja kada pričam o amandmanima glasaću za amandman koji sam predložio i još jedna velika razlika, ja kada pričam o amandmanima neću dobiti aplauz koji ne želim, jer zaista smatram da je on besmislen. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da ste prekršili član 109. Poslovnika, kada kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku ukoliko upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Da li je uvredljiv izraz za kolegu u Skupštini reći da je diletant?

Ako vi smatrate da nije uvredljiv izraz, onda ću ja reći da je diletant pričao o nečemu što ne zna da kaže. Ja mislim da to nije primerno i primereno ovoj Skupštini. Krajnje je vreme da prestanemo sa favorizovanjem pozicije, koja je brojnija, koja je meni jasna, ništa tu sporno nije, ali samo da shvate da mi imamo pravo na svoje mišljenje. Ako naše mišljenje nije identično njihovom, to ne mora da znači da smo licemeri. Setiće se drugi potpredsednik koji mi nije dao repliku, kada sam lično prozvan licemerom, i da nismo diletanti. LJudi, mi ne mislimo isto kao vlast. Šta je tu sporno? Nemojte, zaštitite nas.

Ja vas molim da ne kršite Poslovnik. Nema razloga da se vređa, jer uvrede nikada ne počnu sa ove strane. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, nisam magistar, možda ću da budem.

Dakle, ja neću niti da hvalim niti da kudim gospođu Bulajić, iz prostog razloga što moji kontakti sa njom u Skupštini Republike Srbije su uvek bili na korektnom odnosu i lično kao osoba koja voli da svim ljudima bude dobro, jedino što mogu da joj poželim jeste sreća u budućem životu i na budućim radnim zadacima koje će obavljati.

Ne smeta meni ovde što je vladajuća većina imala volju koja je u jednom momentu bila takva da vi budete izabrani, danas je imala volju da vi više ne budete na mestu na kojem obavljate. Meni ne smeta, kažem, volja vladajuće većine, jer ona je većina, meni smeta način na koji je to odrađeno. Malopre sam razmišljao da li da govorim, a onda me je jedan cenjeni kolega svojim izlaganjem ipak nagnao da i ja kažem koju. Tražio sam onda u tom razmišljanju pravu reč, čini mi se, mnogo, mnogo, silno, eto, da ne kažem drugo. Vi imate većinu, vi imate silu, sve je to u redu, ali neke stvari jednostavno ne treba, to vam govorim prijateljski, vi znate da su i moji odnosi sa vama jako korektni, ne treba da se rade na ovaj način.

Ne treba da narodni poslanik, nevezano narodni poslanik opozicije ili pozicije, koji je delegiran od strane nekog dela populacije i građana države Srbije, sazna nešto iz novina, a ne iz plenuma. Jer ovo što se sada dešava pre je izašlo u javnim glasilima Republike Srbije, pisanim, štampanim, elektronski štampanim, na to sam mislio, nego što to mi ovde znamo. To će neko da pomisli da je tako, ali opet mi znamo da smo već juče znali da će ovo biti danas. Sada dobijamo informaciju, meni je jedna druga stvar proceduralna zasmetala, ovde je podnet zahtev 9. marta, na današnji dan, i to je jedan od retkih zahteva za koga nemamo u koliko je sati to podneto. Pogledajte sve, uvek imamo satnicu.

Radili ste nešto brzo. Kažete brojna kršenja, čuo sam po kuloarima, brojne nepravilnosti. Samo meni nije jasno da li ste to saznali jutros ili ste znali juče, ili ste znali pre mesec dana, ili ste hteli da izdemonstrirate i onda objašnjenje, apsolutno po Poslovniku koji je važeći, ja kažem – trudim se da ga uvek ispoštujem, piše da je to moguće, kad imamo većinu. Znamo mi vrlo dobro kako se pojavila većina i znamo do pre pola sata i do pre sat vremena, mi koji od jutros sedimo sa ove strane, ali kad kažem ne sa ove strane, ja ovde između mene i vas ne vidim šanac, mislim da smo svi okrenuti državi Srbiji i da ona treba da nam bude na prvom mestu, znamo koliko nas je bilo i sad odjednom imamo većinu.

Čini mi se da je to moglo da vrlo lepo i lagano, iz poštovanja i prema gospođi koja je taj posao radila, znam i ja to što je kolega Martinović spominjao, izvinjavam se što sam ime spomenuo, ako on bude smatrao da ima razloga da replicira on će to iskoristiti, a ime mi se omaklo, znam i ja za te odnose i ta pričanja o kojima je i on pričao. Ali, mogli smo to lepo, normalno da stavimo u tačku dnevnog reda, da to ide svojim tokom i da bude sve normalno, iz poštovanja prema gospođi koja je radila, na način verovatno, opet ne sumnjam, imala volju, nije imala volju, grešila, nije grešila.

Nemojte i ne morate, jer imate zaista većinu ogromnu da demonstrirate ponekad nepotrebnu silinu. Onda onima koji ne misle kao vi, a dozvolićete da je pravo čoveka da misli na način na koji smatra da je za njega korisno i svrsihodno, stiču nepotreban ili potreban utisak da se nešto radi na nekom drugom mestu, koje nije nažalost ovo mesto, a ovo mesto treba da bude mesto koje predstavlja vrhovni zakonodavni organ i odluke koje odavde proisteknu, od onih koji su i u poziciji i koji su u opoziciji, treba da budu odluke koje su na korist naroda. Meni je ovo zasmetalo, a vaša volja, vi ćete izglasati kako želite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, ja ću na početku da pohvalim gospodina ministra koji je prvi ministar iz Vlade i ove nove i one bivše koji sve vreme baš svakom narodnom poslaniku odgovara, što je za svaku pohvalu i što omogućava jedan demokratski dijalog. Nadam se da ćete i meni dati neka pojašnjenja na neke sumnje i neka dešavanja koja ću vam izneti.

Mislim da u ovom sazivu nema osobe koja neće da kaže da, a pričaću samo o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, jer u malo vremena ne mogu da široke oblasti koje su na dnevnom redu obuhvatim, nema osobe koja neće da kaže da je dobro da se Zakon o bezbednosti saobraćaja pooštri u nekim segmentima u smislu kaznene politike kada govorimo, npr, o vožnji pod alkoholom. Čak ja da se pitam i da je moja mogućnost, ja bih išao na nultu toleranciju za bahatu vožnju, za brzu vožnju kroz naseljena mesta i sve je to u redu. Međutim, neke druge stvari u ovom zakonu nisu mi toliko lako primenjive u životu i kroz život običnog čoveka, a ja sam narodni poslanik koji zaista pokušava da zastupa neko narodno mišljenje, nisu mi baš tako pitke i onda često padnem pod uticaj da pomislim da ministarstvo koje vi predvodite sa nekim kaznenim merama direktno služi Ministarstvu finansija, a uostalom, čuo sam malopre od nekih kolega iz SNS, kaže, dobro je to za punjenje budžeta. Posle ću vam navesti par primera gde se čini meni da smo morali da drugačije reagujemo i u predlogu zakona drugačije i predložimo.

Prvu stvar koju sam hteo malopre da vam zamerim i o kojoj sam hteo da pričam o ovom zakonu bila je o školama za obuku vozača, ali ste mi dali uveravanja u odgovoru jedne koleginice da ćete vi, bez obzira što je to odbijeno, prihvatiti amandmanska rešenja, jer zaista ni u jednoj sferi, ja sam stomatolog i imam neku svoju kontinuiranu medicinsku edukaciju i imam svoju licencu i nigde nemam obavezu da nakon isteka sedam godina, koliko mi traje licenca, to proveravam. Ovde je bilo predviđeno za pet godina. Dakle, hoću da verujem da je i naše mišljenje prihvaćeno i hvala vam na tome, a i mišljenje onih 4.000 instruktora koji bi trebali da plate po 5.000 za obnavljanje te licence i ta suma bi bila od 60 miliona za koju sam mislio da će puniti budžet, toga više nema, ali imamo i druge stvari koje će da pune budžet, a ja ću sada o njima da vam pričam.

Dakle, da li znate vi, gospodine ministre, evo, pitam i direktora policije, jer ću se i njemu posle obraćati, kada vama ističe vozačka dozvola? Reći ćete da znate, a ja ne znam. Ja zaista ne znam kada mi ističe vozačka dozvola, a u zakonu ste predvideli drakonske mere za osobe kojima istekne vozačka dozvola. Ja ne kažem da te osobe ne treba da budu kažnjene. Ovde ste dodali za preduzetnike rok od 30 dana i to je nešto novo što nije bilo, međutim ja hoću da vam pričam da bi policija, u ovom slučaju saobraćajna policija trebala da ima jednu delatnost koja je inače zakonom i predviđena, ali se toliko malo u praksi životnoj primenjuje da kaže upozorenje – one kazne od 60 do 600.000 ili slučaj koji je moja drugarica, majka četvoro dece, platila 15.000 kaznu, mesec dana vozačka dozvola i devet bodova jer je vozačka dozvola bila istekla godinu dana, a ona ne vozi kola. Jednostavno, suprug nije bio tu i njena sposobnost upravljanja motornim vozilom nije smanjena.

Zar nije bilo logično da je policajac njoj, mi smo jedan amandman nažalost, neće biti vremena da o tom amandmanu pričamo, pogledajte ga, predvideli da to bude rok upozorenja ne kraći od osam, a ne duži od 30 dana, da se jedan administrativni posao produženja vozačke dozvole obavi i da ne dođemo u ovu situaciju.

Nažalost, imamo jedan drugi problem, na primer, koji niste predvideli. Šta je sa svetlima? Zašto u zakonu nije predviđena upotreba svetala, da toga nema? Ja putujem, vozim često, idem i van države Srbije, ni sve zemlje EU ne koriste svetla po danu.

Gledao sam na televiziji gospodina Okanovića, koji je objasnio, meni to nije bilo jasno u prvom momentu, da to i Agencija za bezbednost saobraćaja je čak dala svoje mišljenje da to nije u skladu sa ekologijom, da zaboga rad alternatora svetala podiže potrošnju goriva, izduvni gasovi i da se sredina zagađuje.

Slažem se da moto-ciklisti treba da budu osvetljeni, ali ovako smo dobili situaciju i naravno u smanjenim uslovima, ali u mnogim zemljama Evrope je to ukinuto, mi to nismo predvideli. Mislim, i tu smo pričali amandmanski da bi to trebalo da se nešto malo promeni.

Jedno pitanje. Sedište. Malopre sam čuo koleginicu, naravno da treba deca mala da budu u sedištima koje će im pomoći da budu bezbednija u saobraćaju, ali zamislite situaciju da roditelj koji ima dva mala deteta, ima dva sedišta a nije tu, a dete je bolesno i mora komšija da vozi dete, a ja sam komšija, ja nemam sedišta i onda mene zaustavi pripadnik policije i ja budem žestoko kažnjen. To je ono što vam pričam o životu.

Ili, pričam o bezbednosti saobraćaja. Znate li gospodine ministre da bezbednost, naravno znate, treba da bude i sigurnost puta. Četiri dana, putujem sad iz Kraljeva, četiri dana nisu otvoreni - zatvoreni navodnici zakrpili rupe na putu Kragujevac – Topola. Sedam meseci prave most u Mladenovcu. Da li je to bezbednost saobraćaja?

Mi ćemo da kažnjavamo ako neko koristi mobilni telefon. Ja vam tvrdim kao osoba, jesam zdravstveni radnik, nažalost pušim, opasnija je cigareta u kolima, nego ako razgovaram mobilnim. Žar zna da padne, a onda čovek poskoči i drmne volan koji mu je u rukama i svašta može da se desi. Da li smo o tim stvarima razmišljali?

Da li znate, gospodine direktore policije, šta rade u gradu Kraljevu? Da li znate kako se naplaćuju kazne za nepropisno parkiranje? Prolazi se kolima i slika se iz automobila. Platio sam kaznu. Imam majku koja je slomila kuk, teško pokretnu, podigao sam kola na trotoar, upalio sva četiri pokazivača, minut, tvrdim doslovno i odgovorno, minut sam bio da svedem majku od lifta do kola, slikan sam, dobio sam da platim kaznu.

Da li znate kako se naplaćuje prekoračenje brzine? Pričamo o ovim bahatim, ja to podržavam, pre dva dana sam platio kaznu, na putu gde je ograničenje 80, prilazio sam na 60, slikan sam sa brzinom od 72. Četiri sekunde nakon toga ja sam u 59 brzini. Imam dokaze. Da li treba kada vidim znak da zgazim kočnicu da me auto pozadi udari? O čemu mi pričamo? Da li je sve ovo životno?

Da li je tačno, gospodine direktore policije, što kažu saobraćajni policajci, ja pričam s njima kao sa ljudima, kao i sa vama, kaže – Veso, mi moramo da naplatimo određeni broj kazni u toku dana? To je to punjenje budžeta koje nije dobro, jer ovaj narod nema novca, a naravno protiv bahatog vozača, naravno da zabraniti mladim osobama da voze noću, nulta tolerancija za alkohol.

Čini mi se da smo, jer ovo je novi zakon, to je neko malopre rekao, 250 članova smo promenili, čini mi smo da smo i o ovim stvarima trebali da malo razmišljamo.

Evo onda počeo bih sledeću temu, ali to bi trajalo. Hvala. Pošto mislim da je vreme isteklo. Hvala vam što ste mi dozvolili par sekundi više.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Potpuno ću se složiti sa kolegom koji je pre mene govorio, ali imam i nešto ali. Naime, i u gradu Kraljevu su rađene revizije, ali odluke državnih revizora nikoga, ni za šta ne obavezuju. Javno preduzeće toplana u Kraljevu imalo je izveštaj revizora, gde su nenamenski trošena sredstva korišćena zlatna master karta za privatne račune po kafanama i od toga nije bilo ništa, nego ista vlast SNS, tog direktora izabrala opet za direktora. Dakle, lepo je ovo što kažemo, samo to treba da sprovedemo i u delo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Povredili ste član 109. Kaže se u njemu da se opomena izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, iako pri tome upotrebi psovke i uvredljive izraze.

Gospodin Srđan Nogo jeste rekao „šibicari“, jeste rekao. Da rekao je, ali nije nikoga posebno oslovio, za razliku od predsednika trenutnog Skupštine, koji je doslovce rekao „gospodin Nogo je beznadežan slučaj“.

Dakle, i direktno ste ga spomenuli imenom i direktno ste ga uvredili. A član 109. kaže da bi trebali da date i sebi opomenu i mislim da bi to bio jedan lep presedan koji bi pokazao dobru vašu volju, jer vrlo ste raspoloženi kada delite lekcije i opomene opozicionim narodnim poslanicima i za ono što ima mesta i što nema, a sada je ovde nedvosmisleno pokazano i ime i prezime i uvredljiv izraz.

Zaista ne znam kako ste i šta ste mislili, voleo bih da mi pojasnite to „beznadežan slučaj“. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo da uvaženom gospodinu ministru, Antiću, o nekorektnosti kažem toliko, mislim za nekorektnost kada govorimo o ceni za dve države da je jeftinije. Reći ću vam da je prosečna plata u Makedoniji 372 evra, a u Srbiji 396, a vi sigurno znate kolika je cena litra dizel goriva u Makedoniji, a koliko je u Srbiji. Da li oni imaju akciznu politiku ili nemaju, govori to koliki rast imaju oni, to smo malo pre čuli od kolege Radulovića, koliki rast ima Srbija. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pošto već dugo trajemo, vidim da je malo i pao tenacitet i pažnja. Počeću i malo neozbiljno, a onda ću u stvari priču da maksimalno uozbiljim.

Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika. Svojedobno kada su pričali o tome šta je srpski narod dao svetskoj istoriji, rečeno je, između ostalog, da smo im dali struju, da ne sede u mraku, da smo izmislili šljivovicu, da mogu da se razvesele, ali sigurno možda najveće dostignuće je srpski jezik. Verovatno jezik, jedini na svetu, gde svako slovo ima svoj znak, gde govorimo onako kao što pišemo i kao što je napisano to i pročitamo.

Tačna je priča da Ustav Republike Srbije i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma štite taj naš srpski jezik, to naše veliko nacionalno blago, ali ideja Srpskog pokreta Dveri jeste da jednom deklaracijom Narodna skupština, kao najveći zakonodavni organ ove države, da jedan novi podsticaj da uradimo neke stvari i da ih ostavimo našem pokoljenju na još bolji način.

U nekih zadnjih desetinu, 15 godina, mi smo svedoci da, pogotovo u okolnim zemljama, postoji stalno prisutna tendencija da ono što je izvorno srpsko nam se iznegira i da nam se ukrade.

Pričao sam i prošli put, opet ću ponoviti, da u susednoj Republici Hrvatskoj stotine hiljada ljudi se dižu da slome jednu tablu sa ćiriličnim natpisom. Činjenica da srpski književni jezika ima dva izgovora - ekavski i ijekavski, postaje predmet uzimanja ovog drugog izgovora i pravljenja, nazovi, jezika koji su apsolutno u osnovi jedinstveni srpskom jeziku u okolnim zemljama. Činjenica da npr. u Crnoj Gori prekrajaju srpski jezik i sve što je srpsko izbacuju iz velikih dela znamenitih srpskih pisaca iz proteklog perioda i jeste veliki razlog zbog čega Narodna skupština treba da donese ovakvu deklaraciju, da na taj način osiguramo ono što je naše i ono što naše treba da ostane.

Potpuno mi je nejasna činjenica da nekome ovakva deklaracija smeta samo zato što potiče kao predlog Srpskog pokreta Dveri. Javno sa ove govornice koristim priliku da kažem vladajućoj većini da ona može da ovu deklaraciju uzme i predloži kao svoju, a Srpski pokret Dveri će svakako za nju glasati. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvek ću posle odbijanja onakve deklaracije da izražavam svoje nezadovoljstvo i ne znam kako to da protumačim, ali ako. Plašim se samo da jednog dana kada budemo shvatili da to treba da radimo da nam ne bude kasno.

Ovaj drugi predlog, odnosno druga dopuna dnevnog reda jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pošto sam video da nema sluha da se čuje ona priča, apsolutno sam siguran da nije bilo ni razuma da se uopšte pročita o čemu ovde piše.

Dakle, izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 75. od 2014. godine, došlo je do smanjenja članova Upravnog odbora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja gde je tadašnji broj sa 21 člana smanjen na sedam članova. Tada kada je to urađeno, od tih sedam članova došlo se dotle da četiri člana imenuje Vlada, jedan član se imenuje iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, jedan član je iz reda poslodavaca, a na predlog reprezentativnog Udruženja poslodavaca, a jedan član je iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Smatramo da Upravni odbor Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ne treba u ovolikoj meri da bude podržavljen. Dakle, od sedam članova samo je jedan autentičan član penzionera.

Zato je Srpski pokret Dveri predložio da ono što je smanjeno sa 21 na sedam članova bude povećano na 15 članova, s tim što bi sada pet članova, po toj našoj ideji, bilo iz redova penzionera, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca, i to jedan predstavnik iz Unije poslodavaca, te jedan član iz ministarstva nadležnog za poslove koji su vezani za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Naravno, na taj način bi se omogućio veći upliv lica koji su zaista korisnici penzija i veće je njihovo odlučivanje u odboru, ali nažalost, verovatno, bi se isprečile one pogubne mere koje su učinjene sa onim zakonom o tzv. privremenom smanjenju penzija, što nekome u tom momentu nije odgovaralo, pa su inače i ova dva zakona tada išla u paketu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina penzija, videli ste danas i svedoci ste da su različite poslaničke opozicione grupe nešto slično predlagale sa željom da nešto što je u primeni od 28. oktobra 2014. godine, dakle, više od tri pune godine, a naziva se privremenim, jednom za svagda bude promenjeno.

Članom 20. Ustava Republike Srbije propisano je da se postignut nivo ljudskih prava ne može menjati. Postignut nivo ljudskih prava jeste nivo visine penzije koji je na način ovog tzv. privremenog zakona promenjen, ali šta je najveći problem ovde? Najveći problem u ovom zakonu je što se nigde ne kaže koliko će to privremeno trajati.

Učinjena je i jedna svojevrsna diskriminacije, jer tada kada su smanjivane penzije, pod znacima navoda, privremeno, u većem iznosu su smanjene penzije onim osobama koje su imale veći nivo penzija, a to su po pravilu ljudi koji su imali veće stručno obrazovanje, radili na odgovornijim radnim mestima u toku svog radnog veka i shodno tome uplaćivali više u penzioni fond i shodno tome zaslužili da njihove penzije budu više. Dakle, klasičan vid diskriminacije koji je prema njima učinjen.

Zašto je to tako urađeno? Može, kako kaže članom 58. Ustava, da se izvrši privremeno smanjenje penzija, ali uz obavezu vraćanja uzetih novčanih sredstava u onom momentu kada razlog za to privremeno smanjenje prestane da postoji. Ovim zakonom ni ta varijanta nije predviđena. Dakle, novac je uzet bespovratno.

Ono što je interesantno jeste da mi sada imamo situaciju, pogotovo u zadnjih godinu dana, da pričamo da nam je nikad stabilnija finansijska situacija, da je budžet nikad puniji i, umesto da se dejstvo ovako pogubnog zakona na najosetljiviju i najranjiviju populaciju Republike Srbije prekine, mi imamo u dva slučaju, u zadnje tri godine, davanje svojevrsne milostinje u visini od po pet hiljada dinara, da se ne bi narod dosetio da je ono što je uzeto na neki način vraćeno.

Dakle, ovaj predlog koji je Srpski pokret Dveri podneo nije predlog koji je išao samo od nas, nego je urađen u saradnji sa Udruženjem sindikata penzionera Srbije, Udruženjem sindikata penzionisanih vojnih lica. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Predlog za obrazovanje ovog anketnog odbora i predlog za obrazovanje sledećeg anketnog odbora, su vrlo slični. Naime, razlozi za obrazovanje ova dva anketna odbora je nešto što se u Srbiji, koju možemo komotno da nazovemo u zadnjih desetinu godina zemljom u kojoj se stalno trči izborna trka i stalno se sprovode neki izbori, apsolutno imaju razloga.

Dakle, pravni osnov je čl. 68, 150. 192. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, gde svaki narodni poslanik ima pravo da predloži formiranje anketnog odbora. Svedoci smo da jedan od osnovnih razloga zbog kojih treba formirati anketni odbor jeste prvenstveno ono što smo danas nekoliko puta čuli, apsolutna neažurnost biračkog spiska.

Ja nisam u grupi onih narodnih poslanika koji ću da negiram da je na predsedničkim izborima 2017. godine, tadašnji premijer, a sadašnji predsednik dobio više glasova nego ostali. Ja nemam problem to da kažem, ali jesam u grupi onih građana Republike Srbije koji kažu da je u tom izbornom procesu bila velika učestalost raznih nepravilnosti od same činjenice da i tada i par godina pre i sada mi nemamo jedinstven birački spisak koji je ažuriran, da na njemu imamo ogroman broj ljudi koji su se upokojili a koji dobijaju redovno pozive za glasanje, da imamo veliki broj omladine koja je stekla biračko pravo i mogućnost da glasa a nije glasala, govore nam da su to dobri razlozi da se jednom za svagda skine jedna magla sa ovakvih izbornih procesa i ono što smo mi predložili jeste da taj anketni odbor ima i jasne poslove koje će raditi u svakom od sledećih izbornih procesa, za koje kažem da su u zemlji Srbiji vrlo česti.

Dakle, on bi pratio predizborne aktivnosti i ukazao na eventualne nepravilnosti u predizbornim aktivnostima, kontrolisao bi postupanje sredstva javnog informisanja i regulisao podjednaku zastupljenost svih kandidata u izbornim procesima u sredstvima javnog informisanja, predlagao mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, obraćao se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti svakog kandidata u izbornom procesu. Dakle, radio bi sve ono što u izbornim procesima, za koje smo svedoci u proteklih par godina, nije postojalo.

Zato smatram da je ovo pitanje pravde, pitanje poštenja i sveukupnog interesa naše zemlje.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, rekao sam malopre da je ovo slično onom pređašnjem. Godine 2016. su obavljeni izbori kada je nakon tih izbora konstituisan ovaj parlament u kome danas mi sedimo, a u kome sedim i ja. Od tog dana do današnjeg dana ne samo u ovom plenumu, nego na mnogim mestima gde je imala mogućnost da se vladajuća koalicija na ovaj ili onaj način oglašava baca se senka sumnje na legitimnost tih izbora i na ulazak srpskog pokreta Dveri u parlament Republike Srbije. Od najbezočnijih laži, u smislu anketovanja od strane američkih ambasadora do toga da se ušlo u ovaj ili onaj vid koalicije, do toga da mi ne sedimo na način koji je ispravan u ovom parlamentu, pa do toga da je primenjivana sila u noći izbori, što su sve notorne neistine, mi upravo iz tog razloga želimo da jednom za svagda isteramo tu stvar na čistac.

Dakle, ja pozivam gospodu iz vladajuće koalicije da glasa za ovaj predlog, da se formira anketni odbor koji će, jel, pošto vi tvrdite da je ovo što ja tvrdim da nije istinito, istinito, to dokazati kao istinu.

U istoriji parlamentarizma u svim zemljama nije se desilo da se u roku od 48 sati izbroji preko 95% glasova, a onda narednih četiri dana vrši štelovanje rezultata da bi se, gledajte čuda, desilo da srpskom pokretu Dveri nedostaje 0,25 glasova za ulazak u parlament. Ja kao ozbiljan čovek ne mogu da verujem da je to istina. Ja kao ozbiljan čovek sam ubeđen da to nije istina, a vas gospodi iz vlasti pozivam da formiranjem anketnog odbora koga ste uostalom u nekom periodu posle izbora i vi predlagali utvrdimo šta je prava istina, da ne bi imali situaciju da do dana današnjeg i do ko zna kog dana na ovome stoji senka sumnje. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, kolege poslanici, pre nego što počnem da diskutujem o drugom, trećem i četvrtom Predlogu zakona, jer ću o prvom Predlogu zakona govoriti moj kolega iz poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, samo bih u jednoj rečenici potvrdio moje potpuno slaganje sa onim što je cenjeni predsedavajući malopre rekao o demokratiji, o svemu tome i ja se, zaista, zalažem za sve ono što ste rekli i svaku vašu, što kažu, mogu da potpišem.

Nažalost, nije to ponekad tako, verujte. Juče sam osam puta tražio povredu Poslovnika, nisam je dobio ni jedan put. No, to nema veze, hajde da ja pričam o zakonima.

Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit sa Eksim bankom, taj tzv. kineski kredit Eksport-Import banke, kako se to sve zove, sve je to u redu, sve je to lepo, piše u obrazloženju ministarka, ali neke stvari i ne pišu u tom obrazloženju, pa sam ja morao da se bavim nekim dodatnim radovima.

Ono što piše da mi uzimamo oko 300 miliona dolara od Kine, a da, pazite sad ovaj podatak je vrlo značajan, da smo do sada od te banke uzeli već 1,6 milijardi dolara.

U jednom drugom zajmu ćemo naći da smo od Evropske investicione banke već uzeli 3,1 milijardu dolara, iako nekih pet miliona duga srpskog zaduženja, izvinjavam se pet milijardi, govorim o 1,6 milijardi.

Dakle, nije sporno da svi ovi projekti jesu neophodni državi Srbiji i nema niko ko je dobronameran želju da kaže da nam ne treba pruga ili da nam ne treba obnavljanje vodovoda, kanalizacije, izrada cisterni ili da nam ne trebaju svi oni projekti koji se obavljaju prepravljanjem onih davno uzetih kredite, a o tome ću posle da pričam.

Jedini što je naš problem ovde jeste da li je to urađeno na najbolji mogući način po državu? Da li je u tim pregovorima država ispregovarala najbolje što je mogla, ili je nekim stanjima i stvarima bila debelo uslovljavana?

Mi kažemo da je kredit po povlašćenim uslovima i kažemo da je potpisan ugovor pre šest meseci, a onda ga donosimo hitno.

Složićemo se, šest meseci hitno, a juče ste rekli da je od 26. avgusta u proceduri u Skupštini. Šta smo čekali od 26. avgusta do danas? To su odgovori koje nećemo dobiti, pitanja na koja nema odgovora.

Dakle, 300 miliona za 20 godina kredita, pet godina grejs perioda, 15 godina otplata, raspoloživost kredita, kaže, pet godina, a može i da se produži i onda dolazimo do jedne stvari koja je rečena da je 2% kamata.

Da li znate, gospođo ministarka, kolika je kamata na taj kredit? Kamata na taj kredit, ali to nigde ne piše i to niko u ovoj Skupštini nije rekao, jeste 63 miliona dolara. U prvih pet godina kada imamo grejs period, najmanja tolika, u prvih pet godina sa grejs periodom 15 miliona 449 hiljada 680,96 dolara, a u narednih 15, 47.494,698,30 dolara.

Dakle, na kredit koji smo digli od 300 miliona, mi vraćamo plus 63, a u ovih 63 sam obračunao i troškove obrade od 0,25%, što je cirka 750 hiljada dolara za obradu kredita.

LJudi, da li je to, a da na sve to dodam još jednu stvar, poseban problem, kursni i valutni rizik, jer mi smo kredit uzeli u dolarima, a u ovom momentu odnos eura i dolara, a mi idemo ka EU, to je dobar odnos. U ovom momentu dinar je ojačao i u odnosu na euru i u odnosu na dolar.

Ko je taj ko će da garantuje da će taj kursni i valutni rizik u narednih 20 godina biti isti kakav je u ovom trenutku, ko to može da garantuje? Da nam se ne desi ono što se desilo sa jadnim građanima koji su se zadužili za svoje kredite u švajcarskim francima, jer je tada bio dobar kursni i valutni rizik, pa dan danas su platili više nego što su uzeli i što je ostalo da duguju. Toliko o tome.

Drugi ugovor sa KfW bankom, tu su manje cifre. Tu je 17 miliona. Opet nam niste rekli kolika je kamata. Da, rekli ste 1,1%, ali ja ću vam reći da je preko 17 miliona evra to kamata od milion i 524 hiljade 494,55 eura, najmanje, jer imamo i one varijante kada podignemo deo tranše, pa ne podignemo ostale, pa može da bude, pa ne mora da bude.

Nije sporno da nam trebaju vodovod i kanalizacija i u Kikindi i u Vrbasu i u Knjaževcu i u Paraćinu. Nije sporno da će država da se zaduži i da će država da bespovratno da tim srednjim opštinama i gradovima 30%. Da li ste se pitali, da li će ti gradovi i te opštine moći te novce da vrate? Ja ću da vam kažem, juče smo govorili o ugovorima sa KfW bankom. Odbornik sam u Skupštini grada Kraljeva pet godina. Da li znate da je grad raskinuo zadnji deo tranše ugovora sa KfW bankom u vezi toplane?

Da li znate da je četiri godine subvencije davao grad Kraljevo iz budžeta, da bi se redovna davanja za dugovanja koja su išla po tim ugovorima, a koja je uzela toplana i vodovod, servisirala?

Dakle, i o tome moramo da mislimo. Ako gradovi ne vrate, s obzirom da je zajmoprimac država, država će vratiti, odnosno opet ćemo vratiti svi mi puneći budžet.

Na kraju par reči o četvrtom zakonu. Šta mi je tu palo u oko? Tu je ono gde smo podigli od Evropske investicione banke 3,1 milijardu evra u proteklom periodu.

Gospodo, mi ovde obnavljamo kreditne linije za kredite iz 2006, 2008, 2009. godine i samo ovaj za obnovu sudova je iz 2016. godine.

Poslanička grupa cela, gospodine Arsiću, vreme poslaničke grupe.