Slažem se da nisam govorio o amandmanu predsedavajući isto onoliko koliko su govorili svi drugi po amandmanima ova dva dana…

Hvala predsedavajuća.

Ja sam se malopre javio po amandmanu kolege Parezanovića, ali video sam da zaista niste videli, jer već je koleginica htela da priča o svom amandmanu i hteo sam da podržim amandman kolege Parezanovića, jer se sa svim onim što je on rekao gotovo slažem.

Pričali smo, kolega, o aferi u Kraljevu, o zemljotresu i 50 kuća. To je ono što sam i ja pričao, ali vidite, tada je ministar bio Milan Marković. Dakle, zemljotres u Kraljevu 2010. godine, on ministar za lokalnu samoupravu, direktno odgovoran za raspodelu sredstava za zemljotres i nakon toga, postavljen 2013. godine od strane SNS za šefa Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom.

Pitao sam juče ministra kako je to moguće i šta se povodom toga radi. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, amandman na član 2. stav 1. tačke 3) i 4), nešto sam ja tu hteo da promenim i naravno to što sam ja hteo ostaće moja želja.

Mislim da je to bilo bolje, ali da se ja nadovežem na priču gde kažemo - smanjenje rizika od katastrofa. Juče sam vam pričao o katastrofi koje su zadesile grad Kraljevo, katastrofama zemljotresa i poplava, pa je onda uvažena koleginica iz Kraljeva, član SNS, pričala o jednoj katastrofi, tu ćemo da podelimo ja i ona mišljenje, koja se desila posle zemljotresa u Kraljevu kada je izgorela kancelarija u kojoj je bio sav materijal koji je govorio o onome što je rađeno u periodu saniranja posledica zemljotresa. I, onda, rekao sam i juče, pričao, kako je vlast u gradu Kraljevu funkcionisala posle zemljotresa kada je hapšen gradonačelnik, kada je sve prebačeno što je bilo pogrešno ili nije bilo pogrešno, ali to ne možemo da znamo, jer je kancelarija izgorela, na bivšu vlast obojenu žutom bojom.

Međutim, šta je sada sve u tome bilo interesantno? Kada se to desilo, a vi ste tada ministre bili na vlasti, tada je u zemljotresu u Kraljevu ministar bio Milan Marković, tadašnji član DS. Godine 2013, vlast SNS, tog ministra za koga kažemo da su postojali koruptivni elementi u saniranju posledica zemljotresa u Kraljevu, vlast SNS postavlja oktobra meseca za direktora Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Onda mi se čini sve da bi vlast počela, krene i iz nekog razloga, meni nejasnog, stane.

Zašto je to tada tako urađeno? Sada je taj ministar trenutno, po predavačkom pozivu, na specijalističkim studijama na Fakultetu bezbednosti. Dakle, da li je on bio kriv? Da li su tada bivši nešto uradili ili nisu? Mene to interesuje kao građanina grada Kraljeva.

Mene interesuje šta je bilo u toj kancelariji koja je izgorela? Mene interesuje da li je neko pomoć koju je, juče sam rekao, država Srbija dala, iskoristio za svoje potrebe i bacio ljagu na moj grad? Ja nemam odgovore na ta pitanja, a indikativno mi je da je tadašnji ministar, koji je bio nadležan za to, promenio, odrekao se prošlosti žute boje 2013. godine, za vreme vaše vlasti imenovan na poziciju na koju je imenovan. Da li je to njemu značilo neku aboliciju? Bila je i ona afera „bela lađa“, 500 hiljada evra brod, itd. Te stvari, ministre, bacaju ozbiljnu sumnju na svakog dobronamernog građanina grada Kraljeva, šta se radi, zašto se radi i zašto u nečemu ostajemo nedorečeni. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, naviknut sam da svi amandmani koji uglavnom dolaze sa ove strane budu odbijeni. Međutim, mislim da je ovaj amandman trebao da bude prihvaćen.

Naime, u naslov zakona, ja sam doneo jedan predlog, dodao sam dve reči koje predstavljaju ime naše lepe otadžbine. Dakle - Zakon Republike Srbije o smanjenju rizika od katastrofa.

Zašto je to tako? To je u skladu, gospodine ministre, onog što mi iz Srpskog pokreta Dveri stalno pričamo. Dve godine sam narodni poslanik i verujte mi da 90% zakona u obrazloženju i u razlozima za donošenje zakona imaju rečenicu da je to u skladu sa pravilima EU i usklađivanju sa EU.

Bogu hvala, u razlozima za donošenje ovog zakona toga nema. Upravo zbog toga što u razlozima za donošenje ovog zakona nema da je on u skladu i po direktivi i po preporuci, ili kako god to možemo da nazovemo, sa EU, ja sam u imenu zakona dodao Republike Srbije da bi to pojačao. Pričao sam, i uopšte nemam nameru da to ponavljam, da ne dajem sebi pravo da ja više volim Srbiju nego vi, ali u izlaganju Boška Obradovića, posle koga je prošle nedelje izbila i polemika sa vama, ja sam zbog porodičnih razloga bio sprečen da prisustvujem tome, došli smo u situaciju da ono što mi pričamo, vi uvek imate želju da izokrenete.

Dakle, ja vam pričam da se manemo posla ćoravog, kako ga ja vidim, a koji se zove EU, a vi nam onda kažete u odgovoru gospodinu Obradoviću šta je problem sa nemačkom ekonomijom, jel ona posrće, da li u Nemačkoj imaju da jedu hleb. Naravno da imaju, naravno da ne posrću. I, mi smo svedoci, bez obzira na naš prosperitet, koliko nam je npr. ljudi iz zdravstvene struke u kratkom periodu otišlo u Nemačku.

Ali, nije to tema, tema je gospodine ministre Petar Bojer, koji kaže da moramo da priznamo Kosovo. E, zato ne EU, i zato u predlogu ovog zakona dodajem, da neka se zna, da je to zakon Republike Srbije. Znam da vi mislite isto kao i ja, ali mi onda nije jasno zašto se amandman odbija. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, ja inače uvek volim kad ste vi u sali, jer spremni ste na razmenu mišljenja i sa narodnim poslanicima koji pripadaju opoziciji i uvek moj i vaš razgovor vidim kao razgovor dva neistomišljenika, a nikako kao razgovor dva neprijatelja. Međutim, nisam hteo malopre da ulazim u polemiku jer sam znao da imam vreme i po amandmanu, a koristiću i vreme kao zamenik šefa poslaničke grupe.

Tačno je da ste rekli ono da je pleonazam što sam ja dodao da je to zakon Republike Srbije i da je zakon u Republici Srbiji, naravno da je za Republiku Srbiju. Slažem se sa tim da je to tačno. Ja sam to namerno rekao jer sam znao da ćete da odbijete, pa u ovom mom drugom amandmanu, odnosno na član 1, ja sada izbacujem, pošto nije bitno da u naslovu stoji „Republika Srbija“, izbacujem ovaj deo gde kaže da sistem smanjenja rizika je od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Pa i tu bi trebalo da je logično, gospodine ministre, kao što bi trebalo da bude da je logično i gore. Jer ako je ono za Republiku Srbiju pleonazam, biće da je i ovde. Ili ako ja predlažem, onda jeste, ako Vlada predloži onda nije.

Pa, i tu bi trebalo da je logično, gospodine ministre, kao što bi trebalo da bude da je logično i gore, jer ako je ono za Republiku Srbiju pleonazam biće da je i ovde ili ako ja predlažem, onda jeste, ako Vlada predloži onda nije.

To što vi mene učite da može Skupština da prihvati, dovoljno sam star da znam ko je većina u skupštini i znam šta Skupština prihvata i znam da Skupština neće prihvatiti, ne ovo što možda i nije toliko važno, nego obilje predloga, deklaracija, rezolucija koje sam predlagao, a koje su duboko smislene i idu u interes Republici Srbiji i pojačavaju položaj i poziciju Republike Srbije, ali se naravno to uvek odbije.

No, ja prihvatam da se vama čini da smo mi evrofanatici, nikada niko iz Srpskog pokreta Dveri, gospodine ministre, neće biti evrofanatik i nemojte samo to da imputirate, jer onda kao tip koji voli epsku poeziju reći ću - ja se rva i tada i sada sa EU. Neću dodavati ono drugo, jer to u vašem slučaju ne stoji.

A, kada nam kažete, gospodine ministre za Jarinje i Brnjak, hajde da vidimo gospodine ministre koje godine su stavljene te administrativne granice i ko je tada bio na vlasti? Doneću vam posle dokument koji je u kancelariji poslaničke grupe, da vam pokažem kog datuma je, na osnovu čega doneta takva odluka, ko je potpisao dokument. Neće biti da tada nije bila napredna stranka na vlasti. No, nemojmo da pričamo o onome što ne treba tako da stoji, ja kažem mi smo ne istomišljenici, ali verujem da smo na istom zadatku. Kada kažem da sam protiv EU, mislim da treba da shvatite i znam da tako shvatate, da ja nisam protiv zemalja Evrope, nego sam protiv EU, kao organizacije koja je po mom dubokom uverenju apsolutno pogubna po interese Republike Srbije, a saradnja sa svakom zemljom EU, tamo gde god imamo obostrani interes, jer sam svestan činjenice da nema saradnje bez interesa, mora i treba da postoji.

I još nešto, a vezano je za ove zakone o katastrofama, imali smo gospodine ministre, ja sam iz Kraljeva, situaciju sa dve ogromne elementarne nepogode u Kraljevu i sa zemljotresom i sa poplavom. Da li znate, gospodine ministre da je posledica pored tragične posledice zemljotresa za grad Kraljevo, kada je zaista Republika Srbija stala iza grada, pomogla obnovu grada? Današnje stanje, da je građevinska operativa grada Kraljeva uništena, jer je tada posle, a i tada sam bio odbornik u Skupštini grada Kraljeva, pa dozvolite mi, doseže mi pamćenje nekoliko godina unazad, znam kada su tadašnje vlasti, policija, dakle hapsila tadašnjeg gradonačelnika, koji je bio iz one bivše vlasti, obojene žutom bojom, pa od svega toga nije bilo ništa, a neko je to tako radio. Ono što ja, kao građanin grada Kraljeva vidim, jeste da je tada uništena građevinska operativa grada i da sada mi kada hoćemo da radimo nešto mora da nam dolaze ljudi sa strane.

Dakle, jedan dobar zakon i tu ću se nadovezati na gospodina Noga, mislim da je ovaj zakon dobar, može biti bolji, zato ga ispravljamo, u našem je interesu, ali ako ga mi ne budemo primenili na način na koji treba da ga primenimo svaki zakon ostaće samo slovo na papiru. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dakle, nemam potrebe da objašnjavam gospodinu ministru njihovu diskusiju sa gospodinom Obradovićem. Ali, znate šta me čudi, gospodine ministre, čudi me, da li je moguće da vi ne znate da u vašoj koaliciji koja je zvanična koalicija, pazite, Savez za Srbiju još nije nikakva koalicija, to da znamo, ali da li će biti ili neće biti, pokazaće vreme. Ali, u vašoj koaliciji, gospodine ministre, sedeli gospodine ministre u vašoj koaliciji ljudi koji su bili u prošloj vlasti. To me jako interesuje šta ćete mi reći, koji su bili u vlasti s tim koje vi sada spominjete. Ne znam da li je samo vama nešto dozvoljeno što možda nekom drugom nije dozvoljeno. Možda smo mi gospodine ministre gledali od njih koji su najbolji, koji su najjači, koji su zaista spojili sve što je nespojivo i leve i desne i monarhiste i republikance, i antigej i gej, sve, i SPS i SNS, i SDPS i Vuka Draškovića i LJajića i Zukorlića. Možda smo mi to hteli da spojimo. Vama je to dozvoljeno, a nama to nije. Samo me čudi kako se vi ne setite ko u vašim redovima sedi. Toliko i hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja ću pokušati u jednoj replici da odgovorim i gospodinu ministru i gospodinu Martinoviću, jer je potpuno evidentno da je to jedna ista priča.

Nemam uopšte sumnju niti problem da vam obadvojici priznam da se politikom bavite mnogo duže od mene i da možda bolje to znate. Ali, verujte mi da to nikako neće mene ubediti da ono što vi kažete, a što je definitivna neistina, ja u to poverujem.

Dakle, kada pričamo priču o šefovima, meni je jasno ko ima šefa. To je, uostalom i gospodin ministar jasno rekao, i ko se pita i ko deli vrednosti. Nije tačno da je gospodin Obradović pominjao koaliciju, nego drugu političku grupaciju, a koalicije se obično prave pred izbore. No, ja opet ponavljam, vi veštinom političkom, koja je neosporna, i iskustvom, koje vam takođe jeste neosporno, menjate stalno tezu. Ja sam vas samo pitao da li se vi sećate da u vašoj definitivnoj koaliciji imate mnogo onih koji su bili u toj vlasti koju toliko napadate? Ili ste to zaboravili? Ili ja grešim, ili to nije tačno?

Mene taj segment interesuje. A da li će ovo biti koalicija, što je za sada grupacija, pokazaće vreme. Da je druga politička grupacija po snazi u Srbiji, to je trenutno činjenica. Šta će se dalje dešavati, opet će pokazati vreme. Ali vas molim da mi na ovo odgovorite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, ja sam se još malopre javio po amandmanu cenjenog kolege Martinovića i sve ću do jedne jedine reči koju je rekao da podržim, samo ne mogu da budem zadovoljan, jer ne vidim rešenje onoga šta ćemo da uradimo povodom ovakve izjave gospodina Ugljanina, a nešto uraditi moramo.

Uvek sa ove govornice ustanem kada se spomene Sandžak, jer u Ustavu Republike Srbije to ne postoji. Slažemo se kolega Martinoviću da je to Raška oblast, ali moramo da se složimo da nije prvi put gospodinu Ugljaninu da ima ovakva proklizavanja. Skoro je pozivao nekog nazovi ministra inostranih poslova, neke tzv. države koja je deo teritorije, pa smo odćutali, pa stalno ćutimo kada on ima takve ispade.

Tu je ministar pravde. Žao mi je što nije gospodin ministar unutrašnjih poslova tu, da ih pitamo šta ćemo da preduzmemo, jer Srbija je pokazala i tu se slažem sa uvaženim kolegom Jovanovićem i bliži sam njegovom stavu da nešto moramo preduzeti. Pokazali smo najveći demokratski potencijal. Dali smo mogućnost svim nacionalnim manjinama u državi Srbiji da svoja prava kroz nacionalna veća u onome za šta ste vi rekli da je delatnost tih nacionalnih veća, ostvaruju.

Kada ja sa ove govornice pričam o pravima Srba, u okolnim zemljama nemam podršku sa strane, a gospodinu Ugljaninu ja ću da poručim, jer ne znam da li ćete iz raznoraznih razloga, jer setićemo se, ne tako davno, on je bio ministar, bez nekog resora, ali je sedeo u Vladi i tačno je da mu je predsednik gospodin Vučić rekao skoro – Suljo, nema te fotelje i nećeš se na taj način izboriti.

Ja ću mu predložiti ono što je najveći demokratski princip koji može da postoji, pošto se njemu ne sviđa u Srbiji – pa, neka je napusti. Ima široko polje, ima mogućnost demokratskog odlučivanja. Ne sviđa mu se u Srbiji, neka je napusti.

Ne možemo da ostanemo nemi i vlast i opozicija na ovo što nam se radi.

Raška oblast nije Sandžak. Raška oblast, tu je srce Srbije. Tu je nastala srpska srednjevekovna država, tu su nam Stupovi i Sopoćani i ne možemo da dozvolimo takve ispade i da se svaki dan čudimo kada gospodin Ugljanin, a setite se kada je skoro otišao, kako reče, baba Erdogana na par dana u posetu. Podsetiću vas da nam je najveći turski prijatelj među prvima priznao Kosovo. Moramo da reagujemo. Kako?

Voleo bih da čujemo. Ja sam predložio. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Slažemo se, gospodine Martinoviću, da ste vi prvi rekli i ja podržavam te reči, ali ja očekujem dela, a reči kao reči seku. Čudimo se Sulejmanu Ugljaninu kada kaže da je Srbija fašistička tvorevina, a ja od vas čujem da sam ja fašista. Ne od vas lično. Sa te strane, dosta puta i stalno apelujem da vodimo računa šta pričamo.

Šta ćemo npr. sa time, gospodine Martinoviću, što je u Prijepolju SNS u koaliciji sa Ugljaninom? Hoćete li napustiti koaliciju? To moramo da radimo. Ne možemo da ćutimo. Znam da isto mislimo, ali hajde da isto i uradimo. Toliko imam prijatelja Bošnjaka, nadam se, baš onako dobrih kao što su i vaši prijatelji, sa kojima se redovno čujem, čestitamo praznike, posećujemo se. Nije to sporno. Sporan je čovek koji ovu, ovakvu retoriku unosi u državu Srbiju i pokušava da na nečemu gradi nešto što ne može da ostane bez osude. Hvala.

Stenogram postoji na svu sreću, pa možemo naknadno da ustvrdimo ono što sam hteo da kažem.

Da, budite sigurni, nisam sklon izvrtanju tuđih reči, za razliku od gospođe ministra koja je to neposredno pre mene uradila.

Dakle, ako je ministar dobro slušao narodnu poslanicu, ona nije rekla Beograd-Priština, nego Beograd-Drač. Znači, opet postoji stenogram.

Ako pričate o Kosovu, mi iz Srpskog pokreta Dveri, pričamo o KiM. Moram i tu da vam skrenem pažnju. Ako imate potrebu gospođo ministar da upadate u neku polemiku o vešanju.

Pitao sam vas juče da li vi podržavate to da je Srpski pokret Dveri i poslanici opozicije oligofreni. Zdravstveni sam radnik, vi ne morate znati šta znači – mentalna retardacija, duševna zaostalost, slaboumnost. Prema koeficijentu inteligencije se deli u tri kategorije – debilnost, imbecilnost i idiotija.

Mi smo to čuli od vaših narodnih poslanika iz vaše političke opcije.

Da li vi to podržavate? Juče sam vas pitao, niste mi odgovorili.

Ja sam se ogradio. Ja nemam problem da se ogradim za ono što nije ispravno, a pričate nam da smo svi isti i pričate, a onda odjednom, vaši, naši.

Nije to u redu gospođo ministre, mi moramo da pokažemo odgovornost za svaku izgovorenu reč i mi sa ove strane i vi sa te strane, jer ja zaista duboko verujem da niko ovde ne voli više Srbiju od mene, niti sebi dajem za pravo da smatram da je drugi vole manje no ja. Ali, se meni imputira non stop – izdaja, izdaja, prodaja. Aman, aman, više. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo zbog toga što izuzetno cenim ovo visoko zdanje, nisam hteo da nastavljam replike sa gospođom ministrom, jer sam znao da treba da govorim po amandmanu.

Ja kada sam pričao o zakonu, ja sam pričao dosta priče o EU, šta ćemo mi kada taj zakon usklađujemo sa EU, a danas u prestoni grad Republike Srbije dođe poslanik Bundestaga, Peter Bajer, imenom i prezimenom i reče doslovce – Srbi treba da znaju poruku Angele Merkel – nema EU bez priznanja suverene države republike Kosovo.

Šta ćemo sada? Hoćemo li prodati Kosovo zbog EU ili sam ja neprijatelj Srbije koji kažem da EU treba da se raspadne i da mi treba da radimo ove stvari radi nas, a ne radi EU. Ja o tome pričam dve godine, ali nema ko da čuje. Evo, čovek je danas rekao, izađite, rekao na TV jasno i glasno poruku Angele Merkel, naše velike prijateljice koja nas mnogo voli i podržava. Šta ćemo sada? Ja čekam da mi odgovorite. Ili gospodin Peter Bajer govori neistinu ili možda gospođa Angela Merkel govori neistinu ili sam ja neprijatelj države koji kaže – manimo se EU, u se i u svoje kljuse. Hajde da gledamo ono što je dobro za Republiku Srbiju, što je dobro za nas.

No, i dalje čekam da mi se gospođa ministar da li se ona ograđuje ili podržava da je opozicija oligofrena, dakle, mentalno retardirana, duševno zaostala ili slaboumna.

To priznanje ću pitati gospođo ministar svaki puta kada budete ovde dok ne dobijem odgovor.

Znam da je teško ponekad stati mimo odluke svoje stranke. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospođo ministar, član 2. Predloga zakona definiše inače bolje pojmove koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ja sam pokušao sa još nekim rečima ispred definicije koje ste vi predložili da pojačam definisanost tih pojmova.

Inače, to je divno i u redu to je vaše mišljenje, moje je bilo da bi možda bolje bilo da je ovo dato. Inače, u diskusiji smo slušali o svemu danas, i o putu Srbije ka EU, i o uspesima sadašnje vlasti, i o neuspseima i kako kažete zločinima bivše vlasti i to je na mene moglo da ostavi ovakav ili onakav utisak. Ali, ono što je po meni potpuno obeležilo ovu diskusiju jeste masa uvreda koje smo čuli sa ove druge strane gde sedi vlast.

Sada ja vas molim,gospođo ministar, pošto ste vi mene pitali, da li ja ljudski podržavam izjavu poslanika Srpskog pokreta Dveri, gospodina Noga, i od te izjave sam se ja javno ogradio, ja vas gospođo ministar pitam, da li vi ljudski podržavate izjavu koja je došla od strane vlasti da je opozicija oligofrena?

Kao zdravstveni radnik moram da vam kažem da oligofrenija predstavlja mentalnu retardaciju duševne zaostalosti i slaboumnosti, da se prema koeficijentu inteligencije deli na tri stepena: debilnost, imbecilnost i idiotiju, tako da, gospođo ministar, čekam da mi kažete da li vi ovo podržavate, predsedavajući, na žalost, juče ste dali objašnjenje ili niste pogledali stenograme, valjda niste bili tu, verovatno ste bili sprečeni drugim poslovima.

Ovakva uvreda koja je izrečena spram opozicije i spram svih onih ljudi koji u svojoj porodici imaju osobe obolele od ovih oboljenja, a da prođe bez opomene, ostaje mrlja na ovoj Skupštini. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, mada sam neprijatno iznenađen jednom neprincipijelnošću koju ste sada pokazali. Nije jedina osoba koja je rekla to što je rekla bila poslanica Dveri, mislim gospođi ministarki.

No, da se ja vratim na moj amandman, Zakon o građevinskim proizvodima i izgradnji građevinskih objekata. Možda ću i ja rizikovati da i ja doživim, kao kolega Obradović, da mi ministar kaže da sam pomešao babe i žabe, što inače mislim da jednoj dami ne pristoji. Ali, vidite, ja imam pravo da smatram da građevinski proizvodi treba da se koriste za izgradnju građevinskih objekata i meni je ovo logično. Mislim da je ovaj naziv potpuniji od onog koji ste vi predložili, a naravno on ima ogromnu manu što ga ne predlaže vlast, pa će sigurno biti odbačen.

No, nov je zakon i ja kada sam razmišljao o njegovom imenu, ja sam čitao ovo što sam dobio u materijalu, pa kaže – razlozi za donošenje propisa i taman sam se ja tu, gospođo ministar, oduševio, u prvoj rečenici, u prvom razlogu, pa kada sam se debelo razočarao u drugom.

U prvom razlogu kaže – najvažniji razlog za donošenje Predloga zakona o građevinskim proizvodima, čije bi ime ja inače promenio, je potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržišta građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo uređeno i to je logično i to je ispravno. Ali, u drugom kaže - drugi bitan razlog je ispunjavanje obaveza usklađivanja sa propisima EU. Ne moramo, gospođo ministar, da stalno dobijamo neke manje ili više, s jedne ili s druge strane, euforične izlive, kada vidimo nešto što je u vezi EU.

Znate, i Španija je član EU i „Azvi“ koji je radio prvi lot u Grdeličkoj klisuri pripada Španiji, španska firma, član EU i valjda se on pridržavao tih zakona, pa se desilo to što se desilo. Ne mora nužno da je ono što je iz EU dobro, zato sam smatrao da treba promeniti ime ovom zakonu. Da ne trošim mnogo vremena, pričaću i u sledećim amandmanima o sličnim stvarima. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Jedan od 567 amandmana na prvi Zakon. Možda uvažena gospođa ministar ne zna da na prvi zakon ima 567 amandmana, tri su prihvaćena i od tih 567 amandmana…

Molim kolege iz SRS da budu baš onoliko tihi kada ja govorim, koliko sam ja tih kada oni govore. Hvala kolege.

Dakle, zašto je 567 amandmana predložila ova Skupština, to će da znači da možda taj zakon nije dobar, ali druga stvar je ovde mnogo bitnija. Gospođa ministar stalno uspeva da unese neku konfuziju u misaoni proces onih narodnih poslanika koji je slušaju, bez obzira koliko su oni zbunjivi ili nisu. Naime, pre pet ili deset minuta rekla je da je potpuno svejedno ko je član koje partije, a pet minuta pre toga je rekla - Tako rade vaši, a ovako radimo mi.

Ja sam sada tu malo u nekoj konfuziji, jer ne znam sada čiji su ovi, pošto se u ovoj zemlji uglavnom veruje novinama, juče je na primer bio u „Kuriru“ članak o osam spratova divlje gradnje, mislim na Voždovcu, zgrada je useljena, 50 stanova bez dozvole, kaže razvlačena svojedobno od strane građevinske inspekcije, žuta traka, sutradan skidana, stanari tu žive. Čiji su ti, gospođo ministarka, koji su napravili tu zgradu? Naši, vaši? Ja ne znam, ali kako ćemo da stanemo na kraj toj divljoj gradnji, to me interesuje? Hvala.