Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, nema u sali ovog visokog zdanja nekog ko ne smatra da su zakoni koji se tiču očuvanja naše životne sredine i zakoni koji su vezani za ekologiju nisu bitni. Naravno da jesu bitni i naravno da svako ko misli o svojoj životnoj sredini na takve stvari dobro gleda.

Međutim, s obzirom da mi pripadamo različitim političkim opcijama, logično je da imamo i neke različite poglede koji možda vode ka ostvarenju istog cilja. Dakle, ne možda nego sigurno.

Ja sam ovde čuo mnogo puta da kada je neko ministar, nije važno kojeg je obrazovanja užeg da bi bio ministar resora kome pripada. Kod vas, video sam da ste završili Šumarski fakultet i da je to nešto što je Bogu hvala vezano sa oblasti kojom se bavimo, ali sam tada kada sam čuo da to nije važno čuo da su ministri političari i sada kada uzmemo pa otvorimo, na primer, Vikipediju, vaše ime, prvo što izađe piše – političar.

Dakle, vi ste političar. To može vama da se ne sviđa ili da vam se sviđa, vi volite svoj posao, u to sam se juče uverio, ali kao političari imate jednu posebnu vrstu odgovornosti da morate da pazite na svaku vašu izgovorenu reč, a posebno na reč koju kažete kao ministar jedne Vlade.

Ja nisam bio u danu kada ste vi obrazlagali zakon jer sam bio drugim skupštinskim obavezama vezan i onda sam pročitao stenogram. Ovo što ste rekli u stenogramu, gospodine ministre, za mene je užasno, a rekli ste, citiram vas – Političari će se dogovoriti o tome da li tu postoje neka otvorena pitanja i da li granica može biti ovakva ili onakva, ali ono što je važno sa našeg ekološkog aspekta i već tu počinjemo da se slažemo, za nas nisu u ekologiji važne granice.

Znate, za mene koji pripadam Srpskom pokretu „Dveri“ su mnogo važne granice i meni su mnogo važnije granice nego 255 vrsta ptica iz 190 zemalja, 29 verifikovanih vrsta slepog miša i četiri koje možda imamo ili nemamo, a da pri tome ne negiram da je i ovo izuzetno važno, i miševi, i sove, ptice retke, Karpati, itd, ali ovakvu izjavu vi koliko god da volite svoj posao, morate da bodite računa da jednostavno je ne izgovorite.

Juče ste rekli da ste vi otvoreno ministarstvo i da ćete biti kamen spoticanja za mnoga nepočinstva koja mogu nastupiti. Slažem se da ste otvoreno ministarstvo. Ja vam sad pričam jedan problem koji sam krenuo da vam pričam 18. maja u vidu poslaničkog pitanja. Naravno, dobio sam ja odgovor, a kao ozbiljan čovek neću da izrazim sumnju, odgovore pišu vaši saradnici i to je normalno i juče ste rekli da mi kao narodni poslanici treba da vam damo dodatne informacije da bi se o nekim stvarima na vreme reagovalo.

Dakle, tada sam ja u mom pitanju vama pitao da li je tačna informacija da će se u fabrici „Evrotaj“ u Kraljevu, ja sam narodni poslanik iz Kraljeva, raditi kamenovanje i beljenje teksasa? Da li znate gde je fabrika locirana i da li znate da će otpadne vode iz te fabrike morati da idu u sliv reke Morave? Da li znate koja ekološka zagađenja iz svega toga mogu da nastupe?

Dobio sam odgovor koji je meni bio, da ne kažem, tražim neku lepu reč, kaže – Imajući u vidu sve navedeno, vi ste meni gore nabrajali članove zakona, u ovom trenutku ne postoje podaci o konkretnom postrojenju koje će biti u fabrici.

Meni je zasmetalo da ministar jednog ministarstva ne zna šta će raditi fabrika u Kraljevu koja se pompezno najavljuje a ja sam tada rekao da će raditi beljenje teksasa, kamenovanje teksasa. Pošto niste imali informacije i ni do tada ih niste imali, evo ja ću da vas obavestim da je u noći između subote i nedelje betonirana donja ploča bazena. U međuvremenu su stavljene i bočne strane i da problem koji tu može da nastupi je posebno veliki.

Zašto je on veliki? Malo pre, pre mene je cenjeni kolega je pričao o Poglavlju 27. Mene ta poglavlja uopšte ne fasciniraju, iz prostog razloga što sam ja protiv Evropske unije i ja se radujem da će ta lažna tvorevina da se raspadne, a ako budemo imali sreće, predpristupna sredstva iz tih hiper fondova ćemo mi da povučemo i to će da se raspadne, a mi tu možemo i dobri da budemo. I upravo tu nastupa problem.

Investitor je Turska. Turska nije član Evropske unije. Odgovorno vam tvrdim da mere koje preuzima u smislu ekoloških normi, država Turska ne poštuje pravila Evropske unije. Šta ćemo da radimo, ministre? Ta fabrika se pravi u Kraljevu. Rekao sam vam – noć između subote i nedelje, proverite, donja ploča je urađena. Doći ćemo u situaciju da će fabrika da se napravi, da će nam ući određena prljava tehnologija, da će se voda koja će nastajati izlivati u sliv Zapadne Morave, o tome sam vam pričao 18. maja, i mi ćemo onda, kada se sve to desi, da shvatimo da Turska nije Evropska unija, da ne možemo da se uklopimo u neki standard i onda ćemo šta?

Ja sam zdravstveni radnik. Mi imamo devizu – bolje sprečiti nego lečiti. Tada sam vam, kao otvorenom ministarstvu, skretao pažnju, jer informacije koje ja imam, ne mislim da sam od vas obavešteniji, možda dolaze iz nekih drugih krugova, znao sam šta će da rade i to će se uraditi, a mi ćemo biti u relativnom ekološkom problemu.

A ako vam kažem da taj deo, da će se ta voda izlivati, je onaj deo koji vrlo često plavi, za poplave ste u Kraljevu sigurno čuli i znate taj problem koji mi imamo, mi ćemo taj problem dizati na još viši nivo.

Dakle, ja vas kao građanin grada Kraljeva molim da na vreme, dok ne bude kasno, preduzmete mere koje su možda u vašim ingerencijama, koje možda nisu, ali ja vam kažem, vi ste ministar, kod vas su i štap i kanap, te u tom kontekstu da neke stvari poradimo.

Još samo jednu stvar, kada pogledamo ove zakone, a malo pre sam rekao zašto je to meni bitno, kaže – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, to je ona vaša izjava, možda nesvesno rečena, na ovaj način prezentovana. Znate, ti sporazumi sa Hrvatskom treba da se prave, ali mnogo, mnogo posle mnogih drugih sporazuma.

Zato je meni bitna ona granica. Kada bude mogla u Vukovaru da stoji ćirilična tabla, moći ćemo i da pravimo sporazum sa Hrvatskom.

Mnogo mi volimo druge, samo da pustimo da malo vole oni nas.

Nego, pošto ja volim Kraljevo, a vi ste otvoreni, molim vas, gospodine ministre, pogledajte ovaj problem koji sam vam rekao. Postavljaću pitanja koliko god budem mogao i svaku novu informaciju koju vi možda ne možete da imate, dobijaćete da li ovako ili na neki drugi način. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući

Gospodo ministri, amandman tehničke prirode sa željom da član izgleda logičnije izbacili smo naime jednu reč. Međutim, manje je važno možda to niko nije ni pročitao, ono što je mnogo važnije jeste da zbog našeg rada na ovaj način nećemo imati vremena da govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, Zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i ja zaista koristim priliku da uputim apel i vlasti, a sa svoje strane ću pokušati to da uradim u opoziciji, da jednu lošu praksu sklonimo da bi možda neke zakone, koje i predlozima amandmanskim od strane opozicije možemo da popravimo i učinimo boljim, učinili boljim.

Ministre Đorđeviću, trudili ste se malopre da nam objašnjavate i dosta se pojasnili zaista, ja sam vam na tome zahvalan. Međutim, meni ostaje jedna stvar svih ovih dana ne odgovorena, a ona zaista interesuje i rodbine preminulih penzionera u roku od kada je ovaj zakon privremeno važio i sve one penzionere koji su sada u teškom zdravstvenom stanju, da li se uopšte namerava i da li će Vlada preduzeti na ma koji način, u skladu sa očuvanjem finansijskog sistema zemlje koji je odista bio narušen, neke korake, da ono što je za četiri godine penzionerima oduzeto vrati?

Mi smo pričali o sumama novca, pričali smo koliko je to kome je penzija smanjena bila pet hiljada, puta 48 meseci, onima kojima je 10 hiljada, nažalost, oko 150 hiljada…

Hoću, hvala gospodine predsedavajući, još jednu rečenicu, oko 150 hiljada tih naših sugrađana nije više među nama i njihove rodbine su me molile da postavim ovo pitanje. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Evo, posle ove pauze imali smo priliku da u kratkom vremenskom intervalu vidimo naša dva lica. Prvo lice je bilo ono koje me je istinski obradovalo i činilo ponosnim kad smo sa obe strane ovog zdanja aplauzom pozdravili našu braću i prijatelje iz Republike Srpske, a nakon toga neposredno ušli u nešto što nas, na moju veliku žalost, obeležava i karakteriše već godinu dana. I dalje stojim čvrsto u ubeđenju da ona prva slika jeste slika kakvi smo mi, a ova druga slika jeste slika kakvi nikada ne treba da bude.

Što se amandmana tiče, ovaj amandman i vi to moje mišljenje znate, ne spada, ja nikada ne mislim da su amandmani besmisleni. Dakle, svi su po Poslovniku, svi mi možemo da podnesemo amandman na način na koji smatramo da treba da bude podnet. E sad, da li bi podnošenje ili ne podnošenje ovakvih ili sličnih amandmana ubrzalo i učinilo raspravu i poboljšalo zakon kada bi pričali o pravim stvarima, za šta ja verujem da bi, ostaće tema koja, nažalost, čini mi se teško da može da dobije odgovor.

Nije mi inače jasno zašto niste ministre, prihvatili ovaj amandman, jer ako, nažalost, nije gospodin Šarčević tu, jeste ovde pitanje zareza, ali sa stanovišta srpskog jezika verujte da je ovako ispravnije. To su nam rekli ljudi koji se time ozbiljno bave.

Iz zakona o kome sada diskutujemo saznali smo za sada da je privremeno četiri godine, da će se sredstva o povećanju penzija obezbeđivati iz budžeta, što je inače dobro, ali nije dobro što ćemo to raditi na način na koji hoćete, ali ja ću dalje pričati, da ne trošim sada vreme. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Mislim da ste iz najbolje namere i želje da pustite jednu političku polemiku, grubo prekršili član 109. Poslovnika u kome kaže da mora da se izrekne opomena narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, pa onda sledeći stav, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Zaista se uvek trudim da Skupština ima dostojanstvo, ali ne mogu da razumem potrebu, mogu da razumem potrebu da me ubeđuju da verujem u ono u šta oni veruju. Evo, ja verujem da u to veruju, ali nemojte da pokušavate da mi promenite mišljenje, jer ja jednostavno ne želim to da verujem. To nije istinito.

Ali, da dozvoli kolega kolegi imenom i prezimenom - žuti lopovu. Kakve veze ima srpski pokret sa žutom bojom, Srpski pokret Dveri molim vas? Pa, da li je problem da mi, ako se sa nekim, na nečemu što je javno proklamovano, oko nečega objedinjujemo, ja molim te koji su skloni etiketiranju da pročitaju 30 stavki napred pomenutog Saveza za Srbiju, u čemu je razlika između te priče i priče u kojoj sedi vladajuća koalicija?

Šta ste vi, gospodo, sve spojili? I leve i desne, i monarhiste i republikance, i antigej i gej. U čemu je vaš problem? Jel mi ne smemo ono što vi smete? Hajde recite da mi to ne smemo i da mi znamo da ne smemo i sprovedite, evo, ja vas molim, najzad ispitajte poreklo imovine. U našem programu, u tih 30 tačaka to piše. Kod vas to nema. Uradite i da prekinemo sa ovim praznim diskusijama. Hvala gospodine za pet, šest sekundi koje sam prekoračio, predsedavajući.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 103, stav 7. i stav 8. Predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz člana 1, 2, 3, 4. i 6. i zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne mere predviđene članovima od 108. do 111. ovog Poslovnika.

Dakle, podržavam što niste hteli da izreknete opomene, jer zaista u jednom duhu ogromne tolerancije vodite ovu sednicu danas, ali zato možda možete da primenite stav 8. člana 103, jer narodni poslanici koji su govorili pre mene zloupotrebljavali su povredu Poslovnika da pričaju i da koriste za repliku, te bi možda mogli da oduzmete vreme njihove poslaničke grupe. U sva tri slučaja prethodna nije se pričalo o povredi Poslovnika. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ja sam vrlo pažljivo slušao mog uvaženog kolegu Arsića i zaista u 90% prvog dela njegovog izlaganja imamo potpuno saglasje. Bila je kriza, tu se slažemo, ne slažemo se jedino da li je moralo ovako da se uzme od penzija ili nije moralo, ali pretpostavimo i da je moralo. Sve što je rečeno je tačno. Bolja je situacija i to je tačno. Sve se slažemo sa time, ali nikako samo da dobijemo odgovor da li se ima namera da novac koji je uzet u tom periodu, u nekom narednom periodu, ma koliki da je period i to nam je najveće neslaganje sa zakonom i to pokušavamo da kažemo, mada možda neće da bude četiri godine, možda će da bude osam godina, da to što smo uzeli tim ljudima na neki način vratimo.

Prihvatam da je bila situacija takva, morali smo. Mi smo predlagali neka druga rešenja odakle smo možda mogli da nadomestimo sredstva za konsolidaciju finansijskog sistema i cele države, tu su nam razlike, ali hajde sad, to smo uradili. Svi kažemo – pun nam je budžet, idemo ka solidnom finansijskom stanju. Zašto nigde nema naznake ni ideje da ljudima kažemo – znate, podatak od 150 hiljada preminulih; tim ljudima fizički, nažalost, ne možemo da vratimo. Imaju porodice.

Uzete su u periodu od četiri godine ozbiljni novci pojedincima. Ja shvatam da su ozbiljni da ne može odmah, ali ja samo postavljam pitanje i nemam odgovor, evo tu je ministar finansija, da li se uopšte o tome razmišlja ili ostaje ovo što smo dobili u obrazloženju od amandmana koji nisu sada tema razgovora i neće biti da je jednostavno to gotovo stanje i da se o tome ne razmišlja.

To je razlog zašto mi ne možemo to da podržimo i to je razlog zašto o ovome ovako pričamo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri, u ovom vremenu koje imam progovoriću koju o dva zakona. Prvi je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ima tu, gospodine Šarčeviću, stvari koje su meni manje sporne, ima stvari koje su dobre, a ima stvari koje su, po meni, jako problematične.

Nije mi sporna činjenica da ćemo promenom ovog zakona produžiti vreme studiranja onima koji već poduže vremena studiraju, bez obzira što smo i vi i ja u nekoj diskusiji pre godinu dana pričali da će to da bude poslednji put, uz razumevanje svih teškoća koje su mogle u toku studiranja da nastupaju. Ja ću opet na kraju kada budem ovo prokomentarisao da postavim pitanje koje sam i tada postavio, a na koje nisam dobio odgovor ni tada, a ni u promeni zakona koje sada radite.

Nije mi sporna ni razlika što će ovi bolonjski studenti koji su bili u prvim generacijama studiranja po bolonjskom programu da rešavaju svoje pitanje roka studiranja po preporukama koje su bile i onda i mislim da je to iznuđeno, ali opet po njih dobro rešenje, ali mi je sporno što u svemu ovome, opet ponavljam, gospodine ministre, nigde nema dobrih studenata. Oni koji na vreme završavaju sa visokim prosecima i koji nam, nažalost, zbog naših rešenja koja ovakva podnosimo, počesto napuste zemlju Srbiju. To je ono što je, po meni, u ovom zakonu manje sporno. Odlična je priča o lektorima. To apsolutno podržavam, i sva ona nastojanja koja vi imate u smislu očuvanja i srpskog jezika i tradicije, uvek imate apsolutnu podršku i moju ličnu i Srpskog pokreta Dveri.

Ali, sada moram da vam kažem šta je za mene u ovom zakonu jako sporno. Članovi 14. i 18. Ne možemo, gospodine ministre, nikada da se složimo da u slučaju ako student nije završio osnovne studije, a upisuje poslediplomske studije da za tu svu odgovornost mora da snosi ustanova koja ga je upisala, dakle fakultet. Ne mogu da prihvatim da neko ko upisuje poslediplomske studije ne zna da nije završio osnovne studije. Mnogo mi je to naivno, a ozbiljan sam čovek i mislim da tu odgovornost treba da bude i s jedne i s druge strane. Da ne kažem da smo ovakvim Predlogom zakona doveli u pravnu nejednakost one koji to rade legalno sa onima koji to rade nelegalno. Da ne kažem da mogu da izvučem zaključak da Ministarstvo na ovaj način postaje majka „lošim momcima“ koji će na ovaj ili onaj način izvrgnuti to što nisu osnovne studije završili, a postaje maćeha onima koji redovno svoj proces studiranja sprovode i u osnovnim i u poslediplomskim studijama. Godine 1888. znameniti srpski pravnik iz Cavtata gospodin Bogišić je preveo onu latinsku misao i rekao – što je grbo vrijeme ne ispravi. Pravimo ga grbim, gospodine ministre, i mislim da vreme ovo, ako ovako donesemo, neće moći da ispravi.

Član 18. zakona je po mene takođe apsolutno sporan. Fakulteti koji nisu imali akreditaciju, a na kojima je sprovođeno poslediplomsko studiranje će moći da ukoliko se proceni da doktorati nisu plagijati ili na neki drugi način urađeni, da te doktorate kao takve priznamo. Opet smo u potcenjen položaj doveli one koji su svesni bili i znali da pre upisivanja poslediplomskih studija mora da se raspitaju da li taj fakultet ima akreditaciju za ono za šta oni hoće da se stručno usavršavaju. Jer, kada ovako radimo, malopre ste spomenuli pitanje i vaše mogućnosti koje imate da u vezi korupcija koje se javljaju u visokom školstvu delujete. Ja ne sumnjam nikada, gospodine ministre, u vašu dobronamernost i to verujem.

Da li znate, gospodine ministre, da su ovih dana na Pravnom fakultetu za prodekana za nastavu i prodekana za finansije postavljeni ljudi koji su bili visokooptuženi u aferi „indeks“? Da li znate da mito i korupcija 30 godina ne zastarevaju, a da se odluka KAPK-a, koji je 5. septembra 2014. godine dao Izveštaj o spoljnoj proveri kvaliteta rada na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na ovaj način krši? Ili ćemo da sačekamo možda da se gospodin koji je predsednik upravnog odbora onoga što je nadređeno KAPK-u, gospodin Sima Avramović, koji je bio inače na listi SNS-a, kad se vrati iz Italije da promeni tu odluku KAPK-a, da bi lice koje je radilo tumačenje Ustava tzv. države Kosovo bilo prodekan za nastavu na tom fakultetu? Da li je to ono što mi treba da uradimo?

Zaista vas molim da vaše ingerencije koje imate, ili je ovo nastalo posle smene rektora, po nečijem migu i pod donetim partijskih knjižicama, kao što se priča. Proverite ministre, znam da ćete to uraditi, ali ovakva delovanja bacaju sumnju i nešto što ozbiljno radimo može da nam poremete, da ne kažem o tome da su eminentni pravni stručnjaci, gospodin Marković i Popov, pisali o tom tumačenju Ustava lica koje treba da bude sada prorektor za nastavu ili prorektor za finansije. Pričao sam o tom slučaju ove Skupštine kome je naloženo da na 36 strani po preporuci nekog upiše ocenu studentkinje, imaju o tome i stenografski zapisnici, da bude prorektor za finansije. Nije bilo nikada moguće da koza čuva kupus, odnosno da ti ljudi koji su primali mito, a to ne zastareva budu prodekani za finansije na fakultetu.

Samo još par reči sa gospodinom Đorđevićem, gospodine ministre, pre neki dan citirali smo ono što je gospodin predsednik države Aleksandar Vučić, 10. marta 2014. godine rekao pre nego što su smanjene penzije. Mi smo citirali i mi smo rekli da je to neistina, a vi ste rekli da je lepo što učimo mudre citate. Ja mogu da shvatim vašu političku želju da to tako kažete, ali neistina može da ima samo grublje ime, a ne može biti mudar citat.

I, još nešto, kada ste pričali o platama, ja ću sada vas da citiram, vi ste rekli obratite dobro pažnju ko je imao platu 50.000, imaće platu 53.954 dinara, što je 9% više. Matematika kaže da to nije 9%, te ste i vi rekli neistinu, a ja neću da verujem da je ta neistina mudar citat. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, prvo gospodinu ministru Đorđeviću. Malopre ste, a o tome postoje sad taze stenografski zapisnici, napravili lapsus ministre.

Dakle, ne može ako je 50.000 penzija, pa je porasla na 53.954, to nikada ne može da bude 8%, nego ono 7,9% što ste rekli.

Danas smo se složili, a tačno je da je 13% u odnosu na 47, ali vi ste rekli, ja sam citirao, da je od 50.000 do 53.954 osam posto. Matematika je egzaktna. To nije 8%. Toliko o tome.

Što se kolege tiče koji se obratio meni da ja tumačim reči gospodina Obradovića, ja mogu da tumačim samo svoje reči i mogu da tumačim ono što objave novine i što piše kao citat, a što je u sklopu mog političkog nastupanja u nekom momentu korisno.

Dakle, meni lično je vrlo često na umu jedna misao koju je počivši Ava Kasijans Studenički pričao, a ona kaže: „Nije mi se dalo da stradam sa svoga jezika“. Ko je shvatio, taj je i razumeo. Hvala. Ja vodim računa o onome šta govorim.

Hvala veliko, gospodine predsedavajući.

Dan ponedeljak, datum 10.03.2014. godine, časova 14 i četiri minuta, izvor „Beta“ – Bolje sa naše grbače da se skida, nego da se diraju stečena prava penzionera, ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi, rekao je Aleksandar Vučić na skupu u zemunskoj Hali „Pinki“.

U penzije je dirano. Ja smatram da je ovo što je rečeno, a nakon toga tako urađeno neistina i to je sve što imam o ovome da kažem. Izvor sam vam naveo, vreme sam vam naveo, dan sam vam naveo i mesto sam vam naveo. Kaže se, jasno sam bio orijentisan u vremenu, u prostoru i prema ličnostima, što znači da sam svestan. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih ukazao na povredu Poslovnika, član 109. stavovi 5. i 6. gde se kaže da treba da se izrekne opomena narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, imali smo direktno obraćanje po prezimenu, i ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Dakle, pre nekih dva meseca kada je neko sa ove strane sale, da budem slikovit, a nije iz Srpskog pokreta Dveri, rekao kolegama sa druge strane sale da su fašisti, dva sata je trajala polemika i onda je rečeno da ovde nema fašista, da su postojala dva antifašistička bloka i da je to zloupotreba, vređanje.

Sada mi, po ko zna koji put slušamo konkretno sa druge strane prema Srpskom pokretu Dveri da smo fašisti. Ja stvarno molim vas, kao predsedavajuću, da sprečite ovakav način izražavanja ili, evo ja stojim na raspolaganju, neka mi se objasni po kom sam to osnovu ja kao član Srpskog pokreta Dveri fašista? Evo, ja sam spreman da mi objasnite, a apropo porekla imovine i to ko je koliko pokrao, pa mi insistiramo i malopre ste čuli u izlaganju gospodina Obradovića, da najzad ispitamo to kako je ko krao i da takve ljude dovedemo pred lice pravde.

Ne znam kod koga je štap i šargarepa, ko ima sisteme i ne znam zašto to više ne uradite, ali nemojte da vređate ili mi objasnite, evo, ja sam spreman i to da čujem. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Ja sedim ovde od jutros i slušam stvari koje nemaju baš ni veze sa zakonom, ali slobodna interpretacija narodnih poslanika nije mi nikada smetala.

Smeta mi kada se prozivaju ljudi koji nisu u sali…

(Poslanici SNS dobacuju.)

Slobodno, gospodo, ima vas više nego što sam ja sam, ja mogu da izdržim, slobodno.

Dakle, ako Boško Obradović, predsednik i šef moje poslaničke grupe nije tu, a cenjeni kolega koji je govorio pre mene je iz istog grada, ja mogu da shvatim da su u pitanju njihovi gradski sukobi.

Mogu da postavim i pitanje, ja ne znam a i ne sumnjam da je tako, a i ako je tako ne vidim da je loše, ako je snaja gospodina Boška Obradovića dobila specijalizaciju, biće da je završila medicinski fakultet i mislim da je u interesu svih u ovoj državi da imamo više stručnih kadrova. To nekom smeta.

Ali, vidite, kolega koji je govorio pre mene je rekao: „Mi ćemo zaposliti sve doktore“. Dakle, opet će biti da ste to vi. Prava rečenica bi bila – stvorićemo uslove da se svi doktori, bez obzira na političku pripadnost, zaposle. To bi čuli od mene, ovo čujemo sa druge strane, pa možda zato izbijaju ti sukobi. Hvala, gospodine predsedavajući.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, saradnici, ja neću ni da vas hvalim, a ni da vas kudim. Mislim da su sva tri zakona, ova koja sada prezentujemo i pripremamo da ih usvojimo, mesto gde ne treba da se bavimo politikom i mesto gde ne treba da se delimo, niti da uspeh za koji ne sumnjam da će ovi zakoni doneti prisvojimo samo nekome, a da one druge osuđujemo. Moramo da sve nas edukujemo.

Juče sam vam pričao koje su moje sumnje, nudio sam rešenja kako da ih odagnamo i sada nudim još jedno rešenje. Čim se završi usvajanje zakona, ljude od struke na sve medije, da idu, da objašnjavaju, da nam se ne desi ono što se desilo onda kada je antivakcionalni lobi harao, kada su se svi po medijima čuli, svi pričali, a samo struka bila mrtva, tiha i ćutala. Jedino ako to uradimo posle usvajanja ovih zakona, možemo da očekujemo da će oni ljudi koji su oboleli imati veće šanse sa većim brojem donora da prežive i svoje život učine dostojnim života.

U vezi trećeg zakona samo par reči. Dakle, i Ministarstvo zdravlja, i Ministarstvo pravde, i Ministarstvo policije, i Ministarstvo za socijalna pitanja, svi zajedno, svim silama da radimo, da pričamo, ne politički obojeni, stručno obojeni, naučno obojeni, da nam se ne desi da rijaliti program promoviše u ma kom mediju, štampanom, pisanom ili nekom drugom, onog koji je pobedio u programu, a onda povukao crtu droge, jer ta crta droge koju je povukao biće nama crta da se podvučemo, da nas nema u Srbiji.

Dakle, ja podržavam ove zakone, smatram da su dobri, ali, hajde da ne ostanu mrtvo slovo. Neće ostati, ali smatram da ovo možemo da uradimo svi zajedno, i vlast i ovi iz opozicije koji misle ovako i ovi koji ne misle ovako, da bi na taj način doneli nešto što je dobro našem narodu i našoj zemlji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kada sam rekao za taj antivakcinalni lobi, na Odboru za zdravlje, bio je državni sekretar, gospodin Mahmutović, svi mi smo se saglasili i pričali, ali, ministre, ja jesam opozicija, vi jeste vlast, u vas je nož i pogača. Vi ste ti koji možete da utičete na medije da ne dozvolimo da budemo u 29. minutu, mi koji mislimo drugačije i da sačekamo da nam deca umiru da bi ućutali oni koji su pričali da to ne treba da se radi. To je ono što moramo da uradimo.

Mi stojimo raspoloženi da to pomognemo. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, državni sekretari, gospodo iz Ministarstva, ja mislim da kada govorimo, i to stalno ponavljam, o struci, politika treba da bude na drugom mestu.

Međutim, eto, malopre, čini mi se da je ministar malo nepotrebno iskočio kada je video neke sučeljene stavove, ali ne stavove zato što se mi ne slažemo sa zakonom, ne zato što mi smatramo da transplantacija ćelija, tkiva, organa nije dobra, onda je ministar počeo da nam objašnjava šta imamo na sajtu SPC-a, da li smo čitali zakon ili nismo čitali zakon, ali ja se ne ljutim. Uzavre kod nas Srba vrlo brzo krv.

Dakle, trebala bi sad meni da uzavre krv ako mi se kaže da je isto informaciona i pretpostavljena saglasnost. Pa ako je isto, a što menjamo? Ali ja razumem šta jedno, razumem šta je drugo, razumem korist donošenja zakona i upravo zbog toga Srpski pokret Dveri je na sve ove zakone podneo samo sedam amandmana. Sedam amandmana sa jednom jedinom željom da sumnje koje postoje, da li su sumnje kod nas ili su kod ljudi koji su nas delegirali da budemo ovde, to sada više nije bitno, ali sumnje postoje. Upravo smo pokušali da te sumnje odagnamo. Na koji način? Tamo gde je postojala mogućnost, da ne budem pregrub, pa stavljam pod duple navodnike neke trgovine, mi smo tamo predlagali dvostruko ili trostruko veće novčane kazne da bi odagnali sumnju da to može da se desi.

Nismo naišli na odaziv, vaše je pravo, da ne bi postojala negativna motivacija, nego da bi motivacija bila pozitivna u smislu da ljudi pristupaju ovom hrišćanskom, ljudskom i najvećem delu, da davanjem svojih organa produže život nekome koji treba da bude iznad njih, predložili smo da ti ljudi za života imaju benefite ne samo u zdravstvenom sistemu, nego i u drugim sistemima. Opet nismo naišli na adekvatan odgovor. Složićete se da ovo nisu loše teme.

Kada sam jutros pitao na Odboru za zdravstvo zašto je etički odbor, evo dajem sad odgovor kolegi iz DS, ne sumnjamo mi u kvalitet ljudi koji sede u etičkim odborima, niti smo pomislili da to sumnjamo, ali da li vi sumnjate da u Srbiji nema korupcije? Ja ni u to ne sumnjam.

Dakle, hajde da ostavimo to, ali mi tu izbacujemo staratelja, nekoga ko je 20 godina nekoga ko je hendikepiran, negovao, gledao, živeo, disao sa njim i kažemo – To je Porodični zakon, njega smo obrisali. Pa ne valja Porodični zakon.

Hoćemo li se složiti da to nije logično, nije ljudski nije humano, koju god hoćete reč mogu da tražim? I to smo isto predložili, dobio sam obaveštenje, član 146, nisam znao kako izgleda Porodični zakon, imam pravo da ne znam, nisam sveznalica, ja sam običan narodni poslanik, seo sam u kancelariju i piše, zadnja stavka u tom zakonu, ali nije sad samo zakon ono što je humanost i nije naša sumnja zato što ne volimo ovo da radimo, nego naša sumnja je iz želje da ovo bude maksimalno dobro, da jedan kadaver spase ili produži život za četiri osobe.

Obično je koleginica Bukvić pričala u prvom delu sednice o finansijskim troškovima dijalize, šta nam to donosi i naravno da smo svi za to, samo smo imali jasnu nameru da ove sumnje koje se mogu javiti razagnamo, da ljudi zbog toga, to nama može da nam se svidi ili da nam se ne svidi, to se dešava u zemlji Srbiji, dešavalo se, znate? Pa sad kada ja čujem, kaže – Nije se dešavalo u Srbiji; hajde sada opet da se vratim na početnu zluradost. Pa i Kosovo je Srbija, da li se tamo dešavalo?

Verovatno smo čitali „Srce Johanovo“, hoće li neko da mi objasni da je logično da su Rokfeleru sedam puta presadili srce? Baš je njemu sedam puta, baš to srce odgovaralo ili je bilo nešto drugo po sredi. E to su te sumnje.

Ja sam zdravstveni radnik, naravno da iz sve snage ovo podržavam, naravno da svakome produžimo život ako je nečiji život nažalost u situaciji da više ne može da traje, ali je primarna ideja Srpskog pokreta Dveri i moja lično bila u ovom smislu i u ovom smeru okrenuta.

Dakle, možda još nije kasno, ministar na to ima pravo, da razmisli da u toku sednice kada dođu te tačke dnevnog reda, ti amandmani, podignemo te novčane kazne. Sve mi išlo to puta dva. Smanjićemo sumnju da tu ima mogućnosti neke trgovine, a neću da budem teoretičar zavere i sa ovim ću završiti da bih ostavio još malo vremena za nešto drugo, da u nekoj situaciji kada neko treba da odluči, ne može da se pojavi neko pa da kaže – Znaš, odluči ovako dobićeš to.

Predviđeno je u zakonu da doktori na najmanju sumnju koji član to stopira, video sam mnoge pozitivne stvari i zato ja hvalim ovaj zakon, ali ne možete mi uzeti pravo da ono što u njemu vidim, da bi možda po mom mišljenju bilo bolje na ovaj ili onaj način ne kritikujem. Hvala.