Malo je vremena. Par pitanja da postavim i pozdravim gospodu oficire srpske vojske.

Priča o neutralnosti. Nemam uopšte dilemu da svi mi ovde u sali mislimo tako, ali imam sumnju da li je to u životu tako ako su nam čitava vojna struktura i svi značajni vojni dokumenti, gospoda oficiri će znati o kojim dokumentima, o tri vrste dokumenata pričam, iz vremena bivše vlasti, urađeni po NATO standardima. Da li to mora da bude tako, gospodine ministre, da li se to može promeniti?

Drugo pitanje – koliko je naših ljudi po povratku iz bezbednosnih misija, sve misije koje su pod pokroviteljstvom UN podržavamo, po povratku napustilo vojsku?

Treće pitanje. Ne slažem se sa vama, gospodine ministre. Dokapitalizacija do 15%, ali se naprave tri ćerke firme i eto jedan ima 45% i onda šaljemo u svoju ćerku firmu, a to nam je dobar izvor izvoza, i to ne trebamo dirati. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Predlog ovog zakona i predlog sledećeg zakona, nadam se da ću ga obrazlagati odmah posle ovog, su u stvari nešto što proističe jedno iz drugog i što bi trebalo jednu veliku nepravdu, koja je naneta najstarijoj populaciji naše zemlje, onima koji su najveći deo svoga života ugradili u prosperitet ove zemlje, da otkloni.

Prvi zakon govori o otklanjanju jedne nelogičnosti koja je nastala izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kada je usvajan i zakon koji ću kasnije obrazlagati, kada je broj članova Upravnog odbora ove organizacije sa 21 spušten na sedam članova. Ne bi bilo to ništa problematično da raspored tako dobijenih članova nije u najmanju ruku, blago rečeno, čudan. Naime, od sedam članova, koliko danas ima Upravni odbor, četiri člana postavlja Vlada, jedan član je iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, jedan član je iz reda poslodavaca na predlog reprezentativnog udruženja poslodavaca osnovanog na nivou Republike, jedan član je iz reda korisnika prava, odnosno jedan član je penzioner.

Dakle, da bi se ovaj zakon, koji ću kasnije obrazlagati, mogao kao takav usvojiti i napraviti veliku štetu, a o kojoj ću kasnije govoriti, morao je da se promeni tada Upravni odbor na ovaj način da bi Vlada imala maksimalni upliv i maksimalnu kontrolu. Od sedam članova, četiri iz Vlade i jasno je da je to većina i da svaka odluka u takvom Upravnom odboru može da bude doneta kako Vlada želi.

Šta je to što su predložile Dveri? Mi nismo ostali za onu priču da ima 21 član Upravnog odbora. Možda je to mnogo članova, možda je to rogobatno, ali smo išli na priču da Upravni odbor ima 15 članova, gde bi pet članova bilo iz reda korisnika prava, dakle penzioneri, pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata osnovanih na nivou Republike, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca, jednog člana iz nadležnog ministarstva i jednog člana kojeg bi dao Fond. Na ovaj način bi, smatramo, nepotreban upliv Vlade bio smanjen, a dobio bi se Upravni odbor koji bi na adekvatan način mogao da štiti interese penzionera. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

U samom imenu Predloga zakona vidi se sva neophodnost donošenja ovakvog zakona i sva nelogičnost njegovog donošenja, ne ovog zakona, nego zakona koji želimo da promenimo u momentu kada je donet. Dakle, radi se o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom, podvlačim privremenom, uređivanju načina isplate penzija.

Zašto podvlačim reč privremeno? Ovaj zakon je donet, verovali ili ne, 28. oktobra 2014. godine. Od tada do današnjeg dana, prošlo je 40 meseci, tri i po pune godine nama traje neko privremeno stanje.

Ako znamo način na koji su smanjene penzije, a to je bilo linearno u zavisnosti od visine primanja penzije, dobijamo prost broj da onima kojima je smanjena penzija za deset hiljada uzeto je, verovali ili ne, 400 hiljada dinara u ovom periodu.

Istine radi, reći ćemo da je u istom periodu, u vidu neke dve jednokratne pomoći, penzionerima dodeljeno i po pet hiljada dinara. Sada pogledajte, i građani Srbije treba da pogledaju, odnos između deset hiljada i recimo 400 hiljada dinara.

Nije ovaj predlog o prestanku ovakvog načina isplate penzija nešto što su Dveri same smislile. Dveri su taj predlog podnele u saradnji sa mnogim organizacijama, sindikatima i udruženjima penzionera kako, da tako nazovem, civilnih, tako i onih koji su vojni.

Ono što je ovde još veći problem, jeste da ovakvo ponašanje vlasti na uporan predlog opozicije, koja dolazi u različitim oblicima sa različitih strana, jeste jedna flagrantna nezainteresovanost.

Sad meni nije jasno, mi smo juče imali izjavu predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, da nam je budžet bio delimično problematičan u prva tri meseca, a da je sada situacija do kraja godine apsolutno mirna. Premijerka je pre nekih nepunih mesec dana sa ove govornice u Skupštini rekla da nam je budžet konsolidovan. Dakle, mi imamo pare.

Sad ja postavljam pitanje, ako imamo novac, a ne želimo ovakav zakon da ukinemo, da li mi nepoštujemo ili ne verujemo onome što kao svoje zaključke iznose predsednik države i premijer, koga je ista većina postavila i podržala, ili ne želimo da jedan predlog koji je svrsishodan i razuman podržimo, jer ga predlaže opozicija? Hvala.

Gospodine predsedavajući, vrlo interesantno, u mnogome se slažem sa mojim prethodnikom, samo uvek se okreću teze.

Na primer, ja sam preduzetnik, bio sam na listi, ali me nema na tom spisku.

(Marko Atlagić: Nije ni rekao.)

Nije ni rekao, tako je.

Ako već hoćemo da pričamo, mi se slažemo da treba sprovesti istragu, ali, vidite, mi nismo u mogućnosti, kolega, da sprovedemo istragu, jer nismo u vlasti. Vi ste u vlasti, sve to što ste rekli sprovedite da vidimo ko je to uzeo, kada je uzeo, kako je uzeo, i tih 59 miliona i bivšu vlast.

Mi upravo o tome pričamo da se zalažemo da to procesuirate. Evo, mi stojimo na raspolaganju. Ovako gađati kamenom ljude koji nisu tu, spominjati porodice, imena, to je i protivno Poslovniku i stvarno me čudi da neke stvari non stop dozvoljavamo pojedincima, a neke stvari onima koji nisu u vlasti i koji nisu u mogućnosti to da provere ne dozvoljavamo. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 109. nalaže da prethodniku izreknete opomenu, jer kaže se u jednom od stavova - ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. Čuli smo čitav niz imena, čitav niz suma novca. Mislim da zaista to nema smisla etiketirati neke ljude, ponavljam postoje nadležni organi, a posebno mi nije jasno po kom osnovu je prethodnik dobio repliku, ako niti je spomenut, niti on, niti odbornička grupa, ali u redu je. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Ovo je treći, četvrti put da obrazložen Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija, jer mislim da to ima smisla obrazlagati, pošto se u tom međuvremenu dešavaju neke stvari koje, bar onako kako se saopštavaju, idu u prilog ovog mog predloga.

Već je prošlo preko tri godine, dakle tri i po godine od kada je donet taj zakon, 28. oktobra 2014. godine, i ona priča o tome koliko je sa donošenjem tog zakona kom penzioneru, koji spada u kategoriju onih koji su imali više penzije od onih na koje je počeo da se primenjuje Zakon, oduzeto je priča koja je verovatno ispričana.

U zavisnosti od visine penzija, oni koji su imali više penzije, uzeto im je i preko stotinak hiljada dinara, a u međuvremenu u dva navrata dodeljeno je po 5.000 dinara neke nazovi pomoći. S obzirom da od momenta donošenja novog zakona rečeno je da zakon privremen. Dakle, još jedna nelogičnost koliko traje to što je privremeno, da li to traje godinu, dve, tri, pet, deset nemamo odgovor, preko toga da su članom 20, npr, Ustava Republike Srbije ljudska prava, odnosno njihov nivo zagarantovan, a da se smanjenjem visine penzija, kao stečenog prava, smanjuje taj nivo ljudskih prava, sve to stoji kao razlog da ovaj predlog bude prihvaćen.

Da ne kažem da u ovom predlogu imamo jasne pokazatelje koji govore o diskriminaciji, jer sa ovakvim zakonom nisu podjednako svi, da kažem, oštećeni, nekome je uzeto više, nekome je uzeto manje, neko je stekao kroz svoj radni vek pravo na višu penziju pa je procenom i odlukom nekog odlučeno da to bude više uzeto, evidentan vid diskriminacije. Međutim, ključni razlog koji daje za pravo predlagaču ovakvog zakona da očekuje da će i vlast ovo da podrži jesu reči predsednika države i svih relevantnih faktora ove države da je budžet nikad puniji. Dakle, ako nekada nisu bili i postojali uslovi sada su oni stečeni i mislim da ovaj zakon može da bude na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO je u vrlo bliskoj vezi sa onim malopređašnjim predloženim zakonom. U obrazloženju koje smo mi dali, mi navodimo razloge za donošenje ovakvog zakona.

U stvari, radi se o tome da je izmenama Zakona o PIO došlo do promena sastava Upravnog odbora ovog Fonda, koji je tada imao dvadeset i jednog člana, a smanjen je broj članova na sedam članova. Tako da, od tih sedam članova četiri člana su članovi koji se imenuju na predlog ministra nadležnog za poslove PIO. Jedan član je iz reda osiguranika na predlog reprezentativnog sindikata, jedan član je iz reda poslodavaca na predlog reprezentativnog udruženja poslodavaca i jedan član je iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera osnovanog na nivou Republike Srbije.

Dakle, sa ovakvim Upravnim odborom i ovakvim odnosom članova u Upravnom odboru, vidi se da je Vlada Republike Srbije zadržala sve mehanizme vlasti i da na posredan i neposredan način ona može da rukovodi sa ovakvim Upravnim odborom na način kako njoj odgovara.

Mi smatramo da to nije u redu i u predlogu te izmene tog člana 2. mi smo predložili da se formira Upravni odbor koji će imati 15 članova gde će pet članova biti iz redova penzionera, pet članova iz reda osiguranika, po dva iz reda poslodavaca i Vlade, a jedan iz Fonda. Smatramo da je ovakav način formiranja Upravnog odbora mnogo logičniji i da bi on omogućio ili vratio prava onima koji su korisnici i koji su stekli te penzije, te da bi on na ovaj način mnogo bolje i funkcionisao. Ako bi se ovakav Upravni odbor formirao, on bi sigurno bio da se malopređašnji Predlog zakona koji sam predložio o izmeni Zakona o privremenom regulisanju načina isplate penzija promeni. Nažalost, vi nemate sluha za sačuvanje stečenih prava najstarijih članova naše populacije i to sigurno nikome od nas koji sedimo u ovoj sali ne ide na čast i obraz. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dakle, jedna deklaracija o zaštiti srpskog jezika, za koju meni nije jasno kako neko u ovoj sali takvu deklaraciju ne može da podrži. Nije sporna priča da u članu 10. Ustava Republike Srbije kažemo da je jezik u Republici Srbiji srpski, a pismo ćirilično. Nije sporno ni to da svi zvanični dokumenti koji dolaze u rad ovog doma, kao najvišeg zakonodavnog organa Republike Srbije, dolaze na ćiriličnom pismu i na srpskom jeziku. Ali mnoge druge stvari koje se dešavaju oko nas, a koje ne bi trebalo da se dešavaju su sporne.

Pre neki dan smo imali situaciju da zaštitnik prava u nama susednoj Republici Hrvatskoj kaže da su najugroženija prava srpskog naroda i, između ostalog, kao jedno od mesta gde se ta prava flagrantno urušavaju navodi nemogućnost upotrebe ćiriličnog pisma i srpskog jezika.

Dakle, stvarno pitam kolege koje imaju apsolutnu većinu i imaju mogućnost da ovakvu deklaraciju izglasaju – šta je sporno u ovoj deklaraciji? Zašto se u Ustavu kaže jedno, a u životu spominje drugo? Pitam vas, kolege, zašto je npr. vozačka dozvola ili saobraćajna dozvola na latinici u Republici Srbiji? Da li još neko sem vas koji sedite u ovom parlamentu, odnosno sem mene ima, recimo, ćirilični pasoš? Da li znate da sam dve godine vodio bitku sa MUP u gradu Kraljevu da ostvarim svoje ustavno pravo da mi zvaničan dokument, pasoš, bude na ćiriličnom pismu? Da li znate da sam posle dve godine ostvario to pravo da mi samo ime i prezime piše na ćirilici kroz ime i prezime na latinici?

Da li znate da u isto vreme Srbi u Crnoj Gori mogu da imaju ćirilični pasoš? Da li znate da je i u Makedoniji ćirilični pasoš? Da li znate da su u arapskim zemljama zvanična dokumenta na arapskom pismu, što je potpuno opravdano? Da li ćemo mi i kada ćemo da zaštitimo srpski jezik i pismo ili ćemo da nešto što je evidentno vezano sa identitetom srpskog naroda iz nekog razloga koji meni nije jasan non-stop da gazimo? Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Zaista se zahvaljujem kolegama iz vladajuće većine, troje njih je bilo koji su podržali onu deklaraciju. Zaista im se zahvaljujem i nadam se da će taj broj vremenom da raste. Predlažem i da predložite vi deklaraciju, verujte mi, ja ću za to da glasam.

Slična je stvar ova ovde deklaracija o kojoj sada pričamo, o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici. Nisam stigao na prošloj sednici kada je bio gospodin ministar prosvete da sa njim porazgovaram o tome zašto je iz lektire u višim razredima izbačeno mnogo dela koja su pisali znameniti Srbi katoličke vere i koji su pisali na pismu, kako su ga oni zvali, lingua Serbiana, a to je bilo latinično pismo, pa smo doživeli da iz lektire izbacimo i Držića i Gundulića i sve te znamenite Srbe koji su koristili latinično pismo, a nisu bili pravoslavne vere. Godine 1908. imali smo situaciju da se u Dubrovniku na popisu 98% izjasnilo kao Srbi katolici. Danas tamo nemamo niti Srba pravoslavnih, niti Srba katolika. Problem je u tome da sva kulturna baština koja je napisana na latinici, a koju su pisali Srbi koji nisu bili pravoslavne vere danas ne spada u srpsku kulturnu baštinu.

Ova deklaracija ima za cilj i ideju da omogućimo da takva i ta kulturna baština bude prevedena, prepisana na ćiriličnom pismu i bude za pokolenja koja dolaze iza nas sačuvana kao srpska kulturna baština. LJudi, nije u redu da se odričemo nečega što je naše. Mi to iz nekog razloga radimoa. Ja ću vas podsetiti da se stotine hiljada ljudi u Hrvatskoj podiglo da razbije jednu ćiriličnu tablu, a mi ono što je naš narod druge vere pisao drugim pismom dajemo na poslužavniku onima koji nam ne misle dobro. Zato je išla ova deklaracija, zato smatram da ovu deklaraciju zaista jedan ovako ozbiljan dom, bez obzira na neke naše političke razlike u mišljenjima, treba da podrži.

Ponavljam, ako smeta što ona dolazi sa ove strane, ja vas ljudski kao Srbin pravoslavne vere molim, napravite sličnu, predložite je. Verujte mi da ćemo uvek takvu deklaraciju podržati. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

S obzirom da se još nisu smirile tenzije koje su nastale posle bestijalnog hapšenja samozvanih specijalnih jedinica samozvane države Kosovo visokih predstavnika Republike Srbije, u tom smislu bih postavio par pitanja predsedniku države gospodinu Vučiću, premijerki države gospođi Brnabić i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću. Interesuje me da li je tačno da su šiptarske specijalne jedinice ušle na prostor severnog Kosova samo dva puta u proteklih 19 godina, prvi put kada je na Kosovu trebao da ode specijalni voz i drugi put nedavno, kada je gospodin Đurić prešao alternativnim prelazima u našu pokrajinu?

Da li je tačno da je razgovor predstavnika vlasti Republike Srbije sa građanima severnog Kosova bio zakazan za 12,44 časova? Ako je to tačno, u momentu kada je razgovor bio zakazan, po informacijama koje imamo, prisutno je bilo preko 1.500 ljudi. Zašto su se ljudi razišli ako su znali da će gospoda Đurić i Selaković doći kada je u tolikom broju ljudi bezbednosna pozicija njih lično bila mnogo sigurnija, odnosno zašto gospoda Đurić i Selaković nisu došli u predviđeno vreme, nego kasnije?

Postavljam pitanje kako je moguće da zajedno, na svu sreću, sa gospodinom Đurićem nije priveden i nasilno lišen slobode od samozvanih vlasti samozvane države i gospodin Selaković? Da li to znači da je on pred šiptarskim vlastima uživao neki poseban imunitet?

Da li je tačno da su predstavnici međunarodne okupatorske administracije znali za ovaj scenario? Ako je to tačno, šta mi možemo da u daljem toku pregovora sa nazovi našim zapadnim prijateljima od njih da očekujemo po pitanju rešavanja položaja naše pokrajine?

Postavljam pitanje da li je pre ulaska gospodina Đurića i gospodina Selakovića urađena bilo kakva bezbednosna provera po njihovu bezbednost ili, ukoliko to nije urađeno, ko je za to odgovoran, a ukoliko je urađeno, ko je odgovoran što je procena urađena loše?

Da li je tačno i da li je moguće da se visoki funkcioneri države Srbije šalju u ovako rizičnu po njih lično, a sramotnu po državu Srbiju, misiju, a da prethodno takva provera nije urađena?

S obzirom da je bilo najavljeno da će gospodin Đurić biti uhapšen ako se pojavi na KiM, na sastavnom delu teritorije Republike Srbije, ko je odgovoran ako se on pojavio ili je to njegova lična želja? Ukoliko je lična želja, da li on snosi zbog toga određeni tip odgovornosti?

Na kraju pitanje za gospodina ministra inostranih poslova, Dačića – zašto nije zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti UN preko naših pouzdanih prijatelja iz Ruske Federacije, koji bi ovu inicijativu sigurno podržali i na taj način bi došli u situaciju da eventualnim vetom od strane ovih tzv. zapadnih prijatelja najzad padnu maske, da se zna ko zaista državu Srbiju oseća kao svog prijatelja, a ko nam je lažni prijatelj ili, da kažem, neprijatelj? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Evo, mi smo ono vreme što imamo kao ovlašćeni i vreme poslaničke grupe, čuvali da progovorimo nešto o ovim amandmanima i o Zakonu o udžbenicima.

Odmah na početku ću da izrazim žaljenje što nema gospodina ministra prosvete, gospodina Šarčevića, jer je on određen ispred Vlade za predstavnika u Narodnoj skupštini i ja sam voleo da sa njim porazgovaram o ovim amandmanima.

Mi koji volim gusle, kažemo: „ Voleo sam danas biti baš sa njime baš u reči, ali se plašim ođe nije, valjda ima poso preči“, tako da on nije ovde.

Član koji predlažemo da se promeni jeste 5. član i da se u tom 5. članu tačka 4. obriše. Naime, radi se o udžbenicima na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Mi u Srpskom pokretu Dveri nemamo problem sa članom 1, članom 2. i članom 3. gde u članu 1. kaže da to može da bude udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine koji je izdat na teritoriji Republike Srbije.

U članu 2. da je to udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine koji je prevod udžbenika odobrenog na srpskom jeziku.

U članu 3. da je to dodatak uz udžbenik koji se koristi za realizaciju predviđenog dela programa nastave i učenja na predmetu od značaja za nacionalnu manjinu. Ali svakako imamo veliki problem sa članom 4. koji kaže da je to udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine izdat u stranoj državi, koji je izabran u skladu sa ovim zakonom.

Ovo što je izabran u skladu sa ovim zakonom malo blaži ovu prvu priču da je to udžbenik koji je izdat u stranoj državi. Ja gospodu iz Ministarstva za prosvetu, koja je ovde prisutna, pitam da li je ona imala priliku da gleda kako izgledaju udžbenici izdati u okolnim državama koje su nastali raspadom one prve, pa potom ove druge države.

Družeći se sa mojim prijateljima Srbima iz Crne Gore, imao sam prilike da gledam kako izgledaju udžbenici za njihovu decu za istoriju ili geografiju. Mi smo u Srbiji dobili, između ostalog, i crnogorsku manjinu, dali smo i njima pravo na jezik, a da li znate šta piše u tom udžbeniku?

Da li znate da na primer u tom udžbeniku piše da je Srbija okupirala Crnu Goru 1918. godine?

I kako je moguće da mi kao država koja vodi računa o svom nacionalnom interesu dozvolimo da tako nešto možda uđe u nastavni program za nacionalne manjine u državi Srbiji?

Ja neću da pričam o udžbenicima koji su izdati u susednim državama ili koriste se na teritoriji samoproglašene tzv. „ države Kosovo“, a koji će moći da koriste pripadnici nacionalnih manjina u tzv. „Preševskoj dolini“.

Apsolutno je neodrživo da ovaj četvrti stav ovog petog člana ostane u Predlogu zakona jer može da otvori mnoga pitanja koja mogu imati najrazličitije konsekvence u vremenu koje dolazi pred nama.

Zato mi je zaista krivo i zato sam citirao gusle, zašto nema gospodina Šarčevića, jer on je jedan od ministara koji je uvek spreman da uđe u polemiku i u raspravu pod znacima navoda sa narodnim poslanicima, ali na moju veliku žalost, a čini mi se nije sporno što je to moja žalost, nego na štetu građana, ovo će ostati u zakonu, a ovaj amandman je odbijen.

Ostaću bez teksta, gospodin Ružić, uz dužno poštovanje njegovo, nije čovek koji se sa ovom problematikom bavi i to nije pitanje njegovog ministarstva, te zato smatram da ne može da bude kompetentan da mi on pruži odgovor.

Nažalost, ostaće ovako kako jeste, a to nije dobro. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Evo, i mi smo podneli amandman na član 10, koji govori o finansiranju udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije. Mislim da svi u ovom zdanju znaju da ja nisam onaj koji sebi daje ekskluzivna prava da mi je do nečega više stalo nego onima koji su pripadnici pozicije, te shodno i ne mislim da ja više volim učenike osnovnih škola nego oni koji su u vlasti. Ali, ovde postoji jedna razlika. Razlika je u tome što oni koji su u vlasti mogu da donesu svojom većinom ovo što mi predlažemo, a ponekad čini mi se da je jedina kočnica to što predlog dolazi sa ove strane.

U predlogu člana koji predlaže Vlada kaže se da u skladu sa raspoloživim sredstvima će se omogućiti finansiranje udžbenika, i to samo nekim kategorijama, misli se na materijalno i socijalno ugrožene ili one koji imaju neki stepen invaliditeta ili neku smetnju u razvoju.

U amandmanu koji smo mi napisali mi predlažemo da Vlada, ne u skladu sa mogućnostima, mi kažemo da Vlada sredstvima iz budžeta Republike Srbije, u cilju omogućavanja jednake dostupnosti obrazovanja i vaspitanja, finansira pripremu, obavezu i dodelu udžbenika za sve učenike. Zašto za sve? Reče malopre cenjeni gospodin ministar da neko može kada sluša izlaganje ovog tipa da u tome oseti izvesnu količinu populizma. Nema ovde, gospodine ministre, populizma. Ako ima populizma, ja molim vlast da sprovede ovo u delo i neka sve političke poene i svu popularnost koja će se na taj način steći i sticati preuzme sebi.

Mi smo u 2. stavu u ovom amandmanu predložili da ono što Vlada predlaže za osnovno obrazovanje bude za srednje obrazovanje. Zašto? Zato što smo slušajući rasprave, eto, opet moju žalost izražavam što nema gospodina ministra, njegova izlaganja u sklopu čitave serije zakona, koji je išao ispred Ministarstva prosvete, čuli da je lično rekao da se radi na tome da i srednje obrazovanje bude obavezno. Ako je obavezno osnovno obrazovanje, hajde da obaveza ove države u jednom momentu kada vlast radi nešto što i mi predstavnici opozicije podržavamo, radi ozbiljno na merama jačanja populacione politike. Mada, napraviću digresiju, ne mogu nikako da se složim sa vašom partijskom koleginicom, gospodine ministre, gospođom Dejanović, koja je danas izbacila neki podatak da SZO, zaboga, preporučuje rađanje do četvoro dece, jer je to normalno i poželjno za ženu, pa i zdravo, a preko toga nije. Mi imamo i one koje imaju više dece, pa pravimo jednu diskriminaciju prema majkama i roditeljima koji imaju petoro ili više dece.

Kolege narodni poslanici iz vlasti znaju da ja kada nastupam sa ove govornice uvek kažem da sam narodni poslanik, jer iznosim primere iz života naroda. Moj drug Đorđe, komšija u Kraljevu, ima šestoro dece, četvoro je u osnovnoj školi, a dvoje u srednjoj. Sada, zamislite, kada je već na samom startu diskriminisan, jer su ta deca već velika i zamislite neki 1. septembar kada njih četvoro polazi u srednju školu, dvoje je od petog do osmog razreda, gde je komplet udžbenika za osmi razred oko 18.000 dinara, od petog do osmog u sličnoj ceni, a od prvog do četvrtog do 10.000 dinara su udžbenici. Zamislite koji je to udar na budžet. U mesecu septembru imamo zimnice i, priznaćemo, želju svih nas da su ta deca išla negde na godišnji odmor, pa je budžet koji je tanak poprilično potrošen.

Nemamo mi ovde jasno izražene socijalne slučajeve, nego je svaka višedetna porodica ona porodica koja treba pomoći, a svaka koja ima manje dece jeste ona porodica gde bi ovakvom merom tim roditeljima dali, da se slikovito izrazim, vetar u leđa da rade na onome što treba da bude prioritet ove države. Evo, ja ću javno to da kažem, ja nemam problem, ima vlast i vladajuća koalicija u merama populacione politike podršku i Srpskog pokreta Dveri, bogu hvala, setili ste se posle vremena, sačekali smo možda da se steknu mogućnosti.

Zato smo mi u ovom predlogu, u ovom amandmanu predložili da ovo „neophodna sredstva“ iz stava 1. i stava 2. da se planiraju Zakonom o budžetu za svaku narednu godinu, počevši od školske 2019/2020. godine. Nismo hteli da sada nešto radimo, nego da kao ozbiljni i odgovorni ljudi, kojima je populaciona politika na prvom mestu, razmislimo kada budemo formirali budžet, nađemo budžetske linije odakle ćemo moći da omogućimo ova sredstva i da uradimo nešto što je dobro za celu državu.

Dakle, nema, verujte, siguran sam, sa strane Srpskog pokreta Dveri nikakve ovde želje za populacionom pričom. Ovde je nešto što treba da uradimo da nam svima bude bolje. Na taj način ćemo omogućiti da nam i mlada deca budu bolje obrazovana, a posle ću da opet pričam o nekim stvarima koje bi trebalo da ispravimo. Nažalost, mislim da samo neke kočnice zato što je ova ideja, zaboga, prva potekla od nekog iz opozicije stoje. Treba da razmislimo o ovome da nam svima bude bolje. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Član 27. govori o sukobu interesa i mi smo amandmanom u Predlog zakona, nakon stava 2. dodali stav 3. koji glasi – Odgovorno lice u Zavodu koje formira komisiju za stručno mišljenje iz reda zaposlenih ne može biti angažovano niti poslovno povezano, niti imati neposrednu ili posrednu korist, odnosno pogodnost kod izdavača ili odgovornost lica izdavača.

Dobili smo odgovor od Vlade da nam je amandman odbijen.

Reći ću da to što nam je amandman odbijen je potpuno pogrešno iz prostog razloga što član govori o sukobu interesa, a mi smo u ovom momentu u velikom sukobu interesa u Zavodu za udžbenike.

Da li znate da trenutni direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije jeste koautor čitanki od petog do osmog razreda za srpski jezik, kao i priručnika za dramsku sekciju privatnog izdavača sa stranim kapitalom „Klett“?

Da li ja treba da kažem ime direktora beogradske osnovne škole koji je koautor napred pomenutih čitanki? Kako vi meni hoćete da objasnite da je 27. član ovog zakona o sukobu interesa, kada vam ja iznosim ovakav podatak, a Vlada ne nalazi za shodno da to obrazloženje kao takvo prihvati i da jednom rečenicom, jednim dodatnim stavom predupredimo i sprečimo u svakom narednom vremenu situaciju koja već postoji, odnosno da se ta situacija ne desi.

Neću da pričam o tome da se „Klett“ i „Logos“ su se pojavili kao izdavači i da kažu da su vlasnici tih izdavačkih kuća bračni par iz inostranstva. Neću da pričam da su zamaglili stvar pa su se registrovali u Beogradu i da rade udžbenike po nemačkom sistemu.

Ja neću da pričam da je zbog takvih aktivnosti, a aktivnosti sam gledao na terenu u mom gradu Kraljevu, kako su prosvetni radnicima koji rade u osnovnim školama delili tablete da bi promovisali njihove udžbenike.

Neću da kažem da je takva aktivnost dovela da npr. „Kreativni centar“, jedan domaći izdavač sa divnim udžbenicima ili „Naučna knjiga“ ili knjige koje smo izdavali mi, da te izdavačke kuće budu ugašene i sada mi pričamo ovde o sukobu interesa, a imamo da čovek koji je koautor, za to je direktno osoba koja je odgovorna ko će biti izdavač udžbenika.

Ja zaista ne mogu da shvatim da pola obrazloženja, dato na pet, šest redova, zar je moguće da u Ministarstvu prosvete, ovo je tačka zbog koje mi je najžalije što gospodin Šarčević nije tu, ja ne mogu da pitam vas jer vi ne možete ni po Poslovniku da mi date odgovor koji radite u ministarstvu, jer vi to ne znate ili niste hteli ovo da pročitate ili smatrate da ovo što je opšti interes da eliminišemo mogućnost, neću da ulazim da li je čovek svesno ili nesvesno u sukobu interesa, da to tako lako odbijete.

Na žalost, ostaćemo bez odgovora, a na žalost imaćemo situaciju koja u jednom vrlo ozbiljnom zakonu i nije slučajno što je Srpski pokret Dveri svo vreme koje je imao raspoloživo, ostavio da priča o ovom zakonu, jer je ovo jedno pitanje koje je ozbiljno, koje je potrebno, jedan dobar zakon koji pravi neke iskorake, koji ide napred. Mi ne možemo, na žalost, da dobijemo odgovor i dolazimo u situaciju da jednostavno možemo da smatramo da ovo što piše iznad člana 27, a piše sukob interesa, ja sam to zaokružio, stoji kao mrtvo slovo na papiru, jer ja sam vam dao direktan dokaz da je u ovom slučaju sukob interesa.

Jedino što nisam hteo iz nečega što smatram vaspitanjem, da spominjem i ime osobe koja se nalazi u direktnom sukobu interesa. Da nam se to nikada ne bi desilo, jedno rečenično dodavanje ni jednog stava, mi to možemo ispravimo, ali na žalost ne želimo i to nam nije u skladu sa onim što je proklamovana politika vladajuće koalicije i za koju ja mislim da oni zaista u mnogim segmentima pokazuju želju da u tom smeru rade.

Nadao sam se da će gospodin ministar Šarčević biti ovde i da će sa moći koju on ima pritisnuti dugme i reći – prihvata se amandman. Ja bih voleo da gospodin Ružić to uradi ili da mi se objasni zašto je ovo što smo mi predložili nelogično? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dakle, odlično ste rekli, amandman sa ispravkom. Naša želja je ovde bila da jednu nelogičnost koja je nastala u članu 38. izbegnemo, reč „ministarstvu“ da zamenimo rečju „zavodu“. Članom 38. se propisuje da će izdavači kao garanciju sredstava naplate iznosa u 2% neto prihoda dostavljati ministarstvu. Mi smatramo da je logično da se dostavlja zavodu, jer šta će da se desi ako neki niskobudžetni udžbenici koji se ne prodaju, kako će tu štetu zavod da nadoknadi? Zašto novac ide od ministarstva ka zavodu, umesto da direktno ide zavodu? Jedno čisto tehničko pitanje. Obrazloženje je dato u četiri, pet rečenica. Mislili smo da je to logično. Nažalost, očito je da nije logično, ili je želja da se na neki način sav taj eventualni protok novca tih sredstava koja treba da budu uplaćena i upućena sadrže u nadležnom ministarstvu.

Ne znam da li ću dobiti objašnjenje zašto je to tako. Nama to u Srpskom pokretu Dveri nije logično. Slična je situacija sa još jednim članom, gde je isto tehnička ispravka. On će doći za nekoliko članova ovog zakona.

To samo govori da smo zaista brižljivo proučavali zakon. Ali, eto, nažalost, nema sluha sa druge strane. Hvala.

Hvala.

Neću da upadam u polemiku, ali obrazloženje što sam dobio od gospodina ministra Ružića je potpuno meni nelogično. Sredstva idu zavodu. Pa, zašto garancije idu ministarstvu, zašto ne i garancije zavodu? Potpuno je nelogično.

Nisam bio jedan dan, zaista, bio sam sprečen privatnim obavezama, tako da nisam čuo objašnjenje gospodina ministra prosvete, ukoliko ga je davao. Želeo sam da ga sada čujem, ali je objašnjenje da je on objasnio.