Hvala, gospodine predsedavajući.
U cilju ubrzavanja rada na ovom plenumu iskoristiću svoje pravo da ne obrazlažem amandman. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 16. znak usaglašenosti. Ne mislim da se radi ovde o brljotinama, mada je to reč koja postoji u srpskom jeziku i može svako da je doživi. Ne mislim da ne pokazuje ministar nepoštovanje, jer zaista sedi sve ovo vreme sa nama i ulazi u diskusiju, ali o čemu se radi? Taj zakon će da koriste i ljudi koji nisu ljudi iz struke, koji ne moraju ništa o tome da znaju i sada kada pogledamo jedan član, to je član 16, koji je bogu hvala u skladu sa Ustavom, gde kaže da je jezik srpski, a pismo ćirilično, dobijamo taj SE znak. Običan čovek ne mora da zna da to nije SE nego CE.

Ja sam diskutovao u diskusiji u plenumu i znam šta znači i čak sam ga po automatizmu kada sam čitao član pročitao kao CE, jer znam šta znači, ali ako uzme čovek koji nema pojma šta znači taj znak usaglašenosti, on može dalje da čita u daljem tekstu SE znak, jer igrom slučaja u ovom članu nema ni jedne one engleske reči ili engleske kovanice na koju sam se malopre žalio. Možda stvarno treba pogledati u tehničkoj korekturi da se to stavi ili na ćirilici, pa u zagradi latiničko CE. Može da unese zabunu. Nije to toliko zlonamerna primedba. Evo, pogledajte sami. Mislim da ima mesta o tome razmisliti. Hvala.

Hvala.

S obzirom da su tri narodna poslanika Srpskog pokreta „Dveri“ isključena na po 20 dana iz rada plenuma, i ovaj amandman ću morati ja da obrazložim.

Ne vidim da baš Most na Adi ima neke veze sa medicinskim sredstvima, ali me jedna druga stvar plaši, koju već drugi, treći put čujem, a o kojoj ja nemam informacije, da su za vreme ministra u bivšoj Vladi vršeni eksperimenti nad srpskim pacijentima. To smo čuli već jedno dva-tri puta. To su vrlo ozbiljne, da kažem, i optužbe, pa molim sve one koji znaju da je takvo šta rađeno, izvrše prijavu osoba koje su učestvovale u tim nečasnim delima, da bi se te osobe procesuirale.

Raditi eksperimente nad narodom Republike Srbije je nešto što mora da bude kažnjivo zakonom Republike Srbije i nešto što ne sme nikada da se desi.

Ukoliko je to tačno, a to već treći put čujemo, bez ikakve odgovornosti, razumejući slobodu govora koju svaki narodni poslanik ima, jeste nešto što mora da bude istraženo. Inače, smatram da u cilju ubrzanja rada plenuma, svi oni koji svojim kozmetičkim promenama žele da podrže Vladu i podrže rad najvećeg zakonodavnog organa ove zemlje, treba svoje amandmane da povuku. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovo je diskusija koju smo već sa gospodinom ministrom vodili kada je bila i rasprava u načelu. Ovde, pored svega ovoga što je kolega iz Demokratske stranke izneo, imamo još jedan jako izražen problem, pod znacima navoda problem, pacijent, naravno mnogo veruje doktoru i onda dolazimo u situaciju da doktor koji je sponzorisan, može da predloži pacijentu neko medicinsko sredstvo, sasvim svejedno, u ovom slučaju je sredstvo ili lek, koji ima manju korist za samog pacijent nego korist za farmaceutsku kuću ili proizvođača medicinskog sredstva koji to sredstvo reklamira, predstavlja i prezentuje.

Dakle, ministar je to lepo rekao kada smo pričali u načelu i samo bih voleo da mi posle objasni gde je i kada, ne mislim u ovom zakonu, nego u kom će zakonu to biti ili zakonskom aktu predviđeno. Meni je jasna činjenica da mi ne možemo da određujemo nekom gde će svoja sredstva da usmerava, nekoj farmaceutskoj kući ili proizvođaču medicinskih sredstava. Ali, ono što je ministar rekao da će oni biti dužni da javno obelodane kad su, u kom su i koliko su dali, u koje svrhe, je nešto što je u redu. Ja tada nisam dobio objašnjenje od gospodina ministra, gde je to predviđeno da se objavi i kako će to biti dostupno doktorima s jedne strane, evo imamo slučaj kolege koji to nikada nije koristio, takve usluge.

Igrom slučaja supruga mi je doktorka, ja sam nju pitao – da li bi lek koji preporučuješ od strane farmaceutske industrije dala svom najbližem rođaku, majci, meni na kraju krajeva? Kada me je ubedila o prednosti tog leka, ja nemam problema, ali često pacijent koji nije dovoljno učen, on ne može da postavi ova pitanja koji će neko, ko je iz medicinske struke da postavi, i zbog toga je važno da dobijemo taj odgovor – gde će to biti prezentovano da bi se sve eventualne zloupotrebe, koje na ovaj način mogu nastati, sprečile. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

U smislu efikasnijeg rada parlamenta, neću se ubuduće javljati kao podnosilac amandmana, ali ću iskoristiti preostalo vreme poslaničke grupe i ovlašćenog predlagača ukoliko budem osetio potrebu da još nešto razjasnim i porazgovaram sa ministrom. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodine ministre, juče sam govorio i danas ću opet da progovorim neku, jer to su teme koje svakog ko je dobronameran interesuju.

Sada sam u malo povoljnijoj poziciji, jer sam imao prilike da slušam i vaša izlaganja, te su neke nejasnoće ili dileme koje sam imao otklonjene, a neke su i produbljene. O tim produbljenima ćemo da pričamo, pa ću vam ja opet postaviti pitanje, a u želji da dobijem odgovore.Dakle, složiću se apsolutno sa vama i ja kao zdravstveni radnik, mislim da srpsko zdravstvo nije toliko loše. Nisam pristalica onih koji će da kažu, ali i moja želja, bez obzira što sam predstavnik srpskog pokreta Dveri, opozicione političke grupacije, jeste da ono bude bolje nego što jeste. To je uostalom sa proklamovanom vašom krilaticom pred izbore, i hajmo da to što smo pričali - brže, jače, bolje i pravite, a u nekim stvarima to niste pravili.

Pričali smo malopre, vi ste tri godine ministar, malo više od 27. aprila, koliko sam ja video, 2014. godine, i pričali ste kakvo ste stanje zatekli. Ja to ne znam, mogu da vam varujem i verujem vam. Ali, znate šta tu nije u redu? Pre vas je osam godina bio vaš koalicioni partner ministar, a osam plus tri je 11 godina i sada kada pričamo ne možemo da pričamo o tri godine, možda ne svih osam, ne možemo samo o te tri godine da pričamo, kao o periodu u kome smo trebali da nadoknadimo specijalizacije.

Svojedobno, kad sam ja završio fakultet i kad sam ja tražio specijalizaciju, znajući da će dvoje kolega da odu u penziju, rekli su mi da sam mlad, bez obzira što sam bio student generacije. Onda sam specijalizirao nešto drugo. Ja znam kakav je taj problem kroz ličnu kožu, ali šta smo i mi čekali tri godine, jer nam i veliki broj gotovih specijalista odlaze.

O zapošljavanju mladih mi možemo da pričamo u globalnom primeru, ali možemo da pričamo i u pojedinostima. Pojedinosti su vezane za grad Kraljevo. Ja neću da vam pričam imena i članove partija kako se primaju. Nije samo prosek ono što je odlučujuće, na veliku žalost, gospodine ministre. Kad budete dolazili u Kraljevo, biću rad da vam kažem pred vlastima grada Kraljeva gde nije poštovan taj kriterijum, ali dajte da to ostavim po strani, da pričamo o zakonu.Meni i dalje ostaje najnejasniji Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Dakle, čitav projekat, koga je, kako u obrazloženju kaže, predstavila i obrazložila Evropska investiciona banka, košta negde 430 miliona. Od tih 430 miliona, Vlada Republike Srbije obezbeđuje 165 miliona, Svetska banka 15,6 miliona, donatori 10 milioni, Evropska komisija 38,6 miliona, a kredit koji dižemo kroz projekte Klinički centar A - 80 miliona, B - 70 miliona i C - 50 miliona.

U periodu kada smo potpisali prvi kredit 2006. godine, Nele Karajlić bi rekao – prođe od tad 12 Bajrama, od 2006. godine 80 miliona, 2008. godine 70 miliona. Mi smo, prema podacima koje ste vi juče dali, utrošili ukupno 36 miliona. Ja ne znam da li smo, to hoću da znam, jesmo li povukli svih 150 miliona? Ako ih nismo povukli, tako sam juče razumeo, što nam sad treba još 50? Gde je 160 od Vlade Republike Srbije? Gde je razlika do 140? Objasni ćete mi. To su mi te nejasnoće, to su mi te dileme.

Rekli ste mi kolika je kamata i shvatio sam ovde da je 150 hiljada metara kvadratnih u Kliničkom centru u Beogradu, 30 hiljada u Kragujevcu, 50 u Novom Sadu i 35 u Nišu. Shvatio sam šta je završeno. Shvatio sam šta se radi, ali da li je kredit koji je tada neko, i vraćam se na ono jučerašnje pitanje, potpisivao i sklapao kreditne ugovore, da li je tada nama bio potreban toliki kredit ako smo mi u periodu od 12 godina od 430 miliona, koliko je projekat, potrošili 3,8; 3,3; 1,5 i 0,5 miliona evra Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac? Mislim da sam takve podatke pokupio, možda sam negde u jednoj decimali pogrešio. Cirka 36 miliona za 12 godina.

Dakle, oni su nas tada uslovili da čitav kredit mora da bude 200 miliona. Da li ja to dobro razumem? Ako jesu, kakvi su to nama prijatelji iz EU da nas teraju da uzmemo i ono što nam ne treba, ili nam to treba, ali mi to što nam treba ne možemo da iskoristimo? Ja ne volim Danajce ni kad darove donose i zato ne verujem EU, gospodine ministre, bez obzira što kažem da nam je novac neophodan i što znam da je sve to u cilju poboljšanja celokupnog zdravstvenog sistema i ta četiri postojeća klinička centra u Republici Srbiji.

Onda, ja sam juče još jedno pitanje postavio, dobijam u vašim diskusijama informaciju da je projekat za taj čuveni i famozni zid koji je rušen u Nišu radila italijanska firma. To su oni koji su nam dali pare i radili projekat, pa sad ćemo mi to da rušimo. Da li je neko kriv što su Italijani pogrešili? Da li je neko platio neku kaznu što su Italijani pogrešili? I, kako je moguće, ja vas zaista ne krivim jer vidim da pokazujete energiju i unosite energiju da dovedete situaciju na bolje stanje, ali kako je moguće da u tolikom periodu godina od tolikih novčanih sredstava mi toliko malo novčanih sredstava povučemo? Šta smo radili 11 godina?

Onda bih, u tom kontekstu, voleo da znam da li je ovih 36 miliona utrošeno u zadnje tri godine, dakle, za vreme vašeg ministrovanja? Ako je to tako, odgovornost gospode ministara pre vas. Nema diskusije, vi ste na vlasti, vi imate i nož i pogaču. Pa, ne mora opozicija da vas tera da tražite odgovornost. A ako to nije tako, ako smo nesposobni i mi, hoću da kažem trenutno vi, onda sebe pogledate u ogledalo, pa kažete šta tu nije u redu.

Video sam da su u međuvremenu i za te dve kreditne linije od 70 i 80 miliona rađene dopune, ugovor je produžen za povlačenje sredstava za prvu i drugu liniju do 31.12.2018. godine, a ugovor kada treba da se završe objekti je 31.12.2019. godine. To piše u obrazloženju. Mi ćemo, dakle, za dve godine da završimo nešto za šta nismo povukli prve pare, a uzimamo treće pare. Složićemo se da za to neko mora biti odgovoran. Ja o tome pričam i tu su moje nedoumice.

Pričali smo malo pre o zapošljavanju novih ljudi, jer su juče u jednom delu sednice svi iskakali iz teme. Bogu hvala, i treba da iskočimo, i vama sam tu zahvalan što ste pokazivali volju da ulazite u polemiku i da dajete odgovore u meri u kojoj je moguće dati odgovore, jer pitanja bivaju svakakva. Dakle, nije tačno, ministre, da nam tako mali broj ljudi odlazi. To jeste problem svih zemalja, ali, znate, u zemlji Srbiji ja sam 17 godina radio kao profesor stručnih predmeta i masa mojih učenika znate gde je? U Nemačkoj. Znate li šta oni meni kažu? Ima vic – treba povećati fond časova na fakultetima medicinskih nauka za nemački jezik.

Znam ja da ne možemo da ljude zadržimo, ali zar ne bi trebali da kao ministarstvo razmišljamo da je vraćanje dostojanstva zdravstvenoj struci povećanje plata zdravstvenoj struci? Dobro je da nismo više zadnji na mestu po korupciji i to sam radostan što sam čuo, ali razmislimo i o ovome. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Gospodine ministre sa saradnicima u zadnjih sat vremena mislim da smo daleko otišli od teme, mada su sve teme vezane za zdravstvo i o njima valja govoriti u načelnoj raspravi.

Drugi put u vreme ovog saziva dolazite sa zakonima koji su vezani za zdravstvenu struku i drugi put, opet vaše obrazloženje čitate. Ja opet nemam problem što čitate, ubeđen sam da je to želja da u manje vremena nam zaista kažete više i to vam ne zameram. Zameram vam što ste čitali tiho. Vidite, da je ovde atmosfera ponekad uzavrela i onda mi koji hoćemo da čujemo, ne možemo da čujemo ono što ste čitali, ali ukoliko sam shvatio, uglavnom ste čitali obrazloženje.

Dakle, prvi zakon je Zakon o medicinskim sredstvima i nekada je to bio Zakon o medicinskim sredstvima i lekovima i sada se odvaja taj deo medicinskim sredstvima, a s obzirom da sam član skupštinskog Odbra za zdravlje i porodicu, imao sam prilike da dodatno pojašnjenje od vaših saradnika dobijem i na Odboru, gde sam dobio uverenje na moju zamerku, zašto, ako već ta dva zakona odvajamo nismo išli i sa jednim i sa drugim zakonom, posebno Zakonom o medicinskim sredstvima, a posebno sa Zakonom o lekovima, dobio sam uveravanje da bi do kraja 2018. godine to trebalo da bude urađeno.

Rekao bih, na osnovu onoga što sam čuo i na Odboru i u ovim diskusijama, i moje je mišljenje i mišljenje srpskog pokreta Dveri, jedan prilično korektan zakon, dobro urađen sa vrlo širokim objašnjenjima o efektima koje taj zakon u zdravstvenom sistemu naše zemlje treba da proizvede, i time sam zadovoljan. Međutim, kada sam ja krenuo da čitam to obrazloženje, verovali ili ne, meni je prva rečenica odmah pogodila, a ta prva rečenica je – osnovni razlog donošenja ovog zakona je usaglašavanje sa propisima i direktivom EU.

Dakle, ministre, bez obzira što sam ovde video malopre i egzaltirane evrofanatike, koji su hvalili zakon, ja sam u grupi evroskeptika. Ne treba ovaj zakon EU, ovaj zakon treba Republici Srbiji, i onda ne mora na prvu rečenicu i u obrazloženju da nam bude da je osnovni razlog donošenja zakona o usklađivanju sa propisima EU. Razlog donošenja zakona jeste što ovaj zakon treba građanima Republike Srbije, podjednako i onima koji vole i onima koji ne vole EU.

Onda sam ja dalje čitao to obrazloženje. Kaže u obrazloženju da se ovim zakonom ostvaruju tržišni uslovi kako i u EU i da time može da raste eventualna zainteresovanost naših proizvođača ka konkurentnošću sa zemljama EU.

Malo ću docnije kada budem dalje obrazlagao da potvrdim ovu tezu da mi u prvom momentu, bez obzira koliko ja to želim da to tako bude, izgledalo kao jedan spisak lepih želja, a kažem malopre ste i vi u vašem izlaganju ili u diskusiji sa jednim od kolega spomenuli onaj podatak o 60 proizvođača, medicinskih sredstava u Srbiji, gde posle sedam godina ili šest godina 30 njih ima C oznaku. Dakle, spori smo mi u tome da bi mi postali konkurentni, ali u redu je slažem se sa vama, stvoreni su uslovi da u jednom momentu možemo da budemo konkurentni.

Što se tiče sredstava, imamo interesantan podatak da na tržištu naše zemlje imamo nekih 34 hiljade sredstava, a da samo 228 nema C znak, odnosno da ti koji nemaju C znak najvećim delom dolaze iz zemalja koje nisu iz zemlje EU i to nam zaista govori da smo potpuno u pravu kada ovaj zakon hoćemo da uskladimo sa onim što su preporuke iz EU, ponavljam, bez obzira što sam protiv EU, nisam protiv onoga što je dobro iz EU. Na moju žalost, ali na istinitu činjenicu, sistem zdravstvene zaštite u mnogim zemljama EU, i u mnogim zemljama Evrope je bolje razvijeniji nego u zemlji u Srbiji, to sigurno moramo da pratimo.

U registru naših preduzeća, i to je verovatno razlog koji je nekome malopre zasmetao, jer imali smo prošle nedelje diskusiju od setu prosvetnih zakona, gde smo i tamo davali opet ogroman prostor Privrednoj komori, evo i ovde se spominje Privredna komora, koja naglo dobija na značaju, po meni jedna vrlo interesantna organizacija i leglo korupcije ove države, ali je logično da mora da bude na neki način ubačeno u ovu priču, jer imamo oko nekih 660 proizvođača na teritoriji Srbije, a od kojih je 660 proizvođača samo 60 iz Srbije, a 600 su predstavništvo proizvođača koji nisu iz zemlje Srbije.

I onda, dolazimo opet do jedne stavke, gde treba da kažemo tamo u obrazloženju da ona sredstva koja se koriste u veterinarskoj medicini, se naravno u nekom periodu moraju odvojiti od ovih sredstava koji se koriste u humanoj medicini. Da li će to biti treći zakon, koji opet shodno onome malopre što sam rekao, Zakonu o lekovima, možda trebao da ide u paketu sa ovim ili ćete nekim podzakonskim aktom to regulisati, to će vreme da pokaže. Mada je jasno rečeno u zakonu da od momenta usvajanja ovog zakona on počinje da važi za medicinska sredstva, o one odredbe koje važe za lekove, važe do daljnjeg dok se taj drugi zakon ne donese.

Koje će nam koristi ovaj zakon doneti? Malopre smo čuli priču, veći broj kliničkih ispitivanja, te mogućnost zdravstvenim radnicima da im budu naučna dostignuća, a pacijentima veća mogućnost za primenu savremenih inovativnih terapija. Naravno, skraćuje se vreme za ispitivanje studija sa 95 na 60 dana, i sve je to dobro. To je sve ono što se ja slažem, i što se srpski pokret Dveri slaže, ali onda dolazimo do jedne rečenice gde se kaže da će se stvoriti bolji uslovi za povećanje interesovanja sponzora. Baš tako piše, to je ono što ste malopre objašnjavali, čini mi se da nam je to.

Potpuno ste izneli stav sa kojim se ja apsolutno slažem, njihove su pare, ne možemo mi njih da odredimo, nateramo ili opredelimo gde će ih ulagati, ali ona ideja, koju eto, ja nisam nikada imao na umu je dobra ideja. Neka oni lepo blagoizvole, da objave to kome su, kada su i koliko su dali, odnosno gde su tog uputili, jer sa tim sponzorima često dođemo u situaciju da se ponekad u protokolima više sprovode zahtevi farmaceutskih kuća, nego nešto što je na korist pacijenta prema kome treba da se bilo lekovi, bilo sredstva upotrebe, ili ono što je shodno dobroj medicinskoj praksi, a što treba da bude primenjeno da bi pacijent od toga imao najviše koristi. Sada, čini mi se da je tu jedan manjak ovog zakona. Čitajući dalje obrazloženje, našao sam da će čitavu tu kontrolu da sprovodi samo sedam inspektora, ako sam ja to dobro razumeo.

Da li je broj od sedam ljudi, a posle ću, ako budemo pričali, biće diskusije, naći ću vam na kojoj strani, obrazloženja, piše, pa su čak u jednom delu, kada se govori o finansijskim efektima, opredeljena sredstva za njih, za plate, i opet sam našao na dva, tri mesta da se radi o sedam inspektora. Da li je to dovoljan broj ljudi? Ako grešim, voleo bih da mi pojasnite da li je to veći broj ljudi koji će da sprovode kontrolu svega ovoga.

Malopre sam pričao o onim lepim željama. Zašto od 60 naših firmi koje proizvode medicinska sredstva, njih 30 u tolikom vremenu nije steklo C znak? Da li je na tome nešto rađeno?

Da li je ta Privredna komora, kojoj će se dati sada neke ingerencije, pokušavala da, na neki način, te ljude i te proizvođače motiviše?

Ono što je dobro i što će sigurno ovaj zakon doneti jeste da se spreči ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih sredstava. Malopre smo čuli priču o pijacama, to je onaj najtamniji deo priče, na kojima prodajemo lekove, ali isto lekove danas možete da kupujete i u DM-u, u Liliju i sa svih strana.

Opet se vraćam na tih sedam. Da li je taj broj ljudi koji može da sve te kontrole sprovede?

Onaj podatak koji ide u prilog da je dobro što smo uzeli ove tendencije koje nam idu iz ovih zemalja Evrope jeste da od 95,7% sredstava sa defektima, da su uglavnom bili to oni proizvodi koji su sa defektima, koji nisu poreklom iz zemalja EU.

I meni je zasmetao ponekad preterano primenjen engleski jezik u svemu ovome. Dobio sam objašnjenje od gospodina državnog sekretara, koji je bio na odboru, da to tako treba. Nisam u to siguran. I onda mi je taj toliki broj engleskih reči, toliko usklađivanje sa time, a da sam se trudio da ne budem zlurad, maltene u jednom momentu me nateralo da pomislim da li je to sve od nekud prepisano. Dakle, mogli smo malo da sačuvamo i nešto što je izvorno naše.

Što se drugog zakona tiče, to je zakon o dopuni Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, zakon gde se faktički menjaju samo tri tačke. Od te tri tačke, ova treća govori o momentu primene promenjenih tih stvari u zakonu.

Što se tog IZIS-a tiče, Srpski pokret Dveri, naš stav je da to nije najsrećnije rešenje. Uostalom, kolega iz DS koji je govorio, a koji u svojoj praksi mnogo više radi u tom sistemu i sa tim sistemom, naveo je niz zamerki. Uveravanja koja sam dobio od članova vašeg, tako da kažem, Ministarstva na Odboru za zdravlje bila su da su uvaženi predlozi. Na kraju ste nam malopre i pokazali dokument da Poverenik o tome govori.

A, da li su mere kaznene politike, neke kolege su se malopre čule, koji su rekli da nisu zadovoljni, da li su oni male ili nisu? Pa, kazne su predviđene od 50 hiljada do dva miliona za odgovornu ustanovu, u ovom slučaju Institut za javno zdravlje Batut, a za odgovorno lice od 30 do 150 hiljada. Da li će to sprečiti eventualne zloupotrebe podataka koje mogu da se pojave, a kojih smo bili svedoci i u ovom zdanju i o onom slučaju koji je bio u novinama i o vađenju nekih medicinskih dokumentacija o tome kad je ko, da li je ko i zbog čega nije i ako nije išao u vojsku, govore da imamo tu nekih šupljina.

Mišljenja smo da smo, kada smo već menjali ova tri člana zakona, mogli da ozbiljnije poradimo i da iskoristimo situaciju da možda još više promenimo nekih članova, da ga bolje utegnemo da bi taj zakon na ovaj ili onaj način bolje profunkcionisao.

Žale se mnogi doktori, možda ima tu priče da teško u srpskom narodu sve ono što je novo da brzo zaživi, ali jednostavno, to se sad nešto rodilo i to doktori koji sa time rade moraju to da ljuljaju, ulaze sa više ili manje muke i u taj sistem.

Obrada podataka koja će biti na jednom mestu grupisana iz manjih delova u veći, nije jasno rečeno kome će služiti i za šta će služiti, opet neko ko je teoretičar zavere može da pomisli da to grupisanje svih tih podataka na jednom mestu nekom omogućava da lakše do podataka dođe. Neće morati mnogo da trči levo-desno. A, predviđeno je da se informišu i pacijenti i Ministarstvo i Poverenik je apsolutno nešto što podržavam i što treba da bude.

Dakle, ključna zamerka u ovom drugom zakonu jeste da na neki način moramo da osmislimo pravedno sprovođenje toga, da nam nešto što ne treba da iscuri, zaista ne iscuri. Jer, podaci, pogotovo ovi podaci koji su vezani za zdravlje, je nešto što je najosetljivije i gde zloupotrebe, ukoliko ih bude, mogu da budu najgore.

Treći zakon jeste Predlog zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora Kliničkog centra/C i u stvari, ja sam onda to uzeo, malo proučavao, čitao, zvao ljude i shvatio sam da je taj C u stvari treća faza. Ovde se radi o nekih 200 miliona kredita, gde je sada ostala suma da se povuče 50 miliona evra. Godine 2006. je povučeno 80 miliona, 2008. godine 70 miliona.

Postavljam pitanje – gde se dede car Nemanja blago? Da li se zna, naravno, niste vi bili ni ministar, niti je vlast SNS i ove koalicije tada bila na vlasti, da li se zna gde su otišli 150 miliona tog kredita? Da li su oni dobro usmereni, da li su adekvatno iskorišćeni? Ako nisu, ko je odgovoran?

Ako ima odgovornih, zašto vi koji ste danas u poziciji da preuzmete gonjenje tih koji su odgovorni, a možda eventualno ta sredstva nisu upotrebili na način na koji treba da upotrebe, a na opštenarodnu korist, ništa niste preduzeli? Potpuno mi je jasna dinamika, za razliku od nekih kolega koji su pričali da im dinamika nije jasna, da će to da bude pet tranši po deset miliona, da je grejs period četiri godine, da nakon 25. godine počinje otplata.

Sve sam to razumeo, ali nisam razumeo uz sav dužan trud koji sam uneo i uz konsultacije koje sam obavljao, možete li vi meni reći, gospodine ministre, kolika je kamata na taj kredit? Malopre ste rekli da vi to ne znate, da može da bude dvostruka, da možemo u jednom momentu da koristimo jedne kamatne stope ili druge kamatne stope. Video sam vrlo jasno predviđenu dinamiku, koliko ranije treba da se najavi, posle kog vremena povlačimo sredstva, kako vraćamo, sve sam to video, ali nisam video kolika je kamata.

Zašto me to interesuje? Bez obzira što sam ja predstavnik opozicije i bez obzira što u mnogim stvarima ne mislimo identično, ne mislim da onaj koji je na vlasti u zemlji Srbiji ne želi da bude domaćin zemlje Srbije. Toliko zlurad nisam, a onaj koji je domaćin nikada nije srećan kada se zadužuje, a još je manje srećan ako taj dug možda neće moći da vrati, nego ga ostavlja u amanet svojoj deci, jer govorimo o periodu od 25 godina.

Ono što nam je dužnost kao domaćina ove kuće, kao odgovorne države jeste da kažemo koliki je zaista taj kredit, kolika je ta kamata, koliko smo mi to uzeli, a koliko ćemo to da vratimo i zašto smo, time bih završio ovu diskusiju, napravili paralelu sa autoputem?

Slažem se sa vama gospodine ministre da nam treba autoput. Taj autoput o kome mi pričamo i koga spominjemo od Niša ka Tirani, Draču i Valoni, to je NATO autoput i on košta 800 miliona evra, a čitav kredit koji uzimamo je 200 miliona evra. Autoput nam treba, ali nam treba više zdravlja ovog naroda i u tom kontekstu je u slobodnoj percepciji narodnog poslanika i slobodi govora njihovog nađena veza između sume novca za autoput i kredita. Možda je prvo potrebno načiniti temelj, pa zidati zidove. Hajde da se pozabavimo zdravljem ovog naroda koje je po svim segmentima narušeno i u tome ćete uvek imati podršku, bez obzira na naše razlike, Srpskog pokreta Dveri. Sve ono što je dobro za zdravstveni sistem je nešto iza čega ćemo stati svim silama, koliko god da su. Preče nam je zdravlje nego taj autoput. U tome je bila ta paralela, 800 miliona i 50 miliona. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Kolege narodni poslanici, postaviće se pitanje zašto srpski pokret Dveri insistira na donošenju jedne ovakve deklaracije.

Opšte je poznata činjenica da i u Ustavu Republike Srbije, u članu 10. kaže se da je u Srbiji jezik srpski ćirilično pismo. Opšte je poznata činjenica da Zakon o službenoj upotrebi jezika pisma i pisama, dakle, navodi da su ćirilica i srpski jezik zvanični jezici u Republici Srbiji.

Ideja koju je srpski pokret Dveri imao jeste da Narodna skupština, kao vrhovni zakonodavni organ ove države, da jedan vetar u leđa ministarstvima i svim javnim institucijama države Srbije da poradimo na sprovođenju u delo ovoga što zakonski i ustavno imamo.

Svedoci smo činjenice da zadnjih desetinu godina dolazi do žestokog narušavanja i unižavanja srpskog jezika, manje u državi Srbiji, a više u ostalim državama. Svedoci smo da dva književna izgovora, koje srpski jezik ima, ekavski i ijekavski, ne žive podjednako u Srbiji, a da pogotovo ovaj drugi izgovor pokušavaju da predstave svojim jezicima u zemljama koje su nam u okruženju.

Svedoci smo sa druge strane da susedna država, Republika Hrvatska, diže stotine hiljada ljudi da razbije ćiriličnu tablu u Vukovaru, gde je pretežno srpski živalj ili neviđenu harangu na poslanicu koja je Srpkinja kada u Hrvatskom saboru progovori srpskim jezikom.

Sve ovo, bili su razlozi zbog čega srpski pokret Dveri hoće da Skupština donese ovakvu deklaraciju i da ovakva deklaracija bude nešto što će da podstakne da sve javne institucije, sva ministarstva u delokrugu svog rada, rade ozbiljnije na zaštiti identiteta i očuvanja srpskog jezika.

Poznata je činjenica da narod koji gubi jezik i koji gubi jednu reč, gubi i deo svog identiteta, da prestaje da bude narod. Ne dozvolimo da nam se u budućnosti to dešava, nego onima koji dolaze iza nas pokažimo da je Narodna skupština Republike Srbije ona institucija koja će da zaštiti srpski jezik na najbolji mogući način. Hvala.

Mada sam evidentno tužan što je za predlog glasalo samo šest narodnih poslanika Skupštine Republike Srbije, neću govoriti engleski nastaviću da govorim srpski i o ovom drugom predlogu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO proizilazi iz člana 70. Ustav Republike Srbije kojim je propisana obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija, jer bi u suprotnom penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija. To nam kaže Ustav Republike Srbije, a izmenama Zakona o PIO, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ br. 75/2014, došlo je do promene sastava Upravnog odbora PIO Fonda koji je sa tadašnjih 21 člana, koliko je imao, sveden na sedam članova. Od tih sedam članova, i time se bavi Predlog zakona, da se ova odredba promeni, da se uspostavi jedan drugačiji sistem, od tih sedam članova četiri člana su ona koji idu na predlog ministra nadležnog za poslove PIO. Jedan član je iz reda osiguranika, jedan član iz reda poslodavaca i jedan član iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Dakle, srpski pokret Dveri smatra da je ovakvo zakonsko rešenje nekorektno i nije dobro, pa je predložio da u taj napred pomenuti Upravni odbor PIO, uđe pet članova iz reda korisnika prava iz Udruženja penzionera, jer smatramo da oni koji su korisnici tog prava najviše o tom pravu treba i da odlučuju.

Na način koji je sada, izvršeno je jedno, po nama, nepotrebno podržavanje, znači država je učinila upliv da bi i ono malo što je od toga ostalo, mogla da kontroliše. Ubeđen sam inače da ovo niste ni pročitali, jer da ste čitali videli bi da ovde ima velikog smisla i logike, nažalost mi ćemo i dalje da predlažemo sa nadom da ćete jednog dana nešto i da čujete. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je u primeni od 28. oktobra 2014. godine. Dakle, pune tri godine mi nešto privremeno preduzimamo.

Članom 20. Ustava, propisano je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati, te da ta prava mogu biti ograničena zakonom samo ako to dopušta Ustav u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava.

Istina, kada je donošen Zakon o privremenom načinu isplate penzija, u njegovom nazivu kaže – uređuje se način isplate penzija, čime je, u stvari, maskirana suština tog zakona. Suština je da je od tada do današnjeg dana, a da je u međuvremenu, i ne znamo kada će ta privremenost prestati i da li će prestati, svaki penzioner oštećen za pogolemu količinu novca, a ono što su u vidu, po našem mišljenju milostinje, u dva navrata primali jeste bleda nadoknada onoga što treba zaista da se sprovodi.

Član 58. Ustava kaže da bi se mogao doneti set zakonom i ograničiti raspolaganjem dela penzije, ali samo uz pravičnu nadoknadu. To znači da bi se moglo za određeno vreme isplaćivati manja penzija od po zakonu stečene, ali samo kao pozajmica koja bi po prestanku potrebe koja je izazvala takav akt bila vraćena uz odgovarajuću kamatu. I ovaj član Ustava nije predviđen tim Zakonom o privremenoj isplati penzija, niti je predviđen način kada će biti vraćene, ni da li će biti vraćene, a o tome da će biti vraćene uz adekvatnu kamatu verovatno nema ni govora.

Zašto je možda sada najbolji momenat da ovakav predlog dođe na dnevni red i da o ovome porazgovaramo? Pa, zato što je, kako je javno obelodanjeno i priča se već pola godine, budžet Republike Srbije nikad puniji, postignuta je apsolutna finansijska stabilnost i svi ovi razlozi koji su možda u jednom momentu, kažem možda jer mislim da ni tada nisu postojali, nego su postojali drugi načini, bili upotrebljeni ovim su prestali da postoje, tako da mislim da o ovome treba da se raspravlja. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Predlog odluke o obrazovanju ovog anketnog odbora, videli ste u naslovu koji je poprilično dugačak – radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom predsedničkih izbora itd, itd, u stvari jeste predlog anketnog odbora koji bi trebao da se bavi utvrđivanjem istine.

Svi mi koji sedimo u Narodnoj skupštini jesmo predstavnici građana, neko sa manjim leđima iza sebe, neko sa većim leđima iza sebe, ali svi smo predstavnici građana i svima nama podjednako bi trebalo da bude interes da se sazna istina. Kakva je istina u vezi predsedničkih izbora, šta se dešavalo neposredno pre, u toku i neposredno posle predsedničkih izbora, jedino je nešto što može da jedan anketni odbor ustanovi.

Inače, pravni osnov za donošenje odluke o formiranju ovakvog anketnog odbora leži u čl. 68, 150. stav 1. i 192. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, kojim je predviđeno da Narodna skupština može da obrazuje anketni odbor na predlog narodnog poslanika. Dakle, mi koristimo onaj osnov koji narodni poslanik ima kroz Poslovnik o radu narodnog poslanika, a cilj takvog anketnog odbora bi bio da u buduće prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona, predlaže mere na poštovanju jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata i upozorava na postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Upravo ovih pet tačaka koje sam sada pročitao jesu, ako ih dobro proučite, pet mesta u kojima smo imali ozbiljnih kršenja neposredno pre, u toku i neposredno posle izbornog procesa. Zato, za svake buduće izbore, a Srbija je zemlja izbora i ovde se izbori vrlo često dešavaju, ovo treba da uradimo da bi neke sumnje i senke, sa ma koje strane dolazile, da li sa strane vlasti ili sa strane opozicije, jednom za svagda bile pomerene. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dakle, anketni odbor koji bi trebao da ispita sva ona dešavanja koja su se dešavala u izbornom procesu za izbor narodnih poslanika 2016. godine. Ovih dana smo svedoci da se priča o nekim novim, budućim parlamentarnim izborima, a još ne znamo šta je prava istina u vezi izbora 2016. godine.

Neposredno po ulasku u parlament Srpskog pokreta Dveri imali smo predlog da se formira anketni odbor, ali, ono što je interesantno, sličan ili istovetan predlog dolazio je i sa druge strane, pa je uvaženi kolega Martinović, šef poslaničke grupe najbrojnije političke grupacije u parlamentu, takođe predlagao anketni odbor. Zašto anketni odbor? Hajde da napravimo, gospodo iz vlasti, anketni odbor da jednom za svagda skinemo senku sa tih izbora 2016. godine.

Još u noći izbora, negde oko 22.00 sata, tadašnji premijer, a sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić je rekao da tri izborne liste neće ući u parlament. O tome postoje i tonski zapisi. Mi smatramo da je time izvršio nekakav vid pritiska na RIK, a da je to rezultiralo onim da se 95% glasova prebrojalo za nepunih 48 sati, a od tadašnjeg dana do današnjeg dana i dalje se brojimo sa ostalih 5% glasova. Mi smatramo da nije bilo moguće i da je 60 naknadnih reklamacija na izborni proces, koje su vrlo interesantno usvojene od strane RIK-a, prouzrokovale to da je tadašnjoj listi na kojoj je bio i Srpski pokret Dveri nedostajalo, moram da podsetim građane Srbije, 0,25 glasova, dakle četvrtina jednog čoveka. Odnosno, Dveri su, po tim prvim preliminarnim rezultatima, imale 4,999999%.

Gospodo, vi ste tada rekli da je onda neka strana ambasada uvela Srpski pokret Dveri u Skupštinu, i tada ste pričali i sada spominjete. Ja bih samo voleo da vidim kada, kako i neki materijalni dokaz tih vaših priča, ali jedan anketni odbor, u kome bi sedeli predstavnici svih parlamentarnih stranaka, mogao bi najzad da baci pravo svetlo na te izbore. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, ja neću pričati o Maldivima, galijama, jahtama i tome slično, pokušaću o amandmanu. Dakle, u članu 32. - završni maturski ispit, zasmetale su nam dve rečenice. Jedna kaže – pri proveri stečajnih kompetencija tokom učenja kroz rad obavezno učestvuju kvalifikovani predstavnici poslodavaca bez naknade, a odmah ispod toga – predstavnik poslodavca iz stava 3. ovog člana imenuje Privredna komora Srbije.

U ove dve rečenice mi smo izbrisali reči – bez naknade i da uz kvalifikovanog predstavnika poslodavca prisustvuju i predstavnici ministarstva. To je u smeru one jučerašnje želje da se ingerencije vrate vama, jer ponavljam imamo više poverenja u nadležno ministarstvo, nego u Uniju poslodavaca, zvanu Privredna komora.

U obrazloženju koje ste mi dali zbog čega se amandman odbija kaže se da Privredna komora Srbije sublimira sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije tako da se gubi mogućnost nelojalne konkurencije. Tačno je da ona okuplja sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, ali to ne mora da znači da će se izgubiti mogućnost nelojalnog rada ili legla korupcije, nego baš može da bude lepa maska da korupcija funkcioniše. Zaboga, svi smo tu zajedno, ali ćemo samo posebno odabranim, oni koji iz nekog razloga odgovaraju nama, davati te ingerencije. U tom smislu smo smatrali da je vrlo pametno i poželjno da se u amandmanu doda da prilikom provere stečenih kompetencija tokom učenja kroz rad obavezno učestvuju kvalifikovani predstavnici poslodavaca i predstavnici ministarstva. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, zašto sam ja protiv amandmana koga je kolega malopre podneo. Ovde se radi o detetu predškolskog uzrasta, voleo bih da mi kolega objasni koji je to drugi zastupnik, zakonski zastupnik, a da nije roditelj ili staratelj? U slučaju predškolskog deteta koji je drugi zastupnik zakonski? Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, član 15. sadržina ugovora i pod brojem 4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku? To sam pitao i u diskusiji u načelu, kada je bila. Ovo je, blago rečeno, meni čudno. Ja ne mogu da razumem ekonomski interes poslodavca da primi neobučenog radnika, da mu daje nevezano koliko novca, da mu plaća putne troškove, i to je predviđeno, da mu daje topli obrok i da zato što je on neobučen mora da jednog obučenog radnika da njemu kao instruktora da ga obučava? Gde je ekonomski interes tu poslodavca? To su uglavnom privatne firme ili strani investitori, kako god.

Evo, ja postavljam pitanje, ako bi meni neko u ordinaciju poslao učenika srednje škole da ga obučavam, pa zašto bih ja to radio o svom trošku, a da uz to ne znam i nemam sigurnost, jer, naravno, ne mogu je imati i tu se ne ljutim kada se nameće obaveza poslodavcu od strane opozicionih predstavnika da treba da primi radnika? Pa ako on nije sposoban ili ako neadekvatno završi, on ga ne može primiti.

Dakle, u ovoj ovde tački i onome što sam pričao u načelu postoji kod mene ogroman opravdan strah da će se tu ubacivati novac ja ne znam iz kojih izvora i da će onda Privredna komora moći da ostvari svoje interese preko, pošto je ona Unija poslodavaca, favorizovanjem pojedinih poslodavaca i da tu može da bude apsolutno jezgro korupcije. Dakle, objasnite mi kako je moguće da poslodavac i koji je njegov interes, mi pričamo o tome da je ovo kapitalizam, pričamo da te firme moraju da imaju interes, koji je njegov interes ako on nema nikakvu garanciju da će, opet ponavljam kao što sam rekao u diskusiji u načelu, novac na određeni način dotirati ili država ili strane zainteresovane strane, poput GIZ-a od šest miliona evra ili švajcarske privredne komore od dva miliona evra, pa će se na taj način taj novac slivati u te džepove? Hvala.