Ja neću, ali sam uvređen i objašnjavam oko čega sam uvređen, ali niste dati pravo niti na repliku i dozvoljavate da se tako radi. Hvala.

Gospodine ministre, član 30. govori o nadležnosti ministarstva, a amandman smo podneli na stav 2. tačku 7.

Naime, tačka 7. kaže – ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenja stranih iskustava i evropskih programa i dostignuća.

Malopre smo dobili uverenje od vas da je zakon ozbiljno pisan od velikog broja pravnika, a čuli smo i neke optužbe za koje ja ne verujem da su istinite, da je zakon prepisan.

Molim vas, objasnite mi šta znači strana iskustva i evropski programi? Mogu da shvatim da je za Evropu nešto što je van nje strano, ali za zemlju Srbiju strano je i EU i kako kažete, druga strana iskustva.

Dakle, zato je naš amandman bio da se samo izbaci reč „evropskih“ i da ostane „prenošenje stranih iskustava i programa“.

Ne znam zašto je to odbijeno, jer ovako ću da ostanem u ubeđenju ako mi ne objasnite šta je razlika između stranih iskustava i evropskih programa, ostaću u ubeđenju da je ovo samo puka želja za dodvoravanje EU i jednom putu Srbije ka EU, za koju inače ja imam mišljenje kakvo imam. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, radi se o sastavu saveta za stručno obrazovanje, koji ima 17 članova i tih 17 članova, zajedno sa predsednikom, su grupisani iz nekih osam sfera, tu su nam zanatlije, privrednici, komore i za nikog od njih nije predviđen broj, izuzev za predstavnike reprezentativnih sindikata. Kaže se – dva predstavnika reprezentativna sindikata. Naš amandman je bio da se reč – dva obriše, jer nam nije jasan kriterijum zašto tu baš dva, a tamo nije predviđeno? Na primer, šta ćemo da radimo ako imamo u četiri reprezentativna sindikata?

Inače, amandman je formulisan u saradnji sa Unijom sindikata prosvetnih radnika Srbije i oni su nam to pitanje postavili – zašto baš dva, zašto ne tri, zašto ne četiri, zašto samo tu dva a ne na drugom mestu dva?

Pošto mi je drago da ste opet počeli da komunicirate sa narodnim poslanicima, što ste inače u velikom delu ove sednice zaista i radili, nisam malo pre dobio odgovor šta su nam to strane a šta su nam evropske zemlje? Ja ostajem zbunjen onom malopređašnjom konstatacijom. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Cenjeni gospodine ministre, ja sam sada pažljivo slušao kolegu Martinovića, baš zato što ja nisam pravnik, ja sam pitao pravnike i onda su me upravo pravnici uputili na Porodični zakon gde smo pored roditelja imali termin staratelj. Ja mislim da je to ovo o čemu govori gospodin Martinović. Upravo u tim slučajevima kada ne daj bože oba roditelja nastradaju, pa brigu o detetu preuzima njegova rodbina, oni mu postaju staratelji.

Ono što je u ovome, što po meni ništa nije sporno, a vidim da je izazvalo veliku polemiku, nama zasmetalo, jeste zašto preko već postojećeg Porodičnog zakona i već postojećih termina roditelja i staratelja, odjednom uvodimo zakonskog zastupnika? Zašto ne ostavimo ono što već ima u drugom zakonu? To je ono što smo vas hteli pitati gospodine ministre.

Vi ste malopre dali jedno objašnjenje da su vam pravnici rekli da je to širi pojam. Slažem se da je to širi pojam, ali ako je to širi pojam zašto u ovom članu 6, gde je prvi deo našeg amandmana upravo bio da se umesto, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, da se menja i glasi – odnosno starateljima, jer mi imamo u Predlogu zakona saradnja sa roditeljima zarez odnosno drugim zakonskim zastupnicima. Mi smo samo hteli da vratimo ono što stoji u Porodičnom zakonu i da taj termin koji je, kako kažete širi, ako je širi i podrazumeva roditelje zašto naglašavate roditelja, a brišete staratelje, a sada odjednom dodajete zakonskog zastupnika. To je ono što sam i malopre hteo da pitam kada smo govorili o prvom amandmanu, međutim zbog jedne ogromne polemike koja je tada nastupila i koja evo opet ima tendenciju da nastupi, nisam mogao da dobijem.

Dakle, nisam zadovoljan tim odgovorom i nama u Srpskom pokretu Dveri očito da to predstavlja problem. Naši stavovi o LGBTI, sada i I populaciji su poznati, i mi se plašimo da neko, upravo kao što je gospodin Obradović rekao, vama ne radi iza leđa da na neki način, ne sumnjajući u vašu ličnu dobru volju, ne pokušava da na mala vrata uvede nešto što će u nekom periodu imati neke negativne konsekvence. Hvala.

Hvala.

Mislim da je zamenik predsednika Skupštine, koji je predsedavao pre vas, izvršio povredu člana 109. Poslovnika, gde kaže da se opomene izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku.

Gospodin Atlagić, koji je govorio, neposredno se poimenice obraćao nekolicini narodnih poslanika. A, onda u sledećem stavu istog člana 109. kaže – ako se upotrebe psovke i uvredljivi izrazi, da li je uvredljiv izraz ako se kaže – zveri iz Dveri?

Pitam predsedavajućeg, ja pripadam poslaničkoj grupi Srpskog pokreta Dveri, i na osnovu čega se smatra da sam ja zver? Meni je to uvredljivo i zahtevam da na isti način, kao što se izrekli dve opomene, na isti način kao što je izrečena jedna, pa druga opomena gospodinu Obradoviću, smatram da je gospodin Arsić trebalo da izrekne opomenu i gospodinu Atlagiću. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Pored člana koji je ukazao kolega Radulović, vi ste prekršili član 106. i član 109. koji govore o slobodi govora narodnog poslanika.

Ja sam vrlo iznenađen da ono što postoji u srpskom rečniku, a neko može da kaže da je laž, neko može da kaže da je ne govoriti istinu, vi želite da sankcionišete opomenom. Navodite da je to vređanje, a lično ste bili predsedavajući ovog zdanja kada je kolega iz SNS, gospodina Obradovića nazvao“lupetanom“, gospodina Šutanovca „voli novac“, Radulovića „stečajnim upravnikom“ i svakog od onih koji sede u opoziciji, posebnim nadimkom, pozivajući se na neke časopise poput javnih glasila vladajuće koalicije.

Vrlo me čudite gospodine predsedavajući, da nemate isti kriterijum, a to je nešto što ste dužni i po članu 27. Poslovnika koga držim u ruci, da vodite računa o redu u ovoj Skupštini i da imate isti kriterijum.

Da li je moguće da se flagrantno i stalno kažnjavaju predstavnici opozicije opomenama? Da narod shvati, opomena je 10% od plate, a da u isto vreme, spominjanje Aušvica je 10%, a Jasenovca nije 10%. Vidite gospodine predsedavajući i tada ste predsedavali, meni je uz dužno poštovanje svih nevino nastradalih u Aušvicu mnogo teže stradanje srpskog naroda u Jasenovcu. To nikome nije zasmetalo. Gospođa Maja Gojković je rekla da će pogledati stenogram. Da li je potrebno da takav različiti aršin bez obzira što cenim da je vlast, vlast, a opozicija, opozicija, imamo? Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, amandman je prost i glasi – briše se.

Dakle, ja sam zaista razočaran kako ste vi ovo odradili u ministarstvu u kome ste vi ministar. Sednica je počela 24. i u tom članu kaže da zakon treba da se usvoji osmog dana. Zar niste znali da će da budu amandmani, zar niste znali da ta sednica ne može da traje jedan dan i zar niste znali da ćete biti van roka?

A onda da bi se ta pogubna stvar koja se zove, ono što ste par puta podcrtali put ka EU i usklađivanje SSP sa prolaznim vremenom do 1. septembra, ispravila, jedan od kolega podnosi amandman koji se naravno, usvaja da to bude od dana donošenja po ubrzanom postupku. Znači, ne hitno, nego sutradan.

Zaista sam iznenađen koliko proizvoljnosti postoji u donošenju ovako ozbiljnog zakona. To što se ja sa zakonom ne slažem, izmenama zakona ne slažem, to što smatram da je on poguban po Republiku Srbiju i da je SSP poguban po Republiku Srbiju, to je pravo moje i moje političke opredeljenosti, ali vi ste sami rekli da je SSP štetan i vi ste sami rekli nešto što nije tačno, da mi njega ne možemo da raskinemo. SSP je protivustavan i u njemu se sastavni deo Republike Srbije KiM ne tretira kao deo Republike, jer i Kosovo samozvana država ima potpisan SSP sa EU i to treba reći.

Ovaj zakon je najbolje povući i potpuno poništiti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zbog malo vremena govoriću o dve od ove tri teme. Naravno, najviše vremena uzela nam je ovih dana svima nama priča o Zaštitniku građana. Malopre je predsednica Skupštine vrlo lepo nešto rekla i meni se to svidelo. Kaže – da smo u prvom razredu naš govor bi počeo „Janković je bio loš Zaštitnik građana, a Pašalić će biti bolji“. Potpuno se slažem, Janković je bio loš. Ja bih uz to „loš“ dodao još nekoliko atributa – “jako loš“, „užasno loš“, ali se sa drugim delom ne mogu složiti. Ne mogu se složiti jer da li će Pašalić biti bolji ili gori, mene kao narodnog poslanika treba da opredeli nešto što se zove njegovom biografijom.

Čuo sam, vi ste pokušavali da branite, da pričate po zakonu od nekih četiri uslova koje bi on kao kandidat za Zaštitnika građana trebalo da ispuni, on po svemu sudeći ispunjava samo prvi - da je završio Pravni fakultet. Ali to njegovo završavanje Pravnog fakulteta je nešto što mene nikako ne može da fascinira jer osoba koja je studirala 13 godina i nakon 13 godina studiranja imala prosečnu ocenu 6,73, pa onda jedno sedam godina se bavila radom u advokatskoj kancelariji, pa relativno kasno položila ispit i ušla u pravnu struku, pa onda u toj pravnoj struci bavila se pitanjem rada u prekršajnim organima, uz dužno poštovanje svih onih sudija koji tamo rade. Neki eminentni profesori Pravnog fakulteta meni su objašnjavali da su prekršajni sudovi, kaže – relikt komunizma. Oni su uvedeni u ono doba kada je policijskoj represiji koja je sprovođena na stanovništvu trebalo dati brzi sudski legitimitet, pa su mi čak pojasnili da EU kojoj toliko težite će da stavi pred nas zahtev da se ti prekršajni sudovi i ukinu. Dakle, ni taj segment njegovog rada nije nešto što će mene da fascinira.

Ali jedna druga stvar u celoj priči meni smeta i najviše me boli. Recite mi, a ja taj odgovor nisam čuo, svi su pričali – kako je moguće u zemlji Srbiji i po starom Zakonu o visokom školstvu i po novom Zakonu o visokom školstvu, da osoba koja je imala srednju ocenu 6,73 upiše postdiplomske studije? Ja znam da se uvek tražila minimalna ocena osam. Kako je dotični gospodin magistrirao? Kako je moguće da je sa 6,73 upisao postdiplomske studije? Nisam dobio odgovor, ali bih voleo to da vidim. Da li je to razlog što je napravio otklon, pa umesto magisterijuma na Pravnom fakultetu otišao da magistrira na FON-u? Meni priča nije jasna. Po onome kako sam ja u razgovoru sa, opet ponavljam, eminentnim profesorima Pravnog fakulteta saznao, to je, bogami, protivzakonito.

Kako će Zaštitnik građana da bude onaj ko je uradio nešto što nije u skladu sa zakonom? Zato ja za takvog Zaštitnika građana neću glasati. On ne može da bude moj Zaštitnik građana, bez obzira što je onaj prethodni bio nikakav. Ali i kod tog prethodnog malopre sam čuo jednu priču. Tačno je, on je podneo ostavku na mesto Zaštitnika građana neposredno pošto se kandidovao za predsednika države, ali mi smo, gospodo iz vlasti, i mi smo, gospodo iz opozicije, kao narodni poslanici imali prilike da ga razrešimo odmah, da sazovemo sednicu i da ne dozvolimo da u kampanji koristi državna sredstva kao nešto što je njegovo. Nažalost, politička procena je bila takva da to ne treba raditi, tako da ću se ja setiti ovde moga profesora koji je govorio – neka mene meni, trebaću ja sebi. Nijedan ni drugi neće biti moj Zaštitnik građana, ja o njima ne mogu da dobro mislim.

Taman sam pomislio da ovaj loš prosek predstavlja trend koji SNS zastupa jer ja dosta često sa rezignacijom govorim o ovome, jer to je loša poruka studentima, kada sam dobio izuzetan predlog od predsednika države gospodina Aleksandra Vučića da za kandidata u Agenciji za borbu protiv korupcije bude predložen mlad doktor Stanković Miloš. Ja sam video jednu briljantnu biografiju. Sa 23 godine završio je Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,55. Osam godina nakon toga doktorirao je i sve je to bilo briljantno i zaista ja sam rekao – izuzetan primer. Međutim, uzmem ja i počnem da gledam njegovo radno iskustvo iz biografije i neke stvari meni počnu da upadaju u oči.

Kaže – 2008. godine primljen je za zvanje saradnika u nastavi za užu naučnu oblast građevinsko-pravnu, predmet – nasledno pravo. Pa 2009. godine je proizveden u zvanje asistenta za užu oblast građevinsko-pravnu, predmet – nastavno pravo. Pa mu obnovljeno 2012. godine zvanje asistenta za predmet – nasledno pravo. I onda odjednom, 2016. godine biramo ga za docenta za užu naučnu oblast – pravna istorija, predmet – uporedna pravna tradicija i retorika.

Meni to nije bilo jasno i zovnem opet one malo pre pomenute profesore fakulteta i pitam kako je to moguće? Kažu - Veso, to nije moguće, to je protivzakonito. On nije mogao da bude izabran za to. Ja kažem – kako, čovek je izuzetan student, brilijantan, nagrade na govorništvu, šta se dešavalo? I dobijem objašnjenje – u pitanju je bila samovolja bivšeg predsednika RIK-a, gospodina Dejana Đurđevića, koji je profesor na tom fakultetu i koji je, prema onome što su meni rekli ti profesori, doslovno rekao ovom izuzetnom mladom čoveku: „Momče, kupi prnje i idi sa moje katedre“.

Da li je moguće da je tako urađeno? Da li je moguće da mi hoćemo da ovakvog mladog čoveka izgubimo, koji je inače i doktorirao na temi – ugovor o nasleđivanju između supružnika, koji je ceo život svo svoje znanje, energiju, brilijantno školovanje, jednoj oblasti posvetio, a da onda nečija samovolja, pa makar to opet bio bivši predsednik RIK-a ispred SNS, meni je žao, on je asistent na tom predmetu, kažu da je gospodin Stanković bio asistent profesora Antića, profesor Antić je otišao za ambasadora u Lisabon, došlo je do toga, i onda se tražilo rešenje.

Nemojmo da nam ovakve stvari izmiču kontroli. Vi ste u prilici, kao vlast, da to ne dozvolite, da to sprečite. Meni ne smeta što je on bio 51. potpisani koji je podržao gospodina Aleksandra Vučića, to je njegovo pravo, to je njegovo mišljenje, on je meni brilijantan i ja ću za njega da glasam. Ali, ova stvar ozbiljno postavlja pitanje da li on može da radi u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer nije uspeo da se izbori za svoje radno pravo? Kako će se onda boriti sa drugim pošastima koje će ga, nažalost, na tom mestu sretati? Hvala.

Trudiću se da ovo što ću reći stane u tih 30 sekundi.

Dakle, gospođo buduća premijerko, ne priliči vam kao dami da Srpskom pokretu Dveri imputirate ono što nismo rekli. Niko nije rekao da je Srpski informativni centar koji je pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu sedište strane agenture. Kada smo o agenturama govorili, mislili smo na vaš deo biografije gde kažete da važnu fazu u vašoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte.

Mislimo smo na USAID, na NALED koji je formiran 2006. godine i na WEST EAST BRIDGE. Taj smo odgovor tražili. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.

Dakle, član 106: „za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora“.

Dakle, nema razloga da niko ovde shvata nešto na neki način koji nije ispravan. Mi imamo naš politički stav, a nama se ugrožava konstantno od strane vladajuće većine pravo na slobodu govora. Mi nijednu reč ne kažemo koja ne postoji u srpskom jeziku. Ništa ružno niti smo mislili niti smo rekli ni o kom od budućih članova Vlade, tako da molim kolege da svoje povrede Poslovnika ne koriste za vređanje onih koji ne misle isto kao oni.

Nikada niko iz srpskog pokreta Dveri nikome u Narodnoj skupštini nije rekao da nije pismen, da nema glavu, da je član sekte, sve smo to od vas čuli. Druga stvar, ne vidim kakve veze ima ovo sa, kako reče uvaženi kolega iz SNS: „da te zakolje Tuta Bugarin“. Šta ćemo, kolega? Meni je žena Bugarka.

Verujte mi da niste čuli. Ako mi dozvolite, ja ću reći ime, ali da ne povučem repliku. Uvaženi kolega Martinović je u šali rekao, kako se kaže: „što te ne zakla Tuta Bugarin“. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Mislim da je prekršen član 106. Poslovnika, gde kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Bez obzira što je meni interesantno da uvaženog kolegu slušam, on je negde tek u 13 minutu i petnaestoj sekundi progovorio prvu reč o Vladi i o ekspozeu. Do tada smo slušali i o izbacivanju iz voza, i o vinogradima, i o raznim tipovima ostrva, i o oružju, i o svemu, i o crkvi, i o paradama, tako da mislim da je, stvarno, trebalo malo upozoriti kolegu. Bez obzira što je dosta stvari koje mene ovako interesuju lepih rekao, i koje su me intrigirale. Hvala.

Imam oko šest minuta.

Hvala predsedavajuća.

Da malo pojasnim ovo što je gospodin Obradović pričao. Ako smo pažljivo čitali obrazloženje koje se ovde nudi, ove nadležnosti idu ka Ministarstvu inostranih poslova, a ono će u saradnji sa podgrupom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije zaduženo za obezbeđivanje zakonskih okvira i javnih institucionalnih kapaciteta za učešće Republike Srbije u civilnim misijama da usklađuje pitanja vezana sa pregovorima iz Poglavlja 31, a to Poglavlje 31 treba da ustanovi poslove bezbednosti i odbrambene politike.

Mi znamo stavove EU u pogledu bezbednosti spoljne politike i vrlo često u tim nesretnim pregovorima koje Vlada Republike Srbije vodi sa EU nameće se pitanje našeg odnosa sa Rusijom. Da li ovakvo obrazloženje može da uslovi da civilne misije ili vojne misije, jer vidim da je predviđena i saradnja sa Ministarstvom odbrane, bude rezultovalo time da ne daj bože naši građani idu na rešavanje sukoba koje npr. imaju Rusija i Ukrajina, jer je stav EU po tome poznat.

Razmislite. Vrlo je svrsishodno da ovaj predlog odbacimo jer on može da nas odvede u nešto što uopšte nije dobro.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, ukazujem na povredu Poslovnika član 103. Malo pre ste obrazlažući i diskutujući sa gospodinom Živkovićem pokazali apsolutno da poznajete ovaj Poslovnik. Zaista se čudim zašto ga ne primenjujete. Dakle, ja sam sedmi narodni poslanik koji se javlja po povredi Poslovnika, od sedam prijavljenih narodnih poslanika na povredu Poslovnika, jedino je koleginica koja je govorila pre mene skrenula pažnju na član 27, a ja na član 103.

Pet prethodnih narodnih poslanika su skretali pažnju na povredu Poslovnika, članove 107, 108. i 109, a u članu 103. se kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.

Dakle, vi ste davali u seriji povrede Poslovnika po istom članu pripadnicima SNS, gospodinu Neđi Jovanoviću i gospodinu Komlenskom. Dakle, evidentno je da svaki govori gospodina Obradovića izaziva čitave serije replika, što je dozvoljeno, nemam nikakav problem sa tim, ali me čudi zbog čega ste dozvolili petorici kolega uzastopce da reklamiraju isti član.

Dakle, neću tražiti da se glasa, odgovaram vam unapred, jer znam da to nema smisla, ali ovo je redak momenat kada ste odista povredili Poslovnik. Da li ste to uradili svesno ili nesvesno, ostaće mi nejasno. Hvala.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Meni je lično, kao osobi koja je od skorijih dana u politici, vrlo interesantno da slušam šta su ovi bivši radili. Zahvalan sam kolegama koje to pitanje pokreću, ali zaista danas nije mesto i vreme, hajde da se pozabavimo ovim što treba, jer već vreme ide, a treba da se privodi i lista govornika. Hvala.