Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, član 20. koji govori o posledicama raskida ugovora i u obrazloženju zbog čega je amandman odbijen, dobili smo da kažem, - amandman se ne prihvata, jer će škola, ministarstvo i Privredna komora Srbije obezbediti nastavak započetog školovanja, pa sad posebno naglašavam - u opremljenoj školskoj radionici, ili na drugi adekvatan način - posebno ukoliko se radi o završnoj godini učenja.

Malopre ste dali delimičan odgovor, kada ste odgovarali koleginici Jerkov, što je meni jako interesantno, jeste koji su tu drugi adekvatni načini? Šta ćemo ako se to učenje kroz rad obavlja kod poslodavca koji nema komparativnog poslodavca na teritoriji gde se obavlja? Onda se vraćamo na školske radionice i to je meni jasno, ali gde smo onda u problemu?

Pričali smo juče na primer o primerima gde se obavljaju učenja kroz rad u preduzećima koja imaju visoko-sofisticiranu tehnologiju. Mi to ne možemo imati u školskim radionicama i ono što ste rekli učenici će na neki način sigurno biti oštećeni, jer neće moći da postignu adekvatnu količinu znanja i onda, u stvari dolazimo na ono što sam ja rekao, da ona teorija da će oni moći da se bave privatnim radom će pasti u vodu jer adekvatno neće biti obučeni.

Dakle, jedina neka olakšavajuća okolnost jeste što imamo taj period od dve godine, ali još jedna stvar koja se kaže u članu 20. meni se ne sviđa. Tu se kaže da će da se taj rad organizuje škola uz podršku ministarstva i jedinica lokalne samouprave. Šta ćemo ako se takva stvar dešava u lokalnoj samoupravi koja inače ima mali budžet i koja inače spada u nerazvijen ili nerazvijenije delove Republike Srbije? Sve su to stvari o kojim treba razmisliti, jer u tim sredinama je potreba za dualnim obrazovanjem možda jače izražena, nego u uslovno razvijenim sredinama.

Tako da sam ja zahvalan, bez obzira što ste juče na izvestan način dobili preporuku da ne slušate šta predlažemo i što vi shvatate o čemu vam ja pričam i pokušavajte da u tom periodu koji nastupa nađete rešenja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, član 25. koji govori o raskidu ugovora. Mi smo amandmanom hteli da, uslovno rečeno, pojačamo ulogu roditelja ili staratelja koji bi mogli da raskinu ugovor iz bilo kog razloga i bez obrazloženja, u ma kom momentu, jer bi tako nešto bilo u skladu sa Ustavom Republike Srbije, gde se u članu 65. kaže da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu. Istovremeno i Univerzalna deklaracija ljudskim pravima, u članu 26. stav 3. kaže da roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoje dete.

Vi ste meni u obrazloženju ovde dali objašnjenje da roditelj ima mogućnost, u momentu sklapanja ugovora, da vidi sve ono što ga u tom tipu ugovora očekuje, i njega i njegovo dete. Međutim, u samom članu 25. svi ovi pobrojani faktori jesu faktori koje on, naravno, ne može da zna na početku. Upravo zbog toga, a da bi bili u skladu sa Ustavom, naša je ideja bila da se amandmanski ovo dopuni. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, u čitavom zakonu verovatno za mene lično najsporniji član. Ja ne spadam u grupu onih koji smatraju da dualno obrazovanje ne pokazuje brigu za našu mladu populaciju, ne spadam u grupu onih koji smatraju da je to neki vid robovskog rada ili sličnog, ja mislim da tu ima dobre namere, ali ovaj član je meni potpuno nejasan i mislim da je to najslabija tačka u zakonu.

Drago mi je jer vrlo često slušam od kolega iz SNS kako mi ne čitamo zakon i kako mi ne znamo o čemu diskutujemo, a malopre smo imali primer predstavnika SNS-a koji nije pročitao zakon, jer bi voleo da mi pokaže gde piše da instruktor ima visoku stručnu spremu? Instruktor ima najmanje stepen zvanja koji ima učenik koga obučava i tri godine rada u tome. To što oni ne čitaju, to je njihov problem. Lakše je reći drugom nešto što istinito nije, ali neka na tome ostane.

Ali, recite mi, ministre, zar je moguće da u amandmanu, u kome Srpski pokret Dveri želi da vama kao ministarstvu da veće ingerencije, vi ne vidite nikakvu logiku? Svako ono mesto u članu 30. gde piše: „Privredna komora“ mi smo brisali i stavljali da to bude: „Ministarstvo prosvete“. Gospodine ministre, mi ne verujemo Privrednoj komori, mi imamo još takvu-kakvu veru u Ministarstvo prosvete. Možda najviše zbog vas lično i vašeg stava koji je uvek dobronameran i spreman da se diskutuje. Privredna komora je interesna organizacija, Privreda komora i Udruženje poslodavaca.

Privredna komora svuda i na svakom mestu protežira svoje pojedine članove. Kako ćemo mi da damo njima? Ja ne sporim da instruktor treba da postoji kao čovek iz struke koji će zajedno sa koordinatorom kao čovekom iz prosvete da obavlja edukaciju đaka u procesu dualnog obrazovanja i to nije sporno, ali vi ste mi dali u obrazloženju da ste nadzor nad izdavanjem licenci i na registru licenci ostavili u Ministarstvu prosvete. Ali, svaka stvar, svako mesto za licenciranje te osobe! Mene ne možete tako lako ubediti da osoba koja ima, pretpostavimo, tri godine srednje škole za pet radnih dana, za 40 sati, koliko god da je manuelno spremna i obučena da radi na pojedinim aparatima koji će se koristiti, mašinama ili visokopametnim mašinama koje će se koristiti u procesu obrazovanja, da će takva osoba za 40 sati biti u stanju da bude neko ko je na ravnom nivou sa onim koji ima fakultetsko obrazovanje. Pa ćemo još tog i takvog instruktora da ostavimo da nam odredi Privredna komora? Je li to ona Privreda komora koja je dobila dva miliona evra od Privredne Komore Švajcarske? Kako vi mislite da ja mogu da verujem da je to dobro rešenje?

Ja vam kažem, neću da vam govorim, a ovo opet govorim iz iskustva u Privrednoj komori u Kraljevu, šta, kako i koliko rade i koji je način njihovog funkcionisanja i koliki je partijski upliv u tu organizaciju. Zato je ovaj amandman Srpskog pokreta Dveri išao u smislu i smeru da se što veće ingerencije daju Ministarstvu prosvete, jer u vas kao u struku verujem, jer sam čovek koji je radio u prosvetnoj profesiji dugi niz godina. Međutim, vi iz nekog razloga, koji meni ostaje potpuno nejasan, i dalje sve ingerencije ostavljate Privrednoj komori koja je, ponavljam, jedna apsolutno interesna organizacija koja će na ovaj način moći da ostvaruje da li svoje, da li nečije partijske, ili nečije druge interese. To će pokazati vreme koje će, nažalost, biti pred nama. Hvala.

Povređen je Poslovnik, član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Zaista ne vidim kakve veze ima nazovi davljenje kolege koji je juče s moje strane dobio poziv da sedne na isto mesto da vidi da neće biti davljen, ako je uopšte i davljen, sa dnevnim redom. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, siguran sam da znate da član 6. govori o procentualnom odnosu obima učenja kroz rad, koji je dat u zakonu u odnosu najmanje 20:80 procenata. Naša ideja je bila tu u nekom menjaju procenata, ali ne da bi bili sigurni da je taj procenat koji smo mi predložili apsolutno dobar, nego više da skrenemo pažnju vama u ministarstvu da tu možda malo treba bolje osmisliti.

Ako sam juče „grdio“ one koji su pisali obrazloženje, danas ću obrazloženje zbog čega je ovaj amandman odbijen da pohvalim. Dakle, zaista je napisano sažeto. Dati su primeri pozitivne prakse rada u valjaonici bakra u Sevojnu ili aluminijuma. Međutim, opet je neophodno da možda ovaj procenat rada u praksi ide i do toliko velikog procenta i to je u redu, a onda u početku obrazloženja imamo onu priču da pojedine škole imaju svoje dobra, da li su to voćnjaci, verovatno se misli prvenstveno na poljoprivredne škole, međutim, ključna stvar zbog čega smo mi predlagali da vi osmislite i na svu sreću taj period od dve godine do primenjivanja zakona će moći da bude period kada ćete to moći da osmislite, zbog onog razloga gde smo mi rekli da cilj ovog obrazovanja je jedna od tri stvari - ili da se osposobe da rade kod onoga koji im je dao, dakle preduzetnika, uslovno rečeno, odnosno poslodavca, ili da rade privatno ili da nastave školovanje. Ovaj procenat u odnosu od 20:80 nikako ne može da odgovara onome ko će da ostane u onom procentu da nastavi školovanje.

Tvrdim vam odgovorno kao čovek koji sam radio, jeste to najmanje najviše, ali kako to obračunati, kako videti koji je procenat onih koji neće ostati da rade, niti će krenuti u privatan sopstveni biznis, o čemu sam ja već izražavao neke moje zamerke i neke slutnje da li je to moguće, ali ovaj procenat onih trećih, koji treba da nastave školovanje, sigurno neće moći da nastavi školovanje ukoliko ovakav odnos ostane između obima učenja i ovog drugog obima. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Uvažena koleginica Gojković je govorila o svemu sem o tački dnevnog reda. Ja se stvarno čudim, gospodine predsedavajući, da ste pokazali nešto što bih ja nazvao jednom čudnom senzibilnošću prema gospođi Gojković, pa ste zamerili kolegi iz poslaničke grupe Dveri što je pregrubo upotrebio reč koja postoji u rečniku srpskog jezika, a koja se kaže laž. Vi ste to nazvali da je trebao reći da nije govorila istinu, a da u isto vreme niste reagovali kada je koleginica Gojković, posle mog dobronamernog predloga amandmana Ministarstvu prosvete, sugerisala da oni ne treba da prihvate amandman koga su, citiram, predložile siledžije, fašisti, lažni vernici, lažni patrioti.

Niti sam siledžija, niti sam fašista, niti sam lažni vernik, niti sam patriota, niti ima iko u ovoj Skupštini razlog da se od mene plaši. Gospodo iz SNS da li vam znači ako vam kažem da od mene nema razloga da se plašite?

Molim vas, primenjujte Poslovnik korektno. Ne dozvolite da oni koji su većina iz nekog razloga, hajde i da kažem, vređaju i generalizuju stvari. Ja neću da kažem šta sam sve od pojedinih pripadnika većinskih stranaka čuo, ali to ne može da bude razlog da se generalizuje stvar.

Na kraju, kao zaključak, povređen je član 106. jer se meni brani i sloboda govora. Meni se posredno zabranjuje da ja dajem amandmane.

Hvala. Izvinjavam se za četiri sekunde.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ubeđen sam da me malopre niste videli, jer znam da bi mi dali reč.

Znam.

Molim vas, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. I gospodin Božović, i gospodin Orlić, i gospodin Atlagić, zaista pričaju o stvarima, ja pokušavam da shvatim kakvu to povezanost ima sa dnevnim redom. Ne mogu da shvatim, ti sukobi između „žutog preduzeća“, bivše vlasti i sadašnje vlasti, te hvale gospodinu Atlagiću, koga smo i mi pohvalili… Evo, ja ga pozivam, opet sedite kod nas, gospodine, ne bojte se.

Nemojte, vratimo se na dnevni red, dajte da radimo, imamo ljudi koji žele ovde da rade. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja ću morati u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, u ime ovo malo nas kojih je ostalo, rizikujući da i ja možda ne budem kažnjen, da pričam i po nekoliko puta istu priču.

Dakle, radi se o amandmanu na napred pobrojane članove i tu je onaj termin „drugi zakonski zastupnik“ – termin koji smo već u prošlim zakonima kada smo govorili o setu zakona iz prosvete koristili. Ja sam i onda pitao ministra i saradnike da mi objasne. Niti su mi onda objasnili, a ovo što sam danas dobio u obrazloženju, ne znam stvarno ko je to obrazloženje pisao, me je još više zbunilo. Kaže – amandman se ne da prihvatiti jer termin „drugi zakonski zastupnik“ podrazumeva sva lica koja u skladu sa zakonom mogu da zastupaju interese itd.

Ponavljam - podrazumeva sva lica. Zašto ste onda odvojili roditelja? Zašto kaže – roditelj je drugi zastupnik? Jel roditelj nije drugo lice? Jel je roditelj privilegovaniji od drugih zakonskih lica?

Mi pričamo o onome da je bilo u starom zakonu, u porodičnim zakonima, termini roditelj i staratelj, a pošto smo u zakone koje smo već usvajali ubacili neke reči, neke kovanice, neke pojmove koji su protivustavni kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti, seksualnoj orijentaciji, molim vas, gde to piše u Ustavu. Ovo i ovakvi članovi razvijaju opravdan strah u ljudima koji glasaju za Srpski pokret Dveri, da ćete u jednom danu kroz druge zakonske zastupnike predvideti istopolne „roditelje“, jer oni ne mogu biti roditelji, da ćete staratelja, ne znam ni šta će oni biti. I zato mi kažemo da se vrati onaj stari termin i zato smo brižljivo tražili taj termin u svim pobrojanim članovima.

Naravno, obrazloženje je potpuno nelogično, a na ovaj način stičemo utisak da nešto nije u redu, da li to obuhvata roditelja ili ga ne obuhvata, molim vas, ko je ovo napisao, evo ja sam vam pročitao obrazloženje. Ili vi to neozbiljno radite ili mislite da ćemo mi da prestanemo da ukazujemo na ovo što se zove marš LGBTI, već dodato I, osoba kroz sistem obrazovanja, kroz mesto gde nikako i nikada ne treba biti. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Evo, prvi put sam dobio u Skupštini pravo da nekome repliciram i zaista vam se zahvaljujem što ste to učinili. Nisam gluv, nisam slep, doduše nosim naočari, ali o tim sposobnostima fizičkim, to mogu da procene osobe koje su nadležne, dakle iz medicinske struke, kojom, gledajte, igrom slučaja, ja pripadam.

Da, nisam poslanik SNS, ja sam poslanik Srpskog pokreta Dveri i nikakvu komšinicu i nikakvu ženu ne maltretiram i podjednako se gospodo, kao i vi iz SNS, osećam narodnim poslanikom i slobodno šetam hodnicima.

Nikada nikoga prvi nisam spomenuo, nikada nisam nikoga uvredio i na tome ću i ostati. Ja neću biti prvi. Ali ne vidim razlog da nešto što nema veze sa ovom pričom, ubacujemo u priču. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, član 2. koji utvrđuje pojmove, između ostalih, pod brojem 4 pojam instruktora, pod brojem 5 pojam koordinatora učenja kroz rad, ono što je nekada bilo u stvari profesor koji izvodi praktičnu nastavu.

Mi smo predložili da se iz tačke 4. koja govori o instruktoru, reči „i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardno klasifikacijom“ se obrišu, a da se te reči prebace iza tog bivšeg profesora praktične nastave, gde sam u neko doba i ja jedno 15, 16 godina radio kao profesor praktične nastave.

Dva su razloga zbog čega smo mi to uradili. Ja sam dobio ovde obrazloženje zašto ste to odbili. U obrazloženju se pozivate na strategiju razvoja obrazovanja. Pričali smo već, kada je bila rasprava u načelu, šta ste i vi pričali o strategiji obrazovanja u Srbiji, tu smo se u mnogo čemu saglasili.

Dva su razloga zašto smo predložili ovaj amandman. Prvo, hteli smo da vratimo poverenje u one profesore koji su se školovali da bi bili profesori praktične nastave, u doba kada sam ja vodio praktičnu nastavu na zubotehničkom smeru. Trebalo je da to bude lice koje je završilo fakultet. Smatramo da je to lice mnogo više kompetentno nego instruktor koji ima 40 sati obuke.

Ne radi se ovde možda toliko o stručnom zanimanju, ali jedan drugi razlog jeste možda još veći strah zašto smo to hteli da prebacimo sa terena Privredne komore, koja će da licencira i da odredi tog instruktora, jer Privredna komora je faktički udruženje nekih poslodavaca.

Pričao sam vam o elementima za korupciju koji su tu nepresušni, a na primer, ono što sam vam pričao o famoznom GIZ-u, evo ja sam bio u Kraljevu sad za vikend i dobio sam informaciju kako GIZ može biti od onih šest miliona evra, koja nam je tako dao, finansira lokalne televizije da reklamiraju upis u srednju školu za zanimanje zavarivač.

Gospodine ministre, da li mislite vi sa vašim saradnicima da mene možete da ubedite da je to nemačka bolećivost i briga za srpskog učenika ili apsolutni nemački interes za dato zanimanje koje će da ostvari preko Privredne komore. Zato smatramo da je ovaj amandman bio apsolutno smislen i Srpski pokret Dveri je na ovaj zakon davao amandmane koji nisu „briše se“, jer smo smatrali da nešto moramo u srednješkolskom obrazovanju da promenimo. Nismo sigurni da li je to najbolji način, ali je namera bila korektna. Ali, očito, iz nekog razloga, svi naši amandmani su pali pod grupu amandmana „briše se“ i jednom serijom obrazloženja koje je ministarstvo dalo i oni su izbrisani. Hvala.

Hvala.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, od nekih sedam objedinjenih tačaka dnevnog reda, pet govore o zakonima i dve o sporazumima, a radi malo vremena koje ja imam da iskoristim, ja ću pričati samo o onome što je inače bila najčešća tema diskusije ovih dana, o zakonu o dualnom obrazovanju.

Ako ste pogledali, ali naravno, vi kao ministar i nema potrebe to da gledate, ovde ima neki spisak govornika i na tom spisku govornika sam ja…

Ja bih molio da posle par sekundi koje sam istrošio dok sam sačekao da kolege prestanu sa diskusijom dobijem natrag.

Dakle, na ovom spisku ja sam prvi koji je neopredeljen i cela poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri jeste neopredeljena, ne zato što smo mi to napisali kao što su mnogi drugi za koje sigurno znamo da će da glasaju za zakon napisali da su neopredeljeni, nego zaista što imamo neke sumnje i dileme koje ću ja u ovih nekoliko minuta pokušati u razgovoru sa vama da razjasnim, e da bi mi, što bi rekli slikoviti, prelomili na jednu ili drugu stranu.
Kao osoba koja sam dugo radio kao predavač stručnih predmeta u prosveti zaista imam i lično interesovanje pored nečega što je opšte interesovanje Srpskog pokreta Dveri i što smatram da je ovaj set zakona, na čemu bih, eto, pohvalio vas i vaše Ministarstvo, jer ste u kratkom vremenskom roku izbacili popriličan broj zakona, što govori o nečemu, da radite, a pohvalio bih vas i zato što ste spremni da stupimo i u diskusiju, polemiku, ma koliko se često ne slagali. Ali, Bogu hvala, napravimo neke pomake koji mogu da budu na opštu narodnu korist i na dobit.
Dugo je najavljivana ova reforma u smislu ovog dualnog obrazovanja i sada smo mi mogli da steknemo utisak da je to nešto što će da reši problem one nezaposlenosti koja se javlja u korpusu mladih osoba naše države.
Imamo u obrazloženju koje ste napisali vrlo korektno i u tom obrazloženju se vidi da vi ništa niste hteli u stvari da krijete, i to nam je i dalo mogućnost da mi neke stvari na ovaj ili onaj način tumačimo, pa o tome da progovorimo.
U obrazloženju se kaže da 65% mladih sa završenom srednjom školom se svrstava u grupu dugoročno nezaposlenih lica, pa se onda opet odmah iza toga navodi podatak da je čak 150.000 mladih, od 15-te do 24-te godine, nezaposleno, onda negde na strani 17. vi spominjete da je ovo što sada radimo u dualnom obrazovanju u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja Srbije, gde se predlagalo povećanje fonda časova iz praktične nastavi itd, i onda sam ja lično upao…
Stvarno molim kolege da budu malo tiši. Dovoljno sam grlat da sebe čujem, ali nema potrebe da se nadvikujemo.
Dakle, kažete da je tu u vezi sa Strategijom o razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine i tu sam prvi put upao u neku dilemu. Naime, vi ste lično rekli da je ta Strategija spisak lepih želja, da je ona državu Srbiju mnogo koštala, da ništa nije dobro donela i sada su dva pitanja - ko je odgovoran što je to tako? Ne mislim da ste vi, vi ste kratko na čelu tog Ministarstva. Ko je odgovoran? Da li možemo da izvučemo, ne daj bože, loš zaključak da će i ovo što pričamo o dualnom obrazovanju biti neki spisak lepih želja?
Šta se tu desilo? Došli smo u onu priču da kažemo da naši učenici, koji će da završe srednjoškolsko školovanje po ovom sistemu dualnog obrazovanja, imaju pred sobom jednu od tri prilike - da se zaposle u nekoj od kompanija u kojoj su obavljali, uslovno da kažem, praktični deo svog obrazovanja, da pokrenu svoj posao ili da nastave školovanje na visokoškolskoj ustanovi.
Čuo sam malopre da ste spomenuli primer neke škole koja će imati mogućnost da ide na visokoškolske ustanove u Rusiji, ali ako smo mi negde, ministre, smanjili broj teoretske nastave na 20%, gde ćemo otići sa time ako imaju 80% praktične, da li će tih 20% nastave omogućiti da oni nastave visoko obrazovanje. Mislim da će u opštem obrazovnom delu biti osakaćeni. Ako sa druge strane ne budu zaposleni u nekoj kompaniji, to može da nas dovede do zaključka da možda nisu zadovoljili poslodavca, jer nisu adekvatno savladali. Ako je to tako, teško da će, ja sam preduzetnik, ja radim privatno, ti moći adekvatno da obavljaju tu svoju delatnost.
Najveći problem koji sam imao u čitanju ovoga jeste ona priča o instruktorima i onim ogromnim ovlašćenjima koja su data Privrednoj komori, od licenciranja, obučavanja. U ostalom, jutros je na poslaničku grupu Dveri stiglo mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde jedno 15, 16 članova zakona, koje predlažete, oni savetuju da ih ispravite, jer ima mogućnosti za neke greške u tom pogledu.
Recite mi samo jednu stvar. Ona priča o finansiranju, kaže se da će sve da finansiraju poslodavci, pa pitam – gde je tu onda interes poslodavca? Oni koji treba da plate minimalnu platu i topli obrok i put ne dobijaju ništa od države ili će dobiti nešto od države, ovde se to u zakonu ne vidi.
Što se tiče onoga što ste juče rekli o tome da su pojedine države, poput Nemačke, Švajcarske, već davale novčane donacije, meni se tu nije svidela jedna stvar, kada sam video da tzv. GIZ, da ne čitam skraćenicu koju je dao verovatno, šest miliona, vrši podršku za pet zanimanja – industrijskog mehaničara, bravara, zavarivača, električara, mehaničara motornih vozila i modnog krojača. Složićemo se da su sva ta zanimanja potrebna Nemačkoj. Trebaju ona i Srbiji, i tu je sada drugi strah. Kada su oni uvodili dualno obrazovanje 60-ih godina, oni su to uradili sebe radi. Da li danas mi radimo, jer su to njihove potrebe? Masa mojih poznanika koji su iz ovih struka su upravo otišli u Nemačku to da rade.
Nažalost, zbog vremena koje nemam, ne mogu dalje da pričam, imao sam dosta pitanja. Pokušali smo da amandmanima neke stvari popravimo, diskutovaćemo i kroz amandmane, a želja bi nam bila da zaista ovo bude primenjivo i da zaživi, jer mislim da to državi Srbiji treba. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Oko komora, čini mi se da je tu najveći izvor moguće korupcije, jer oni određuju preduzetnike, odnosno preduzeća u kojima će se obavljati praksa, oni šalju instruktore, oni daju licencu i oni imaju mnogo ovlašćenja. Naš je predlog da Ministarstvo tu bude više uključeno.

U vezi poljoprivredne škole, ministre, malopre smo spomenuli Poljoprivrednu školu u Kraljevu, znate li da će deo zemlje da bude dat stranom investitoru na kome se nalaze oni delovi koji se koriste za praktičan rad? Hvala.

Hvala. Gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dakle, zakon o izmeni Zakona o informacionoj bezbednosti, koji ima promenu u tri člana, i koji je donet pre nekih godinu dana i smisao tog zakona da telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti se izdvoji iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, u obrazloženju zakona shvatili smo da je to usklađivanje sa propisima EU, o čemu postoji izjava na kraju tog zakona. To meni nije ništa sporno, bez obzira šta mislim o EU, međutim, meni ovde nije jasna jedna stvar i voleo bih da mi gospodin ministar sa svojim saradnicima ovo pojasni.

Naime, kako je Centar za bezbednost IKT sistema, postao u skraćenici CERT? Zašto to pitam? Ja sam vrlo brižljivo proučavao i odakle mogu da nađem šta znači CERT, i našao sam da je CERT jedan apsolutni NATO termin, da je to computer merges rispornistin. I, sada ja postavljam pitanje - da li mi ovde govorimo o evropskim integracijama, ili o evroatlantskim integracijama, što je suprotno sa javno proklamovanim stavom Republike Srbije, da smo vojno neutralni.

Zašto će nama NATO termin, jer, kažem, ne vidim kako je mogao Centar za bezbednosti IKT sistema, po kojoj varijanti skraćivanja je on mogao da postane CERT? Voleo bih da mi to neko objasni. Inače, zakon kao zakon, je apsolutno potreban, jer informaciona bezbednost je nešto što je vrlo bitno.

Nadam se da ču ću dobiti objašnjenje, pa da ne bi morao po drugom, i zato je briše se, jer smatramo da je ovo nepotrebno i mislimo da je moglo da ostane kao što je bilo. Hvala.