Dakle, ovo je četvrta Vlada u kojoj će na ovaj ili onaj način učestvovati gospodin predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Bio je p.p.v, pa je bio premijer, pa opet premijer, sada je predsednik.

Zašto to kažem? Kažem što mi nije jasno zašto u Predlogu ovog zakona sada odjednom imamo dva ministarstva, odjednom se pokušava objasniti da je to mnogo dobro, da je to neophodno, a prethodna tri puta to ili nismo znali ili nismo videli. Zato ja ova dva ministarstva zovem ministarstvom dugova. Prvo ministarstvo, ne treba biti mnogo pametan, videćemo ko će dobiti to ministarstvo, koja politička opcija, duguje se koalicionom partneru, a drugo ministarstvo se duguje EU.

Ne tako davno, 2012. godine kada je SNS bila nova na političkoj sceni, na mnogim televizijskim nastupima imao sam prilike da sedim i da diskutujem u emisijama sa predstavnicima SNS. Tada smo pričali isto i o ministarstvu za porodicu i o ministarstvu za Kosovo i Metohiju i o EU i o LGBT populaciji. Od tada se nešto promenilo.

Znate, Vuk Mićunović Hamzi od Nikšića kaže – ja se rva i tada i sada, i Bogu hvala nisam prodao dušu u tuđina. Razmislite zašto sada ovo radite, zašto ove predloge koji su dobri… Ministarstvo za ekologiju je neophodno, ovo drugo nam ne treba. Čuli smo od tri visokopozicionirana predstavnika SNS da su rekli da ne znaju kada će, ako će i da li će, tim redom, Srbija ući u EU. Ne bih spominjao imena da ne bih povlačio replike.

Dakle, ovo nam nije ni potrebno. Razmislimo zašto neki drugi predlozi koji su nam možda u ovom momentu mnogo potrebniji ne mogu da nađu nikakav prolaz ka nama i ka vašim razmišljanjima. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Cenjeni gospodine ministre, imao sam dosta toga da pričam i malo pre, ali pošto su oba zakona prilično slična i bave se istom temom, hteo sam da diskusiju objedinim.

Bez obzira što treba da se radi na elektromreži Srbije, to je druga faza izrade Transbalkanskog koridora i što je to nešto dobro za zemlju Srbiju, ja lično i Poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri će glasati protiv ovoga. Zašto ćemo glasati protiv? Ovde u ovim papirima koje smo dobili imamo dosta stvari koje znamo, ali čini mi se da ima i više stvari koje ne znamo.

Znamo da je cena celog programa 29.600.000 evra. Znamo da je 6.468.000 evra donacija. Znamo da zajam iznosi 15.000.000 evra, a da su ostalo sopstvena sredstva koja treba da obezbedi „Elektromreža Srbije“.

Molim gospodina ministra da me sluša, jer ja sam vas zaista slušao svih ovih dana.

Šta još znamo? Znamo da je provizija za organizovanje posla 0,75% i matematički to iznosi 112.500 evra. Znamo da je fiksna kamata 0,8% godišnje i kada se to obračuna, imajući u vidu grejs period od tri godine i otplatu od 2020. do 2029. godine na godišnjem nivou, da to ukupno, zajedno sa ovim garancijama, odnosno provizijom za organizovanje posla preko sume od 15.000.000, iznosi još 938.831,65 evra. Ali, šta mi ovde ne znamo? Mi ne znamo koliko zaista koštaju radovi na toj drugoj deonici, drugoj trasi Transbalkanskog koridora i ne znamo koliko su usluge, konsultativni i drugi troškovi, kako to piše, a ne znamo jer ni ovde nismo dobili sporazum koji smo trebali da dobijemo.

Iskustva iz sporazuma koji su do sada bili verifikovani u ovoj Skupštini i koje sam proučavao i o kojima sam govorio, govori da oni koji nastupaju kao oni koji daju zajam, vrlo često nameću i svoje firme da izvode one delove poslova koji su lakši, a ekonomski isplativiji, tako da mi ne znamo koliko će ovde srpske firme raditi, da li će raditi teže delove posla, a manje ekonomski isplative i da li će na taj način zajmodavac, u ovom slučaju Nemačka banka, imati pored ovoga što će imati kao kamatu, što će imati kao proviziju za obezbeđivanje kredita, imati i dodatnih zarada.

Juče ste, gospodine ministre, rekli da nismo srećni zbog ovog zajma i to je nešto gde se ja i vi slažemo. Eto, ni ja nisam srećan zbog zajma, ali ste takođe rekli i uveravali nas da i EPS i EMS domaćinski posluju. To je nešto gde se ja i vi nikada ne možemo složiti, a ja ću vam posle objasniti zašto se ne možemo složiti.

S obzirom da je novac za drugi deo balkanskog koridora, koji će se raditi od Kraljeva do Kragujevca i gde treba da promenimo napon u mreži sa 220 na 400 kilovolti, mene interesuje da li će u tome učestvovati i ikakvu korist imati neke firme koje su vezane za grad Kraljevo? Naravno, možda i hoće, ja to nisam mogao da vidim, jer ponavljam, sporazum nemamo.

Zašto se ja i vi nikada nećemo složiti da je to domaćinsko poslovanje? Vi ste ministar energetike i vi bi trebali neke stvari da znate koje, ja ne sumnjam da ne znate, jer milim da ste dobronamerni, a koje ću vam sada ja reći. To što vi zovete domaćinsko poslovanje u gradu Kraljevu izgleda na sledeći način predstavljeno.

Da li znate da je bio raspisan tender za novu godinu za nabavku pozlaćenih šoljica i kišobrana od crvene krep svile, koji će se platiti iz sredstava Elektrodistribucije. Ovo jeste elektromreža i ja znam kada su odvojeni, ali znam i da će distribuciju struje potom vršiti Elektrodistribucija koja je deo EPS. Da li znate da to preduzeće nema više stolica da primi koliko ste kadrova SNS i SPS zaposlili?

Da li znate da je šef odborničke grupe, javno na televiziji, o čemu postoji i snimak, u prošlom sazivu Skupštine priznao da se zaposlio u EPS-u preko SNS?

Da li znate da je bivša narodna poslanica SPS svoga supruga zaposlila u EPS, jer je direktor EPS-a svoju suprugu zaposlio u direkciju gde gazduje SPS?

Da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine ministre, želim da čujem odgovor? Da li je domaćinsko poslovanje ako račun koji ja primam u mojoj stomatološkoj ordinaciji, gde imam 600 dinara potrošene struje iznosi tri hiljade dinara mesečno? Gde se dede 2.400 dinara? Da li su to pare koje idu EMS-u? Ja nisam mogao da nađem podatak koji sam našao za EPS koliko sredstava trenutno ima EPS. Za EMS taj podatak nemam, ali nemam utisak da je ovo domaćinsko poslovanje.

Na kraju, ja ću vas moliti, nemojte kada radimo, a vezano za prošli zakon, otpepeljavanje, da uništimo sav pepeo. Branimir DŽoni Štulić kaže – svuda svako malo neko se pospe pepelom po glavi. Ostavite nam malo pepela, trebaće nekima. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslanička grupa Srpskog pokreta „Dveri“ predložila je da se ovaj član obriše kroz amandman. O čemu se u stvari tu radi?

Radi se o tome da, ako je trajanje radnog veka ograničeno brojem godina na 65 godina, i to je ograničeno za sudije, zašto bi predsednik suda, koji bi trebao da se bira iz reda sudije, bio privilegovan da njemu radni vek traje do teoretski 68 godina i, ne znam, 11 meseci, i to pod pretpostavkom da ga na tu funkciju izaberu neposredno pre redovnog penzionisanja.

O čemu se u stvari ovde radi? Po meni je bilo logično, ako smo hteli to da menjamo, da smo što se mandata predsednika suda tiče, mogli da kažemo da na tu funkciju predsednik suda ne može da bude biran ako je stariji od 61 godine i da rešimo ovaj problem koji je nastao, jer se ovde vrši jedan vid diskriminacije. Zašto nekome dozvoliti da bude duže na radnom mestu u odnosu na nekog, a iz iste su branše i bavili su se istim poslom i onda to sve biva u sklopu, zato smo mi ovaj amandman i podneli, one diskusije koje sam imao pre neki dan. Radi se o jednom, manje ili više mekom ili grubom, pritisku na predsednike suda i ja ne mogu da se otmem utisku da nije moglo bar, ako se išlo na ovaj predlog, da nam se da informacija, podatak, koliki je to broj sudija, odnosno predsednika sudova koji mogu da budu zahvaćeni, uslovno rečeno, ovom promenom zakona? Da li je to veliki broj sudija ili je mali broj sudija? Ako je mali broj sudija, onda možemo da dođemo do zaključka da se to pravi posebno prema nekom licu.

Ovo obraćanje ću, po ovom amandmanu, a naravno vidim da on neće biti usvojen, završiti onim što je rekao Konfučije. Malopre smo mi pričali o tim utiscima i uticajima - dašak mirisa prijanja za ruku što daruje ružu. Vi darujete još četiri godine rada pojedinom licu i dašak mirisa ruže ostaće na njegovim rukama. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iskoristiću ono malo vremena što je preostalo od poslaničke grupe da kažem nešto o amandmanu i ova priča će biti potpuno nastavak one priče kada sam govorio o amandmanu na član 2.

Dakle, ako je neko, pretpostavimo, sa 63 godine izabran za predsednika suda po starom zakonu, mogao je do bude predsednik do 68 godina, pa onda kada bude navršavao 68 godina imaće po Predlogu zakona pravo na još jedan mandat, on će moći da bude sudija do 72 godine, koliko sam to dobro razumeo.

Dakle, to je zaista diskriminacija spram onih koji će morati da idu u penziju. Ako sam do pre nekoliko sati imao sumnji, a pazite, sada uopšte neću da ulazim o kojim se ljudima radi i ne sumnjam u njihovu ni stručnost, ni u njihove moralne karakteristike, ali ako sam imao sumnju da ovo nije namenski pravljeno za nekog, sada dakle nemam ni gram sumnje, samo se čudim zašto onda, ako je to za određeno lice rađeno, nama koji nismo bili u vlasti, nama koji nismo pravili ni prošle zakone, ni ove zakona, nama koji se nismo bavili ni politikom u to doba niste olakšali, a imam jedan vrlo praktičan način kako ste to mogli da nam rešite i da zaista ovu diskusiju, koja ide nekim potpuno, po meni, čudnim tokom, mogli da prekinete.

Vi ste u Predlog zakona trebali da stavite i sliku kandidata i da predložite da lice koje će da bude birano za tu funkciju treba nedvosmisleno da podseća na lice sa slike koje je dato u zakonu, jer ovo dakle zaista nema smisla. Ili nam kažite o kome se radi i objasnite to kao stručne kvalitete te osobe ili, ovako, zaista ostajem bez nekog pozitivnog teksta. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospođice ministarka sa saradnicima, teško je u nekih sedam osam minuta koliko vremena ima da se priča o ovolikom broju tačaka, tako da, moraću svoju diskusiju ograničim na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, i da kroz nekoliko rečenica, možda, neke nelogičnosti koje su spominjane u izboru tužilaca spomenem.

Prema već spominjanoj reprezentativnoj anketi, a anonimnoj, Društva sudija, 44% sudija od 1585 anketiranih sudija od ukupnog broja od nekih 2800 sudija koliko ima u zemlji Srbiji, su dali svoje odgovore da rade u uslovima pritiska, a od tolikog broja sudija 43 je dalo odgovor da je taj pritisak sistemskog karaktera. Dalje su dodali, da se uticaj političara na sudije vrši posredno preko pojedinih sudija koji su ili članovi Visokog saveta sudstva, ili predsednici sudova. Sada mi dobijamo predlog zakona u kome treba da promenimo samo dve tačke, što je u stvari bitno.

Potpuno podržavam cenjenog kolegu Martinovića, kom je juče neko osporavao pravo da on bude predlagač. Naravno da narodni poslanik može da bude i treba da bude predlagač promene, tim pre ako je šef najbrojnije poslaničke grupe, ali u toj stvari meni nešto nije jasno.

Dve hiljade trinaeste godine promenjen je član 72. tadašnjeg ustava Zakona o sudijama u stavu 1. gde je rečeno da se mandat postavlja da traje pet godina. Do tog dana mandat je bio isto četiri godine, kao što se sada predlaže.

I šta sada tu meni nije jasno? Da li smo onda pogrešili ili smo onda bili u pravu? Da li danas grešimo, da li smo danas u pravu? Zašto to pitam? Pitam zato što onaj ko je gledao spisak govornika, video je da pored mog imena stoji neopredeljen. Nisam čovek koji je iz pravne struke i mene vlast treba da ubedi da to što predlaže, jeste nešto dobro za šta ću da glasam. Do duše, pre nekih sat vremena, ministarka je onako provukla negde da je to tada možda bila greška njenog prethodnika, gospodina Selakovića, ali niko nije rekao jasno, a ja vas molim da zbog nas kojima nije jasno, kažete šta je sada to u pravu.

Ovako, ja sam obavljao konsultacije sa profesorima pravnog fakulteta različitih univerziteta u Srbiji koji su mi davali neke druge podatke. Davali su mi podatke koje smo već čuli, da se zbog ovoga ide da bi se nekim predsednicima sudova produžili mandati, da bi neki dobili drugi mandat, da bi ostali na funkciji na kojoj jesu.

Da li se na ovaj način krši član 149. Ustava u kome kaže da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavistan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. On se ne krši vidljivo, ali šta mi imamo? Imamo situaciju da predsednike sudova predstavlja VSS. Kako se taj savet formira? Ministar pravde izabran od strane Vlade, predstavnik vlasti, predstavnik skupštinskog odbora takođe izabran od strane vlasti, predsednik Kasacionog suda, takođe izabran od strane vlasti i osam kandidata koje određuje skupštinska većina.

Da li neko može da mi objasni da tih 11 članova VSS koji će na taj način biti izabrani prvenstveno od vladajuće većina, što im ne sporim pravo, izbori su pokazali, oni su dobili više i najviše, da li ti osećaju izvestan vid zahvalnosti za svoj izbor, pa to bude nešto što će da prouzrokuje da mnogi sudski postupci do dana današnjeg ne budu rešeni, mnoge afere ne budu razrešene i mnoga pitanja i ljaganja i zaobilje časnih i poštenih ljudi koji rade u tom pozivu bude moguće?

Apsolutno podržavam još jednom što je predsednik poslaničke grupe najbrojnije stranke pokrenuo takav zahtev. Evo, ja ga molim pošto je on u moći da promeni i Zakon o VSS, odnosno o izboru kandidata, da to bude malo drugačije da nama koji smo pripadnici opozicije, a koji zaista ne želimo da učestvujemo u ovim svađama i prepucavanjima i ubacivanjima u dnevni red onoga što zaista nema nikakve veze sa dnevnim redom, a hoćemo da budemo uslovno rečeno konstruktivni, olakšate situaciju

Ovako mi ostaje objašnjenje da treba da se napravi razlika između dužine trajanja mandata predsednika Kasacionog suda sa predsednicima sudova koje meni potpuno nije pitko. To rešenje i to objašnjenje mene ne može nikako da zadovolji. Čini mi se da je pre bila želja da se jedna tanka nit, koja je možda ostavljala neki veći stepen nezavisnosti sudstva, a koja se ogledala u tome da mandat ne bude isti kao mandat narodnih poslanika, promeni. Ovako četiri godine je jedna većina, možemo da promenimo, produžićemo još četiri godine, ako ne daj bože mi ne budemo na vlasti imaćemo svoju produženu ruku. Ovo su moje slobodne percepcije, jer mi niko nije dao jasno objašnjenje da li nije valjalo onda ili ne valja sada, a ja sam to objašnjenje želeo da čujem. Dakle, ostaće nam još četiri godine i mi ćemo imati mogućnost da na taj način jednim mekim, ili manje mekim, više grubim pritiskom regulišemo neka stanja koja se dešavaju.

Još samo par rečenica o izboru tužilaca. Čuo sam malopre nešto što mene kao čoveka poražava. Ne znam, gospođo ministarka, kako vi smatrate da ja kao osoba koja ne poznajem te ljude koji treba da budu izabrani za te visoke i odgovorne funkcije našeg društva, kako ja mogu da glasam za njih ako nemam njihovu potpunu biografiju? Reći ćete mi da ima na sajtu. Možda su ljudi dovoljno neuki ili nisu dovoljno učeni da se sajtovima bave. Mislim da je dužnost da se to nama dostavi. Ali, više od svega toga me je zabolela jedna činjenica kada ste nam rekli i vi, a i jedna koleginica iz SNS-a, a po njenom razumevanju stvari ostajem u ubeđenju da je čak osoba iz pravne struke koja je dala jednu užasnu poruku studentima, gde je do slovce rekla da prosek studiranja i dužina studiranja nije važna. Pa šta nam je važno? Da studiraju po 15 godina sa prosekom šest i po? Da ti ljudi budu nosioci odgovornih funkcija? Da li je to ono čemu mi težimo? Da li je to ono što može da pokrene ovu zemlju?

Ja sam uvek voleo da kažem i da istaknem da sam bio student generacije, da sam prvi i najbolji završio. To je valjda dobro, a ne kako kaže koleginica - nije to važno, bitno je iskustvo. Nikada ne bih mogao da popravim zub da teoretski nisam znao šta treba da radim. Nemojmo da mešamo lončiće i da nešto što svakako nije dobro pokušavamo da predstavimo da je dobro, jer ta mi je njena odbrana izgledala, malopre je cenjeni kolega Martinović citirao velikog NJegoša, pa da ja dopunim citatom, izgledalo mi je - Janko brani Vladislava mrtva, što ga brani kad ga ne odbrani. Branim da je nešto dobro, a to dobro nije. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, evo jedne sednice gde pričamo o dve tačke dnevnog reda, koje po prvi put imaju smisla i logiku da budu u objedinjenoj raspravi. Do sada smo svašta imali u objedinjenoj raspravi, ali ovo su dve teme koje su vezane za medicinu i sa te strane, podržavam taj korak koji je načinila SNS da objedini ono što je objedinjivo u jednu temu.

Druga stvar, kako volim da kažem, mesto gde počinje struka jeste ono mesto gde prestaje politika i koliko sam, slušajući izlaganja svojih kolega mogao da čujem svi se više manje slažemo sa ovim zakonom i prvim i drugim. Ubeđen sam da će u danu za glasanje možda i svi narodni poslanici koji budu prisustvovali, a za srpski pokret Dveri mogu da kažem sa sigurnošću da će podržati oba zakona.

No, da nije sve ovako lepo, potrudio se juče, gospodin državni sekretar, a i danas gospodin ministar u nekoliko navrata obrazlažući ono što je meni apsolutno prihvatljivo i političkoj opciji kojoj pripadam…

Hvala gospodine predsedavajući.
Zaista se trudim da uvek kolege u izlaganjima slušam i nisam u grupi onih koji dobacuju sa mesta, tako sam zahvalan kolegama koji mene slušaju. To su neke stvari koje valjda čovek kada je mlad stekne u kući.
Dakle, potrudili ste se gospodine ministre i vi danas, juče gospodin državni sekretar da u jednu temu koja mi je apsolutno prihvatljiva i za koju kažem da ću ja i pokret kome pripada glasati, ubacujete nešto što je meni neprihvatljivo. Ne mora da bude lično meni, nego verujte da u Srbiji ima građana koji vrlo loše reaguju kada se nešto radi po direktivi EU.
Ovaj zakon, i jedan i drugi trebaju građanima Srbije. Nemojmo da ono što treba nama, bude nama po direktivi. Potpuno je nepotrebno i to ste par puta istakli i juče gospodin Vicko isto par puta, ja sam i rekao posle tog sastanka, pošto imam sreću ili nesreću, u ovom slučaju je sreća u odnosu na kolege druge koje nisu mogle da slušaju dodatno objašnjenja na Odboru za zdravlje i porodicu, rekao sam u neformalnom razgovoru, dakle ne mislim da je to na mestu. Naravno, vaše pravo je da kažete, naše pravo je da zamerimo što ste to rekli i mislim da na tome ova naša diskusija treba da ostane.
Da se vratim, da progovorim koju i o zakonima. Pošto sam čovek iz struke, ali ne mislim da sve znam, ovo su zakoni koji su apsolutno visoko naučno stručni. Tako da sam onda kao osoba koja je odgovorna, koja je imala dovoljno vremena i neko je to od kolega spomenuo da je zakon ušao u proceduru krajem decembra meseca, tako da smo imali vremena da se pozabavimo sa zakonima, potražio sam pomoć od ljudi koji su od mene stručniji i konsultovao kolege iz Grada Kraljeva o tim pitanjima.
Što se tiče zakona o transfuzijskoj medicini, ja sam juče gospođi Nadi rekao da sam obavljao razgovore sa transfuziolozima zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu i oni su rekli nešto što me je učinilo radosnim, da su i toku izrade ovog zakona imali blisku saradnju sa gospođom Nadom koja je iz Uprave za biomedicinu. Mislim da to treba da bude primer rada za ubuduće, da se konsultuju ljudi od struke da bi doneli nešto što je pitanje struke. Tako da srpski pokret Dveri nije čak podnosio ni jedan amandman. Pravno se i zakonski reguliše jedna oblast koja treba da se reguliše, koja nosi niz ozbiljnih pitanja i sve ono što sam čuo i juče i danas u izlaganju gospodina ministra i u izlaganju kolega je nešto što apsolutno mogu da podržim.
Malo ću se više pozabaviti zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, jer je to tema koja je i narodu i meni kao čoveku iz struke, ali prvenstveno kao čoveku iz naroda mnogo bliža.
Potpuno se slažem sa gospodinom ministrom i onim delom vašeg izlaganja koji ste, eto, moram da kažem kolegama iz SNS-a, koji ste pročitali. Evo, vidite, nije sramota kada i ministar čita. Ne sumnjam da je on to znao da nam kaže, sigurno da je znao, ali je hteo u kraćem vremenskom intervalu da nam kaže nešto više, vremenom ograničen. Često se zamera, gospodine ministre, ako neko iz opozicije nešto pročita, to mu je napisano. Ne znam na kom mestu. Ja znam da ste vi to rekli, svako objašnjenje je bilo usmeno i zahvalan sam vam.
Posebno se slažem sa onim delom koji govori da ovo nije jedino pitanje i jedina stvar koju možemo da uradimo, a da jedno od ključnih pitanja užasnog demografskog stanja u Srbiji rešimo. To ste kao jedan poseban akcenat u vašem izlaganju rekli. Tako da, ovo jeste jedna mala kap koju moramo da uradimo, ali i hiljade drugih stvari da uradimo, na tome treba da radimo i o tome će pričati kolege koji će posle mene da govore.
Što se tiče pitanja surogat majke, mi apsolutno u srpskom pokretu „Dveri“ podržavamo zakonsko rešenje koje je kao takvo podneto i predloženo. Dakle, to pitanje surogat majke, tu se ne slažem sa mnogim kolegama koji imaju drugačije stavove. Naravno, svako ima pravo da iznese svoj stav i da ga brani. Mi mislimo da je predloženo zakonsko rešenje dobro i mislimo da ono što se predlaže u građanskom zakoniku, koji ste opet nakon toga spomenuli, ja sam shvatio da ste ga spomenuli ne u smislu da bi ga promovisali, nego da ga predstavite onima koji imaju drugačije mišljenje od mog i onog koje je u zakonu predloženo kao mogućnost da svoje mišljenje probaju da iskažu i na neki način artikulišu.
Šta većinu običnih ljudi interesuje kada je u pitanju Zakon o biomedicinsko potpomognutoj oplodnji? Interesuje ih kako savremena medicinska dostignuća mogu njima da pomognu da ostvare ono što, nažalost, prirodno ne mogu. Zato je na prvom mestu, po meni, pitanje odgovornosti i ustanova i pojedinaca koji će te procese sprovoditi. Zato sam i ubeđen da ste vi kao podnosilac zakona i ljudi koji su radili na izradi tog zakona i najveći deo zakona tome posvetili i to je apsolutno sa moje strane i stanovišta srpskog pokreta „Dveri“ pozitivno i nešto kako i treba da se radi.
S obzirom da biomedicina strahovito brzo napreduje, da svi ti tehnološki procesi koji će moći da se upotrebe u smislu potpomognutog proširenja porodice strašno brzo napreduju, čini mi se da je možda u jednom momentu, zato ćete i naći tamo, doći će ka Vladi Republike Srbije, a i ka odboru i ka ovoj Skupštini neki amandmani koje smo mi pisali, koji su čisto tehničke prirode. Dakle, zakon je po našem mišljenju vrlo dobar, ali amandmani su neke stvari hteli da poprave. Moramo standarde apsolutno jasno da propišemo.
Ono što ste rekli da više neće morati da se obnavlja, ja ću nazvati licenca, što je apsolutno pozitivno da bi se sačuvala i finansijska sredstva, to je dobro, ali da će kontrole biti češće po standardima koje ćete vi propisati, standardi apsolutno da budu propisani, ali da mere kaznene politike koje ste tamo predvideli, a koje su različite, normalno, po važećim zakonima za privatne preduzetnike ili šta ja znam, za ustanove, čini mi se da je u jednom momentu mogao da bude ostavljen rok da se neke greške koje mogu da se isprave, a standardi možda nisu, malo koriguju. Uostalom, to će biti tema kada bude o amandmanima.
Treće pitanje, ne manje važno, jeste pitanje zloupotreba koje se mogu dešavati, a koje možda mi iz ove perspektive još ne možemo da vidimo jer zakon još nije zaživeo, a koje će nam vreme koje pred nama bude, u kome zakon bude funkcionisao, pokazivati. Čini mi se da je i tu uloženo dosta truda da se sve eventualne zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru. U tom smislu doživljavam i ono što smo pričali u surogat majkama.
Ono što ne samo vi kao Ministarstvo za zdravlje i ne samo vaši saradnici u Ministarstvu i Uprava za biomedicinu mora da radi u budućem periodu, nego što ćemo morati i mi kao građani i oni koji su u Skupštini, jeste da u narednom periodu otvore malo više oči i da pratimo sprovođenje svega ovoga. Jer, ako ovo, što je apsolutno dobro, ostane samo neko slovo na papiru, neće nam valjati ni trud koji ste i vi uložili, a da kažem neskromno i mi koji smo se potrudili da možda kroz neke diskusije više o ovome saznamo. Neće nam biti dovoljno, jer oni ljudi kojima ovakav zakon treba da pomogne, kažem, neće biti zadovoljni.
Samo je jedan mali korak ovaj, a uvek da bi čovek napravio hiljade koraka mora da napravi prvi, da nešto što se zove užasna demografska slika u Srbiji, nešto što se zove mogućnost da nas u određenom vremenskom periodu nema popravimo. Svi oni razlozi koje ste rekli, i ostvarivanje nekih profesionalnih ambicija, i odluke da se rađanje obavlja u poznim godinama, i odluke porodica koje, Bogu hvala, mogu da imaju dete, a da ostanu na malom broju dece, sve su to faktori o kojima trebamo kao ozbiljna država da razmišljamo. Čini mi se da donošenje ovakvog zakona koji, ponavljam, jeste u interesu Srbije, a ne po direktivi EU, jeste prvi ozbiljan korak koji pokazuje ozbiljnost države i nečega gde mogu i različite političke opcije da se slože, jer Bogu hvala, u pitanju je struka, a ne politika. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gospodo ministri, obraćam se gospođi ministarki Brnabić. Dakle, gospođo ministarka, nije sve onako kako govorite. Ja sam na jednoj sednici pre vama pričao o nekim stvarima, ili niste hteli da me čujete ili niste imali volju da me čujete. Dakle, zakon je isti. Promenjen je rok njegovog trajanja. Zato to opoziciji smeta.
Kada kažete da stanje više nije kako ste zatekli, kažem vam, možda ne znate gospođo ministarka, pre 20 dana na sednici u gradu Kraljevu formiran je kabinet gradonačelnika sedam osoba partokratski zaposlenih. Hoćete imena? Hoćete stranke? Nema potrebe. Proverite u Kraljevu, čekam vas.
Još jedna stvar. Kolega je rekao – jedan NALED ministar. Ne, dva NALED ministra. Da li je zato, od onoga što ste nam uzeli pare iz budžeta, sada grad morao da plati i taksu od 250 hiljada NALED-u? Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Inače, po mišljenju Srpskog pokreta Dveri, jedan korektan zakon koji ćemo mi na glasanju verovatno podržati, a ovde smo imali ideju da posle člana 52. dopunimo član 52. sa članom 52a gde ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja je dužno da pre izdavanja dozvole za transport opasnih materijala, izvrši kontrolu trase kretanja radi provere ispravnosti železničke saobraćajnice. Mislili smo prvenstveno na opasne materije koje mogu da se transportuju železničkim saobraćajem i pošto u ostalim članovima zakona nismo videli to dodatno obezbeđenje, želja nam je bila da ovim amandmanom i to predvidimo. Toliko.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, još jedan od male serije amandmana koji predlažu da se sva ova pitanja vezana za eksproprijaciju obrišu i regulišu na način što će se brisati članovi.
U obrazloženju ste dali da je to transparetno, javno. To možda vama izgleda, a mi imamo pravo da nama izgleda da tako nije. Da tako jeste, postavljamo pitanje – zašto se to radi podhitno, jer se zakon donosi po hitnom postupku? Često je u srpskom narodu – ono što je brzo, ponekad je kuso. Možda nismo morali da radimo na taj način podhitnosti, ali bi možda mi shvatili ovo što nam kažete da je transparentno, a za nas nije.
Uvažene kolege ne moraju da se ljute kada mi podnesemo amandman da se neki član zakona obriše, jer ako ne vidimo da možemo da izbelimo zid koji je načinjen od blata i ne znamo da ne možemo da pravimo rezbariju od drveta koje je trulo, moramo da predložimo da se to briše.
Imamo jedan konstruktivan savet. Malopre ste, gospođo ministarka, spominjali ulaganje u aerodrom u Nišu. Da li znate da, kada idete od Beograda ka Nišu, od naplatne rampe „Nais“ nigde nema table za aerodrom Niš? Proverite, stavite. Lično sam imao problema. Moji prijatelji su imali problema. To je konstruktivan savet.
Drugo pitanje, malopre ste opet spomenuli aerodrom Lađevci, plašim se da ono što rekli da će biti za par meseci otvoren neće biti tačno, jer sam drugačija objašnjavanja dobijao od gospodina Ilića na odboru. Neko od vas mi nije pričao identično, ali da ne pokrećemo tu temu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, amandman je na član 27. koji glasi – podnosilac prijave je dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije.
Naš amandman je bio u smislu da se taj rok produži i da sa 15 dana ide na 90 dana. Zašto smo to tako predložili? Nismo imali nameru, kako reče malopre gospođa ministarka u jednom momentu, da potcenjujemo građane Srbije, ali imamo ubeđenja da su to pravno neuki ljudi. Ako oni ne uspeju to da urade u roku od 15 dana, u završnom delu zakona, predviđene su prilično velike novčane kazne. Tako da, ne mogu da ostanem u ubeđenju da ne postoji mogućnost da se daju novci.
S druge strane, ukoliko zgrada ima običnog, da nazovem, upravnika, onog koga su izabrali stanari te stambene jedinice, šta ćemo ako taj čovek ne zna da treba da prijavi u roku od 15 dana, pa ne prijavi, pa bude kažnjen? Dakle, otići će novac tu, nateraćemo posredno građane da biraju profesionalne upravnike, tu ćemo im uzeti novac, jer će biti profesionalni upravnici. Malo smo uzeli novaca od plata i penzija, i kako bih ja rekao – malo kazna, malo upravnik, malo plate i penzije, svako nešto, ne ostade ništa. Od čega će građani živeti? To će biti tema drugog poglavlja. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, slušali smo različite priče, različite diskusije. Moja diskusija će biti malo drugačija. Ja bih vama postavio par pitanja koja sam postavio i na odboru, za koja nisam dobio odgovore, a ti odgovori građane grada Kraljeva interesuju.
Pretpostavimo soliter sa 50 stanova, pretpostavimo soliter koji nema skupštinu stanara, pretpostavimo soliter koji neće biti u stanju da izabere svog upravnika. Po Predlogu zakona, njega će, kao prinudnog, morati da postavi gradska uprava.
Gradska uprava će biti ta koja će mu odrediti visinu ličnog dohotka i sasvim je izvesno da će taj lični dohodak koji će on morati da primi da obezbedi skupština stanara, odnosno stanari te zgrade. Recite mi na koji način mislite da obezbedite sredstva od ljudi koji za to nemaju novac? Malopre ste rekli da velike investicije, tipa sređivanja i poboljšanja energetske efikasnosti će da budu fondovi u Gradskoj upravi koji će da budu predviđeni za takve slučajeve.
Dakle, ako ste pratili ovo što sam rekao, ja, po nešto više od vas vidim to je sreća dala ili nesreća, ja ovde vidim izvršitelje koji će morati uzimaju novac od ljudi penzionera starijih u zgradama koji za to neće imati novčana sredstva. Reći ćete mi molim vas da li sam u pravu ili sam u krivu?
Moram samo još jednom rečenicom da prokomentarišem aerodrom „Morava“ u Lađevcima. Malopre ste gospođo ministarka pričali o razlikama između vas i Demokratske stranke. Evo jedne stvari koja je apsolutno identična, aerodrom u Lađevcu otvaramo je gospodin Boris Tadić, a aerodrom u Lađevcu ste otvarali i vi. Ja vas pitam kada će aerodrom početi da radi? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Slušajući današnje diskusije, čuo sam da je vrh piramide srpskog sudstva Ustavni sud. Čuo sam i objašnjenje da sudije koje se biraju za sudije Ustavnog suda moraju da budu istaknuti pravnici, a da je jedan od ključnih faktora ko ih u tome determiniše dostojnost. Zato ću da prokomentarišem predloge predsednika države, gospodina Tomislava Nikolića i njegovih kandidata koje on kandiduje za sudije u Ustavnom sudu. Od osam kandidata koje je predsednik kandidovao, dva kandidata imaju indirektne ili direktne veze sa najvećom aferom u srpskom pravosudnom sistemu, čuvenom aferom „Indeks“.
Neću da komentarišem stručne karakteristike kandidata, jer nisam pravnik, a video sam biografije i nemam razloga da u njih sumnjam, ali ove veze koje ću sada da vam pričam dovešće u pitanje ovo što sam malopre čuo kao dostojnost. Bez obzira što ne volim da govorim o imenima ljudi kada diskutujem, nemoguće je da ja sada ne spomenem imana ljudi o kojima hoću da diskutuje.
Dakle, redi se o gospodinu Jovanu Ćiriću i gospođi Snežani Marković. Gospodin Jovan Ćirić je direktor Instituta za uporedno pravo, gde je u zvanje naučnog saradnika izabrana drugooptužena u aferi „Indeks“, gospođa Dragana Petrović. Svi ćemo se setiti snimka kada na tom snimku policijski prikriveni islednik gospodin Spasić daje novac koji gospođa Dragana Petrović prima. Tada je po optužnici u aferi „Indeks“ gospođa Petrović primila 7.900 eura, 2.750 nemačkih maraka, automobil BMV, tip 320D i unikatnu zlatnu narukvicu. Šta je i da li je gospodin Ćirić preduzeo da ona tada ne bude primljena na mesto na koje je primljena, a to je za vreme njegovog direktovanja Institutom za uporedno pravo, jeste pitanje na koje bih ja želeo da dobijem odgovor.
Što se drugog kandidata tiče, gospođe Snežane Marković, meni zaista neće smetati ni to što je ona rođaka predsednika Nikolića i što je predsednik predložio svoju rođaku, niti će mi smetati to što joj je suprug drugooptuženi u aferi „Indeks“, jer ona ima stručne kvalitete, ali će mi smetati što na 22. strani optužnice u aferi „Indeks“, dozvolićete mi da citiram, stoji sledeće, a radi se o slučaju prof. Sveta Purića: „Dana 18.04.2005. godine, u indeks studentkinje Natalije Sekulić iz Beograda upisao je prelaznu ocenu bez polaganja ispita, na taj način što je otac navedene studentkinje svoju ćerku uputio da se pozove na svoju koleginicu Snežanu Marković, koja je navodno obećala pomoć da dobije pozitivnu ocenu od okrivljenog Purića i bez polaganja ispita iz ekonomske politike, pa joj je rekao da na dan polaganja ispita ode kod okrivljenog i da mu kaže po čijoj preporuci dolazi, što je studentkinja i uradila, pa je dana 18.04.2005. godine otišla u kabinet, na šta joj je prof. Purić rekao – daj mi indeks, što je Natalija i učinila, dala mu je svoj indeks broj 04-521, u koji je, dana 18.04, okrivljeni Purić na strani 87. upisao ocenu 6 itd, itd.“
Dakle, ove dve činjenice koje sam izneo i situacija da afera „Indeks“ od tog vremena do današnjeg dana nije razrešena, meni ozbiljno bacaju negativno svetlo na ono o čemu sam slušao malopre od uvaženih kolega. Tako da, ja kao poslanik Srpskog pokreta Dveri ne mogu da ove predloge podržim. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Amandman koji je sličan i u duhu je amandmana koji je takođe predlagala opozicija i ideja je bila da Ministarstvo finansija bude u obavezi da svakog meseca, na svojoj internet prezentaciji objavi mesečno izvršenje budžeta, pre kraja meseca, za prethodni mesec. U obrazloženju smo dobili da se ti izveštaji, dva puta godišnje predaju Vladi, a da onda Vlada treba da izvesti Narodnu skupštinu.
Naša ideja jeste bila, u stvari da obim i sadržaj tih izveštaja odredi, sam gospodin ministar, koji je u svom izveštaju, kada je pričao o formiranju budžeta, navodio da se radilo danonoćno, da je imao veliki tim, smatramo da ako bi on sam odredio taj obim izveštaja to ne bi bilo sporno, a to bi se inače uklapalo u onu priču, koja je vrlo često, ovih dana, spominjana, da mi već godinama ne dobijamo ni neki završni račun na kraju godine. U koliko bi se to radilo na mesečnom nivou, nikakav problem ne bi bilo to objediniti, da taj izveštaj dobijemo na kraju godine. Time bi u stvari omogućili da taj izveštaj bude lakše i donet.
Inače, da li je transparentno ili je prozirno, ili je providno. To je nešto što se zvanično proklamuje od SNS i to je možda jedno od retkih mesta gde se Srpski pokret Dveri, slaže sa SNS. Dajte, stvarno to da vidimo, jer svi mi, građani Republike Srbije i mi narodni poslanici, kao njihovi predstavnici, punimo budžet i smatram da je sasvim logično da budemo, koliko toliko, upućeni na način kako se taj budžet izvršava. Ukoliko ne znamo, angažovaćemo one koji znaju, da nam to bolje objasne. Hvala vam veliko.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da ste povredili Poslovnik, član 104. Nije mi baš najjasnije na osnovu čega je uvaženi kolega Orlić malopre dobio pravo na repliku. Složiću se da je koleginica možda prekršila Poslovnik. Mislim da ste, kolega Orliću, po tome trebali da… Izvinjavam se, ali nije mi jasno, tako da ne bi ulazili u ovu priču da presečemo, da idemo. Neću tražiti izjašnjavanje po povredi Poslovnika, hajde da radimo dalje.