Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da ste ovom prilikom povredili član 104.
(Aleksandar Martinović, s mesta: To je već bilo sto puta.)
Bilo jeste sto puta, kolege iz poslaničke grupe…

Ne, nije bila po ovom amandmanu uopšte…(isključen mikrofon)

Hvala predsedavajuća.
Amandman koji ću da objasnim za one koji nisu možda pročitali o čemu se radi, ima neka tri dela i bio je moj pokušaj da u budžetu nađemo linije koje će omogućiti novčana sredstva za nabavku još jednog gama noža, još četiri magnetne rezonance, odnosno jednog sajder noža, koga i nemamo.
Dakle, radi se o najsavremenijim medicinskim dostignućima koja bi mogla da se upotrebljavaju u zemlji Srbiji sa ciljem poboljšanja i olakšanja zdravlja naših građana, a sa druge strane da i uštede određena finansijska sredstva, jer intervencije koje se rade po ovim pitanjima često nas poprilično koštaju iz budžeta, odnosno iz fondova, a ja ću to pokušati da objasnim.
Dakle, od 2015. godine Klinički centar Srbije ima upotrebu gama noža. Radi se o mogućnosti za sprovođenje tri intervencije bez otvaranja lobanje, uglavnom u neurohirurgiji, dnevno, a ja sam predložio da se omoguće sredstva za nabavku još jednog gama noža, tako da naši korisnici ne bi morali da idu i da ove intervencije plaćaju u Turskoj, po ceni od 7,5 hiljada evra ili u Hrvatskoj po ceni od pet hiljada evra. Za to stručne ljude imamo, imamo mogućnost da na taj način i ljude iz neposrednog okruženja privučemo.
Slična situacija je sa sajder nožem, gde se intervencije sprovode u Turskoj po ceni od 20.000 eura, četiri magnetne rezonance koje predstavljaju usko dijagnostičko grlo u zemlji Srbiji, bi bile namenjene za Novi Sad, Niž, Užice i još jednu u Beogradu, a predložio sam i odakle da ta sredstva povučemo, prvenstveno iz one kancelarije koja usklađuje sisteme sprovođenja programa Evropske unije. Dakle, to jeste politika Srpskog pokreta Dveri, a možemo ih nabaviti od onih potencijalnih investitora koji znaju da često dođu u zemlju Srbiju poput skakavaca i istu da napuste kao skakavci kada zemlju opuste. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ne spadam u onu grupu koja bi da ućutka prethodnika, ali ne vidim da je ovo što je on pričao imalo veze sa dnevnim redom, ali to je već običaj i čudi me da ste vi to dozvolili.
No, da se vratim na amandman. Zašto smo predložili da se amandman obriše? Dva su razloga. Prvo, smatrali smo da je formiranje vrlo nesretno nazvanih udarnih grupa organizaciono pitanje koje zbog toga ne bi trebalo da bude posebno zakonski normirano. O tome da je to nesrećno ime govorio je gospodin Živković. Nas je to podsetilo na možda onaj film o prohibiciji u SAD, pa ono „untouchable“, pa sada smo mi nedodirljivi, mi smo grupe, mi nešto. Ono što je bitno jeste da su te udarne grupe, u obrazloženju koje smo dobili od Ministarstva vidimo da nije organizaciono predviđeno kako će da rade, nego da će se pitanje njihovog rada rešavati u hodu. Dakle, još jedan razlog što nam je išao predlog da se to obriše, jer nam nije jasna njihova funkcija, mada gore piše da bi trebali da usklade rad između različitih organa, pa da se tako na taj način formiraju. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 27. - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Zaista, znam da vi imate mogućnost da i prekinete onog ko izlaže, ali ne verujem da iko u ovoj Skupštini od nas 250 može da ima mogućnost da proceni ko je koliko inteligentan.
Dakle, nama treba možda malo duže da shvatimo koleginicu. Zašto je prekidate, ja možda nisam dovoljno inteligentan…

Član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, uvaženi kolega koji je pre mene govorio možda spada u grupu ljudi koji vide i nebo u vodi, pa samim tim i ribe na grani. Ja ne spadam u tu grupu. Ne bih da diskutujem o svetlosnim godinama koje su do pre par meseci u vašem poslaničkom klubu bile i svemirske. Svoje brade se, gospodine Arsiću, ne stidim. Trudim se da učim, učim vrlo brzo, a vreme će pokazati kakva su mi saznanja i znanja u glavu dospela. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Reklamiram član 107. a koleginica je reklamirala član 106.
Zaista, dostojanstvo Narodne skupštine ne znam čime je govornik pre mene bio isprovociran da priča o političkom ološu koje treba da završi na đubrištu istorije. Ja bih kolegu pitao kada pričamo …

Mislim, evo objasnite mi da vi niste uzeli te kojima se on obraća potpuno, znači je jasno bilo na koju stranu gleda, ja se ne osećam politički ološem. Ne znam samo kolega koliko se ste stranaka promenili?PREDSEDNIK: Opa. Znači, nećemo tako. Vi svi koristite zato što ste potrošili vreme i ulazite u replike. Da kažete još ponešto? A odrasli smo ljudi, pa nemojte stvarno.
(Srđan Nogo,s mesta: Da li imam ja pravo na repliku?)
Nemate pravo, nije vas pomenuo. Eto sad i vi mislite da ste politički ološ. Niste politički ološ, svi ste izabrani od građana Srbije i ni na koga se nije odnosilo u sali i kraj. To je moj stav. Znači, ovde nema političkog ološa ovde su predstavnici građana Srbije. Tačka. Nemojte, zloupotrebljavate Poslovnik, sačuvajte vašu minutažu za kraj i moraću da vam oduzmem dve minute jer se ne javljate po Poslovniku. Sve je jasno.
Radmilo Kostić, poslednji govornik na listi. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dva dana uporno pokušavam da reklamiram Poslovnik po različitim članovima. Sada je prekršen član 106. stav 1. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Diskutovali smo o amandmanu gospodina Konstantinovića i zaista, uvaženi kolega, šef Poslaničke grupe SNS, u dva navrata, u relativno kratkom vremenu, u prvom je svom obraćanju 6,18 minuta govorio, a sada 8,25 minuta o nečemu što nema nikakve veze sa dnevnim redom.
Uz dužno poštovanje političke opcije koja je nekada bila na vlasti, za koju ja pouzdano znam da ima fenomen i anterogradne i retrogradne amnezije, jer se oni ne sećaju ni šta je bilo davno, ni šta je bilo skoro.
Ja vas molim, kolega Martinoviću, nemojte zbog nas koji hoćemo da radimo, da više na to ukazujete. To je svima jasno, i u ovoj sali i van ove sale, hajdemo malo da radimo. To je jedna baš kolegijalna molba, jer gubimo dosta vremena, a dokazali smo to i to svi znamo. Eto. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući. Reklamiram povredu Poslovnika član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Vi ste potpuno, ni krivi ni dužni, ja vam sada reklamiram povredu Poslovnika jer se razlog za repliku gospodina Noga, koji je u ovom trenutku predsednik poslaničke grupe Dveri, desio u momentu kada ste vi menjali predsedničku funkciju sa do tada predsedavajućom gospođom Majom Gojković.
Dakle, gospodin iz DS se krajne uvredljivo obratio poslaničkoj grupi Dveri i zato je osnov bio za repliku. Po istom osnovu dali ste repliku gospodinu Komlenskom, a pošto sam ubeđen da ste vi zaista pravičan čovek, mislim da imate razlog, pogotovo što se to desilo u to vreme, da date i gospodinu Nogu repliku. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice, jedan od najvećih srpskih političara Jovan Ristić je govorio da se od poslanika očekuje zrelo razmišljanje, a ne brzo prosuđivanje.
Spajajući ono što je nespojivo u jednu tačku dnevnog reda i zajam od Fonda Abu Dabija i zajam za izgradnju kazneno-popravnog doma i zajma za urbanu regeneraciju grada Kraljeva smanjujemo mogućnost slobodnog izražavanja volje u ovom parlamentu i mogućnost diskusije.
Sam gospodin ministar je rekao da se odluka o zajmu donosi sa velikim zakašnjenjem, jer je zemljotres pogodio, govorim o zajmu za urbanu regeneraciju grada Kraljeva, grad Kraljevo u novembru mesecu 2010. godine. Danas je 2016. godina. Prva tranša zajma bi trebala da bude povučena do 27. aprila 2017. godine, a zadnja ili završna tranša zajma do 31. decembra 2019. godine.
Kao čovek koji pokušava da se odgovorno bavi politikom, otišao sam do gradonačelnika grada Kraljeva, bez obzira što je on pripadnik druge političke orjentacije, i sa njim sam obavio razgovor. U tom razgovoru smo došli do zaključka da urbana regeneracija grada neće biti gotova do 2021/22. godine. Dakle, 12 godina će proći od momenta kada je 366 porodica o kojima govorimo unesrećeno zemljotresom.
Prihvatam sve i objektivne i subjektivne faktore koji su uslovljavali ovako produženi rok i ovoliko vreme. Postavljam pitanje – koliko je od tog vremena odnelo ono što ovde niko nije spomenuo? Da je posle dolaska SNS na vlast u gradu Kraljevu uhapšen bivši gradonačelnik pod optužbom za malverzacije finansijske prirode u zemljotresu, da su tada uhapšeni vodeći ljudi i tako osakaćene građevinske operative grada Kraljeva i posle svega toga nije bilo ništa.
Postavljam pitanje – koliko nam je tog vremena oduzela više puta ponovljena izjava gospodina premijera Aleksandra Vučića, koju je izgovarao za vreme poplava, da se neće dozvoliti krađe u poplavama, kao što su bile krađe u zemljotresu u Kraljevu? Postavljam pitanje – ako su krađe bile, zašto niko nije pravno procesuiran, niko nije osuđen? Ako krađa nije bilo, molim da se ljaga koja je bačena na građane grada Kraljeva skine sa našeg obraza. Od 15 miliona, koliko treba da iznosi regeneracija grada Kraljeva, osam miliona je veličina zajma, a nekih 4,2 miliona bi trebalo da obezbedi grad Kraljevo. To je cirka oko 500 miliona dinara, a pre 15-ak dana smo izglasali zakon kojim iz godišnjeg budžeta gradu Kraljevu uzimamo po 45 miliona, pa pomnožimo još šest godina do završetka, 45 puta šest je 270, a treba da damo 500 miliona. Čini mi se da ova politika SNS prema gradu Kraljevu izgleda na ono – uzimala davala, tamo ćemo da vam damo, a ovde ćemo da uzmemo.
No, druga stvar je mene tu zabrinula. Kada sam čitao ugovor, u jezičkom tumačenju člana 4.1.4 ugovora, kaže se da je obaveza Srbije da ne vrši transakcije sa stranama u odnosu na koje su UN i Savet Evrope preduzele sankcije, i to je normalno. Ne tiče se samo ovde finansijskih transakcija, eventualno, na primer, sa Al Kaidom, nego i sa drugim organizacijama prema kojima su preduzete sankcije.
Ja ne budem lenj, izađem na sajt Eur/leks i nađem spisak odluka Saveta Evrope i među njima brojne odluke koje se odnose na ruske subjekte, počev od Odluke broj 2014/38 i sada ja pitam – da li će 37 ruskih firmi sa Krima moći da učestvuju u urbanoj regeneraciji grada Kraljeva, jer prema njima imamo sankcije, odnosno pitam – da li mi na jedan puzajući način uvodimo sankciji Rusiji, a zaklinjemo da to nećemo raditi? Da li je ovim Savet Evrope uspeo da sprovede u delo ono što je davno govorio, recimo, Sun Cu i koji je pričao da zna da ratuje onaj ko sruši jednu državu bez da upotrebi vojsku.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Kada smo pre dva dana počeli da pričamo o promeni ovog zakona, ja sam, naravno, znao tada da sam podneo amandman i nisam ni sumnjao da će amandman kao takav biti odbijen, nažalost, najmanje iz dva razloga. Prvi razlog je što ga podnosi opozicija, a drugi razlog je što, kako reče jedan od uvaženih kolega iz najbrojnije poslaničke grupe, doneta je odluka da to tako bude.
Bio sam targetirao tri grupe. Setiće se gospodin ministar kada smo pričali o tome. Prva grupa je bila – studenti koji su upisani pre početka Bolonje i to je bilo obuhvaćeno prvim predlogom sa kojim je pred nas izašla Vlada. Ispričao sam kada sam govorio u diskusiji u načelu o drugoj grupi, o grupi onih koji su upisali postdiplomske studije. Vidim da je taj amandman prihvaćen, a tada namerno nisam pričao o ovoj grupi bolonjaca koji su upisani 2006/2007, 2007/2008. i 2008/2009. godine, koje amandman koji sam podneo obuhvata. Nisam pričao jer sam osetio potrebu da malo podrobnije objasnim njihov slučaj. Imali smo malopre diskusije u tom smeru. Jer, šta se sada tu dešava? Kada su oni upisali fakultet po Bolonji, predviđeno je da ukoliko njihov osnovni program traje četiri godine, oni moraju završiti fakultet za osam godina, a ukoliko imaju master, da treba da ga završe za deset godina.
Ovi koji su upisani 2006/2007. godine period od devet godina je već istekao, gde se u jednom momentu fakulteti setiše da tih osam produže za još jednu godinu, da bi im omogućili da završe. I sada, u svakom slučaju, pokušavajući da, dozvolićete da možda i malo grublju reč upotrebim, pokušavajući da ispravimo brljotine, pošto vidim da je šest puta dolazilo do izmena, dakle, neko je negde nešto brljao, kad, šta, gde, teško je to ustanoviti, uvek će ovi sadašnji da se pozovu na bivše, a bivši će da kažu da su ovi sadašnji imali dosta vremena da u svojim vizijama koje već traju pet godina možda nešto poprave.
Uvek ćemo imati problem. Dakle, sada je ta grupa upisana 2006/07, nakon isteka osam plus jedne godine, to je prošlo devet godina, oni su otišli na reupis. Reupisom ušli su u najmanje tri problema, nešto bi bila negativna, nešto pozitivna diskriminacija. Negativno je to što su reupisom morali da se izlože dodatnim finansijskim sredstvima, da se ponovo upisiju. Negativno je to što će možda u svemu tome fakultet da promeni studijski program, pa da im nametne nove predmete, a šta je po njih pozitivno? Pa, po njih je pozitivno to što su reupisom dobili novih osam godina. Dakle, njima sada studiranje može da traje 18 godina.
Mi smo tražili, odnosno ja sam podnoseći ovaj amandman tražio da se taj period od osam plus jedne, koliko su već imali, oroči na još jedno dve godine da bi na njih stavili istu situaciju kao što su bili i oni studenti prethodni koji nisu upisani po bolonjskom programu.
Nažalost, vidim da nema volje u vladajućoj većini da o ovome razmišlja. Zahvalan sam vama kao ministru što ste na jutrošnjem Odboru sa svim članovima Odbora postigli neko prelazno rešenje. Ono neće eliminisati ove nepravilnosti o kojima ja govorim. Smatrao sam da ćemo na ovaj način moći da dovedemo sve i one pre 2005. i ove posle 2005. godine, dakle, taze bolonjce u isti nivo, u istu ravan. Nije kasno da vladajuća većina razmisli. Možda je ovo dobar amandman, bez obzira što ga je predložio neko iz opozicije. Razočaran sam, uvaženi kolega Atlagiću, da vi kao čovek koji se bavi istorijom ne znate šta su dveri, a šta su vrata. Nema razloga …

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, zakon koji sada hoćemo da malo promenimo donet je 2005. godine. Imamo nameru da rok našim studentima produžimo za još dve godine i onda prostom matematikom dolazimo do zaključka da će vreme studiranja na fakultetima koji traju četiri ili pet godina biti 13 godina. Dakle, biće u odnosu na ono što su normalni vremenski rokovi, produženo dva i po, u pojedinim slučajevima i tri puta.
To je lepo i mislim da je to zaista dovoljno i mislim da posle ovog produženja nikakva produženja nikada više ne bi trebala da budu tema naših razgovora. Lepo je onome što ste malopre spominjali, rekli ste da oko 4500 studenata od nekih 12000 koji treba da budu zahvaćeni ovim, su bili spremni da pokrenu pravne procedure, da bi šteta koja je njima naneta na ovaj način bila njima nadoknađena. Pošto ste posle toga spomenuli da radite na pravljenju jednog novog zakona o visokom školstvu, ja vas molim da u taj zakon uvedete i stavite nešto što predstavlja obavezu studenta.
Potpuno se slažem da sva prava njihova treba da budu ispoštovana, ali mislim i da je 13 godina kojih ovim dobijaju sasvim korektno vreme. Onda mi je tu zapala u oko onaj nedostatak koji vidim da su i kolege koje su pre mene govorile spominjale, da tu nismo spomenuli studente koji su na postdiplomskim studijama, da i njima treba produžiti rok magistarskih i doktorskih studija. Opet me je to povuklo na jednu stvar kojom se stalno, baveći se politikom u nekih zadnjih četiri, pet godina srećem. Čini mi se gospodine ministre da uvek bavimo mnogo više onima koji su loši nego onim koji su dobri. Ne mislim da nikoga uvredim, prihvatam sve subjektivne i objektivne okolnosti koje su bivale prepreke u studiranju ovih koje su svoje studiranje prolongirali.
U doba kada sam ja završavao fakultet, moj fakultet je trajao pet godina, prosečno vreme studiranja je bilo sedam, osam godina. Govorim o Stomatološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta.
Šta se od tada desilo? Šesnaest godina sam radio kao profesor stručnih predmeta u Medicinskoj školi u Kraljevu. Odgovorno vam tvrdim da je najjača generacija bila prva. Svaka sledeća je bila gora od prethodne. Bogu hvala, iz tih generacija danas imam veliki broj kolega, veliki broj akademskih građana, ali smo negde, gospodine ministre, proklizali.
Došli smo danas u situaciju da imamo ljude koji su završili fakultete, a nemaju školske drugove, jer se ne zna gde su, kada su i sa kime su išli u školu. Došli smo danas u situaciju da je čudno kada neko kaže, a ja to volim da kažem, da sam ja u školu išao kada sam bio mali. Sad, eto, ja sam išao u školu kada sam bio mali i završio sam fakultet kada je bilo vreme.
Sada, imamo i one druge probleme koji nisu možda i sigurno nisu tema vašeg rada u ministarstvu. Šta ćemo sa onim aferama, tipa, indeks na Kragujevačkom Univerzitetu koja je najveća afera, a nije razrešena? Zašto stalno u ovome mislimo na one koji su lošiji? Šta ćemo sa studentima koji skupe 60 bodova? Šta ćemo sa studentima koji imaju prosek preko devet? Šta ćemo sa studentima koji završavaju svoj fakultet u roku? Kojim je aktom, kojom idejom, ja vas molim kada pravite zakon osmislite.
Ta grupa onih koji trebaju da budu ponos i motor ove zemlje predviđena da bude zaštićena. Ja za sada to nigde nisam našao. Onda se čudimo kada nam odlaze doktori iz zemlje Srbije i onda se čudimo, a i to smo doživljavali i sa lokalnih skupštinskih govornica, nažalost, i od nekih ministara iz prošlih ministarstava da su davali izjave - pa nek idu ako je bolje. Ko će ostati? Vi, kao ministar prosvete morate da budete glava te kuće i vi morate u vašim razmišljanjima da svaku od ovih stvari uzmete u obzir.
Meni se lično i svidelo što ste u jednom momentu bili oštri i što ste odgovorili na način na koji vam postavljamo pitanja. Video sam tu energiju i tu mora da bude energije, a problemi sa kojim se hvatate, evo, ja sam samo deo njih osvetio, probajte da ih razrešite i ne zaboravite i one dobre. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi gospodine ministre, kolege, čitava diskusija o ovoj tački dnevnog reda krenula je što je jedan od pripadnika vladajuće koalicije, a u stranci ministra za trgovinu počeo da priča ovde o nama prijateljskom Azerbejdžanu.
Zaista, ja ću se složiti sa njim da je Republika Azerbejdžan, praveći ovaj ugovor sa državom Srbijom, napravila fantastičan ugovor po nju. Semjuel Beket u komadu „Čekajući Godoa“ postavlja pitanje – gde smo mi u svemu tome? Mene prosto čudi da niko do sada nije rekao da kredit u visini od 300 miliona evra na otplatu od 15 godina sa godišnjom kamatom od 4% predstavlja obavezu našeg kamatnog davanja u visini od još 100 miliona evra. Sad, koliko je to dobro za poreske obveznike i zemlju Srbiju, procenićemo sami.
Potpuno mi je jasna pozicija SNS, koji u sklapanju ovakvo pogubnog ugovora po Republiku Srbiju nije učestvovao, ali kao vlast koja pokušava da bude odgovorna postupa po onoj narodnoj – rodilo se i valja ga ljuljati. Ali, tih 100 miliona evra, koje ćemo mi u odnosu na kamate isplatiti Republici Azerbejdžan, nije jedina obaveza koju će država Srbija morati da da.
Ja sam uzeo ugovor koji je potpisan tada 2012. godine i čitao taj ugovor i u njemu sam našao vrlo interesantne podatke.
Recimo, Vlada Azerbejdžana nikada ovaj novac neće dati Republici Srbiji u celini, već je zadržala pravo da pojedine rate zajma neposredno uplaćuje izvođaču radova. Opšte poznata činjenica je da je izvođač radova azerbejdžanska firma u procentu od 51% i to je „Azvirt“, a 49% su srpski podizvođači i tadašnji ugovor stavlja u apsolutno podređeni položaj koridore Srbije, jer Vlada Azerbejdžana je sporazumom rezervisala za sebe pravo da zadrži svaku isplatu dela zajma ukoliko nije zadovoljna finansijskim dokumentima na osnovu kojih vrši isplatu. Dakle, ako se njima ne svidi račun koji im podizvođači isplaćuju, isporučuju, ispostavljaju ona ne mora to da plati.
Međutim, kako to sve izgleda na terenu? Činjenica je da je azerbejdžanski izvođač radova uzeo na sebe tehnološki lakše a finansijski isplatljivije delove radova, tako da donji stroj puta zemljane radove rade srpski podizvođači, a gornji stroj puta tampon i asfalt radi Azerbejdžan. Pa, onda, Azerbejdžan dovozi naftu iz Azerbejdžana, od koje pravi bitumen, a u isto vreme je drugi neophodan elemenat za dobijanje asfalta usitnjeni kameni agregat obezbedio zakupom separacije Topola, pa taj kameni agregat, ako su tačni, ja molim gospodina ministra da mi ovo odgovori da li su ovi podaci koje sam ja nabavio tačni ili nisu. Dakle, kameni agregat ispostavlja po ceni od 35 evra po kubnom metru kamenog agregata, a taj kameni agregat se može nabaviti po ceni od 21 evro po kubnom metru, ispravljam se. Sada, kolika je to zarada na toliku količinu usitnjenog kamenog agregata, možemo samo da računamo. Međutim, jedna druga stvar je tu vrlo interesantna. Po tom ugovoru, sporazum ima klauzulu koja kaže da ni na jednu transakciju Azerbejdžan neće plaćati PDV ili neko drugo fiskalno davanje predviđeno zakonima Republike Srbije. To je tačka 10.1.18. Preciznije, zajmodavac, Vlada Azerbejdžana je sporazumom izričito ugovorila da se sredstva zajma neće koristiti za plaćanja PDV-a za prodaju dobara i usluga i uvoz dobara i usluga, troškove carinskih i drugih dažbina poreza i drugih nameta koji nastanu u vezi sa izvršenjem ili primenom projekta od strane izvođača ili podizvođača, to vam je tačka 2.1.4.
Dakle, izvođač radova je obezbedio sebi fantastično dobar ugovor, a država Srbija, kako se meni to čini, moraće mnoge druge namete da plaća. Onda mi potpuno postaje nejasna priča, a donekle mi je jasna, kada gospodin premijer Aleksandar Vučić kaže da ćemo u prvom periodu od otvaranja dela autoputa, koji će biti za nekih desetinu-petnaest dana, moći da koristimo taj autoput bez plaćanja putarine. Samo želim da kažem da smo mi kroz ove namete koje dođemo finansijski Republici Azerbejdžan debelo platili tu putarinu. Mogli bi mi da se mnogo dugo vozimo da ugovor nije napravljen ovako kako je napravljen.
Sada mi samo još jedna stvar koja se spominje u tački 10.1.27. Sporazuma kaže da zajmoprimac garantuje da će biti član sa dobrom reputacijom MMF-a, Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije, međunarodnih udruženja za razvoj i tome slično. Dakle, slična priča koju smo pričali kada je bila uvažena gospođa ministar za lokalnu samoupravu. Sve je što radimo užasno važno da uradimo zbog MMF-a. Postavljam samo pitanje – zašto?
Ponavljam, kao odgovorna politička opcija, SNS koja je preuzela na sebe izvršenje ugovora, koje ona nije pravila, ništa ne govori o lošim stvarima ovog ugovora ili je, što želim da verujem da nije tačno, možda istog ili sličnog zajmodavca predvidela za toliko nam potreban put od Niša preko Prištine ka Draču i dalje ka Tirani, a zaboravljajući potom deo Srbije gde se pričalo o Moravskom koridoru, čime je i moj grad Kraljevo pogođen ukoliko tog puta ne bude bilo. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi kolega, u ovom domu koga izuzetno cenim i poštujem, nikome nisam rekao ništa ružno, a od vas sam čuo da sam pripadnik i pseudo patriotske stranke, a pre neko veče da sam i član sekte.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko je to rekao?)
Gospodine Martinoviću, vi ste rekli da smo članovi sekte, a gospodin Parezanović je upravo rekao da sam pripadnik pseudo patriotske stranke. Konfučije je rekao, kolega Parezanoviću, da ako sretnem čoveka s kojim ne vredi govoriti, a govorim izgubio sam reči. Ja neću da gubim reči. Hvala.