Ali, zaista, ako konstantno trpimo vređanja bez osnova, onda je malo razumljivo da ton bude i povišen bez namere da je povišen prema nekome posebno. Ako je neko osetio, evo ja se izvinjavam, ja nemam taj problem, a i vi predsedavajući znate da ja govorim glasnije, da je moj način izražavanja takav. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Moja pitanja će se ticati grada Kraljeva i grada Čačka. Prvo pitanje ide premijeru Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić, koja je u zadnjoj poseti Kraljevu u razgovoru sa vlastima grada rekla da od aerodroma „Morava“ za sada nema ništa, ali da će biti rađen Moravski koridor.

Bez obzira što su se građani grada Kraljeva uverili da je i ovoj Vladi mnogo značajniji put Drač-Tirana, a sada i posle razgovora sa gospodina Vučića sa gospodinom Redžepom Taipom Erdoganom i put za Sarajevo, mi pitamo dokle se stiglo sa projektom sa Koridora Moravskog? Kada će početi njegova gradnja i kada će on biti gotov?

Napominjem da bi Moravski koridor trebao da spoji Pojate i Preljinu, da prođe pored grada Kruševca, grada Kraljeva, do grada Čačka, dakle kroz teritoriju na kojoj živi više od pola miliona stanovnika Republike Srbije i to centralne i zapadne Srbije.

Drugo pitanje, gospođi Zorani Mihajlović, ministru za saobraćaj i infrastrukturu, a vezano za prvo pitanje, pošto je gospođa premijerka dala izjavu da od aerodroma „Morava“ u Lađevcima za sada nema ništa. Građane grada Kraljeva interesuje kada će sa aerodroma da poleti vazduhoplov? Odnosno, kada će sa aerodroma da polete avioni?

Vlast u gradu Kraljevu je doduše pre izvesnog vremena pravila koncert za grupu „Piloti“ i tom prilikom jedno 20 hiljada evra dala i bez obzira što je aerodrom dva puta otvaran i jedan put od strane Borisa Tadića, drugi put od ministarke Mihajlović, nas interesuje kada će sleteti prvi avioni a piloti će svakako biti u tom avionu kada bude avion sleteo, te nam ovi koncerti nisu potrebni?

Ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Trivanu ide pitanje, da li je urađena procena ekoloških rizika od proizvodnih procesa koji će se obavljati u najavljenoj fabrici u Kraljevu, koju će izgraditi turski investitor „Euro tai“?

Prema raspoloživim podacima, u toj fabrici radiće se kamenovanje teksasa, a dalja obrada tog teksasa trebala bi da se radi u šivaonicama u Novom Pazaru.

S obzirom da turski investitor nema nigde fabrike u Evropi, o svoje standarde sprečavanja zagađivanja životne sredine nije uskladio sa evropskim standardima, a lokacija buduće fabrike je u neposrednoj blizini Zapadne Morave, te postoji realna ekološka opasnost da se taj deo priobalja Zapadne Morave i okoline grada Kraljeva zagadi.

Dakle, da li će nadležno ministarstvo dati informaciju jesu li ove informacije tačne, a ukoliko jesu tačne, šta će u tom smeru preduzeti?

Pitanje gospodinu Šarčeviću, ministru prosvete, jeste da li će Ministarstvo prosvete dati dozvolu za dalji nesmetani rad Poljoprivredne škole u Kraljevu, inače najstarije poljoprivredne škole u Srbiji, pošto je promenom detaljnog plana regulacije grad Kraljevo 13 hektara zemlje koja je služila za nesmetano izvođenje praktične nastave, dao kao mogućnost kupovine investitoru „Leoni“? Time je doveo u pitanje dalji rad škole, a do današnjeg dana grad nije školi ponudio drugu zemlju, iste površine, da bi se rad mogao nesmetano nastaviti.

Dakle, šta će biti sa ovim problemom jer početak nove školske godine i upisa u novu školsku godinu je vrlo blizu?

Ministru Ružiću, ministru državne uprave i lokalne samouprave je pitanje da li će nadležno ministarstvo nešto preduzeti povodom skandalozne podnele sredstava iz budžeta grada Kraljeva lokalnim medijima, kada je jedna lokalna televizija sa svojim projektom „Za napredno Kraljevo“, dobila 80 puta više sredstava nego druge dve televizije, koje su izveštavale o neravnopravnom i nekorektnom deljenju sredstava iz budžeta grada Kraljeva i na taj način sprečavale eventualne krađe? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Kada je na prošloj sednici ovog doma, predsednika Skupštine, gospođa Gojković pokrenula priču da će na jednoj od narednih saziva biti ova tačka dnevnog reda, ja sam bio izuzetno srećan. Izuzetno srećan kao čovek koji od momenta kada se to bestijalno bombardovanje koje su pripadnici zloglasne alijanse sprovodili nad teritorijom Srbije desilo, do dana današnjeg čekao taj momenat.

Kao što sam tada bio srećan, kada sam dobio listu govornika bio sam pomalo tužan i razočaran. Zar je moguće da na listi govornika narodnih poslanika Republike Srbije ima neko pored čijeg imena neće biti za? Prihvatam da iz političkih razloga je neko moramo da možda napiše da je neopredeljen, mislim tu na predstavnike većinske koalicije, ali nikako ne mogu da prihvatim mnogobrojna izlaganja nekih kolega koji sada trenutno nisu ovde, a koji su danas govorili.

Za mene lično, nikada ni jedna vlast Republike Srbije u nijednom periodu ne može da bude kriva što smo bombardovani. Nikada NATO pakt i oni koji su vršili bombardovanje Srbije ne mogu meni biti prijatelji. Ovo je moj lični stav i zato su moja izlaganja uvek protiv NATO pakta. Zato je to tačka sa kojom se neću složiti kada se sprovodi ma koji vid saradnje sa NATO paktom, ali ću uvek reći da rukovodstvo, mada je tada bio i SPS i radikalna stranka, nije bilo krivo što je bilo bombardovanje.

Kao što sam čuo ta izlaganja koja su me ljudski povredila, čuo sam i vrlo za mene lično, značajna izlaganja gospodina Lazanskog ili gospodina Delića, generala koji je sa stručne strane objašnjavao kako su to „naši prijatelji“ slagali svoje metke sa osiromašenim uranijumom i gospodin Delić koji je objašnjavao šta se to dešavalo tada na mestu delovanja.

Najmanje je svima u ovoj Skupštini potrebno da sada mi tražimo ko od nas ima veće pravo na ekskluzivnost ove teme. Srpski pokret Dveri je tematski časopis objavilo 2009. godine, pod naslovom „NATO genocid nad srpskim narodom“. Iz nekog razloga niko sa ove druge strane ne želi to da vidi ili ne želi to da prihvati. Vrlo ste često spominjali veliko NATO lobistu, nekog ko „rukovodi“ srpskim pokretom Dveri, prof Jasminu Vujić.

Pre sedam godina je objavila čitav serijal članaka i pokrenula istragu ovog problema o kome danas pričamo i nije mi uvaženi i cenjeni kolega Laketić trenutno prisutan, jer ono što je on govorio i iznosio u svom uvodnom izlaganju, da li je isti izvor korišćen, ali to je od reči do reči iz ovoga što je tada prof Jasmina Vujić objavila.

Sada kada nam nešto treba ona će nam valjati, a kada nam ne treba najeminentniji fizičar, nuklearni fizičar, koga je ova zemlja iznedrila, a koji je igrom slučaja u Americi, to nam tada ne odgovara. Ali, nema veze, to su naša srpska posla koja u vezi ove teme, ne da ne treba da nam budu na umu, nego mora da nam budu potpuno irelevantna i da ih nikada i nigde ne spominjemo.

Ono što je činjenica, posle ovakvog delovanja NATO pakta, hteli to mi da priznamo ili ne, a moramo da budemo svesni da u Srbiji imamo i jednu jaku strukturu lobista NATO pakta, oni koji će na ovo skočiti, da objasne da smo sada mi nešto umislili, a ja lično, a kažem vam i Srpski pokret Dveri nije zlurad. Može nama da se ne svidi momenat što je to sada, možemo da pitamo - što to niste uradili ranije, to je naše pravo, ali ne osuđujemo što ste uradili i sada.

Ovi koji nisu tu u sali, i koji su pričali priče, a govorim o žutom preduzeću u stečaju, koje ja ne mogu nikako da čujem i prihvatim, imali su svoju šansu, bili su na vlasti pa nisu ništa uradili, a danas vama to spočitavaju. Ružno, licemerno, sramotno. Ja ću to uvek javno reći. Ali, nemojmo da se sporimo oko toga da li je to trebalo da uradimo pre ili sada. Hajde da uradimo na način da se naša buduća pokoljenja toga ne postide. Možemo da se slažemo ili ne slažemo, ali je evidentno da je recimo, u periodu od 10 godina, posle NATO bombardovanja došlo do izuzetnog porasta malignih oboljenja tipa leukemije i limfoma.

Pogledajmo oko sebe. Naši ljudi, stari ljudi koji nikada nisu bili bolesni, nisu koristili nezdrave načine života, danas su oboleli od najmalignijih oboljenja. Da li i kako to povezati sa pogubnim dejstvom osiromašenog uranijuma u NATO projektilima kojima su nas neštedimice posipali, jeste težak zadatak i veliki ispit na koji će komisija morati da odgovori.

Odlično je polazište izveštaj parlamenta Italije, koji kada je donošen, cenjeni kolega Laketić, je tom skupu i prisustvovao ispred Odbora za zdravlje i porodicu Republike Srbije, i na tom Odboru ja sam glasao da on ode, svestan činjenice, kao predstavnik opozicije, da neko nekada tu temu mora pokrenuti i pitanje koje svakog istinskog i pravog Srbina ove zemlje boli. Zato oko ove stvari ne smemo da se delimo. Ovde nije ni mesto ni vreme, bez obzira što se ja sa vama ne slažem u hiljadu stvari, ovo je stvar o kojoj se slažem, i hoću u vezi stvari u kojoj se slažemo da zajedno radimo. Da uradimo nešto, ponavljam, čega se neće stideti generacije.

Pouzdano se zna da dejstvo takvih oružja i osiromašenog uranijuma deluje na reproduktivnu sposobnost. Koliko danas imamo više brakova bez dece nego što smo ih imali pre 20 godina? I, to je tema o kojoj moram da govorimo. Koliko danas imamo autistične dece, a da su se rodila posle delovanja NATO bombi, a nismo ih imali?

Dakle, jedan multidisciplinarni pristup ljudi iz struke, apsolutno mora da bude prisutan, a mi koji ćemo možda da budemo ili nećemo da budemo u toj komisiji, a nalazimo se u ovom parlamentu, moramo da shvatimo da radimo na dobrobit cele Srbije, i da kada završimo, a rok od dve godine i dinamika izveštavanja od šest meseci nije loša i mislim da je to prava stvar, moramo da znamo šta ćemo sa tim izveštajem, za koga sam ja ubeđen da će se naći uzrok, posledice i povezanost sa dejstvom NATO alijanse, šta ćemo sa tim izveštajem dalje raditi? Da li ćemo tada shvatiti ko nam je prijatelj, a ko nam je neprijatelj, biće tema nekog razgovora tada, a ne sada. Sada hajde da se uozbiljimo, hajde da ne iznosimo ružnu sliku i hajde da se oko neke stvari za koju su svi, kojima je Srbija na srcu, jedinstveni, da se oko te stvari ne delimo. Hvala.

Dakle, cenjeni kolega Orlić je neke stvari, kada sam pojašnjavao o listi, propustio kako sam ja to objašnjavao, ali to i nije toliko sporno. Ja sam malopre rekao, što se gospođe Jasmine Vujić tiče, ona niti je, nisam to rekao ali sada vam kažem, niti je član predsedništva, da bila je član političkog saveta Srpskog pokreta Dveri, ali kako ću ja sada vama da verujem da vi kao čovek koji imate političko iskustvo, smatrate da ona radi za NATO, a piše protiv NATO-a? Ako to NATO dozvoljava, a ona ima tu veštinu, ja joj na tome čestitam. Toliko o tome.

Što se druge stvari tiče, gospodin Obradović će sigurno odgovoriti. NJegovo izlaganje nije sramno, on je samo te stvari u kojima se mi ne slažemo, a koje govore o nekom vidu saradnje koju vi, ja možda vidim da to morate, možda kolega Obradović smatra da ne morate, imate sa visokim predstavnicima sila alijanse koja nas je tada bombardovala. To je njegovo mišljenje. Moje mišljenje je isto tako da to nije normalno i imaćete sigurnu situaciju da kada god budemo govorili o NATO paktu, Srpski pokret Dveri će biti oštro protiv toga. Da li vi kao najveći politički činilac Republike Srbije morate sa njima da imate odnose smisla, konverzacija, sastanaka, to je verovatno da da. Mi takve odnose nikada nećemo podržavati. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

S obzirom da je kolega Orlić postavio ogroman broj pitanja, ja vam predlažem, kolega, da sednemo u jednu televizijsku emisiju da o tome raspravljamo. Uzelo bi nam dosta vremena.

Što se tiče gospođe Jasmine Vujić, gde radi, to je prva žena Srpkinja u istoriji SAD-a koja je bila dekan nekog fakulteta, u ovom slučaju Berklija. Da li je to nešto čega neko u Srbiji treba da se stidi? Da li vi imate informacije da ona radi za neku stranu obaveštajnu službu? Ukoliko ih imate, ja vas molim pokažite mi ih javno. Te priče i sada ćemo da teramo da li je kokoš ili jaje, ko je koga prvi uvredio, da li ja sada treba da pričam o slici Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, na štandu „Nove Iskre“ a iza njih slika Dimitrija LJotića i da vam donesem tu sliku idući put? Molim vas, na sajmu da.

To su tako smešne priče kojima zaista ovaj dom, i to mogu javno da kažem i volim što o tome pričam javno i neka vidi ceo auditorijum, ja lično nisam čovek koji će u politici te termine da koristi. Ja nikada nikome neću reći da je ljotićevac, a da o tome ne znam ništa. Nikada nikome neću reći da je pripadnik SA trupa, a da o tom čoveku ne znam ništa. Nikada nikoga od vas neću uvrediti, jer niko od vas nije moj neprijatelj. Vi ste moji politički neistomišljenici i ja sa vama neću da mislim isto, ali kako da vas uverim, ja nemam razlog nikog od vas da mrzim.

Sada ovo govorim kao čovek, a ljudi koji me dugo poznaju to mogu da potvrde ili da demantuju, ja nikoga u životu ne mrzim. Ja mogu sa nekim da se slažem, ali sa vaše strane, kaže – mrziš nekoga, ti si to. Ja to neću nikada uraditi. Ja neću nikoga uvrediti. Na sva pitanja koja ste mi postavili spreman sam da vam odgovorim javno, ali mnogo ih je, hajde da sednemo ili privatno ili u televizijskoj emisiji. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospođo ministar sa saradnicima, odmah na početku bih pohvalio što ste došli sa tolikim brojem saradnika, jer zaista to u mojoj percepciji pokazuje da ste ozbiljno pristupili ovom setu zakona.

Kad pogledamo ovaj set zakona, naravno da oni mogu da budu u jednoj objedinjenoj raspravi. Ima tu zaista nekih zakona i protokola i sporazuma koje treba svako ko je dobronameran i ko misli dobro ovoj zemlji da pohvali. Protokoli i sporazumi o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Maroka, o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Tunisa, Zakon o katastru su stvarno stvari koje trebamo da pohvalimo i nemam problema s tim. Ali, ja ću najviše da pričam o prvom zakonu i malo ću da posle, kroz diskusiju, pređem na promenu Zakona o bezbednosti saobraćaja, jer tu imam neke nedoumice.

Prvi zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, juče kada su predstavnici Srpskog pokreta Dveri pričali, rekli su da je to ono za šta se mi godinama zalažemo i nešto što je u principu dobro. Dobro je i što će cena biti 500 evra po kvadratu i neću da spadam u grupu onih zluradih koji će da kažu da se nekad spominjalo i 380, sad je 500, ali, opet kažem, to je korektna cena.

Gradiće se tih 1.578 stanova na šest lokacija i ono što mene najviše interesuje jeste da će od tih 1.578 stanova 200 stanova biti u Kraljevu. E, sad, kao što me to interesuje što će ti stanovi biti u Kraljevu, imam i određene brige, pa bih vas molio da mi posle date i odgovore na pitanja koja ću vam postaviti.

Prvo, meni nije jasno zašto je potrebno da donesemo poseban zakon da bi država gradila stanove za jedan vid svojih službenika? U principu, pravni stručnjaci kažu da svaki zakon koji uređuje drugačiji pravni režim za jedan slučaj nije dobra stvar, jer narušava jedinstvo pravnog sistema. Ali, doduše, juče sam u vašoj diskusiji čuo da ste rekli da će možda takvih zakona biti i za neke druge vidove službenika Republike Srbije i nama ostaje da to sačekamo.

Grad treba da obezbedi lokaciju, dolaznu infrastrukturu do zgrade koju će da gradi i to je u redu. Sad dolazimo u moj prvi problem koji je malo i lične prirode, ali on predstavlja način i mehanizam delovanja vlasti i SNS-a. Recite mi, gospođo ministarka, pošto ste vi juče to spomenuli da imate već određenu lokaciju u Kraljevu, da li je logično da ja kao narodni poslanik iz Kraljeva ne znam gde je ta lokacija? Verovali ili ne, ja to ne znam. To pokazuje praksu delovanja Srpske napredne stranke da imamo poželjne i nepoželjne narodne poslanike. Ja spadam u grupu drugih, jer sam narodni poslanik opozicije. To je ista ona praksa koja se sprovodi u delo kada dođe gospođa premijer u Kraljevo, pa se pozovu svi narodni poslanici sem mene, i to je ista ona praksa, i vi ste dolazili dosta puta u Kraljevo, ali niste imali prilike da tim vašim susretima prisustvujem ja. Ja smatram da su moja pitanja uvek dobronamerna i da ona mogu da donesu na prvom mestu korist građanima grada, na drugom opoziciji a na trećem, ako hoćemo, i vlasti.

Gospođo ministarka, 3. novembra 2010. godine u Kraljevu je bio zemljotres. Od tada do današnjeg dana mi se bavimo urbanom regeneracijom grada Kraljeva, a 10. 11. 2016. godine u ovom domu je izglasan Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu od osam miliona evra. Tada sam jedini od čitave opozicije ovog parlamenta vratio se u parlament i glasao za taj zakon. A juče sam imao pozive građana grada Kraljeva koji treba da budu obuhvaćeni tom urbanom regeneracijom, kao i od onih građana koji bi trebali da budu korisnici stanova koji će da se grade i koji meni kažu – nadležan za sprovođenje ovog zajma je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čijem ste vi čelu, ništa nije preduzeto, nije lopata zabodena, zakon treba da se ispuni, taj zajam do kraja iduće godine, a oni meni kažu – Vesoviću, mi smo u strahu da li će i ovo biti sprovedeno? Molim da mi posle odgovorite i na prvo i na drugo pitanje.

Drugi veliki problem s kojim ćemo se mi sresti u Kraljevu jeste problem što Kraljevo apsolutno nema nikakvu građevinsku operativu. Dobra je stvar i Srpski pokret Dveri to podržava, da 80% budu domaći, i proizvođači i izvođači, ali, nažalost, zarada u gradu Kraljevu će ostati samo od tih poreza. Ja želim da moj grad živi bolje. A zašto nemamo operativu? Pa, nemamo je zato što smo posle tog pomenutog zemljotresa redom hapsili ljude jer su imali, kažete, zloupotrebe u tome, a do dana današnjeg ništa nije presuđeno, niko nije kriv, pa ćemo da dođemo u situaciju i da platimo nadoknadu. I tada je na vlasti bio SNS, opet loše delovanje gradske vlasti.

Posebno mi je sporan u zakonu član 22. gde odlukom jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi stambeni kompleks se može predvideti mogućnost obezbeđenja parking mesta u javnim garažama, odnosno na javnim površinama u blizini stambenom objekta. Za vašu informaciju, mi nemamo javnu garažu u gradu Kraljevu, za vašu informaciju, 8.000 vozila ljudi prognanih sa Kosova je došlo u Kraljevo i mi imamo ogroman problem sa parkingom.

Na jednoj od proteklih sednica vašem kolegi, ministru Stefanoviću skrenuo sam pažnju kao nadležnom ministru da nigde, sem u gradu Kraljevu nemamo situaciju da policija prolazi i slika iz vozila u prolazu vozila koja su parkirana, naplaćuje kazne, a mi ovim zakonom predviđamo još da obezbedimo, odnosno da ne obezbedimo parking, nego da ta vozila pošaljemo na ulicu.

I kada sam već kod ministra Stefanovića, mala digresija na Zakon o bezbednosti, rekli ste juče, kada smo rekli da smo predlagali amandman koji je odbijen, da ste vi amandman predložili pre godinu dana, verujem vam, ali što ste to rekli nama, a ne ministru? Znate, novine kažu da imate problem sa premijerkom, ja sad pomislih, možda i sa ministrom Stefanovićem niste u komunikaciji. NJemu recite da to što smo tada donosili, mogli smo da usvojimo, a ne da danas nešto ponavljamo. Ovako sam ostao u ubeđenju da je ta promena došla ne zbog toga što su nam bolji putevi, jer moramo se složiti da su bili isti pre 15 dana, kao što su i danas, nego da nam je neko iz EU naredio da njihovi prolaznici ne plate kroz Srbiju, ako zaboga voze 120 na sat. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Mislim da ste povredili član 107. Poslovnik o radu Skupštine, gde govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, malopre je kolega Enis i sada cenjeni kolega Zukorlić spomenuo Sandžak. U Ustavu Republike Srbije to je Raška oblast. Ja se inače pridružujem čestitkama koje je uvaženi kolega Zukorlić, pripadnicima muslimanske vere u Republici Srbiji uputio povodom početka meseca ramazana, želim da ga provedu u miru, veselju i da ih Bog okrepi, ali to može da bude u Raškoj oblasti i u Srbiji. Sandžak po Ustavu Republike Srbije ne postoji. Kao što postoji bošnjački jezik na koga se kolege pozivaju, ovo ne postoji. Molio bih vas da vodite računa o dostojanstvu ovog doma. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

To je jedan od dva predloga zakona koje već nekoliko sednica predlažem i kako od sednice do sednice prođe vreme to se pojavi više faktora kako spoljnih, tako i unutrašnjih koji daju za pravo da bi ove predloge zakona trebalo izglasati. Više ću o tome da pričam u predlogu ovog sledećeg zakona, a ovde je u stvari poenta da se promeni broj članova upravnog odbora, koji su promenom Zakona o PIO sa 21, koliko ih je bilo do tada, smanjen je broj na broj sedam, i to tako da od tih sedam članova četiri člana daje direktno Vlada, jedan član je iz reda osiguranika na predlog Reprezentativnog sindikata osnovanog na nivou Republike, jedan član je iz reda poslodavaca, jedan član iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Na ovaj način je u stvari, tada kada je menjan i Zakon o načinu isplata penzija i donet onaj privremeni zakon, koji traje već toliko godina, omogućeno da promenom upravnog odbora takav zakon bude i izglasan s jedne strane, a sa druge strane omogućeno je da sa ovih sedam članova, od kojih četiri direktno postavlja Vlada, celokupan, da kažem kontigent prava upravljanja zadrži Vlada, odnosno da Vlada radi shodno svom mišljenju, a na štetu najstarijeg i rekao bih najranjivijeg dela populacije naše države.

U tom smislu, srpski pokret Dveri je predložio da promenimo broj članova upravnog odbora, ne da ga vratimo na onaj pređašnji od 21, nego da sada upravni odbor ima 15 članova, s tim što bi pet članova bilo iz reda korisnika prava, dakle pet iz redova penzionera, pet članova iz reda osiguranika na predlog Reprezentativnog sindikata, dva člana iz reda predstavnika poslodavaca, jednog člana iz ministarstva, dakle jednog člana iz ministarstva koga će odrediti Vlada i smatramo da bi na ovaj način tako formiran upravni odbor mogao bolje da zaštiti prava penzionera i da onemogući, ono što je na žalost nastalo tada kada je nastalo, a o čemu ću govoriti u predlogu idućeg zakona. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Da nastavim ono što sam malopre počeo da pričam i da objasnim koji su to novi spoljni i unutrašnji faktori koji daju za pravo nama koji ovakav zakon predlažemo, da ono što je privremeno, a gledajte već je privremeno preko 40 meseci i nije ograničeno koliko će trajati to privremeno, da vratimo na pređašnje stanje.

Ovih dana smo svedoci da, inače srpskom pokretu Dveri jedna ne toliko draga, da ne upotrebim oštriju reč, organizacija, MMF u svojoj jednoj od mnogobrojnih poseta i uređivanju finansijskog sistema države Srbije, i taj i takav međunarodni Fond je predložio da se ovo što predlaže srpski pokret Dveri, a što je evidentna krađa najstarijih građana Srbije i direktna šteta kako njima, tako i njihovom potomstvu naneta, vrati na ovo stanje pređašnje.

Naravno, odmah nakon toga javio se i gospodin predsednik države, koji je objasnio da bi, ako bi se to poslušalo, došlo do štete za veliki broj penzionera, tako da bi vraćanje na pređašnji nivo opet štetilo budžetu, a još uz to je i objašnjeno da je najveći broj penzionera u periodu od te privremene mere koja, opet ponavljam, traje četiri godine, do dana današnjeg ima veće penzije nego što ima u tom momentu. Naravno, to možda i jeste tačno, ali pri tome zaboravljamo jednu vrlo važnu činjenicu, koliko je novca najstarijim građanima države Srbije uzeto u tom periodu.

Dakle, mi smo radili analize, o njima sam ja i pričao, u zavisnosti od visine penzije tada kada je smanjivana penzija za 20% do 25%, oni koji su bili nosioci najvećih penzija, a ponavljam, penzija je stečeno pravo nastalo kao produkt dugogodišnjeg rada, njima je do dana današnjeg uzeto i preko skoro 200 hiljada dinara. Ono što je u dva navrata dato u vidu neke simbolične pomoći po pet hiljada je zaista smešno, a ako imamo u vidu izjave i premijerke i Vlade, koju je ovaj parlament, doduše sa strane skupštinske većine izglasao, njene izjave da je budžet države Srbije nikad puniji, da su nam svi parametri i pokazatelji finansijske stabilnosti izuzetno povoljni, eto još nekoliko razloga da ovaj i ovakav predlog bude prihvaćen. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo oficiri Vojske Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, amandman na član 3. koji na izgled predstavlja igru reči, jer se reč „posebno“ pomera i to „posebno“ dolazi ispred „prirode vojne službe“. Posebnost je naročito posebnost i osobenost, neobičnost, atipičnost, originalnost i ona treba i zato i jeste tu, da podrazumeva i zakonsku regulativu, časti, rodoljublja, poštenja, dostojanstva i tradicije oficira Vojske Republike Srbije. Ja ne sumnjam da toga ima, ali insistiram da to i zakonski bude propraćeno i obeleženo, da nam se ne bi, a u ostalom, to je i gospodin ministar u petak, posle izlaganja gospodina Noga potvrdio, da nam se ne bi desilo ono što nam se desilo, da na Andrićevom vencu, povodom proslave Dana Vojske bude prisutan osvedočen izdajnik i špijun general Momčilo Perišić.

Gospodin ministar je rekao da je to zbog toga što nema pravosnažne presude. Zašto 15 godina posle prijave, i dokaze, ja bih sad mogao da vam podignem kompjuter i da vam pokažem kako je to VBA odradila dokaze, uhvaćen na delu, zašto toga nema? To je drugo pitanje, ali da bi ostali u kontekstu onoga što pričamo i gospodin ministar, a evo pričam i ja, da čast dostojanstvo i poštenje treba da bude, hajde da prihvatimo ovaj amandman da nam se takve stvari u nekom periodu ne bi ponavljale. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.

Da iskoristim priliku da se nadovežem na izlaganje uvaženog kolege Martinovića i da sve ovo što je rekao o vojno tehničkoj saradnji sa nama prijateljskim i kako on reče, a mišljenje delimo, bratskim zemljama je dobro.

Međutim, meni to pokreće jedan drugi niz pitanja. Apsolutno se slažem u onom delu kada govori o obrazovanju oficira, ali je problem što ti oficiri treba da imaju nekog ko će obučiti i savladati sve što treba i u to nemam sumnju, ali treba da imaju nekog ko će u tome da im pomaže, a to su obični vojnici.

S obzirom da ono što srpski pokret Dveri priča godinama, mi se zalažemo da se vrati služenje vojnog roka, mi nemamo vojsku. Juče sam postavio pitanje – šta ćemo da radimo kada u školama adekvatno obučimo naše oficirske kadrove, kada Bogu hvala dobijemo od prijateljskih i bratskih zemalja naoružanje, a ne budemo imali dovoljan broj vojnika koji treba da pomažu u servisiranju i da opslužuju tu mehanizaciju.

Zašto kažem – kada nemamo dovoljan broj vojnika? Nemamo redovnu vojsku, ministar već danima izbegava da odgovori na pitanje zašto dolazi do konstantnog pada broja vojnika po ugovoru? Tražio sam, nisam mogao da nađem tačan broj, ali sam našao samo za AP Vojvodina da je u decembru 2015. godine taj broj bio 1594, 2016. godine 201 vojnik manje, odnosno 1393, 2017. godine još 71 vojnik manje, odnosno 1323.

Šta ćemo da radimo sa time? Imaćemo jednu odličnu stvar, imaćemo tehniku, imaćemo visoko obučene komandne kadrove, ali nećemo imati vojsku. Ili nešto menjajmo, dakle nije nam sve baš tu potaman, nešto se tu dešava. Pitam dobronamerno, ili menjajmo da taj broj podignemo ili vratimo ono što srpski pokret Dveri vazda predlaže – redovno služenje vojnog roka i da budemo svi ponosni što smo taj vojni rok služili kad smo ga služili. Naravno, ja nisam tu zlurad i one priče da li je gospodin ministar služio, ima ljudi koji iz različitih zdravstvenih razloga imaju pravo da ne služe vojni rok.

(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje.)

Pa, dobro, ja ne ulazim u tu priču i neću da o tome pričam. Na primer, za moj grad masa ljudi je imala povišen bilirubin u krvi. Momci koji su dobri, zdravi ljudi, ali jednostavno imaju ti zdravstveni pregledi koji su takvi. Ili vratimo ili vodimo računa. Nama se broj smanjuje.

Ja neću da vam navodim medije pisane, koji kažu da je na godišnjem nivou svake godine od 800 do 1000 vojnika po ugovoru manje. Da li ja grešim ili lažu novine, ili ovi podaci koje sam dobio nisu tačni? Ali, imaćemo taj problem, visoku tehnologiju obučene vojne kadrove, znači, oficirske, ali s kim, nećemo imati vojsku. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo oficiri Vojske Srbije, gospodine ministre, malopre smo čuli da predsedavajući nije stidljiv, a ja, Bogu hvala, nisam plašljiv, pa ne vidim da će moj amandman spasti u grupu, kako rekoše kolege iz vlasti, sumanutih ili besmislenih amandmana.

Radi se o članu 1. zakona, koji je verovatno ponajpre meni prihvatljiv od svih zakona koji izlaze pred Narodnu skupštinu i za koji bi ja najpre glasao. U tome i jeste problem, što je ono najbolje stavljeno sada da mi ovde naša politička nadmudrivanja i, da budem slikovit, nadgovornjavanja koristimo, a ne da pričamo o nečemu što je bitno. No, to je takva mogućnost i nije ovo opstrukcija, ja ne delim mišljenje kolega, više mislim da je ovo demonstracija moći onih koji su brojniji, osećaju se moćnijim i to je njihovo pravo. Ali, kažem, slava Gospodu i današnjem Svetom Nikolaju žičkom i ohridskom i svesrpskom, ja nisam strašljiv, pa tu demonstraciju moći ne osećam spram sebe strašnom.

Šta sam ja promenio u ovom amandmanu? Ja sam dodao jednu reč. Da, zaista sam dodao samo jednu reč, pa iznad: „specifičnosti“ ide i: „karakteristike“. Možda vama to izgleda ovako nelogično, ali moram da vam objasnim šta znači specifičnost, a šta znači karakteristika. Specifičnost je različitost, ona je jedinstvenost i individualnost. Karakteristika je zaštitni znak, ona je beleg, ona je znamen. Zato smatram da Zakon o vojnom obrazovanju treba da bude i beleg i znamen i karakteristika. To je maksimalno smisleno.

Sad ja, koristeći bogatstvo srpskog jezika, moram ovo da objašnjavam i pojašnjavam da ne bih upao, kažem, u onu priču i zaista me čudi da oni koji su čitali ovaj amandman, ako su ga uopšte i čitali, obraćam se i gospodinu ministru Vulinu koji u ovom trenutku priča i koji mi nije dao odgovore na ona pitanja, dakle, definitivno različitost postoji, specifičnost i karakteristika. Ja mislim da baš zbog važnosti ovog zakona ova reč treba da nađe mesto u prvom tom članu.

Pokušao sam da vam ukratko objasnim šta je u pitanju, a voleo bih da znam zašto je ovo odbijeno. Hvala.

Dakle, povreda Poslovnika i to nekoliko članova 103, 107. i 108. Zaista je tužno ako nemamo nikakav argument, nego da najveću svetinju srpskog roda potežemo u nekoj priči. Dakle, čitava priča o zabranama odlaska na Hilandar, o krađi manastira Hilandar, to je toliko besmisleno da ja evo merim svaku reč, da kada o svetinji govorim, ne kažem nešto što ne treba.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da ste povredili član 109. S obzirom da za gospodina ministra u ovom uvaženom domu važe ista pravila kao i za narodne poslanike, bili ste dužni da njegovo uvredljivo izlaganje prekinete.

Pitam vas, na koga misli gospodin ministar kada kaže da je fašista? Pitam i vas, gospodine ministre, da li vi znate šta ste rekli? Kome vi kažete da je fašista? Kome vi kažete da je fašista…(Isključen mikrofon.)

(Aleksandar Vulin: Pali ste u vatru.)

(Dragan Vesović: O čemu pričate? Vi ste pali u vatru.

Nemojte da vređate. Nazvali ste me da sam fašista.

Vodite računa šta pričate.)

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo srpski oficiri, gospodine ministre, na svu sreću u ovom Domu postoje stenogrami i jasno se vidi ko je šta rekao, a srpski jezik je takav da je svima nama razumljiv.

Sramotno je reći u Skupštini Republike Srbije da je vlast ili srpski narod odgovoran za ono što je srpskom narodu učinio NATO pakt. Ništa manje nije grozno reći, i to bestijalno bombardovanje srpske zemlje nazvati bahanalijama, kada je to najveći zločin koji je protiv jednog naroda učinila jedna organizacija. Upravo u tom kontekstu, jer pričamo ovako kao što mislim, ne mogu da se u potpunosti složim sa gospodinom ministrom Vulinom zašto donekle ostaje u rukavicama kada govori o nekim stvarima.

Tačno je da je za vreme prethodne vlasti izvršeno najviše i najjače uništavanje vojnog potencijala naše Republike, ali to nije uništeno samo voljom tadašnje vlasti, bez obzira kolika je ona bila. To je uništeno po nastavku agresije NATO pakta i po njihovim naređenjima o smanjenju naoružanja. Zašto, ako je to tako i zašto ako svi znamo da je tako, mi danas sa tim i takvim NATO paktom sarađujemo? Zašto su, ako kažemo da su najbolji oficiri i svi oni koji su podneli teret agresije na KiM, posle toga po brzom i ubrzanom postupku morali da budu na ovaj ili onaj način odstranjeni iz Vojske Republike Srbije i penzionisani?

Da, to je urađeno, jer je tako hteo NATO pakt. Zato vam ja pričam i zato sam rekao pre neki dan, nema gospodo tu neutralnosti. Oni rade ono što su naumili. Onda bombama, nakon toga biranjem takve vlasti kakva je bila u velikoj meri, marionetska, pokušavala da svaku naredbu NATO pakta sprovede u delo. Zato podržava Srpski pokret Dveri naoružavanje koje dolazi i koje radimo i proradiće i proleteće avioni i iz Rusije, iz Belorusije, ali zato kažemo dosta nam je te vojno-tehničke saradnje i raznih sporazuma sa NATO paktom. Manimo se tog tipa neutralnosti, okrenimo se onima koji su nam prijatelji. Hvala.