Zahvaljujem.

Mi smo, kao i uvek, vrlo zainteresovani da svi oni zakoni koji idu na korist građanima Republike Srbije budu usvojeni i uvek će imati podršku Stranke pravde i pomirenja i nas narodnih poslanika, a posebno kada su u pitanju zakonska rešenja koja idu u tom smeru da onu rak ranu svakog društva, pa i našeg, kakva je korupcija, svedu na bilo kakav minimum. Imaju veliku podršku svakog ko misli dobro i sebi i svojoj porodici, svom narodu, a na kraju i institucijama i samoj državi.

Nažalost, prethodne tri decenije smo u onom mutnom periodu tranzicije bili svedoci da su ljudi zloupotrebljavali teška i bremenita vremena, da su se jagmili za društvenu svojinu i da su na taj način od građana Republike Srbije otuđili velika bogatstva, velike gigante, velike proizvodne pogone i na taj način su oštetili svakoga ko je, a svaki je građanin kroz svoju porodicu ulagao u izgradnju svih tih privrednih subjekata koji su bili žila kukavica svakog pojedinca. Zato smo posebno zainteresovani da se i ovaj zakon usvoji i da konačno bar kroz neku vrstu moralne ili socijalne satisfakcije svi oni ljudi koji su godinama unazad bili žrtve loših privatizacija, kojima su najčešće tajkuni, zloupotrebljavajući svoje konekcije i veze sa korumpiranim političarima, uništili našu privredu, budu dovedeni na to da moraju bar delom ono što su otuđili građanima Republike Srbije i vratiti.

Mi se, nažalost, vrlo često i danas sa ogorčenjem sećamo hiljada i hiljada radnika, pa čak i brutalnih scena pokušaja da odbrane tu svojinu. Samo na našim prostorima u Sandžaku su uništeni veliki privredni subjekti, giganti, pa čak i oni radikalni pokušaji zaposlenika da sačuvaju tu svojinu nisu uspevali, poput odsecanja prsta, zakucavanja eksera u ruke itd. Sve ono što je bilo vredno, na čemu se bazirala sadašnjost i budućnost, otišlo je budzašto, zahvaljujući onima koji su u to doba tranzicije zloupotrebili političke moći i zloupotrebili nemoć institucija ili ne želju onih koji su bili tadašnji režimi, da se sačuva ono što je moralo biti sačuvano za buduće generacije. Zato danas i imamo kao posledicu toga da nam mladi nemilice odlaze, jer je uništena svaka vrsta privrednog subjektiviteta i nismo spremni da odgovorimo onim izazovima koji se nalaze pred nas.

Zalažemo se da je svako ko je na bilo koji način svoju imovinu stekao protivzakonito, ko je stekao tako što je otuđio da li državno, da li neko drugo vlasništvo, odgovara i da taj novac, koji je zloupotrebio, bude vraćen građanima Srbije kroz različite projekte i kroz različite programe kako bismo posebno onim radnicima bivših giganata koji, nažalost, još uvek nisu rešili sva svoja potraživanja ili uvezivanja radnih stažova itd, bar na taj način nadomestili i da makar ovu svoju poznu starost dožive bilo kakvu satisfakciju onoga što je decenijama, zahvaljujući njihovom predanom radu, zahvaljujući njihovim prekovremenim prisustvima na radnim mestima ulagano kao zalog za budućnost i kao zalog za opstanak ovog naroda na ovim prostorima.

Nažalost, mnogo je toga uništeno. Ovaj zakon bi trebao napraviti okvire i prema ovom zakonu bi se trebao procesuirati svako onaj ko je zloupotrebio bilo kakvu vrstu političke ili druge moći da uzme ili otuđi ono što mu nije pripadalo i da zaista to obični ljudi osete da taj pomak u našem pravnim institucijama dožive kao svojevrsnu revolucionarnu pobedu pravde i socijalnog statusa svakog pojedinca u ovoj državi. Hvala.

Zahvaljujem.

Pokušaću da nastavim u duhu onoga što je govorio akademik Zukorlić, a tiče se zaista boljeg položaja mladih ljudi koji su se odlučili za nauku, za naučna istraživanja i za podsticaj njihovim dosadašnjim i budućim projektima.

Kao univerzitetski profesor svakodnevno sam u kontaktu sa sadašnjim studentima, ali i onima koji su završili svoje master ili doktorske studije i koji u onom ambijentu u kom se nalaze trebaju, veoma su potrebne ovakve vrste projekata, naučnih projekata i naučno-finansijske podrške.

Ovde ću govoriti konkretno o prostoru Sandžaka, koji dobro poznajem. Ne znam kako je u drugim delovima države, ali znam da na našem prostoru, uzimajući sveukupnu ekonomsku situaciju, pa vrlo često različite vidove pritisaka, pa onda i nepotizma i partokratije, mladi stručnjaci, mladi ljudi vrlo često ne mogu da dosegnu onaj nivo uspeha kakav realno pokazuju prema svojim talentima i prema svojim dosadašnjim naučnim dostignućima. Iz tih razloga, ne želeći da saviju kičmu prema bilo kom moćniku, vrlo često kreću putem odlaska iz države, a na taj način mi kao društvo gubimo ono najvrednije što imamo.

Međutim, kada dođu u tu situaciju da u nekoj zapadnoj državi dobiju i najmanju šansu, oni postaju najbolji stručnjaci u bilo kojoj branši i na taj način mi investiramo vlastite mozgove, vlastite talente u privredne i sve druge sektore zapadno evropskih država, a mi kao društvo postajemo izuzetno oslabljeni i ono što je najvrednije u našem društvu postaje zapravo tuđe vlasništvo ili tuđi potencijal, kvalitet. Zato je od preke važnosti da zaista što je moguće više investiramo u istraživanja, što je moguće više investiramo u naučne projekte mladih istraživača i posebno da to bude raspoređeno ravnomerno, da se koncentracije tih naučnih projekata i centara ne događa samo u velikim, hajde da kažemo, centrlanim delovima države poput Beograda, poput Novog Sada, već da imamo ravnomerno raspoređeno u svim delovima države.

Čuli ste o potencijalima Novog Pazara, potencijalima dva univerziteta i o prekoj potrebi jednog tehnološkog parka, kako bismo te mlade ljude, pune energije, pune želje za istraživanjima, pune želje za novim saznanjima, ali ograničene trenutnim kapacitetima, zaustavili, da ostanu u tim krajevima i omogućili im da se ravnopravno razvijaju, da svoja mladalačka, a i sva druga iskustva, stiču u svojoj državi i da na taj način investiraju svoje znanje u razvoj vlastite države, a vrlo često i ta neka svoja dostignuća koja se često mogu meriti sa onim dostignućima koja se postižu na najznačajniji svetski univerzitetima i naučno-istraživačkim centrima.

Zato ovaj projekat, koji se tiče ulaganja u naučne fondove, bi bio od izuzetne važnosti sa jednom opaskom da ovaj drugi deo koji se tiče ulaganja u dijasporu, a ne znam da li je nesrećno formulisan kao ulaganje u srpsku dijasporu, mislim da treba, bolje bi bilo i preciznije, da se definiše - ulaganje u dijasporu Republike Srbije, jer imamo veliki, veliki broj mladih ljudi, istraživača, građana Republike Srbije koji nisu Srbi, a koji svojim potencijalima, naučnim i svim drugim, mogu jako puno doprineti razvoju i naše države i svim ovim projektima i zato smatram da je nepravedno to oslovljavati tako da je taj deo zajma naučnoga usmeren samo na srpsku dijasporu, već mora biti usmeren na dijasporu Republike Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. Hvala.

Zahvaljujem.

Svaki predlog zakona koji ide na to da olakša građanima Republike Srbije je izuzetno važan, izuzetno kvalitetan i svakako da će imati podršku poslanika stranke „Pravde i pomirenja“.

Problemi koji se javljaju u Katastru su zaista veliki i od toga što smo danas u nekoliko navrata čuli kada je u pitanju rad katastara, o sporosti izdavanja dozvola, rešenja, a naročito kada su u pitanju, recimo, situacije kada za jednu parcelu imamo više vlasnika i tada se prosto mora čekati ukoliko je podneto jedno rešenje za potvrdu, pa ukoliko vi podnesete drugo kao drugi suvlasnik, onda morate enormno čekati.

To je nešto što bi trebali i što se ovim predlozima i te kako uprošćava, ide na ruku građanima.

Međutim, naša iskustva sa terena govore da vrlo često u katastrima imamo zaista i određene poluge kriminalnih delova koji ne rade u onom smislu u kom bi trebali raditi.

Ja ću podsetiti na 2017. godinu, na akciju koju je stranka „Pravde i pomirenja“ pokrenula kada su u pitanju kladionice i kockarnice, njihova udaljenost od obrazovnih institucija, da smo tada peticiju podneli ministarstvu i da je Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava odgovorila krajem 2017. godine da je u Katastru u Novom Pazaru utvrđeno da su falsifikovana merenja udaljenosti kladionica i kockarnica od obrazovne institucije, da su podnete krivične prijave protiv određenih radnika iz Katastra, kao i protiv vlasnika jedne privatne geodetske agencije.

Naravno, ni dan-danas nemamo epilog sudski tih krivičnih prijava. Imali smo da je zabranjen rad određenom broju kladionica i da je u stvari dokaz tome da nisu baš svugde u svakom smislu čista posla kada je u pitanju rad katastara, odnosno pojedinih delova ili pojedinih ljudi koji imaju ovlasti, ovako vrlo važnim segmentima uređenja naše zajednice, a imajući u vidu pošast kladionica i kockarnica i napast na celokupno naše društvo i ovaj deo njihovog angažmana je izuzetno važan.

Tu bi se zaista takođe trebalo posebno voditi računa o nekim unutrašnjim kontrolama. Ne moraju uvek samo građani i strane podnositi inicijative da se isproverava kada je očigledno kao što je to bilo u ovom slučaju. Mi smo sigurni da i dan-danas sada kada bi se uputile opet te unutrašnje kontrole, da imamo na terenu ne samo u Sandžaku i u Novom Pazaru, već i u drugim gradovima, da ima takvih izdavanja falsifikovanih rešenja, jer prosto golim okom se vidi da su određene kladionice i kockarnice na bližoj udaljenosti od propisane od obrazovnih institucija, posebno od škola, osnovnih i srednjih škola, vrtića, visokoobrazovanih institucija.

Naravno, sa druge strane, mi imamo, takođe, velike probleme kada je u pitanju katastar, recimo u Tutinu, u Sjenici, a posebno u Tutinu, gde se dešavalo da se određene parcele po nekoliko puta preprodaju i da se uknjižavaju na više imena, posebno one koje su izuzimane iz javnog vlasništva, opštinskog, itd. To su radili nonšalantno određeni upošljenici iz katastarskih uprava i to je nešto što bi, u svakom slučaju, moralo da bude takođe predmet rasprava i da se na kraju tom kriminalu stane na put.

Nije u redu da se malverzacijama, zahvaljujući tim polugama kriminalnih, unutar sistema, naročito katastarskih delova ili organizacija, oštećuju građani i da vi dođete, recimo, regularno se prijavite na neki tender, kupili ste određenu parcelu, međutim, kad dođete da uknjižite, vidite da je ona već prodata nekom drugom i da je uknjižena na nekog drugog. Posebno, recimo, s područja Pešter, u opštinskim upravama Tutin i Sjenica, mnogo puta smo imali takvih rešenja.

Što se tiče ozakonjenja, deo koji je vrlo prisutan u poslednje vreme, kada građani uspeju da završe sve svoje obaveze kada je u pitanju ozakonjenje njihovih stanova ili poslovnih objekata u kojima žive, tu je ta procedura izuzetno troma, izuzetno spora i vrlo često se nailazi na određene probleme koji su uglavnom rešivi, ukoliko bi se izvršila modernizacija katastarskih organizacija i ukoliko bi se pojačala kontrola rada ljudi koji su zaduženi za te poslove i ukoliko bi se, eventualno, kada se uvidi konkretno stanje, pojačale te organizacije sa dodatnim brojem kvalitetnijih i kvalifikovanih ljudi. Hvala.

Zahvaljujem.

Predloženi zakon spada u domen kulture pamćenja i kulture sećanja, što je izuzetno važna stvar za celu našu zajednicu, za sve narode Balkana i naravno da predstavlja jednu od posebnih težišta kojima treba usmeriti, upraviti i utemeljiti sve one vrednosti koje nas spajaju i kojima težimo.

Sa druge strane, ta kultura pamćenja mora biti što je moguće više približna jednoj istini, jer danas na Balkanu svaki narod ima svoju istinu i svaki narod ima vlastito svedočanstvo i vrlo često su ta svedočanstva u konfliktu jedno sa drugim.

Zato bi nam bilo jako važno, danas se to mnogo puta čulo, da napravimo jednu jedinstvenu, za sve prihvatljivu istinu koja će se temeljiti upravo na onim vrednostima da niti jedna žrtva ne bi smela imati samo etički predznak, već da se tretira onako kako se treba tretirati, a posebno počinioci zločina ne bi smeli da se tretiraju samo kao pripadnici jednoga nacionalnoga korpusa.

Sa druge strane, mi smo taoci ovih 30 godina, upravo ovih kultura pamćenja. Ta kultura pamćenja nam treba služiti kao poduka, ali nikako kao što danas imamo na Balkanu da se uglavnom zapletemo u sva ta naša sećanja i da nam to bude glavni zadatak međusobnih priča, razgovora, pa ako hoćete i takmičenja, jer vrlo često se stiče dojam da se međusobno takmičimo ko ima veći broj žrtava, ko ima veća stradalništva itd.

Svi su narodi na Balkanu imali svoje žrtve, svi su narodi na Balkanu preživeli veliku nesreću i ta kultura pamćenja kao i ovaj Memorijalni centar zaista trebaju poslužiti tom cilju.

Ono što me je obradovalo to je da je ministar u jednom trenutku rekao da posle stradanja srpskog naroda dobro bi bilo da se povede računa i o stradanjima drugih naroda, što je zaista važno, jer smo imali, recimo, kada je u pitanju bošnjački narod u Drugom svetskom ratu, pa i međuraćju veliki broj stradalništava, posebno i od strane partizanske vlasti 1945. - 1946. godine, na Hadžetu, ali od strane četničkih pokreta o čemu čak i srpski istoričari svedoče, a posebno mirnodopskim prilikama u Šahovićima, kada je jedan celi prostor stradao u jednoj zaista teškoj nepravdi prema stanovnicima tadašnje države Kraljevine Jugoslavije. Međutim, pored bošnjačkog naroda, stradali su i svi ostali narodi ovoga prostora i ove države.

S obzirom da smo zagovornici prava nacionalnih manjina i zajednica, posebno apostrofirati na stradalništvu Roma, jer se u ovom parlamentu mnogo retko ili skoro nikako ne čuje glas koji bi zaštitio ili tražio da se prava Roma na neki način unaprede u smislu njihovog kulturnog pamćenja, njihovog stradanja kroz celi XX vek, a i njihovog današnjega uticaja u našem društvu u pogledu ostvarivanja njihovih kolektivnih i individualnih prava.

Svi mi ostali pripadnici manjinskih naroda smo na neki način kroz političko organiziranje uspeli koliko-toliko da etabliramo prava ili makar da uputimo apele za ostvarivanje individualnih kolektivnih prava naših zajednica, dok Romska zajednica u ovom trenutku još uvek nije do tog nivoa, bez obzira što smo imali dekade za pospešivanje prava Roma i u državi Srbiji i u celoj Evropi, to još uvek izostaje.

Naravno, ono što jeste ključna poruka i naša podrška i ovome zakonu i svim ostalim zakonima, mi to nalazimo u Božijoj reči, u uzvičnom Kuranu gde se kaže – ko ubije jednoga čoveka kao da je ubio celo čovečanstvo.

Dakle, ne možemo meriti zločine na drugi način, već ubistvom jednoga čoveka, nevinog čoveka, nevine žrtve, ubili ste jedan celi svet.

Zato je vrlo važno, danas se to takođe čulo, da u obrazovnim sistemima negujemo kulturu pamćenja, jer dok smo mi imali sjajne autore koji su govorili o stradanjima u Drugom svetskom ratu, poput Ivana Gorana Kovačića sa onom poemom „Jama“, Skendera Kulenovića sa „Stojankom majkom Knežpoljkom“, sa „Ševom“, sa „Na pravi put sam ti majku iziš’o“, sa Brankom Čopićem i ostalima, mnogo smo manje imali potrebe da se dogodi ono što se događalo, nažalost, ovim obnovljenim zločinima od devedesete na ovamo.

Onog trenutka kada su ovi velikani, pisane reči izbačeni iz planova i programa obrazovnih, mi smo došli u poziciju da nam se iznova ta nacionalistička retorika ponavlja i da iznova ta ideologija jednačenja ili traganja za time, da moja žrtva bude veća od tuđe žrtve, dovede do onoga što smo doživeli devedesetih godina.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Nakon zaista ove iscrpne diskusije, ja ću kao neko ko je bio svedok ovih pregovora kazati da jeste bilo jedno od suštinskih insistiranja predstavnika opozicije da se dogodi ova promena u REM-u i da je to nešto što su oni prihvatili i što nisu verovali da će vlast to prihvatiti. Ovim se pokazuje snaga onih koji mogu da vrše promene, da su uspeli u tome i pokazali svoju veličinu. Mislim da ništa suštinskije i na više nisu insistirali oni koji su osporavali sve ovo što se događa sa REM-om. Zato danas i ovih dana im se izbija ovaj argument iz rukava i zapravo se pokazuje da ovo društvo i ove institucije imaju snage da se izbore sa svim onim izazovima koji su pred njima, a da je ova institucija vrlo važna i da će ova institucija u narednom periodu imati pune ruke posla.

Naravno, mi kada govorimo o REM-u, ne mislimo samo na njegovu ulogu u ovim političkim emisijama i predizbornoj poziciji. Ono je vrlo važno i važno je da svi imaju jednake šanse, jednake uslove. Međutim, uloga REM-a je daleko važnija i bitnija u svim onim izazovima sa kojima se susrećemo kao konzumenti, redovni konzumenti svih mogućih medijama kojima su napadnuti i kao društvo i kao pojedinci.

Prema našim očekivanjima REM bi morao zaista u narednom periodu i nakon ovih izbornih procesa da se ozbiljno pozabavi celokupnom medijskom slikom u Republici Srbiji, a posebno onim njenim delovima koji udaraju na čast, dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. Ovde mislim na one sve silne rijaliti šoue koji prevazilaze svaku vrstu i dobrog ukusa i svaku vrstu normalnosti. To bi trebao REM takođe da radi i na tome bi se moralo posebno insistirati zato što ovo telo jeste odgovorno za celokupnu kreaciju onoga što jeste dozvoljeno da imamo u medijima i što nije i ne bi smelo nikako da bude dozvoljeno.

Naravno da je ovaj politički deo samo jedan segment celokupne njegove uloge i nadamo se da će u tom pogledu sva ona očekivanja koja imamo svi zajedno se ostvariti.

Međutim, ukoliko i u narednom periodu REM ne bude poduzeo nešto da se i u ovom drugom delu koji se tiče svakodnevnog života, u periodu koji je pred nama, uvede nekakav red, da se na medijima ne mogu promovisati one vrednosti koje ruše porodične, duhovne, tradicionalne vrednosti svakog građanina, koje, a posebno u momentima kada su u pitanju ovi tzv. rijaliti šoui, i ostale stvari, onda njegova uloga neće biti ispunjena.

U nadi da će se sve to menjati mi ćemo podržati takođe ove promene, a posebno što je ovo bio, opet ponavljam, zahtev određenog dela opozicije i na tim razgovorima na kojima sam ja prisustvovao ovo je bio njihov najveći zahtev i prosto nisu ni sami mogli verovati da će sa strane većine učiniti ovaj korak i da će jednostavno REM biti značajno promenjen u pogledu svoje strukture i pogledu onoga što danas i ovih dana činimo.

Ovim se bukvalno svi ti njihovi argumenti jednostavno tope i dokazuje se da ćemo u narednom periodu podjednako imati svi prilike da učestvujemo u izbornom procesu i da je na građanima kome će, kako, u kojoj meri, u kom broju dati poverenje i kome na kraju žele da kažu da imaju poverenje u njih i da ih vode, odnosno da predstavljaju državu, a da sve ono što jesu bile formalne zamerke svih nas, mi smo zaista imali te takve slike kada je u pitanju REM i gorka iskustva, evo, čini se da će se doći do trenutka kada će ono postati stručno, nezavisno telo i kada će moći da u skladu sa Ustavom, sa zakonima i sa savešću radi sve ono što mu je propisano prema definiciji jednog ovakvog tela. Hvala.

Zahvaljujem.

Svako telo koje je u interesu građana je jako važno i jako je korisno. Po definiciji bi REM, kao i svako drugo telo ili agencija trebalo biti samostalno, nezavisno telo koje u skladu sa Ustavom i zakonima štiti interese građana Republike Srbije, svih građana i njihove zajedničke interese.

Nažalost, mi smo u prethodnom periodu imali različitih iskustava, imali smo čak i onih slučajeva kada se ugrožavaju Ustav i zakoni Republike Srbije od strane određenih medija. REM ne reaguje na to, kao što je bilo u slučaju RTS-a i zahteva za redakciju na bosanskom jeziku, gde su iz Saveta RTS-a i protivustavno i protiv svih mogućih zakonskih regulativa odgovorili neprimereno, vređajući osećanja i nacionalna prava, individualna i kolektivna, Bošnjaka kao građana Republike Srbije na vrlo brutalan i nepošten način.

Regulatorno telo za elektronske medije je tada zaista trebalo reagovati i zaštititi pre svega Ustav, zaštititi zakone Republike Srbije i zaštititi prava građana Republike Srbije na ono što im po Ustavu i po zakonima pripada. Nažalost, to nismo imali, kao što smo imali mnogo puta u prethodnim godinama, posebno kada su u pitanju izborni ciklusi, da REM ne reaguje blagovremeno u pravo vreme i ne reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima da spreči, naročito na regionalnim i lokalnim televizijama, brutalno kršenje svih mogućih kodeksa i na taj način ohrabruje lokalne tajkune i moćnike koji su bili u poseti televizija, da narušavaju dostojanstvo svojih političkih neistomišljenika, da brutalnim medijskim harangama i kampanjama prevazilaze sve moguće granice i političke pristojnosti, ali i bilo kakvog drugog normalnog odnosa.

Dakle, ovo bi telo trebalo biti korektiv svih onih devijacija koje se dešavaju u društvu i koje na bilo koji način jesu posledica zloupotreba, odnosno upotreba medija kao poluge moći u pogledu ostvarivanja nekih političkih ili drugih ciljeva. Zato bi bilo vrlo važno i zato su ove promene koje se dešavaju vrlo važne da konačno REM bude nepristrasan, da bude samostalan i da bude snažan mehanizam pre svega zaštite Ustava, zaštite zakona i prava građana Republike Srbije, bez obzira na političku pripadnost, bez obzira na versku pripadnost, bez obzira na nacionalnu i svaku drugu pripadnost.

Za takav REM, za takvu vrstu ovog tela uvek ćemo dati podršku i uvek ćemo glasati, ne samo mi, nego će takav REM podržati bilo koji građanin Republike Srbije. Nažalost, nismo imali takva iskustva u prethodnom periodu i to je nešto što je činjenica, zato ovde i danas ovde govorimo kao narodni poslanici ne bi li probudili alarm kod onih koji su do sada bili u REM-u, a posebno kod onih koji će u narednom periodu biti u ovoj vrlo važnoj agenciji da zaista budu na braniku zaštite časti i dostojanstva svakog pojedinca, svake individue i konačno na braniku Ustava i zakona Republike Srbije.

Zato ćemo i u danu za glasanje podržati i ovaj finansijski plan i naravno na sledećoj sednici takođe podržati predviđene izmene, smatrajući da ćemo konačno biti na putu da ovu instituciju dovedemo u red onih institucija koje zaslužuju respekt svih građana i koje su kao takve vrlo važan instrument odbrane pojedinca, odbrane Ustava i poretka i odbrane svakoga od nas kao građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaista je važno da i sudstvo i tužilaštvo osvežimo sa neophodnim stručnjacima kako bi u punom kapacitetu krenuli da se obračunavaju sa organizovanim kriminalom, jer je to pošast koja kao rak razjeda celokupno naše društvo. Ohrabruje činjenica da je i Visoki savet sudstva i svi ostali da su predložili ljude koji imaju i snage i mladosti i kredibiliteta da pokrenu neke procese.

Naravno, mi smo saglasni sa kandidatima koji su predloženi za javne tužioce ili pomoćnike javnih tužioca koji dolaze iz Novog Pazara. Smatramo da su dosadašnjom svojom karijerom pokazali da imaju dovoljno i kredibiliteta i da se jednostavno zasluženo nalaze na ovim predloženim mestima. Izražavam nadu da će u budućnosti imati dovoljno snage sa ovako ojačanim pozicijama da pokrenu neke procese koji su neophodni kako bi to društvo zaista se pokrenulo u onom pravcu, pravcu suzbijanja organizovanog kriminala, kojem smo, nažalost, izloženi prethodnih decenija u najvećoj meri.

Vrlo često taj organizovani kriminal je imao svoje poluge i u organima sudstva i u organima tužilaštva.

Naravno, kada govorimo o organizovanom kriminalu, onda postoje kod nas dva najizraženija vida tog organizovanog kriminala. Jedan je klasični, koji dolazi od strane vrlo ozbiljnih i vrlo dobro organizovanih kriminalnih grupa. Drugi je onaj koji taj organizovani kriminal vrši kroz javne institucije.

Zaista je sramotno što ni danas, posle možda više od 15 godina, nikada nijedno tužilaštvo nije procesuiralo preko 20 miliona otuđenja iz budžeta Novog Pazara koji je napravio tadašnji gradonačelnik Sulejman Ugljanin. Za to su napravljeni izveštaji, za to postoje dokazi. To je ono što se govorilo o milionima pojedenih ćevapa, o izuzetim stanovima iz opštinskog vlasništva i mnogo čega drugoga. Nikada se tužilaštvo nije pozabavilo ovakvom proneverom.

To je nešto što je trebalo uraditi i to je nešto što je ostalo crna mrlja, kada je u pitanju rad tužilaštva u Republici Srbiji.

Isto tako, ovaj najnoviji primer iz Tutina, kada opštinska vlast, bez ikakvih procedura, bez ikakvih mogućih zakonitih postupaka prodaje deo opštinskog vlasništva koji je bio kulturni centar, odnosno Dom kulture. To je zaista nešto što je nečuveno. I to prodaje mimo procedura, maltene tajno, izvan bilo kakvog konkursa, vrlo sumnjivim kupcima. To je za nas jedan od najozbiljnijih organizovanih kriminala koji se dešavaju u Republici Srbiji, a posebno u našem okruženju, tj. u Sandžaku.

Ako smo propustili priliku da se procesuira taj manjak iz budžeta Novog Pazara koji je gospodin Ugljanin napravio kada je bio gradonačelnik, ne smemo propustiti priliku da se obračunamo sa tom kriminalnom organizacijom koja je na vlasti u Tutinu, koja budzašto prodaje opštinsku imovinu i koja deo kulturnog centra, odnosno Doma kulture prodaje bez ikakvih legalnih tokova, onako više mimo bilo kakvih procedura i koja za to uzima određena sredstva.

Inače, taj grad je, prema izveštajima notara koji smo dobili od notara, jedan od gradova u okruženju koji je iz opštinskog vlasništva izuzeo najveći deo građevinskog zemljišta i prodao ga je raznim subjektima kako bi jednostavno nadomestio sve ono što je manjak u budžetu, a taj manjak upravo nastao je ili nastaje na taj način što se budžet ili javna sredstva građana crpe radi ličnih interesa onih koji čine vlast u ovom gradu.

Tužilaštvo se mora pokrenuti, moraju se pokrenuti procesi i samo na taj način će se vratiti poverenje građana u naše tužilaštvo, u sudske organe, a sve dok se to ne desi mi ćemo i dalje imati problem da ubedimo građane da i sudstvo i tužilaštvo jesu nezavisno i da sudstvo i tužilaštvo rade na dobrobit građana. Ovde nije reč o pojedinačnom kriminalu, ovde je reč da neko zloupotrebljava javne resurse, javne funkcije i od građana Republike Srbije i od građana Tutina oduzima ono što je njihovo pravo, pa makar to bio i Dom kulture ili Kulturni centar.

Ovde apelujem i pozivam tužilaštvo, zaista, da pokaže da su nezavisni i da pokaže da je ovo nešto što mora biti procesuirano, inače sve ove promene, sve ovo što radimo ovih dana, što mi, opet kažem, u nadi da će se promeniti, da će se te sprege između tužilaštva, pojedinih delova tužilaštva i lokalnih vladajućih tajkuna i šerifa promeniti, daćemo podršku svim ovim predlozima koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Želim da se zahvalim i predlagačima ovog zakona koji su imali razumevanja za to da na ovim izborima autentične partije predstavnika nacionalnih manjina moraju imati jednaku šansu i da se ovim našim amandmanom otklanja mogućnost da to bude sprečeno zahvaljujući nacionalnim savetima koji jesu politizovana tela i kojima, u najčešćem broju slučajeva, a uglavnom u Bošnjačkom nacionalnom veću to je jeste konstanta. Odlučuju o tome oni koji su neprijateljski raspoloženi prema bošnjačkim nacionalnim partijama koje žele da izlaze na ove izbore i koji su već najavili neku vrstu bojkota.

Bilo bi zaista otežano da nacionalne partije nacionalnih zajednica, a posebno Bošnjaka, imaju svoj autentične liste i svoje predstavnike.

Takođe, ovim našim amandmanom regulisano je da RIK može zatražiti mišljenje nacionalnog saveta, a ne mora, i u onim slučajevima kada ona dobije dojam da je takvo mišljenje neophodno kako bi se neka lista mogla smatrati listom nacionalne zajednice.

Ovim su, takođe otvorena vrata svim nacionalnim partijama, nacionalnim zajednicama da mogu učestvovati u ravnopravnoj predizbornoj, izbornoj utrci da se mogu zalagati za ostvarenje prava svoje nacionalne zajednice i da na taj način najbolje reprezentiraju potrebe svojih građana i da se bore za njihova kolektivna i individualna prava.

Vrlo smo zadovoljni što je ovaj amandman postao sastavni deo zakona i time će u svakom smislu moći da se otvori put da većina autentičnih političkih partija nacionalnih zajednica imaju svoje autentične predstavnike u parlamentu i da na taj način najbolje zastupaju interese svojih građana.

U svoje lično ime i u ime akademika, Muamera Zukorlića, zaista želim da iskažem zadovljstvo i još jednom zahvalnost svima koji su doprineli da se na ovaj način političke partije nacionalnih zajednica tretiraju ravnopravno i da imaju ravnopravne mogućnosti da uđu u izbornu trku sa punim kapacitetom i bez ovih otežavajućih okolnosti kojima su bile zabrinute kada je bio osnovni predlog zakona pred nama.

Hvala.

(Nataša Mihajlović Vacić: Replika.)

Zahvaljujem se.

Intencija našeg amandmana je bila ista kao i u prethodnom zakonu tj. da se omogući manjinskim partijama, odnosno partijama koje predstavljaju nacionalne zajednice i manjine da nesmetano mogu izaći i na lokalne izbore. To znači da ne zavisi njihovo učešće na tim izborima od toga da li su ili nisu u vladajućoj većini, u nacionalnom savetu i to znači da im ne može neko, radi političkog interesa onog ko trenutno uzurpira ili vlada tim nacionalnim savetom, onemogućiti da budu na lokalnim izborima tj. da imaju jednake šanse, jednake mogućnosti da učestvuju u izbornom procesu i da u toj izbornoj trci ostvare ono što je najbolje za njihovu nacionalnu zajednicu.

Ovo nam je vrlo važno posebno što se ovim omogućava manjinskim partijama u onim mestima u kojima su one manjinske, u smislu većinskog naroda, ali ipak zadovoljavaju prag da mogu biti učesnici u izbornom procesu, da ostvare individualna i kolektivna prava, jer u mestima gde su pripadnici nacionalnih zajednica većinski u lokalnim zajednicama, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, ovo nije veliki problem, ali jeste problem, recimo, u Novoj Varoši, u Priboju ili u nekim drugim mestima, poput Subotice, Novog Sada itd, gde imamo zavidan broj pripadnika naše zajednice, a koji bi verovatno bio onemogućen ili bi mu bilo otežano da izađe na lokalne izbore, s obzirom da je za to potrebno da ima ovu potvrdu koja je bila u osnovnom predlogu zakona, a što verovatno ne bi bilo moguće da se ostvari, jer politička grupacija koja zloupotrebljava i drži zarobljenim naš nacionalni savet ili nacionalno veće nema nikakvu intenciju da to radi kako bi trebalo, a posebno zato što je izrazila želju da ne učestvuje na ovim izborima.

Da li će tako ostati do samog izbornog procesa, videćemo, ali ono što oni najavljuju jeste da će biti deo tih političkih grupacija koje neće učestvovati na izborima, a za nacionalne manjine i manjinske narode najpogubnije što se može desiti jeste da ne učestvuju u izbornim procesima i da onemoguće svoj narod da ostvari ona prava i one povlastice koje im prema Ustavu i prema zakonima sleduju.

Zato smo radosni što je i ovaj naš predlog amandmana zadobio poverenje i predlagača i nadležnog odbora i što će biti sastavni deo ovoga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, čuli ste od akademika Zukorlića da smo mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržali sve ovo što se tiče zakona uz ove opaske koje se odnose na partije nacionalnih manjina i s tim u vezi podneli određene amandmane. Radujemo se mogućnosti da se napravi kompromis i da se uvaže te naše zamerke.

U svakom slučaju, svaka vrsta unapređenja izbornog procesa je izuzetno važna, izuzetno bitna i doprinosi mnogo ozbiljnijoj slici celokupnog političkog života u državi Srbiji.

Mi se nadamo da će ove izborne promene takođe uticati na to da i izborni proces bude što pravilniji. S tim u vezi želim pohvaliti ono što je odradila RIK kada su u pitanju obuke ljudi na biračkim mestima. Jako je bitno, jako je važno da na samim biračkim mestima imamo ljude koji su prošli konkretne obuke i koji će na taj način, nadamo se, sprečiti mnoge zloupotrebe koje su se u prethodnim izbornim procesima događale i dešavale upravo u izbornom danu.

Naravno da iskustva koja nosimo iz prethodnih izbornih ciklusa nimalo nisu prijatna, posebno kada su u pitanju upravo izbori i izborne komisije, kako oni na samim izbornim mestima, tako i u određenim situacijama i reakcije RIK na sve one nepravilnosti koje su se mogle uočiti i uočavale su se na izbornim mestima, pa sve do onih brutalnih krađa u tom nesretnom Tutinu koje su zabeležene i kamerama i da nikada nismo imali epilog u pravno-formalnom smislu kažnjavanja ili sankcionisanja ili verificiranja te izborne krađe i svih onih koji su učestvovali u takvom izbornom procesu od onih na samom biračkom mestu pa do onih u RIK koji su dozvolili tada da se prekraja izborna volja građana.

Zato se nadamo da će sva ova pozornost na izborne zakone i na sam izborni proces doprineti da bude što manje takvih scena, da sam izborni dan bude što jednostavniji, da bude što manje napetosti i da svi oni koji učestvuju u izbornom procesu imaju jednake mogućnosti da zaštite svoje glasove ili svoje glasače. S tim u vezi zaista su važne sve ove promene. Koliko god da je važna promena kada je u pitanju izborni cenzus, važna je i ova promena kada su u pitanju partije nacionalnih zajednica ili manjina naravno uz sve one ograde koje smo prethodnih dana govorili i uz sve ono što je usledilo i što će uslediti, nadamo se, u subotu prilikom razmatranja amandmanskih predloga i prilikom glasanja, jer vrlo je važno da zaista imamo transparentnost i da u ovom parlamentu budu prisutni autentični predstavnici nacionalnih zajednica nacionalnih manjina.

Iz ličnog iskustva i iskustva naše zajednice možemo kazati da se upravo time razbijaju različiti stereotipi koji su postojali ili postoje, nasleđe su prethodnih perioda na relaciji manjinskih i većinskih naroda i da se na taj način ostvaruju individualna i kolektivna prava svake nacionalne zajednice. Zapravo to jeste put potpune integracije manjinskih naroda i nacionalnih zajednica u celokupan društveni, politički i svaki drugi sistem Republike Srbije.

Država Srbija, kada su u pitanju zakonska rešenja, jeste, možemo slobodno kazati, u zavidnijem i mnogo boljem položaju u odnosu na zemlje regiona. Zapravo, time se pokazuje briga o prisustvu i u celokupnom delovanju nacionalnih zajednica u samim organima, kako izvršne, tako i zakonodavne vlasti. Zato smo mi snažno na poziciji da podržimo sve ove promene, uz, naravno, ovaj dogovor kada su u pitanju statusi političkih partija ili subjekata prilikom predaje izbornih lista, tj. da se uvaži da to bude samo mišljenje ili preporuka nacionalnih saveta, a da konačnu odluku ima Republička izborna komisija.

Važno nam je i učešće nacionalnih zajednica, važno nam je da se podigne i svest o učešću u političkom životu i predstavnica ženske populacije. Zato nemamo nikakvih ograda i podržavamo zaista i ovaj predlog.

Ne bih se složio sa kolegom Jovanovićem da žene u Pazaru, Tutinu i Sjenici nisu u dovoljnoj meri zastupljene u političkom životu. Jesu, i te kako , i one su vrlo uspešne u političkom životu i u svakom drugom vidu, pa čak uspešne i u samoj privredi, recimo u biznisima i u svakom drugom smislu. Mi imamo jedan poseban odnos poštovanja žena i zaista verujemo da žena kao majka, kao supruga, ali i kao jako kvalitetan i odgovoran subjekat društvenog života mora imati veću prisutnost i u svim drugim oblicima pa i političkom angažovanju svakog naroda. Hvala.

Zahvaljujem.

Juče smo govorili o važnosti puteva i izgradnji puteva i naravno o obezbeđivanju sredstava za izgradnju svih onih putnih pravaca koji su neophodni za normalan život i razvoj svih sredina u državi Srbiji. Između ostalog, stavljajući fokus na Novi Pazar, Tutin, dobili smo odgovor od ministarke da se kašnjenje na tom putu ili na radovima za taj put, zapravo dešava zato što jedna lokalna samouprava, odnosno samouprava Tutin nije još uvek izradila detaljni regulacioni plan i njeno verovanje je da će se to desiti do kraja januara. Međutim, kraj januara je upravo pred nama i još uvek nije zakazana nikakva sednica opštine Tutina i mislim da i taj datum ili taj rok će biti prekoračen.

Ono što želim kazati odnosi se više na ovaj Zakon o popisu stanovništva.

On je izuzetno bitan, važan i preko potreban, posebno za nas pripadnike manjinskih naroda nacionalnih zajednica, jer kao što čusmo od prethodnog diskutanta, popisi koji su vršeni 2000, 2001, 2010, 2011. nisu bili adekvatni, nisu bili korektni i konkretno, kada je u pitanju Bošnjačka nacionalna zajednica, nisu bili ni validni, jer smo upravo zbog vrlo lošeg odnosa bivšeg režima prema pripadnicima bošnjačkog naroda koji je grubo kršio sva ustavna i druga ovlašćenja, pa je čak i vojnom, policijskom silo nasrtao na individualna, kolektivna i verska prava bošnjačke nacionalne zajednice, delom bojkotovali taj potpis 2011. godine i zato su rezultati tog popisa za nas bili nevalidni. Zato je važno da se sada na vreme sa svim mogućim pravnim i drugim preduslovima pripremi sve kako bi popis 2021. godine bio izuzetno dobro odrađen i odražavao pravu sliku sveukupnog stanovništva u državi Srbiji.

Interesantna su mi tri člana ovog zakona, član 6. koji govori da će popisivati i stanovnici, državljani Republike Srbije koji borave u inostranstvu, obzirom na ovu migrantsku krizu, na veliki broj iseljeništva iz svih krajeva države. Voleo bih da nam se pojasni metodologija kako će se i na koji način efikasno popisati svi oni koji su i dalje državljani Republike Srbije, a nisu trenutno na njenoj teritoriji, obzirom da odlaze ne samo pojedinci, već odlaze i cele porodice, a tamo je planirano, čini mi se, kako stoji u obrazloženju, da će neko od članova porodice dati informacije o njihovom statusu. Šta se dešava kada se cela porodica odselila? Šta se dešava kada nema ko dati informacije o tim građanima Republike Srbije koji se nalaze u nekoj drugoj državi.

Takođe, vrlo je interesantno i po meni važne stavke su pitanje popisivanje verske pripadnosti i nacionalne pripadnosti. U jednom članu se govori da je dobro, da je važno, da je to glavni pokazatelj. U drugom se članu kaže da oni koji se popisuju nisu obavezni dati te podatke popisivaču. Obzirom da su ovo najrelevantniji podaci i da smo imali slučajeva da zbog osetljivosti u određenim sredinama gde su skoncentrisani pripadnici manjinskih naroda i da to utiče i na implementaciju njihovih kolektivnih i individualnih prava, kako će se tretirati oni građani Republike Srbije koji ne iskazu u tom popisnom obrascu svoju versku i nacionalnu pripadnost u kojoj će se statističkoj grupi oni nalaziti. Šta će to značiti u smislu za njihovu nacionalnu zajednicu ili narod kome pripadaju? Da li će se po prirodi stvari automatski prepisivati nekoj drugoj zajednici ili nekoj rubrici – ostali? Kako je to u stvari do kraja definisano? To je za nas, pripadnike manjinskih naroda izuzetno važno kako bismo imali celokupnu sliku svog prisustva u državi Srbiji i kako bi jednostavno imali stvarnu sliku ukupnog udela u stanovništvu države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaista raduje ovoliki broj projekata i ulaganja u infrastrukturu, jer jeste to jedan od uslova razvoja i opstanka stanovništva na celokupnoj teritoriji, a posebno i ova odlučnost državnih organa da i ove rubne delove na neki način uvrste u svoje planove i programe i da počne sa izgradnjom i rehabilitacijom puteva koji su vezani za lokalne zajednice.

Međutim, ono što želim da pitam, a tiče se upravo spominjanog, rekonstrukcije puta Novi Pazar-Tutin, čini mi se u oktobru 2018. godine potpisan je sporazum sa „Tašjapijem“. Tada je ministarka kazala da će se idejno rešenje i regulacioni plan i sva tehnička dokumentacija biti gotova za 10 meseci, pa smo imali najave da će izgradnja puta početi u junu prošle godine, pa onda u septembru prošle godine, pa u oktobru prošle godine. Doduše, imali smo neku vrstu performansa na tom putu, izgradnje tog puta, prilikom dolaska predsednika Erdogana, kada je onaj potporni zid na neki način urađen, ali to ništa ne znači za celokupan taj put.

Ja znam da još uvek nije završena, prema mojim informacijama, sva dokumentacija. Želim da pitam ministarku da li je to zbog toga što još uvek opština Tutin nije odradila svoj deo posla, tj. izradu plana detaljne regulacije za deo puta koji se nalazi u opštini Tutin i da li je tu celokupan zastoj sistema? Jer, znam da je grad Novi Pazar to već odradio i da onaj deo deonice tog puta na potezu koji se nalazi na teritoriji Novog Pazara jeste urađen i obuhvaćen planom detaljne regulacije.

Međutim, građani tih sredina, posebno frekvencija između Novog Pazara i Tutina je zaista velika, i dalje su ugroženi u saobraćaju i dalje je to jedan od najgorih puteva u državi Srbiji.

S obzirom da je krajnji rok za izradu tog puta negde 2021. godina, a s obzirom da se ovoliko kasni sa dokumentacijom, da li će u tom roku uopšte uspeti da se uradi sve ono što je planirano iz razloga što postoje vrlo zahtevne deonice tog puta i ko će snositi na kraju posledice za to što se kasni? Ako je to rezultat nerada lokalnih vlasti u Tutinu, valjda bi oni trebali snositi posledice zbog toga.

To je jedan međunarodni projekat u kome učestvuju dve države i vrlo je neumesno kada sa pozicije Vlade, da li je to ministar, da li je to premijer, nekoliko puta najavljuje da će početi radovi, da će krenuti radovi. Međutim, prolazi mesec za mesecom, ali konkretno nema nikakvih radova na tom putu.

Naravno, prema mojim informacijama, to je zbog toga što lokalne vlasti u Tutinu nisu dorasle ovome poslu, nisu od 2017. godine uopšte radile na planu detaljne regulacije, kao što je vrlo zabrinjavajuće i što se sve ono zemljište koje se nalazi u vlasti lokalne samouprave, po vrlo sumnjivim okolnostima, prodaje i daju se građevinske dozvole za izgradnju različitih stambenih, poslovnih objekata bez ikakvih kontrola, bez ikakvih mera opreza. Došli smo u poziciju, recimo, da taj jedan grad u državi Srbiji već skoro i da nema teritoriju za neko ozbiljno ulaganje, za neke ozbiljne infrastrukturne projekte, a koje bi bile u vlasništvu samog grada.

Želim da nam konačno kažete realnost, šta je, kada će krenuti sa izradom ovog puta i ko je zapravo krivac zbog ovolikog kašnjenja, jer su radnici turske firme „Tašjapi“ već neko vreme stacionirani u Novom Pazaru i oni onako provode vreme bez ikakvih radnih obaveza. Mi iz tog kredita plaćamo dnevnice za njihov boravak u našoj državi, a nemamo nikakve koristi. To je nešto što se dešava već šest ili sedam meseci, kako sam ja upoznat. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što ste već čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja zalažu se za snažne zakonske regulative kada je u pitanju svaka vrsta podizanja kulturnog organizovanja, a naročito kulturne svesti. Ja ću nastaviti tamo gde je uvaženi akademik Zukorlić stao u svom obrazlaganju, tj. na onoj činjenici da kada je u pitanju kultura kao mesto susreta različitosti mnogo više bi trebalo raditi na tome da se i unutar Republike Srbije prožimaju, prepoznaju i promovišu vrednosti različitih kulturnih identiteta.

Kada govorimo o toj trećini stanovništva koja je nesrpskog etičkog porekla, u kulturnim institucijama, a posebno medijskim i nastavnim sadržajima mnogo je malo zastupljenosti njihove kulture, njihovog identiteta i upoznavanja većinskog naroda recimo sa svim posebnostima kulturnog identiteta svih nacionalnih zajednica. To je nešto što bi zaista trebalo mnogo više biti prisutno u obrazovnim sistemima, u medijskim strukturama, posebno na Javnom servisu, gde skoro i da nemamo kulturnih sadržaja koje se tiču posebnosti identiteta nacionalnih zajednica, da bismo se upoznali međusobno i da bismo na taj način razvijali i negovali svoje posebnosti, ali i izgrađivali neki vrednosni identitet svih naših naroda.

S tim u vezi, mnogo bi bilo važno raditi na disperziji kulturnih dešavanja institucija u celoj državi, jer, nekako, ako sagledate najznačajnije kulturne događaje, kulturne institucije, bar 80% njih jeste skoncentrisano u Beogradu ili Novom Sadu. U ovim drugim gradovima vrlo je malo ozbiljnih, velikih, državnih kulturnih institucija, koje bi upravo imale zadatak da se bave ovakvim stvarima. Naravno da je to sve izuzetno skupo, zahtevno za državu itd, ali je neophodno.

Preneću jednu anegdotu lokalnog tipa. Kada je još u ono komunističko vreme neki kulturni delatnik tražio neki projekat od predsednika opštine i ovaj mu odgovorio da je to jako skupo i rekao - ta je tvoja kultura zaista skupa, a on mu je odgovorio - predsedniče, kultura je skupa, ali je nekultura mnogo skuplja.

Mi zaista moramo mnogo više raditi na tom planu, a posebno na planu očuvanja svih onih vrednosti.

Iskren da budem, ne mogu se začuditi ni Ministarstvu kulture, a ni svim drugim institucijama, zašto još uvek ništa nije preduzeto u prilog zaštite očuvanja jednog od najboljih i najočuvanijih srednjovekovnih gradova koje imamo na teritoriji Republike Srbije, a to je grad Jeleč kod Novog Pazara. Pozivam ministra da se malo upozna sa tim. Tamo nema ni asfaltnog puta, ni prilaza, a to je jedno od najstarijih i najočuvanijih, najtajanstvenijih srednjovekovnih gradova koje trenutno imamo na teritoriji Republike Srbije i koji je apsolutno neiskorišten, i u turističkom i u kulturološkom potencijalu. A takvih mesta i primera imate koliko god hoćete u našoj državi.

Smatram da bi bilo izuzetno važno, upravo u ovom prekvalificiranju ili medijskoj strategiji, da tim mestima koja su zajedničko čvorište različitih kultura, različitih tradicija, kod različitih naroda, damo posebno težište u narednom periodu, jer ćemo na taj način oživeti i turistički i kulturološki ta mesta koja su u duhovnom, u kulturnom smislu, izuzetno važna i za Republiku Srbiju, ali i za spajanje, razumevanje različitih kultura, posebno nakon ovih kulturnih destrukcija 90-ih godina, koje su napravile brane i otuđile i zarobile različite nosioce kulturnih identiteta u nekakve rovove. To se mora razbijati.

Moramo vraćati poverenje. To se naročito postiže i najkvalitetnije i najtemeljitije i sa najvećim rezultatima upravo kroz kulturna dešavanja, kroz kulturne projekte i oživljavanje onoga što jeste prava kultura, za razliku od onoga što imamo, nažalost, kao tendencije koje nam dolaze sa svih različitih strana, a posebno se vežu za promovisanje subkulturnih sadržaja i njihovih nametanja kao nekih datih vrednosti. U suštini, to su sadržaji koji uništavaju ili pokušavaju uništiti ono što jesu prave kulturne tradicijske vrednosti svih naroda u Republici Srbiji, a i na Balkanu. Hvala.

Zahvaljujem se profesoru i slažem se za ovaj deo diskusije vezan za arhive, za arhivska istraživanja, itd. i mislim da zaista veoma veliki istraživački potencijal postoji u svim našim arhivima, izuzetno vredan i nedovoljno istražen i da ukoliko bismo istražili sve ono što jeste arhivska građa u svim našim arhivima, mnogo bismo drugačije promatrali i razumevali sve one procese koji su se događali i koje sada živimo, i to ne samo ove naše arhive.

Za nas su izuzetno važne i arhive u Dubrovniku, u Istambulu i u Beču i tako dalje, gde se, evo iz Rusije vraćamo na jedan dokument, gde se u Rusiju još čuva izuzetno veliki i vredni dokument sa ovih prostora, krenuvši od Povelje Kulina bana, pa redom, dakle, to je sve neosporno. Nama zaista treba stručnjaka te vrste.

Moja diskusija je išla u pravcu očuvanja i onoga, ne samo arheološkog, nego kulturnog blaga, kao, recimo, srednjevekovni grad Jeleč, koji je zaista neprocenjivo blago, mislim da ga nema više nigde, nijedan narod u Evropi, ako je onako napušten i otuđen i od države i od svih nas.

Naravno, kad govorim o zajedničkom predstavljanju, ja sam namerno iskoristio Jeleč, ali isto tako, normalno bi bilo da država Srbija arhivira i kulturne baštine svih svojih građana, bez obzira na njegovo kulturnu, versku i drugu tradiciju. Nažalost, mi do sada nismo imali primer da je država u bilo kom smislu pomogla, recimo restauraciju Gazi Isa-begovog hamama Pazaru, kao nult spomenika, spomenika nulte vrednosti ili nekog drugog sakralnog kulturalnog objekta koji pripada drugoj kulturi i naciji. Jesmo, doduše u poslednje vreme, čini mi se u Novom Sadu, kuća Bana Jelačića, ali i to je zbog nekakvih drugačijih pritisaka dogovora i tako dalje.

Ono što su zajedničke vrednosti, pa i taj hamam Gazi Isa-bega u Novom Pazaru, kao utemeljivača tog grada, mislim da se moraju prepoznati od strane ministarstva i od strane državnih institucija i ujedno se pomoći u njihovoj restauraciji i daljem njihovom očuvanju i konzerviranju.

Upravo inspirisan tim dosadašnjim radom i počecima ozbiljnih ulaganja, moja je diskusija išla u tom smeru.

Naravno da je ono što je možda 60, 70 godina bilo na margini bilo kakvih istraživanja, a što predstavlja, mogu slobodno kazati, izvorište mnogih identiteskih vrednosti i bošnjačkog i srpskog naroda, nalazi se na prostoru Sandžaka i ne samo Novog Pazara i zapravo je propušteno je mnogo prilika da se očuvaju još mnoge druge vrednosti koje su nažalost zbog nebrige, zbog nedovoljnog ulaganja, nesvesti otišle u nepovrat. Ali, ono što je preostalo zaista je od najznačajnije vrednosti i za Republiku Srbiju, ali i za sve ove narode i zato u narednom periodu bi zaista trebalo fokus staviti na taj prostor.

Tu nije samo u pitanju arheologija srednjovekovna, već arheologija jednog kontinuiranog rasta i primer zajedničkog suživota kroz različite kulturološke vrednosti i, naravno, institucije koje se time bave ne samo lokalnog ili republičkog nivoa, već institucije koje su nastale u naučnom smislu, koje bi trebalo pomoći kroz različito projektno finansiranje poput Matice bošnjačke, bošnjačke kulturne zajednice itd, a koje su spremne da ulože svoj kredibilitet i sve ostalo kako bismo dobili onu krajnju sliku onoga što predstavlja naš zajednički život, susret kultura, tradicija i susret onoga što oplemenjuje društvo svakoga na Balkanu, a posebno u državi Srbiji. Hvala.