Hvala vam.

Ako ste dobro slušali, ja sam kazao da je izuzetno važna i bitna institucija Zaštitnik građana i slažem se sa vama da je Zaštitnik građana postupao u više slučajeva, ali je obim problema sa kojim se suočavamo veoma veliki i zato smatramo da je jako važno da ima i ovu podršku u pogledu svojih pomoćnika.

Naravno, nije sve idealno. U zakonima u Ustavu jesu prava manjinskih zajednica, manjinskih naroda tretirana i problem jeste implementacija tih zakonskih rešenja na terenu. Evo, ja ću vam konkretno spomenuti jedan najsvežiji slučaj.

Skoro je u policijskoj upravi Novom Pazaru bio konkurs za primanje novog broja službenika. Prema pozitivnom zakonskom rešenju trebalo bi to biti proporcionalno broju stanovništva, pa bi trebalo biti - 7 Bošnjaka, tri Srbina, međutim, primeno je tri Bošnjaka, a sedam Srba.

Dakle, to nije nešto što se tiče lokalnih razmirica. Drugo, ovo o čemu sam govorio tiče se jedne državne institucije, tiče se institucije koja se zove Dom za lica ometena u razvoju, čiji je direktor već drugi put žrtva terorističkog akta, mogu slobodno da kažem lokalnih mafijaša, koji u martu 2018. godine, spaljuju automobil i istraga o tome još uvek nije razrešena.

Pre dva dana pred porodičnom kućom u kojoj se nalaze njegova deca, u kojoj se nalaze njegova supruga i majka, na istovetan način spaljuju mu još jedan automobil.

Dakle, ovde nije reč o selektivnom pokušaju i prenošenju bilo čega sa lokala, već o tome da želimo alarmirati javnost, pre svega nadležne organe, da se ovakvi slučajevi do kraja razreše, kao i slučaj koji sam spomenuo iz Subotice. Ovde nije reč o Bošnjaku, već o detetu koji je invalid, koji je iz bračne zajednice Makedonca i Hrvata, i koje je bilo žrtva nasilničkog ponašanja za koji još uvek nije završen proces iz razloga što su verovatno, prema rečima porodice, upleteni u taj slučaj oni koji su, ne govorim ni Srbi, ni Hrvati, ni Mađari, već oni koji su tatini sinovi i zbog toga to nije rešeno.

Dakle, još jednom samo da zaključim. Izuzetno nam je važna i bitna ova institucija, kao i sve institucije i ovo kada govorimo upravo želimo da zaštitimo institucije države, jer je u Tutinu napadnut direktor državne institucije, a ne Bošnjak, a ne Srbin, a ne bilo koji, dva puta mu je zapaljen automobil ispred njegovog preduzeća, ispred porodične kuće, to bi, valjda, za sve nas trebao biti crveni alarm. Hvala.

Ja se zahvaljujem kolegi, međutim u sredinama gde nacionalne zajednice čine određene postotak stanovništva, tako je definisano zakonom, proporcionalno u državnim institucijama treba biti zastupljena i ta nacionalna zajednica. To je nešto što je pravo, upravo ono pozitivno pravo o kome ste vi govorili i ja apsolutno taj deo diskusije vaše podržavam.

Zato je vrlo važno da poslije svega što se izdešavalo devedesetih godina pa na ovamo, nacionalne zajednice upravo osete i u tome svoju pripadnost i tim institucijama i ovoj državi. Ukoliko na konkursu za tih 10 mesta bude prijavljeno blizu 600 mladih ljudi i ukoliko se primi svega 10 njih i od toga prema ovakvom nacionalnom ključu, onda to revoltira zaista 600 porodica koje neko drugi zloupotrebljava ili pokušava zloupotrebiti u ono što nije dobro.

Zato smatramo izuzetno važnim i upravo ovde govoriti o tim pitanjima i upravo kada je na dnevnom redu tačka o Zaštitniku građana, jer je on ta institucija koja se brine ili stara o tome da svi zakoni budu podjednako važeći i da na podjednak način tretiraju sve građane, posebno one koji su pozitivno diskriminisani.

Ja nemam zaista ništa da kažem u pogledu zakonskih rešenja, jer su ona stvarno pozitivna. Imamo problema sa implementacijom tih zakonskih rešenja i imamo problema kada određene institucije stave sebe iznad zakona i Ustava, kao što je to bio skoro slučaj sa RTS, njegovim Savetom i tako dalje. To su problemi za koje smo mi upravo došli ovde delegirani od naših građana da rešavamo sa pozicije narodnih poslanika i ovoga plenuma i mislim da je to nešto što je u najboljem interesu i Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Ovo što ste napravili, neki pokušaj, ali ste se dobro ogradili od toga, od slične komparacije. Ne bi smelo da stoji, jer od 600 prijavljenih, nemoguće je da nema bar sedam onih koji su sposobni da do kraja odgovore takvoj vrsti zadatka, jer bi to bilo zaista poražavajuće. Ja nisam spreman i neću i ne želim u to da poverujem. Međutim, to je jedan od problema.

Svakako da se slažem sa vama da je najbitnije da ti organi rade zaista kvalitetno, da rade punim kapacitetom i da im se ne događa da im bude pokraden magacin zaplenjene robe, kao što se to dogodilo sa Policijskom upravom u Novom Pazaru.

Ono što je nama važnije od svega ostalog jeste da ova pozitivna zakonska rešenja koja zaista pozitivno tretiraju nacionalne zajednice, budu implementirane do one mere u kojoj je to najviše moguće, jer biti manjina u jednom narodu ili u jednoj državi, na jednom prostoru zaista nije lako. Vrlo bi bilo dobro da uvek oni koji su većina pokušaju ponekad staviti u cipele pripadnika manjinskih naroda, kao što se i mi vrlo često stavljamo u cipele većinskog naroda, jer je vrlo važno da jedni druge do kraja shvatimo, razumemo i na kraju razvijamo zajedništvo, duh tolerancije, suživota, a to zaista je jedino moguće ukoliko se do kraja poštuje ono što su zakonska rešenja, ono što je prepoznao Ustav i ukoliko se teži da i ono što prema mišljenju nacionalnih zajednica nije dobro zakonsko rešenje, popravi i da na taj način svi mi budemo zajednički deo građenja budućnosti ovog prostora i ove države. Hvala.

Ja bih samo molio da mi posle vratite ovo malo vremena što je oduzeto.

Mislim jako smo blizu, pa se mešaju frekvencije između mene i kolege.
(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku. Molim vas, povredili ste Poslovnik.)

Zahvaljujem se. Zamoliću vas da mi vratite vreme koje je proteklo…
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima…..
(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku. Objasni mi, zašto mi ne daš reč?)

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, svaka vrsta poboljšanja izbornog procesa je zaista važna i neophodna. Mi imamo različita traumatična iskustva iz prethodnih izbornih procesa, jer je bilo mnogo, nepravilnosti, mnogo, zloupotreba i nepoštovanja, čak i onih izbornih pravila koja su bila propisana kako zakonom, tako i posebnim pravilnicima RIK-a.

Zato će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove predloge, kao i što učestvuju konstruktivno u razgovorima koji se već vode oko učešća na predstojećim izborima, ali izražavamo svoju bojazan da ove sve izmene i dopune nisu samo papirološke i da je vrlo važno iste implementirati na celokupnom terenu Republike Srbije.

Ilustrovaću vam to jednim vrlo konkretnim primerom. Evo, u ruci mi je diplomatski pasoš koji sam dobio kao narodni poslanik i koji koristim evo već tri, četiri godine, međutim, pre dva dana na graničnom prelazu Uvac, Priboj prema Rudom, bukvalno sam zadržan 45 minuta, iako sam pokazivao ovaj diplomatski pasoš. Ovi ljudi koji su na granici govore – sve je u redu sa vašom putnom ispravom, ali vas nema u sistemu. I, onda ponavljaju – da nemate neki drugi dokument? Ja kažem – ovaj pasoš je prošao četiri dokumenta, ovom granicom prolazio 15, 20 puta, nikada nije bio problem te vrste. Međutim, 45 minuta govore da diplomatski pasoš koji je izdalo Ministarstvo spoljnih poslova meni kao narodnom poslaniku, ne postoji u graničnom sistemu Republike Srbije.

Na koncu, kad im kažem da znam razlog zbog čega samo u Priboju ne postoji, da je tome razlog što sam na prethodnoj sednici ministru unutrašnjih poslova govorio o nepravilnostima u Policijskoj stanici Priboj i da je verovatno to razlog zbog čega se maltretiram ja i grupa studenata, onda oni, brže bolje, za minut kažu – sve je u redu, možete proći dalje.

Na povratku iz Sarajeva, prelazimo granični prelaz, međutim u samom Priboju nas zaustavlja saobraćajna policija i iznova maltretira mene kao nosioca diplomatskog pasoša, imuniteta narodnog poslanika i grupu studenata, bez ikakvog obrazloženja, pokušavajući da nametne nešto što nije istina.

Da nije bilo reakcije jednog našeg uvaženog kolege iz Priboja, bili su spremni i da nas privode u policijsku stanicu. Zašto? Zato što smo ukazali na nepravilnosti u toj policijskoj stanici ovde prisutnom ministru.

Šta želim s ovim da kažem? Da je vrlo važno da se sve ove izmene i dopune sprovedu na celokupnom prostoru države Srbije, jer nažalost kao što meni u Priboju nije diplomatski pasoš vredeo, sve dok se nisam malo pobunio, a vredeo je i za Ameriku, i za Afriku, i za Aziju i za 40, 50 evropskih zemalja u kojima sam boravio, tako isto i ovi izborni procesi, zakoni koje menjamo verovatno neće vredeti tamo gde ne bude odgovaralo lokalnim vlastima i gde će na svaki način pokušati da zloupotrebe svoje ovlasti.

Mi imamo iskustva da, recimo, da vam ne govorim ovde mnogo puta spominjanim, famoznim snimcima krađe izbora u Tutinu koje smo mi uredno snimili i prijavili, tužbe podneli, evo već šest godina nikakvog procesuiranja te otvorene krađe.

Imamo dokaze da svaki put na tim lokalitetima, naročito u Tutinu, u Sjenici, itd, u završnim satima izbornog procesa veliki broj policijskih službenika zajedno sa kriminalnim grupama vrši pritisak nad biračima na biračkim mestima i to se sve notira. Međutim, nikakvih reakcija nadležnih i sankcija prema njima. Zato, kao i zloupotrebe službenih položaja, javnih funkcionera, pa se lepo, ne znam ni ja, vozilima čistoće kače transparentni itd, međutim nikad nikakve sankcije.

Nama je vrlo važno da i ove sve izmene koje se danas ili ovih dana rasprave usvoje, budu implementirane, tj. da važe na celoj teritoriji države Srbije isto kao što bi ovaj pasoš i moj imunitet narodnog poslanika trebao važiti i u Priboju, jer je to granični prelaz ove države, jer je to granični prelaz koji kontrolira naša granična policija. Isto tako bi trebalo sve ovo da važi na teritoriji celokupne Republike Srbije.

Samo, time ću završiti, nisam u tome samo bio problem ja, već je bio problem što je u toj ekspediciji bilo 15 studenata, od čega osam ili devet devojaka koje su u kasnim satima bile prinuđene da stoje, da budu maltretirane od policije. Zašto? Zato što se neko usudio da kaže nešto o tome da policija zloupotrebljava svoje ovlasti u jednom gradu koji je grad u Republici Srbiji.

Zato smo mi zaista spremni da sve učinimo da dođe do implementacije ovih zakonskih rešenja, jer ukoliko ovo budu samo formalne izmene, a u izbornom danu, u izbornom procesu ne bude bilo kakvih izmena, nego budu istovetni uvjeti kao do sada, a da ne govorim o zloupotrebama biračkih spiskova, onda nikakvih pomaka neće biti.

Mi verujemo, mi se nadamo, da će ovog puta zaista, gledajući ovu odlučnost onih koji imaju moć da sprovedu ove zakone, biti konkretnih promena. Nadamo se tome, i u skladu sa tim, podržaćemo najavljene promene zakona. Hvala.

Hvala vam na ovim vašim rečima podrške. Da nije bilo ovog drugog zadržavanja nakon povratka od nekoliko sati, ja bih možda i poverovao da je bila greška u tome da se ne može pasoš očitati.

Međutim, u povratku sa tog događaja u Sarajevu saobraćajna policija nas opet maltretira 45 do 50 minuta. Ja sam rekao da nije bilo jednog kolege iz vaše stranke iz Priboja, verovatno bi nas iako su nam pretili ti saobraćajci, privodili u policijsku stanicu.

Dakle, nije to bilo nenamerno i nije bilo onako samo reda radi, već je vrlo bilo ciljano i sa namerom da se pokaže, da se dokaže da ipak onaj ko je lokalni šerif može zloupotrebiti svoje ovlasti kako bi, pa je nekoga ko je narodni poslanik, ko je biran glasovima građana ove države ipak da mu pokaže kako on ne treba dirati baš svaku temu.

Slažem se sa vama da je jako puno toga popravljeno i nadamo se, zato sam kazao, da je ohrabrujuće jer su se ove promene i svakako da zaslužuju našu podršku i u svakom smislu, ali i ova bojazan koju imamo je dosta realna. I zato na vreme govorimo da je vrlo važno sve ovo što se nalazi u paketu izmena da bude implementirano i u samom izbornom procesu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće i ove predloge zakona, jer smatramo da je uvođenje reda sistema koji su poslednjih decenija bili u izuzetno haotičnom stanju preko potrebno, a osobito u osetljivim stvarima kakve su plate u javnim sektorima i svim drugim vidovima zaposlenja unutar državnih institucija, institucija pokrajine ili institucija lokalnih samouprava.

Posebno nam je važno da se i ovde počinje voditi računa o zaposlenima, o njihovom statusu iz razloga što u onim mestima koje nisu centralni deo države, mnogo se jasnije vidi razlika u statusu onih koji su zaposleni u javnim sektorima i onih koji nisu zaposleni u javnom sektoru. U tim sredinama se zaposlenje u nekom od javnog sektora smatram sigurnim poslom, sve ostalo je zbog upravo ove haotičnosti i nasleđa destruktivnog ili destruktivnog režima 90-ih godina pa nadalje koji su uništavali privredu, razarali privredne subjekte, doveli do toga da su ljudi prosto nesigurni u bilo koju drugu vrstu zaposlenja i zato ovo dodatno snaženje njihovog statusa jedan je od dobrih signala da će se uvesti red u privredno delovanje i da će, verujemo, imati snažnijeg odjeka u tu njihovu odluku da li ostati ili otići iz države.

Ne odlaze samo oni koji nemaju posao već odlaze i to sa porodicama i oni koji imaju poslove pa i u javnim institucijama, institucijama države republike, lokalnog sistema, baš nezadovoljni svim ovim neredom. Zato uvođenje ovog reda pospešuje tu nadu.

Ovo zaista govorim i često spominjem iz razloga što ukoliko pogledate te gradove koji su izvan centralnih delova države, pa samo navečer bacite pogled na panorame gradova videćete koliko je svetala, stanova, kuća, ugašeno, koliko je porodica napustilo i koliko se već sprema. Ili pogledate autobuske stanice vikendom, videćete da uglavnom odlaze mladi, sposobni ljudi, ljudi sa porodicama. Zato bilo koji napor da se uvede red i da se pospeši status radnika bilo koje vrste ili statusa je za svaku pohvalu i podršku.

Kao što je za podršku, takođe, i ovaj Predlog zakona o agencijama za zapošljavanje, jer će se i tu uvesti red, jer su vrlo često oni koji su angažovani na privremene i povremene poslove zloupotrebljavani ili upotrebljavani, naročito od lokalnih uprava i samouprava za moćnike u tim upravama i samoupravama, za različite vrste usluga, preko ucena, tim angažmanom koji je vrlo često ograničen, a pre svega mislim na političke ucene i ucene kada dođu izbori, odnosno izborni proces.

Zato verujemo da će se ovakvim profesionaliziranjem i to donekle sprečiti, da će se ljudima koji zaista žele da svojim radom, svojim angažmanom, zavrede i prime zasluženu platu, sačuvati dostojanstvo i osigurati elementarni uslovi da jednostavno prehranjuju sebe i svoje porodice i da pri tom ne osećaju da su dužni bilo kome bilo šta zbog onoga što su dobili kao svoje pravo, jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na rad i pravo na zaradu.

Sada je situacija da ljudi, iako su dobri radnici, opet se moraju godinama zahvaljivati onome koji je sticajem okolnosti na nekoj poziciji i primio je na to radno mesto, ali je zbog ovih nerešenih stvari, kada su u pitanju zakonske regulative, zloupotrebio tu svoju poziciju da ih na neki način ucenjuje i da im na neki način spočitava za ono što u stvari jeste njihovo pravo.

Ovo vidimo kao put da se tako nešto spreči, da se zloupotrebe spreče i da čast, dostojanstvo radnika, čoveka, bude na većem nivou, jer je to nešto što nema cenu i nešto što je osnovna vrednost ljudske kulture i civilizacije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, čuli ste da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone koji se odnose na usklađivanje naših poreskih obaveza i socijalnih davanja prema onome što je izglasano u budžetu.

Ono na šta ću ja baciti fokus jeste ova posebna taksa privremene naplate za Radio-televiziju Srbije, odnosno Javni servis. Svakako da je to obaveza svih građana, međutim, iz te obaveze proističu i prava svakoga građanina koji ulaže u Javni servis i na taj način postaje deo sveukupnog sistema koji na taj način finansira razvoj javnog informativnog servisa.

Naravno, ono možda čemu smo svedočili zadnjih meseci, pa i sve ovo vreme jeste da je možda jedini politički konsenzus i pozicije i opozicije u tome da trenutna uređivačka politika na Javnom servisu nije onakva kakva bi trebala biti, nije onakva kakva bi odgovarala stvarnoj slici Republike Srbije i svim građanima biti servis. Mi smatramo da tu ima i objektivnih i neobjektivnih tumačenja, ali svakako najveći problem možda jeste samovolja urednika pojedinih formata koji pozivaju goste koji im odgovaraju, izbegavaju goste koji im ne odgovaraju i na taj način stvaraju tu krivu sliku. Međutim, kada sam govorio o onim pravima građana koji ulažu u Radio-televiziju Srbije, mislio sam na to da bude zastupljeno sve ono što predstavlja Republiku Srbiju, a Republiku Srbiju predstavlja većinski narod i manjinski narodi. Dakle, preko 30% manjina čiji se glas ili vidljivost na RTS-u skoro pa i ne može videti.

Mi imamo, nažalost, samo jednu emisiju, čini mi se, koja tretira manjine, to je ona emisija „Građanin“, a sve ostalo je nekako nevidljivo, sporadično i vrlo često ne odražava niti kulturu, niti tradiciju, niti stvarnu sliku tih 30% ukupnih građana Republike Srbije. Da ne govorim o ovom neustavnom odnosu RTS-a i Saveta RTS-a prema pokušaju formiranja redakcije na bosanskom jeziku, gde se oglušila o Ustav, o zakone i poštovala neka mišljenja koja su i protivustavna i protivzakonita. To nije dobra poruka za sve građane Republike Srbije, to nije pre svega dobra poruka za pripadnike manjinskih zajednica i naroda i smatramo da zaista u tom nekom reformističkom smislu treba poraditi na tome, jer tu pretplatu za RTS plaćaju podjednako svi građani ove države i kao takvi stiču pravo i da budu predstavljeni u najboljem mogućem obliku.

Takođe, ono što je vidljivo, recimo, posebno nama koji ne dolazimo iz centara velikih poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca jeste mnogo manja zastupljenost regiona i gradova i opština koji su rubni, koji su izvan ovih centralnih delova Republike u svakodnevnim programima, u svakodnevnim emisijama i prosto bez nekog kontinuiteta predstavljanja njihovih posebno kulturnih, obrazovnih događaja kojih ima jako puno.

Recimo, mi smo prošlih 15 dana bar jedno 30-ak različitih manifestacija u regionu Sandžaka. To nije ni jednom sekundom predstavljeno na RTS-u, a ticale su se kulture, promovisanja književnosti, umetnosti, pisanja itd.

Ovde govorim iz perspektive Bošnjaka, zato što pripadam toj nacionalnoj zajednici, ali znam da vrlo često nije predstavljana niti kultura, a niti one manifestacije koje na sličan način, sličnim povodima, organizuju druge nacionalne zajednice.

Ako mi plaćamo pretplatu RTS-a kao i svi ostali građani, valjda bi trebalo bar tih 30% koliko imamo udeo u ukupnom plaćanju te pretplate, da bude sadržaja koji se odnose na predstavljanje kulture, tradicije i svega onoga što čine nacionalne zajednice. Mislim da bi se time doprinelo i boljem razumevanju među narodima ove države, toleranciji i, na kraju, da bi to bila u stvari ona prava, realna, suštinska slika Republike Srbije kao države multikulturalne, multietničke, multinacionalne i gde bismo mi kod budućih generacija razvijali empatiju jedni prema drugima. Hvala.

Zahvaljujem.

Juče i danas provejavaju pitanja infrastrukture. Ono što je juče kazao jedan narodni poslanik jeste suština svih mogućih promišljanja. To jeste kazano juče u jednoj diskusiji - ko će da dođe tamo gde nema dobrih puteva, gde nema infrastrukture, misleći na investitore i misleći na razvoj ekonomskog prosperiteta jednog kraja.

Zato mi iz Stranke pravde i pomirenja insistiramo na infrastrukturnim projektima i zato smo iskazivali zebnju i strahove da sve ono što je i ovde predloženo u budžetu, koji zaista jeste razvojan, da li će uopšte biti realizovano, a posebno kada se tiče onih delova infrastrukturnih projekata koji se odnose na naš kraj, tj. onaj zajam od Republike Turske za rehabilitaciju puta Dva A, državnog reda Novi Pazar - Tutin, jer smo svedoci zaista, i to jeste suština, da tamo gde nema dobre infrastrukture, nema ni investitora, nema ni fabrika. To je podložno područje za izazivanje svih mogućih netrpeljivosti, nesporazuma, za stvaranje ambijenta ekonomske zavisnosti građanstva i na kraju za odliv stanovništva.

Zato nam je vrlo važno da sve ono što stoji u ovom budžetu bude na koncu i realizovano i da građani, konačno u ovom procesu decentralizacije Srbije počnu osećati ove sve benefite ozdravljenja naše privrede i dobrog raspolaganja sredstvima, jer, u protivnom čeka se godinama, međutim, dođe se do otvaranja puteva. Tih otvaranja radova na putevima nam je već dosta.

Podsetiću da smo imali možda šest ili sedam puta otvaranje radova na zaobilaznici oko Novog Pazara, još iz vremena Koštunice, pa Tadića, pa ovoga, pa onoga i sve se to završavalo na otvaranju radova, međutim nikada konkretno se taj projekat nije završio.

Ubeđeni smo, verujemo da ova Vlada i ovaj budžet imaju drugačiji odnos i da će se u stvari krenuti sa onim što je započeto, da se neće stati samo na onom potpornom zidu od nekoliko desetina metara, kada je u pitanju ovaj put Novi Pazar – Tutin, ali i kada je u pitanju gasovod i kada su u pitanju svi infrastrukturni projekti bez kojih nema ni privrednog razvoja.

Takođe, ono što je nama veoma važno jesu ova izdavanja za poljoprivredu. Subvencije koje se godinama dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima mislimo da je to jako dobro, da to stimuliše razvoj stočnog fonda, posebno za visoravni poput Pešterske visoravni, znače puno poljoprivrednicima. To je nešto što u svakom slučaju, u svakom obliku treba podržati i iznova osmišljati nove vrste ovakvih projekata, jer smo uvereni da se samo ovakvim projektima može oživeti naša poljoprivreda, posebno ova na visokim planinskim, nadmorskim visinama.

U tom pogledu, još jednom podsećam na naš program, da bi se trebalo razmisliti o tome da se ove visinske zone oslobode većeg dela poreza kako bi ta sela opstala i kako bismo imali mogućnosti da na svaki mogući način oživljavamo njihov razvoj, jer bez te poljoprivrede, bez razvoja seoskih sredina mi ne možemo očekivati niti uspeh u ovoj borbi protiv bele kuge, niti da se ne bilo koji način oživljavaju naše sredine, posebno one koje su bez infrastrukturnih projekata, posebno one koje čekaju na infrastrukturne projekte deset leta, decenijama i koje su već na ivici strpljenja, kada je u pitanju realizacija nekih krupnih projekata.

Mi smo obradovani svim ovim najavama, narod iščekuje i možda bi zaista bilo vrlo važno, uz prioritete prioriteta staviti realizaciju tih projekata. Hvala.

Zahvaljujem.

Na samom početku, iskoristiću priliku da današnji dan 20. novembar, koji je nacionalni praznik Bošnjaka u Sandžaku, Dan Sandžaka čestitam svima koji ovaj dan doživljavaju kao svoj nacionalni praznik. On je Dan Sandžaka zato što su tada narodi Sandžaka u Pljevljima kazali da žele taj prostor kao prostor spajanja i prostor na kome će živeti u miru i toleranciji i boriti se protiv svake vrste fašizma. Naravno, to je jedan od razloga zbog kojih smatramo da je ovaj budžet, zato što se bavi i veći deo svog prostora dodeljuje infrastrukturnim projektima.

Vrlo su nam važni ti infrastrukturni projekti jer oni spajaju ljude, prostore, narode, tako da smo posebno radosni što će i u ovom nacrtu budžeta i Predlogu zakona budžeta imati projekata koji se tiču infrastrukture tog našeg prostora Sandžaka. Pre svega mislim na ovaj deo kraka prema Kotromanu, auto-puta, ali i na rekonstrukciju državnog puta drugog A reda, Novi Pazar-Tutin.

Međutim, ono što nas pomalo zabrinjava, obzirom da smo imali tu nekoliko puta najava i probijanja rokova, radova, početka radova te rekonstrukcije puta, pa smo onda za vreme posete gospodine Erdogana čak imali i otpočinjanje radova na toj rekonstrukciji i to se završilo izgradnjom svega jednog potpornog zida od nekoliko desetina metara.

Godina se govori o rekonstrukciji tog puta, ali nažalost građani su dosta izgubili poverenje i zato ohrabruje da imamo ovog puta u budžetu to konkretizirano kako bismo mogli da budemo sigurni da će zaista doći do izrade radova na tom putu, pa makar oni kasnili, jer su građani jako dugo čekali. Imaće strpljenja još malo, ali da budu sigurni da će se to završiti.

Takođe, vrlo nam je važno i želimo pohvaliti zaista ovaj kapitalni projekat gasovoda koji ide od Brusa preko Kopaonika, Raške, do Novog Pazara i Tutina, jer je to jedan velikih preduslova za razvoj privrede i za razvoj bilo kakvog ekonomskog boljitka ovih krajeva.

Ono što smo možda očekivali, što ovom prilikom apelujemo, da se nađe u predlogu sledećeg budžeta, a jeste rekonstrukcija elektromreža na tim područjima, jer su nam elektromreže zaista nedovoljnih kapaciteta, s obzirom na ekspanziju građevinskih investicija i građani vrlo često sa pravom se pitaju i budu u strahu da li će uopšte postojeći kapaciteti moći da izdrže kada se sve ono što se izgrađuje, stambene i druge jedinice, priključi na elektromrežu.

Zato odavde koristimo priliku da sugeriramo nadležnim ministarstvima i Vladi da vrlo pažljivo pogledaju i ovo pitanje i da možda u nacrtu za sledeću budžetsku godinu imamo projekat ove vrste.

Takođe, jedna od stvari s kojima se vrlo često susrećemo na terenu i koja je prisutna u ovom Nacrtu budžeta, jesu ozbiljnija izdavanja za prosvetu i to je dobro. Međutim, ono što interesuje, posebno prosvetne radnike, jeste činjenica da još uvek nismo u prilici da otpočne proces primanja u stalni radni odnos u prosveti, s obzirom da imamo stalni rast u budžetu i da je finansijska situacija veoma stabilna, apeliramo da se i na ovo pitanje Vlada i nadležna ministarstva posebno se ovim pitanjem pozabave, jer je u prosveti veliki broj ljudi koji su nekako na ivici između toga da li da ostanu uopšte u ovoj državi ili odu, jer nesigurna su njihova primanja, nesigurni su njihovi poslovi.

Zahvaljujem se i očekujem da dobijemo neki od odgovora na ova pitanja. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što ste čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati i ove predloge odluke, kao i sve druge koje se tiču zaštite od monopola i zdrave konkurencije kada je u pogledu privredna delatnost u našoj državi.

Ono što je nama vrlo važno jeste da i ove agencije zaista na celokupnoj teritoriji države budu prisutne, jer mnogo je teže održati zdravu konkurenciju i boriti se protiv monopola u sredinama koje nisu centralni deo države i predstavljaju granične i rubne delove, kakav je prostor Sandžaka. Vi ste pre mogli čuti zapravo kakvo je stanje u Novom Pazaru, međutim, još mnogo, mnogo lošija situacija jeste u Sjenici i u Tutinu, gde bukvalno niko ko nije u sadejstvu sa lokalnim vlastima apsolutno ne može bilo koji posao ili bilo koju privrednu delatnost obavljati. To traje u kontinuitetu već 30 godina.

Onaj ko nije u sadejstvu sa lokalnom vlašću i posebno sa vlašću SDA, gospodina Ugljanina u Tutinu, apsolutno ne može dobiti ni jedan tender, ni jednu privrednu delatnost od opšteg interesa, a ako se bavi privatnim poslom, onda je konstantno gušen. Tako se dešava, recimo, da samo u jednom selu, za šta su obznanjeni podaci, u jednoj porodici postoji u APR registrovano oko 20 privrednih društava koji su uvek aktuelni kada su u pitanju izvođenje radova koje finansira lokalna samouprava. To je samo zbog toga što su i u rodbinskim i u političkim sponama sa lokalnom vlašću. Tako se isto događa i na području opštine Sjenica.

Na taj način se guši bilo koja zdrava privredna inicijativa. Na taj način se pravi jedan haotičan ambijent, u kome oni koji imaju zdravu ambiciju za zdravim biznisom, za zdravom privredom, apsolutno nemaju nikakve šanse da uspeju, jer je nemoguće uspeti u sredini gde svaki ozbiljan posao mora biti povezan kroz neki dil ili kroz poslovanje isključivo sa predsednikom opštine, kao što je to slučaj, recimo, u opštini Tutin, a takođe i u opštini Sjenica.

Naravno da je zato vrlo bitno da ova agencija i sve druge agencije koje se bave kontrolom budu zaista prisutne na tim područjima i da se uvede red, jer samo ćemo na taj način uspeti da povratimo zdrav ekonomski ambijent i da omogućimo da oni mladi ljudi koji imaju i obrazovanje, koji imaju i dobre ideje i koji imaju poleta i snage da razvijaju svoje sredine, da razvijaju vlastite poslove, imaju šanse da se izbore i da na taj način ostanu u svojim mestima, odnosno da potpomognu razvoj i da potpomognu pospešenje ekonomskog prosperiteta svoga kraja.

S druge strane, ovakav zaista monopolski ambijent odbija sve one, posebno koji su poreklom iz ovih krajeva, koji imaju ozbiljan kapital, a vezani su za dijasporu, da bilo šta ulažu, da bilo koji posao pokreću u tim svojim sredinama, iako imaju i želju, iako imaju i dobre ideje, iako imaju dobre veze, jer su i oni koji su pokušavali, nažalost, naišli na zidove, naišli na otvorene pozive za korupciju i naišli na otvorene pozive za zloupotrebu njihovog kredibiliteta, njihovog poverenja i, na koncu, njihovog kapitala.

Da bismo ove krajeve, kao i celokupnu ekonomsku teritoriju naše države učinili jedinstvenim i prepoznatljivim po zdravoj konkurenciji, po tome da je smanjen oblik monopola, a zaista, i ova agencija i sve druge agencije moraju biti dodatno prisutne na tom području i moraju preduzimati sve ono što je neophodno kako bi se zaštitila zdrava inicijativa i kako bi se zaštitili ozbiljni proizvođači i kako bi se sprečili lokalni oligarsi, lokalni šerifi da usled svoje moći, političke, na bilo koji način zloupotrebljavaju, maltretiraju i reketiraju sve one koji žele učestvovati u ekonomskom procesu razvoja svog kraja i svoje sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što ste imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja takođe podržavaju i ovu odluku. Ono na šta ja želim ovom prilikom ukazati, odnosi se na malo veću pozornost koju bi trebala Narodna banka i guverner, Savet guverner obratiti prilikom edukacije građanstva o nekim opasnostima koje dolaze od banaka. Svedoci smo jednog kvalitetnog odnosa države i NBS i guvernera, kada su bili u pitanju krediti u švajcarskim francima, međutim to nisu jedini izazovi sa kojima se susreću građani.

Nažalost, u manjim sredinama i sredinama gde bankarstvo nije toliko, nema takvu tradiciju kao u većim sredinama, prevare i ono što se odnosi na sistem bankarskog poslovanja po pitanju kredita jesu vrlo česte. To možda pravno formalno jeste prema Zakonu, međutim pravično sigurno nije.

Zato smo imali slučajeve i tragične posledice konzumenata kredita koji nisu uspevali da do kraja proniknu u sve one sitne varke prilikom potpisivanja ugovora, a nisu bili kadri da isplate ili da iznesu te svoje rate, pa su nažalost neki od njih i okončali sebi život na zaista strašan način, zaista nemoguće da se izbore sa svim tim izazovima kojima su bili izloženi.

Zato bi bilo jako važno da NBS i guverner, Savet guvernera možda malo više naprave edukativnog prostora i da običnom građaninu, običnom čoveku pojasne sve one stvari koje su u bankarstvu zanatski element, a koji se tiču toga da banke posebno, i to one koje dolaze sa strane, mogu vrlo lako uvesti običnog čoveka u neke nepovoljne situacije i na taj način mu oduzeti mogućnost da realno otplaćuje svoje rate i da na taj način može da ostvari neku svoju potrebu zbog koje je ušao u takav jedan aranžman sa bankom.

Dakle, ovo je nešto što se jako često susreće na terenu, sa čime se veliki broj građana nosi. Neki uspevaju da se izbore, međutim, mislim da je tu ključni faktor malo veća edukacija i da Narodna banka tu može i te kako puno pomoći, kao što je i do sada u nekoliko slučajeva zaista puno uradila.

Zato bi bilo važno da ekspoziture državnih banaka budu prisutnije u manjim sredinama, da ne ostavljaju građane samo da su jednostavno u prilici da sarađuju sa privatnim i stranim bankama, jer su vrlo često bili prevareni. Recimo, imali su nekoliko afera većeg obima kada su u pitanju privatne banke i strane banke, koje su nestale sa tržišta nakon što su ojadile veliki broj građana za životnu ušteđevinu, za ušteđevinu koja je bila vezana za možda školovanje dece, za lečenje dece, za neke posebne potrebe.

Naravno da je danas situacija mnogo drugačija, da je Narodna banka i guverner, uradili velike napore da takvih stvari nema. Međutim, još uvek postoje u manjim sredinama takvi slučajevi, zato bi bilo izuzetno važno i jedan predlog konkretan, da se malo više podigne svest kod običnog građanstva na taj način da se možda nekim posebnim edukativnim i propagandnim merilima, pozornost građana usmeri i da budu obazriviji na ovakve izazove. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što ste već imali prilike čuti, poslanici stranke „Pravde i pomirenja“ podržaće i ove predloge, kao i sve ostale predloge koji su, pre svega, u korist građana i nosioca tih putnih isprava.

Međutim, iskoristiću priliku i prisustvo uvaženog ministra i potpredsednika Vlade da ukažem na nekoliko događaja koji izazivaju nelagodu kod građana, posebno regije Sandžak i posebno Bošnjaka, a koji, čini se, ili se bar tako čini, nekako orkestrirano dolaze u poslednje vreme i još uvek nismo imali zvaničan stav vladajućih organa po pitanju tih događaja.

Naime, u selu Riljac kod Trstenika, udruženje „Kraljevina Srbije“ održalo je neki svoj sabor na kojem su pevali četničke pesme koje potpadaju pod KZP član 317. kojim se kaže: „Kad četničko grlo jekne, u Pazaru bula strekne. Hajrudine, možeš li slanine, kad ti četnik sa tavana skine?“

Dakle, ovo su zaista opasne i teške poruke. Verovatno nekome odgovara da u ovom momentu pokuša da nanese neku vrstu nemira građanima Republike Srbije, a posebno ukoliko uzmemo u obzir da je desetak dana nakon ovog na adresu Islamske zajednice u Srbiji, Mešihata, došlo pismo adresirano sa identitetom pošiljaoca u kome je stajao i jedan neispaljen metak.

Ovo je sve, naravno, prijavljeno i mi smo kao stranka, takođe, podneli krivične prijave protiv svih ovih nosioca ovih krivičnih dela, ali nam je vrlo važno da i ministar Stefanović, kao neko kome se veruje, kao neko ko ima mehanizam i snagu usled ovog resora koji vodi i pozicije u Vladi, takođe, da jedan stav po ovim pitanjima, jer verujemo da su ovo incidenti koji su verovatno negde drugde spremani, ali koji izazivaju nelagodu i nanose, takođe, osećaj neprijatnosti, da ne kažem straha, a ponekad i izazivaju revolt kod građana, posebno pripadnika islama, građana bošnjačke nacionalnosti, itd.

Takođe, nekako dosledno tome, vrlo često se spominju neke vrste diskriminacija prilikom zapošljavanja u policijskim upravama. Ono što bih zaista voleo da zamolim ministra, da čisto senzor stavi na taj deo, jeste policijska stanica Priboj, pri Policijskoj upravi Prijepolje, gde su nam sa terena upošljenici bošnjačke nacionalnosti skrenuli pažnju da verovatno samosvojnim odlukama određenih rukovodioca, prilikom ovih rekonstrukcija i reformi unutar policijskih stanica i uprava, od 2018. i 2019. godine njihov status je izuzetno unižen i smanjen i da apsolutno ne zadovoljava one pozicije koje prema svojim kompetencijama i kvalifikacijama zavređuju. Hvala.