Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poslanici stranke Pravde i pomirenja su uvek za zakone koji se tiču infrastrukture i onoga što će poboljšati sveukupnu mrežu puteva u našoj državi, jer to znači da ćete poboljšati šanse da svi građani ove države žive kvalitetnije, bolje i da dobiju šansu da svoje ideje u biznisu i svim ostalim sferama prezentuju na najbolji mogući način, a time i da se naprave kvalitetni preduslovi da i građani ove države imaju što bolji i kvalitetniji život.

Takođe, vrlo je važan ovaj deo oko medija i upravo smo čuli da su građani ti koji plaćaju iz svog kućnog, porodičnog budžeta pretplatu za javni servis i da bi trebali biti predstavljeni na tom servisu u onom obimu u kome i učestvuju u tom planiranju i budžetiranju javnog servisa.

To znači da mi smatramo da bi javni servis morao mnogo više da ima fokus na kulturu različitosti, da u programu, ne samo televizijskom, već i radiskom, platformi javnog servisa bude mnogo više sadržaja iz različitosti kulturnog spektra države Srbije, odnosno predstavljanje svih naroda i svih nacionalnih zajednica.

Ono što smo mogli videti, što jeste danas prisutno na programima RTS jeste da je to jako skromno, da se to odnosi svega na nekoliko njihovih emisija kojima možete videti onako programski suštinski, da ima sadržaja koji se tiče nacionalnih manjina, eventualno emisija „Građanin“, ponekad „Kvadratura kruga“, a sve ostalo, u suštini, nije dovoljno posvećeno afirmisanju kultura i sadržinski svih onih nacionalnih zajednica koji čine 30% ukupnog stanovništva ove države, i sa udelom od 30% i finansiraju taj javni servis.

Takođe, kada se govorilo o redakciji na RTS na bosanskom jeziku, nije se tu smatralo samo na pitanju jezika, već sadržinski, upravo, smatramo da sve nacionalne zajednice pa i Bošnjaci trebaju biti mnogo više zastupljeniji sa svojim redakcijama na RTS. Nije dovoljan samo „Lajmet“, nije dovoljno samo predstavljati jednu kulturu, jedan narod, i to samo tako što ćemo na jeziku tog naroda predstavljati ono što jesu zvanične informacije. Mnogo je važnije da sadržinski oplemenimo ono što jeste lepota i što jeste bogatstvo države Srbije, svim onim spektrom različitih kulturnih prožimanja cele naše države i program RTS.

Takođe, mnogo bi bilo korektno da na RTS imamo i redakciju verskog programa, s obzirom da živimo u državi u kojoj se građani izjašnjavaju da su vernici, ne vidim razloga zašto ne bi imali što više, ili u onoj meri u kojoj je to minimum, verskog programa, koga danas nemamo. Bez obzira, i nemamo kvalitetnu redakciju za verski program, osim onog verskog kalendara, apsolutno nemamo nekog drugog sadržaja.

Danas je ministarka govorila o nekim drugim vremenima kada smo odrastali ja i mnoge druge generacije uz neke kvalitetne programe. Prisećam se školskog i obrazovnog programa, kog je uređivao Ibrahim Hadžić, koji je bio najverovatnije jedan od najkvalitetnijih školskih programa u Evropi tog doba. To bi možda mogla biti matrica na kojoj treba graditi, u stvari, oplemenjivati, boriti se protiv ovoga što jeste šund, što jeste kič i na čemu nam odrastaju generacije. Samo sa kvalitetnim školskim obrazovnim programom mi možemo izgraditi kvalitetne generacije.

Nažalost, živimo u periodu kada su mediji ti koji kreiraju svest mladoj generaciji, kada javni servis kao niko drugi, mora mnogo više ulagati kako bi se te generacije mnogo više profitirale u tom kvalitetnom smislu. Treba nam što više takvih emisija školskog obrazovnog programa, emisija poput „Kulturnog dnevnika“, koji je jedan poseban kvalitet na celom javnom servisu. Takvu matricu bi verovatno, što više koristiti.

Takođe, kad govorimo o javnom servisu vrlo često zaboravljamo radio. Radio je nešto što je zaista kvalitetno i sa najdužom tradicijom, i posebno treba istaći programske šeme Radio Beograda 1 i 2, koje su zadržale tu matricu kvalitetnog, kulturnog, umetničkog, obrazovanog programa. To je nešto na čemu možda, i televizijski program trebao da se ugleda i da preuzme kao matricu.

Što se tiče RTS, po meni bi možda bilo, dobro ako bi uređivačka politika RTS malo više se ugledala na uređivačku politiku Rado televizije Vojvodine, koja je čak i na svojoj platformi, na svom sajtu ima prikazano na jezicima nacionalnih manjina, ili manjinskih naroda celokupan sadržaj, a da ne govorim o tome da recimo, i u programu ima mnogo više emisija koje tretiraju kulturu, umetnost, baštinu, tradiciju, manjinskih naroda i to je ono što čini Vojvodinu posebnim brendom.

Mislim da cela Srbija, takva, prožeta takvim različitostima i da bi trebalo i moralo mnogo više takvog sadržaja biti i zapravo, posebno ako imamo takav jedan primer koji je kvalitetan sa RTV, samo to preneti i na javni servis RTS, kako bismo i u takvom jednom ambijentu mogli mnogo više da učinimo, a posebno jer nam je školstvo izdvojeno, i iz školstva su nam izbačeni mnogi kvalitetni pisci koji pripadaju drugim narodima, drugim kulturama, koji međusobno živimo.

Možda je televizija i taj školski obrazovni program jedini način da se danas naša deca susretnu sa Ivanom Cankarom i sa Krležom i sa mnogim drugim piscima koji su izbačeni iz programa i na taj način smo ostali, i te generacije koje odrastaju, u stvari su ostale osakaćene za jedno veliko kulturološko iskustvo, a posebno iskustvo koje je u prožimanju uticalo na izgradnju svesti i mentaliteta svih ovih naših naroda.

Zato bi ovo bio dobar uvod, a recimo u reformama i rekonstrukciji celokupnog tog javnog servisa krenemo i što više uvažavati ove različitosti kako bismo došli do onoga što jeste slika naroda koji svojim finansijama daje mogućnost tom servisu da prosto egzistira. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ovo što se juče i danas dešava i što je jako važno za, kako nas narodne poslanike, tako uopšte celokupno naše društvo u državi Srbiji, jeste jedna stvar koja je vezana za kolektivni društveni dogovor.

Dakle, ono što nas u individualnom smislu čini pojedincima, sa svim onim što mi jesmo u sastavu vlastitog identiteta danas ovde i ovih dana svedočimo kao nešto što treba upotpuniti sve ono što smo do sada imali, tj. kao jedan kolektivni čin odgovora naroda kroz svoje narodne poslanike da je vreme destrukcije suštinske vrednosti prošlo i prolazi, a da ovo što radimo jeste jedna kvalitetna, važna rekonstrukcija, rekonstrukcija svih onih datosti koje su u temeljima moralnosti svakog od narodnih poslanika i koje u stvari ovako sastavljene u sklopu jednog mozaika čine onu vrednost koja bi trebala biti suštinska, u pogledu vraćanja elitizma u ovaj časni dom koji je, nažalost, u prethodnom periodu i te kako bio narušen i narušavan.

Zato ćemo i mi kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja ovaj kodeks svesrdno podržati, ali isto tako insistirati da on bude uzor, urnek, i onima izvan ove skupštinske sale kako trebamo i dalje raditi kako bismo izlečili naše društvo i vratili ga na one duhovne vrednosti koje su u temeljima svakoga od naroda koji ovde žive, koji u stvari svoju etičku i moralnu, duhovnu vrednost baštine iz svojih duhovnih baština, iz duhovnih vrednosti, a tome govore i svete knjige, na kraju krajeva, svih naših naroda.

Tako, ono što jeste ključno i zašta se trebamo zalagati i što jeste našte glavno oružje ovde kao narodnih poslanika jeste reč, reč kao temeljna važnost i vrednost koju mi imamo i kojom raspolažemo kada upućujemo bilo kakve kritike, odnosno bilo kakvo obrazloženje što trebamo reći. Zato se i u Bibliji kaže – u početku beše reč, reč beše od Boga i Bog beše reč. Zato se i u Kuranu kaže – lepa reč je kao lepo stablo, koreni su joj duboko u zemlji, a grane se svrstavaju visoko prema nebu.

Dakle, reč je ono što nas čini suštinski ljudima i ono na čemu trebamo istrajavati i čemu nas uče i one duhovnosti iz kojih potičemo kao narod i ono na čemu se trebamo susretati. U protivnom ličićemo na one narode koji su opisani kada je u pitanju Babilonska kula koji su kažnjeni da se ne razumevaju međusobno zato što su težili nečemu što nije u ljudskoj prirodi, zato što su težili nečemu što narušava harmoniju, red i skladnost u svim ovim narodima.

Naše je da se međusobno upoznajemo, da međusobno razmenjujemo na najlepši mogući način, argumentima da pokušavamo menjati svoju stvarnost i da se vratimo onim načelima u stvari koje baštinimo iz svojih kuća i svojih porodica, jer je to nešto na čemu trebamo graditi budućnost našu i naše dece, budućih generacija.

Ukoliko ne zaustavimo sve ovo čemu svedočimo prethodnih godina i što nažalost u recidivima imamo i danas jeste nastavićemo potpunu destrukciju našeg društva koja vodi nečemu što može biti ono što je opisano kao sukob, odnosno kao nesreća nakon onoga što se dogodilo prilikom zidanja Babilonske kule.

Na kraju, da se samo ponekad setimo onog što je veliki pesnik ovog društva rekao, Branko Miljković – ubi me prejaka reč. Reč kao suština, kao merilo, jer, verujte, svi mi ovde smo nosioci tog oružja i to oružje koje se zove reč oslikava sve nas. Vrlo često narod zna to da oceni. Na kraju, to je ocenjivao i na ovim izborima i zato je ovaj sastav ovakav kakav jeste i zato u njemu nema onih koji nisu svojom rečju uspeli ubediti građane da im podare poverenje i da dobiju ovu čast da budu deo najznačajnijeg predstavničkog doma naroda.

Zato što naš narod to dobro da oceni i zato što je ono ključno pravilo koje je on sam iskristalisao u svojim mudrostima nekada presudno i od čega mi ponekad i pobegnemo, to jeste bolje. Kad kaže bolje – viđen nego čuven. Zato što dok god se ne čuje reč možemo imati ovakvo ili onakvo mišljenje o bilo kome, međutim kada se čuje njegova reč, a ovde diskusija narodnog poslanika, onda u stvari dobijamo ukupan dojam o njegovim vrednostima, o njegovom moralnom kodeksu, o tome što jeste on u suštini, što jeste ona politika koju on predstavlja.

Zato, imajući dovoljno snage svi ovde zajedno da donesemo ovakav jedan skup različitih pravila koji će biti obavezujući za sve nas, jeste dobar iskorak i primer kako i ostale instance društva, bilo one koje su vezane za državu ili nevladin sektor ili kulturni sektor ili bilo koji drugi, moraju slediti kako bismo došli do izlečenja i ispravljanja svih onih devijacija koje nas u prethodnom periodu jesu terale u sunovrat i koje ukoliko ih ne zaustavimo na ovaj način i dalje će pretiti da nas u potpunosti unište i da od ovog prostora naprave nešto što nije svojstveno ni jednom pripadniku bilo kog naroda, bilo koje veroispovesti i bilo kog etničkog sastava. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom na kratkoću vremena, krenuću od in media res. Dakle, sve ono što jeste suština svih ovih zakona jeste da oslobodimo sudstvo i tužilaštvo od političkog i kriminalnog uticaja. Nažalost, na poslednjim dešavanjima u Novom Pazaru, koji su samo kulminacija onoga što se događalo prethodnih 30 godina, videli smo da je baš to tužilaštvo i to sudstvo zakazalo mnogo više nego što bi smelo da zakaže, jer da smo imali oslobođeno sudstvo i tužilaštvo od uticaja politike i kriminala ne bi se mogla dogoditi ona pucnjava ispred policijske uprave, jer je zahvaljujući upravo tim krimogenim delovima iz sudstva i tužilaštva ta osoba bila i dalje na slobodi. S obzirom na njegove prethodne krivične postupke morala je poodavno biti uhapšena i morala je poodavno biti iza rešetaka. Baš zbog toga što to tužilaštvo i to sudstvo nije reagovalo onako kako bi moralo reagovati, to ohrabruje i ohrabrivalo je kriminalce da i dalje ustraju i da dovode građanstvo u opasnost, odnosno da proizvedu stanje opšte opasnosti po sve građane.

Zato nam je preko potrebno da javno tužilaštvo, da se usvoji da svi delovi pravosuđa budu rasterećeni, oslobođeni u svakome smislu od politike, od kriminalnih uticaja. Sve to dok se ne dogodi, mi ćemo i dalje biti taoci, kao što su taoci i svi građani ove države, kao što su taoci naša deca, naši roditelji, koji ne mogu slobodno hodati ulicama, jer će neka bitanga koja bi trebala biti iza rešetaka, baš zbog tog uticaja i sprege sa tužilaštvom, biti na slobodi i dozvoliće joj se da puca onako kako je pucalo po građanima, nanoseći teške telesne povrede, odnosno ubistvo u pokušaju i običnim prolaznicima.

Zato je krajnje vreme da se sve to reši, odnosno za jedan odlučan odgovor države, državnih organa, da pokažemo da ništa nije jače od države, da ništa nije jače od vladavine prava, a da se to jedino može postići samo ako sva tri aspekta budu podjednako i snažna, to jeste policija, ali posle policije, sudstvo i tužilaštvo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Istina, danas jeste Dan ljudskih prava. Istina je da ovde u ovom časnom domu argumentima možemo doći do kompromisa koji jesu na korist svih koji žive u državi Srbiji i istina je da populizmom ne možemo doprineti bilo kakvom kompromisu, kao što je istina da Sandžak postoji, kao što je istina da postoji Raška oblast, kao što je istina da postoji Srbija i da postoji sve ono što mi živimo. U isto vreme, mi smo ljudi koji baštine više identiteta, pa smo recimo u isto vreme i Novopazarac i Sandžaklija, ali i građanin Republike Srbije i to nikada nikome ovde, bar nama u ovom domu, nije osporavano na onaj način na koji se želi to učiniti.

Sa druge strane, vrlo je važno što smo danas čuli od ministra da su za mnoge projekte uvek odgovorne i lokalne samouprave. To je upravo ono što smo mi govorili prethodnih dana i još jedna istina da smo juče imali i ministarku u Vladi Republike Srbije koja je u svom izlaganju, bez ikakvih opterećenja, više puta spomenula reč "Sandžak" sa svim onim što to znači, ali je nama mnogo važnije od tog populizma da vidimo kako ćemo živeti mi kao građani Novog Pazara, kao građani Sandžaka i kao građani Republike Srbije.

Jako nam je važno to da dobijemo što više sredstava iz republičkog budžeta, ali isto tako je važno da taj budžet bude namenski trošen, da ne bude nenamenski trošen kao što smo imali slučajeve u prethodnim godinama i kao što smo imali slučajeve, recimo, prethodnih godina, da je izgradnja neki od kapitalnih projekata zavisilo od toga da li su lokalne samouprave odradile svoj deo posla ili nisu odradile svoj deo posla. Pa smo mi čekali nekoliko godina da opštinska uprava Tutina izradi projektnu i drugu dokumentaciju da bi se ona sredstva koja su budžetom bila izdvojena, pa onda i kreditima, namenski potrošila za obnovu puta Novi Pazar i Tutin.

Dakle, ne želimo amnestirati nikoga, nedovoljno je sredstava. Treba nam mnogo više sredstava, treba nam fabrika, treba nam investicija, ali nam i te kako treba i da se kontroliše sav taj novac, da ne bismo imali koruptivne radnje kako je obeleženo 30 godina vlasti u sredinama u Novopazarskom Sandžaku, i u Pazaru i u Tutinu i u Sjenici.

Zato samo konstruktivno, zato samo temeljito, argumentirano mi možemo doći do one stvari koje je najbitnija građanima, a njima je najbitniji mir, a mir se postiže kroz ekonomsku konsolidaciju, kroz to da mi kao građani Sandžaka, bez obzira, i Republike Srbije, da li smo Muslimani, u verskom smislu ili pravoslavci, da li smo Bošnjaci, da li smo Srbi, da li smo Albanci imamo dovoljno sredstava da prehranimo sebe i svoje porodice, da imamo čist vazduh, da imamo kvalitetno zdravstvo i da to zdravstvo bude dostupno svima.

To jeste suština politike za koju se bori Stranka pravde i pomirenja, kao što je suština naše politike da se borimo za Sandžak, ali u okvirima da to ne ugrožava integritet ni Republike Srbije, ni Republike Crne Gore, već da to bude na obostranu korist i jedne i druge države, a naravno pod uvjetom da to u istoj meri zadovoljava sve stanovnike Sandžaka i Bošnjake i Srbe, i Crnogorce i sve ostale.

I krajnje je vreme da se zaustavi manipulativno, populističko nacionalističko bez pokrića upotrebljavanje bilo kakvih pojmova, već da se svi zajedno okrenemo onome što je realna politika, a realna je politika jeste da nam je svima neophodno mnogo više, da svi moramo puno raditi, ali da je preduvjet svega toga da se krene sa konačnim obračunom sa kriminalom, sa korupcijom i to od nivoa lokalnih zajednica, pa onda na svim nivoima, jer sve dok mi budemo taoci vlastitih lokalnih zajednica u smislu korišćenja i onoga što budžet ima, mi ćemo imati nezadovoljno stanovništvo, odlazeće kadrove, nećemo moći i ono što imamo resursa da iskoristimo na onaj način na koji to treba iskoristiti kako bismo mi kao uživaoci svih tih resursa i svega toga što naša država i naše lokalne zajednice i naši regioni nama daju bili zadovoljni i sretni.

Zato je i opredeljenje ove Vlade da se obračuna sa kriminalom jako važno, ali je još važnije da ono dosegne do svih pora, do svih kapilara i do lokalnih zajednica i do mesnih zajednica jer su korupcije jako raširene na tim nivoima. Znate, krene tok reke i on je nezaustavljiv, ali ako ne presečemo ono prljavštinu koja dolazi sa tih potoka onda će se to sve ulivati i u reku koja ima nekoliko stotina metara širine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, došao je dan polaganja ili svođenja računa i jako je dobro što smo imali prilike da pored ministra finansija, ovde imamo i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sve ono što smo čuli od ministarke ohrabruje da će naredni period biti izuzetno dinamičniji u pogledu onoga na šta se odnosi rad, saradnja i koordinacija ministarstva prema lokalnim samoupravama.

Ono što bi bilo važno, pored svih ovih naznaka, da ministarstvo malo vodi računa i o tome kako će se ta sredstva koja se dobijaju i implementirati. Zašto? Zato što smo do sada mnogo puta imali, govoriću sada sa naše lokalne perspektive, jer ste nam vi kazali da je jako važno i to da dođemo do svakog građanina, vrlo često zloupotreba budžeta i to ostane na tome.

Sada imamo DRI koja je utvrdila da je samo gradonačelnik Novog Pazara i gradsko veće bez ikakvih normalnih rešenja iz Centra za socijalni rad nenamenski potrošila milion i sedamsto hiljada dinara.

Naravno, to su stvari koje se tiču zloupotrebe sredstava kada je u pitanju najosetljivija kategorija građana, socijalno ugroženih ljudi. Dodatno se narušava njihovo dostojanstvo.

Zatim, vrlo je nelogično da projektna dokumentacija za izgradnju dva mosta preko reke Raške koja nije ni Dunav, ni Sava, gde mostovi nisu nekoliko stotina metara, već 20, 30 metara, košta 110.000 evra. Dakle, to je sve nešto što je jako proverljivo i govorim o dokazima.

Zatim, čuli ste da se ovih dana razotkrivaju razne afere. Vrlo je nenormalno da recimo jedan lokalni vrtić naplaćuje iz budžeta grada hranu za decu koja se tamo hrane i koja po visini košta 27 obroka u toku dana da ta deca jedu. Ili, da krečenje jedne tako male ustanove košta 8.000 evra. Ili da se na svaki način ispumpava i ono što dođe od sredstava iz Vlade ili na drugi način i narod se još više zloupotrebljava, posebno one osetljive kategorije, deca, roditelji, socijalno ugroženi.

Mi smo do sada imali DRI da utvrdi, neke druge institucije, međutim da nikakvih sankcija nema prema počiniocima tih zločina, dapače, i ono što se sada otkriva 2012, 2013. godine, novinari su istraživali i dokazivali, međutim, umesto da dobiju podršku institucija oni su dobijali krivične prijave od tajkuna, kriminalaca i zbog sprege lokalnih vlasti sa delovima tužilaštva, sa delovima policije i morali su plaćati kazne itd.

Ovde je reč o nenormalnim kriminalima i zato bi i ministarstvo i cela Vlada, a posebno zbog odluke da se ova Vlada mora uhvatiti u koštac sa korupcijom, sa kriminalom, mnogo više raditi da se sve to spreči kako bismo na pošten način sve ono što se dobije od sredstava mogli da implementiramo i da građani kao krajnji korisnici svega toga imaju neke benefite. Ne vredi da država i daje, iako treba mnogo više da daje, ako to ništa ne dođe do krajnjih korisnika.

Šta imaju građani od Novog Pazara što je neko uzeo novac za izgradnju možda dva mosta. Za taj novac se mogu izgraditi dva mosta, ako je ceo novac potrošen pod znacima navoda samo da se izradi projektna dokumentacija za njihovu izgradnju, pa ćemo u narednih 20 godina još čekati da se izgrade ti mostovi. Pa će doći nova generacija, kao što smo mi generacija koji smo doživeli da u prethodnih 30 godina se ama ništa nije konkretno opipljivo dogodilo što bi bio zamah, što bi bila snaga, što bi digao moral mladim ljudima da izgrađuju svoju budućnost, budućnost svojih porodica upravo na tim mestima, već nečinjenjem svih organa u stvari se ohrabruju kriminalci i oni koji su u korupciji da i dalje ustrajavaju i da se pokazuje mladim generacijama da je to možda put kako oni trebaju da ostvaruju svoju budućnost.

Zato nam je neizmerno važno da se krene, da se ono što se započelo sa hapšenjima kriminalaca, posebno onih koji zloupotrebljavaju budžet građana, nastavi i da se do kraja sve to implementira. Na koncu, i time ću završiti. Želim da pozdravim odluku o povećanju plata, posebno medicinskom sektoru, jer je svaki od nas građana u prethodnom periodu direktno ili indirektno mogao da vidi, da doživi i da se uveri da je taj deo naših ljudi najzaslužniji i da on zapravo zaslužuje mnogo, mnogo veće plate i naravno svaku vrstu zahvalnosti društva u odnosu na ono koje danas uživa. Zato je ova odluka zaista važna i posebno je treba uvažavati i posebno ustrajavati da u buduće se svakog puta medicinskim radnicima još više daje na značaju u pogledu njihovih primanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Veoma važno pitanje, pitanje Agencije za energetiku i oblasti kojima se ona bavi, s obzirom da je energija jedan od ključnih resursa kojima raspolaže država i koji može mnogo pomoći u izgradnji i onih sredina koje su siromašnije, a na čijim terenima se nalaze izuzetno bogati resursi energetskih postrojenja.

Ovde pre ostalog mislim da na opštinu kao što je Sjenica koja ima jedan od najboljih resursa, resurs uglja, rudnik ugla Štavalj sa prečnikom od preko 30 kvadratnih kilometara. Ono što je vrlo važno, što bi trebalo postaviti pitanje, ako za svaku tonu koja se izvuče iz tog rudnika treba biti renta minimum 5%, logično bi bilo da se za svaku od tih 5% jedna deo sredstava izdvoji i za razvoj lokalne zajednice, posebno one zajednice koja je ugrožena i koja se bori sa tako surovim uslovima života.

Ne spominjem džabe Sjenicu. Juče smo govorili o veoma velikim malverzacijama, korupcijskim radnja bivših vlasti koje su zavile u crno ovu siromašnu opštinu u Sandžaku, koje su ostavile milionske dugove. To je utvrdila i DRI, a kako smo juče kazali sa preko 262 miliona nenamenskih sredstava koje su u nepovrat otišle, sredstava iz budžeta koje su trebale poslužiti za građane, za poboljšanje njihovih ukupnih uslova života.

Međutim, ono što je trebalo i što treba raditi, jeste da se spreče sve ostale mogućnosti da oni koji su napravili ovakve kriminale, budu u bilo kakvoj poziciji da i dalje to rade i da nanose štetu građanima. Posebno ukoliko imamo činjenicu da je ova Vlada opredeljena za borbu protiv korupcije i kriminala, zato jako čudi ono što se juče dogodilo da smo iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave dobili jedan dokument koji pokušava na neki način da podrži one koji su napravili sve te koruptivne radnje i da jednostavno njima omoguće da i dalje piju krv građanima Sjenice. Znamo u stvari da je to deo onoga što smo govorili u prethodnom periodu, da su ostali reperi nekadašnje vlasti u sistemu i da oni zloupotrebljavaju svoje pozicije kako bi na svaki način napravili neka partnerstva sa onima sa kojima su i u prethodnom periodu zapravo uništavali određene prostore i određene lokalne sredine.

Ovde ćemo konkretno reći da je reč najverovatnije o gospodinu koji je u prethodnom mandatu našao funkciju državnog sekretara u ovom ministarstvu, Ivanu Bošnjaku sa kojim smo jako dobro upoznati i koji je u stvari mnogo puta do sada SDA stranci Sulejmana Ugljanina omogućavao da zloupotrebljava Bošnjačko nacionalno veće, omogućavao da to predstavničko telo Bošnjaka se pretvori u centralu Stranke demokratske akcije ne poštujući izborne volje i kršeći ustavni i zakonski poredak Republike Srbije. Verovatno je i u ovom slučaju došlo do toga, jer kada su oni koji su obmnašali bivšu vlast to su SDA i SDP u Sjenici, pokušali napraviti neki performans i pokušali to legalizovati na neki način u ministarstvu, tadašnji ministar Ružić je odbio da primi takve ljude, a Ivan Bošnjak u desetom mesecu je primio i dao im je nekakvu nadu da će oni u stvari odneti pobedu. Pitanje je da li je to zbog toga da bi on jednostavno i dalje podržavao takvu vlast.

Naravno, sadašnja ministarka, a nekadašnja koleginica Marija Obradović verovatno i nije imala vremena da se upozna sa svim detaljima ove situacije. Zbog toga je verovatno i došlo do toga da pred nju dođe taj papir koji je potpisala.

Ili je ovde situacija drugačija ili jednostavno neko želi da tu korumpiranu vlast koja je ojadila i budžet građana Srbije i budžet posebno građana Sjenice, održi po svaku cenu.

Neko želi da koketira sa Strankom demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, želi da ih ostavi na vlasti i pored toga što su na svakakav mogući način uništili i uništavali u prethodnom periodu i Sjenicu, a samim tim i sve građane Sandžaka, samim tim i građane Republike Srbije.

Zato je vrlo važno da znamo o čemu se radi, da li je ovde reč o tome da su recidivi neki bivših sistema ostali u ovom sistemu i na taj način hoće da se osvete građanima i da produže, da zaštite one sa kojima su verovatno učestvovali u manipulativnim stvarima prilikom raznih afera ili je, jednostavno, nekakav dogovor koji želi po svaku cenu da očuva u političkom životu Stranku demokratske akcije Sulejmana Ugljanina. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ohrabruju stvari da je ova Vlada opredeljena za borbu protiv korupcije i kriminala i ono što smo danas čuli od gospodina Damjanovića, da će se Agencija ažurnije baviti svim onim što se bude njoj slalo. Međutim, mi smo imali u prethodnom periodu jako puno puta intervencije baš kada je u pitanju korupcija, ali nije to sve rešavano na onaj način na koji bi trebalo.

Baš u ovom domu, 2019. pa i 2020. godine, mnogo puta je govoreno o velikoj korupciji, višemilionskoj korupciji, recimo, kada su u pitanju putevi, gde je od građana Tutina, Sjenice, Novog Pazara lokalna vlast uzimala novac za izgradnju državnih, regionalnih i gradskih puteva. Očekivali smo da Agencija preispita to, s obzirom da su dokazi i svedočanstva građana tim putem bila obznanjivana, pa čak da su nekada i pečatima mesnih zajednica ili nekih privrednih, opštinskih, odnosno gradskih institucija pečaćene te potvrde, da su od građana uzimani konkretno novci za određene stvari koje su vezane za infrastrukturu puteva.

Takođe, vreme je da se i Agencija pozabavi mnogim drugim koruptivnim radnjama za koje možda do sada nije imala mogućnosti, kao što je radnja prilikom izgradnje stadiona FK Novi Pazar. O tome smo jako puno pričali, o tome se puno istraživalo. Takođe, reč je o višemilionskoj proneveri sredstava, građevinskoj mafiji, od kojih su neki od sudionika čak i doživeli određene vrste sudskih epiloga, ali oni koji su bili najodgovorniji za to još uvek nisu.

Ohrabruju i ova hapšenja, iako začuđuje to da i dalje gradski oci, recimo grada Novog Pazara, kažu da stoje iza tih ljudi koji su počinili kriminal, iako jedan od njih jeste priznao krivicu i nalazi se na odsluženju kazne, opet gradonačelnik kaže da su to pošteni ljudi iza kojih treba stajati, i on lično.

Veoma bi bilo važno da se Agencija pozabavi prvim izveštajem, nakon puno godina, Državne revizorske institucije za Sjenicu, gde je već sada utvrđeno da je preko 262 miliona u prethodnom periodu nenamenski istrošenih para.

Takođe bi bilo važno da se Agencija pozabavi time kako je moguće da je bivši predsednik Sjenice, gospodin iz stranke SDA, Hazbo Mujević potpisao ugovor o poklanjanju 800 hektara državne površine jednoj stranoj firmi kao podsticaj njenom projektu. Dakle, to je nešto čime se nikada Agencija nije bavila, kao što nije u dovoljnoj meri bavila niti velikim mahinacijama u azilantskom centru, recimo Sjenica, gde je to takođe jedna od fabrika za ispumpavanje budžetskih i svakih drugih para.

Naravno da je vrlo važno da se Agencija bavi i svim ostalim kriminalima i velikim koruptivnim aferama. Ja ću samo taksativno pobrojati neke od tih afera koje su do sada, iako smo mi ukazivali mnogo puta, pa i davali dokaze, ostajale uglavnom na verbalnoj komunikaciji, a nisu nikada tretirane na onaj način na koji bi trebalo. Zato se nadamo da će nakon ovih dodatnih mehanizama i Agencija za borbu protiv korupcije imati više i snage i mogućnosti da do kraja ispita i te slučajeve, kakav je slučaj sa onim što je danas koleginica Pramenković spomenula, tom fabrikom za sušenje bilja na Pešteru, tutinskoj opštini kojoj su više puta iz budžeta grada Tutina dodeljivana sredstva, višemilionska sredstva, a koja nije završena i u kojoj se ni desetina onoga što joj je dodeljeno nije utrošila za ono što je vidljivo golim okom.

Takođe, više puta iz budžeta grada Tutina su izdvajana sredstva za filterska postrojenja za gradski vodovod i puno puta su dobijane međunarodne donacije, a građani tog grada i dalje nemaju pijaću vodu. Dakle, reč je o zaista velikom ispumpavanju sredstava. Kao što je, recimo, 80 miliona duga komunalnog preduzeća „Sjenica“ koje je ostavilo prethodno rukovodstvo, iako to preduzeće prema dohotku posluje. Kako je to moguće? Gde je taj novac?

Naravno da je vrlo važno da se ispita i afera filtera u Novom Pazaru, gde je veoma velika koruptivna radnja urađena, i to baš posredstvom velikih državnih funkcionera, tada i visokih dužnosnika, kao i ono što se danas jako spominje, a tiče se i lokaliteta istorijskog spomenika Pazarište u Novom Pazaru i ugostiteljskih objekata gde se pominju velike malverzacije.

Nadamo se da je ono što je započeto samo tek naznaka svega onoga što će se u narednom periodu, kada je u pitanju borba protiv korupcije, događati, a posebno u ovim krajevima koji su godinama zbog različitih vrsta ustupaka bili tolerisani kada je u pitanju korupcija i da ćemo jednostavno dočekati da se istrebi sve ono zlo koje je uništavalo i uništava sve naše krajeve, a posebno one manje sredine ili nacionalno osetljive. Izvinjavam se, ovim ću i završiti, smatramo da je najveći vid patriotizma ukazati na lopovluk, na kriminal, na zloupotrebu javnih dobara, kao što mi to ovde radimo. Hvala.

Zahvaljujem na ovom pojašnjenju.

Svakako, svi primeri koje sam kazao odnose se na funkcionere, izabrane predstavnike i postavljene funkcionere, da li na lokalnom nivou, da li na republičkom nivou i nijedan od ovih primera visoke koruptivne razmere koji sam naveo nije vezan ni za koga ko nije funkcioner. Zato smatram da i Agencija treba da se bavi ovime, kao i svi ostali nadležni organi.

Jer, da se ovim bavila Agencija, verovatno bi se obeshrabrili oni koji su godinama u kontinuitetu zloupotrebljavali javna sredstva građana i kroz različite vrste mahinacija otuđivali. Recimo, da se Agencija bavila gradonačelnikom Novog Pazara koji je godinama na svojoj privatnoj televiziji, čiji je on vlasnik, uplaćivao na mesečnom nivou veliki broj finansijskih sredstava, verovatno se i ovi drugi funkcioneri ne bi time bavili, jer je nečinjenje nijednog državnog organa, pa ni Agencije za borbu protiv korupcije, dodatno ohrabrivalo sve te funkcionere da i dalje ustrajavaju u različitim vrstama koruptivnih radnji.

Zato je vrlo važno da se Agencija sa svog nivoa ovlasti, naravno, bavi svim ovim stvarima, kao i svi ostali organi u hijerarhiji, kako to treba i kako je propisano zakonima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjim izlaganjima imali smo prilike čuti dosta različitih obrazloženja Predloga zakona.

Ono na šta želim ukazati odnosi se na tri nova ministarstva za koje mi iz Stranke pravde i poverenja smatramo da su ko egzistentna našem programu i proklamacijama koje smo u prethodnom mandatu vrlo često potencirali.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je preka potreba svakog demokratskog društva, naročito društva koje kulturološki, nacionalno, verski sastavljeno kao mozaik različitosti, kakvo je srbijansko društvo sa trećinom stanovništva koje ne pripada većinskom narodu i kao takvo je senzibilnije na različite izazove sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Ovde ne mislimo samo na pripadnike naroda koji su zaokružili nacionalni identitet, brojčano su prisutni i kulturno, nacionalno i verski sigurni u svom opredeljenju, jer imaju matičnu državu koja svojim mehanizmima pospešuje i štiti njihov status u Republici Srbiji, na Bošnjake, Albance, Mađare, Hrvate, Rumune i druge, već i na one zajednice koje su manje vidljive ili ispod radara usled zakazivanja nekog od mehanizama zaštite njihovog opredeljenja, poput Roma, Aškalija, Makedonaca, Vlaha, Bugara, Slovaka i drugih manjih ili većih zajednica koje tradicionalno i domicilno žive u Republici Srbiji.

Zaštita i promocija njihovih prava od izuzetne je važnosti za celo društvo, naročito jer se nalazimo u predvorju priprema za prestojeći popis stanovništva na kome treba omogućiti svakom građaninu da slobodno, prema vlastitom ubeđenju i osećaju, iskaže svoje identitetske osobenosti.

Zato smo mi iz Stranke pravde i pomirenja kao predstavnici liste koji su pored Bošnjaka podržali i pripadnici drugih nacionalnih zajednica i manjinskih naroda, a posebno Roma, Aškalija, Goranaca, Makedonaca, Slovaka koji su značajan deo pripadnika većinskog naroda i samim tim nas ovlastili da predstavljamo njihov interes u ovom parlamentu, posebno zainteresovani za ovo ministarstvo koje će se prema definiciji baviti poštovanjem i zaštitom njihovih prava, a naročito u aspektu implementacije zakonskih rešenja za koja smo u više navrata pre govorili da su većim delom kvalitetno koncipirana.

Što se tiče drugog dela naziva ovog ministarstva, društveni dijalog, u njemu takođe nalazimo jednu od suštinskih ideja politike Stranke pravde i pomirenja naročito, naš lider, akademik Muamer Zukorlić, je to dugi niz godina zagovarao, jeste neophodnost društvenog dijaloga kao mehanizma rešavanja nesporazuma među narodnima Balkana koje nema alternativu.

Zato formiranje ovog ministarstva smatramo delom zasluge našeg delovanja i potenciranja ovih vrednosti koje trebaju učiniti Republiku Srbiju mestom susreta različitosti i tačkom spajanja, međusobnih prožimanja i bogaćenja uz poštovanje svih posebnosti drugoga i drugačijeg.

Na isti način promatramo ministarstvo za brigu o porodici i ministarstvo za brigu o selu, jer su to dve kategorije od kojih direktno zavisi opstanak ovog društva i države i to je ono na čemu su narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja mnogo insistirali u prethodnom periodu, a i mnogo toga inicirali i učinili, naročito u infrastrukturnom smislu otklanjanja nepravde prema Pešteru, jer se zahvaljujući našem angažmanu, angažmanu akademika Zukorlića ovih dana užurbano radi na završetku pešterske magistrale na koje se čekalo više od 70 godina, što je, čvrsto smo ubeđeni, jedan od ključnih preduslova ostanka u ovom najlepšem, ali i najsurovijem za život, naročito u zimskom periodu, delu Sandžaka i Republike Srbije.

Naravno da to mora biti samo početak otklanjanja nepravdi gomilanih desetinom godina unazad i da upravo ministarstvo za brigu o selu mora uraditi puno kako bi se život punim kapacitetom vratio u ovu i sve druge žile kucavice našeg društva.

Da bi se sve to ostvarilo nisu dovoljna samo ova ministarstva, neophodan je celi sistem upravne vlasti koja će bez poštede, ubrzano raditi kako bi povratila život ne samo u našim selima, već i u gradovima, jer su nam i gradovi ugroženi.

Danas smo slušali o ovom gradu, o Novom Pazaru, kao evropskom rekorderu u pogledu populacije mladih koji se, nažalost, sve više rasturaju po svetu.

Međutim, moj grad je ovih dana evropski, pa je svetski rekorder u nekim drugim, izuzetno negativnim trendovima, danima se na listi najzagađenijih gradova Evrope i sveta nalazi na vrhu liste. Zato nam je potrebna odlučna akcija, pre svega Ministarstva ekologije, jer ovolika zagađenost zahteva alarmantnu ekološku akciju i to u svim gradovima Sandžaka gde pitanja deponija nisu rešena, kao i niz drugih mera, jer će nam, ukoliko to izostane, događanja iz prethodnih meseci biti tek jedno u nizu loših stvari koje će uslediti.

Da, rekorderi smo i po smrtnosti, rekorderi smo i po smrtnosti od korone i to je ono zbog čega mi nećemo ćutati i zbog čega smatramo da je neophodno da buduće ministarstvo potegne lanac odgovornosti svih koji su učestvovali. Mi kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja razmišljamo i o tome da pokrenemo anketni odbor koji će se baviti ovim pitanjem. Hvala.

Zahvaljujem.

Upravo se u Prijepolju održava komemorativna akademija za 18 ubijenih civila i jednog bivšeg penzionisanog kapetana JNA koji su 1993. godine oteti iz voza u Štrpcima kao građani Republike Srbije, odvedeni u nekom pravcu i likvidirani.

Dakle, 27 godina se navršilo od tog zločina koji je učinjen nad građanima Republike Srbije, nad 18 Bošnjaka i jednim Hrvatom, za koje su podignute optužnice, procesuirani su pred sudovima u Srbiji, u BiH, u Crnoj Gori, određeni pripadnici paravojnih organizacija.

Neki procesi se još uvek događaju, ali na žalost porodice ubijenih i otetih još se suočavaju sa činjenicom da su svega za nekolicinu pronađeni posmrtni ostaci, da većina još uvek nije pronađena i da nema spomen obeležja, da ne postoji njihovo grobno mesto i tako dalje.

Kao što se suočava i sa činjenicom da im nije priznat status civilnih žrtava rata i da uopšte nemaju bilo kakvu satisfakciju, reparaciju od organa države Srbije. Mislim da je usvajanje ovog zakona prilika da na neki način, pored toga što ćemo odati i ovim činom, ja želim da odam počast svim civilnim žrtvama ratova 90-tih godina, kao i ovim civilnim žrtvama kojima se danas navršava 27 godina od otmice i ubistva, a tako i svim ostalim. Pozivam, kako Vladu, tako i ministra i sve odgovorne da zaista promislimo da svim onima koji su bili građani ove države, koji su nosili državljanstvo Republike Srbije, bez obzira na veru i naciju, koji su civilne žrtve rata, priznamo to pravo i da oni, odnosno njihove porodice dočekaju da dobiju taj status civilnih žrtava rata i da na taj način steknu određena prava koja im sleduju prema zakonu i prema svemu onome što su preživeli. Kao i to da se učine posebni napori da se pronađu posmrtni ostaci za preostale za koje još uvek ne znamo gde su i za koje porodice uporno tragaju. Evo, svake godine na današnji dan u Prijepolju se sećaju u upozoravaju sve nas na način da se suočimo sa svim onim što nam se dogodilo u prošlosti, možemo ići ka boljoj budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Zahvaljujem i zaista zahvaljujem premijerki na ovome i verujem da će to biti vrlo brzo realizirano, kao što je i prošlog puta vrlo brzo realizirano ono po pitanju džamije u Priboju, što je nama velika čast da imamo konačno Vladu i da imamo ljude koji su odgovorni i koji brzo deluju.

Kao što takođe želim da se zahvalim ministru Šarčeviću i da mu kažem da u stvari Bošnjačko nacionalno veće je mnogo drugačije i kompleksije i ja sam sam većnik u Bošnjačkom nacionalnom veću u drugom mandatu i zapravo to što su oni zloupotrebili veće jeste samo posledica nekih drugih stvari i onoga što mi nažalost trpimo već 30 godina.

Ono što je važno je da će se rešiti ovaj problem, da će roditelji konačno moći mirno da spavaju, da će njihova deca imati kvalitetnu nastavu i vrlo je apsurdno bilo. Znate, prošlih dana se govorilo da su ti ljudi pravili školu. Zaista pitam – jel Vlada Republike Srbije pravila tu školu ili su neki građani sami, posebno bivši direktor sam od svojih sredstava pravio tu školu? Tako se jako opasno manipulira emocijama.

Moje drugo pitanje za ministra veže se za ovaj raspisani konkurs za rad na mestu stalno zaposlenje, na nakon ove zabrane javili su nam se profesori matematike i fizike koji su osnovne studije završili, master studije, u čijim diplomama stoji – diplomirani profesor matematike i fizike ili master matematike i fizike, koji rade od 2013. godine, 2014. godine. Međutim, valjda po pravilniku sada njihovo zvanje ne postoji u tom pravilniku, ali u dodatku diplome, u saplementu stoji. Zbog samovolje određenih direktora oni govore da ovi ljudi nemaju pravo da konkurišu. Kako su mogli raditi od 2013. godine do 2020. godine, imali su sve kompetencije, a sada kada ih treba stalno uposliti onda kao nemaju pravo?

Naročito je ovo vrlo opasno jer se nalazimo u predizbornoj kampanji. Ljudi će pokušati da istisnu druge ljude koji imaju radno iskustvo, koji rade i već sedam godina čak im govore da nisu u redu ili nisu dovoljne ni one pedagoško-psihološke kompetencije sve sa ciljem da ih istisnu sa radnih mesta kako bi svoje kadrovike, partijske i ostale uposlili na tim mestima. Molim ministra da pojasni ovu situaciju.

Hvala, ministre.
Ovim ste makli veliki kamen sa srca mnogim prosvetnim radnicima koji su zaista prepadnuti da nakon sedam, osam ili više godina rada će izgubiti posao, izgubiti egzistenciju i ostati faktički na ulici. Ovo je izuzetno bilo važno da se kaže, kao što je bilo važno i ono što ste govorili o osnovnoj školi „Avdo Međedović“.
Samo bih zamolio da se mnogo ne čeka sa sprovođenjem svih mogućih mera, jer se nalazimo zaista u jednoj situaciji kada se to zloupotrebljava od strane političkih faktora imajući u vidu predstojeću predizbornu kampanju i na tome se pokušava praviti razdor između Bošnjaka i Srba, odnosno između države i Bošnjaka.
To nije istina, to nije činjenica i to nije nešto što je na terenu. Na terenu roditelji i većina ovih prosvetnih radnika i dece su za poštovanje zakona, jer su dobri radnici, međutim, bili su izmanipulisani ili zloupotrebljeni i na kraju, omeđeni ovim kabadahijskim odnosom bivšeg rukovodstva, koje je na svaki način gledalo da partokratijskih ili nepotistički ovu školu svede na malu razinu, o tome govori i ta njena procena. S tim što se ne bih složio oko bosanskog jezika i ne bih voleo da bilo ko, bilo koga prisiljava na bilo šta, ali nasilje u toj školi je nad 99% decom bošnjačke nacionalnost. Verujem da je većina njih samostalno odabrala da pohađa nastavu na maternjem jeziku. Hvala.

Zahvaljujem.

Onog trenutka kada jedno društvo uspe da se uhvati u koštac sa jednim od najvećih košmara koji ga kao društvo opterećuje i proganja, onda to društvo počinje da pobeđuje sve ostale i počinje da vredi u pravom smislu reči. Zato je i današnji dan izuzetno važan.

Izuzetno je bitno da se ovde u Narodnoj skupštini počelo otvoreno govoriti i tražiti najbolje moguće rešenje za ovaj problem koji opterećuje ne samo roditelje otete dece, već i svakog građanina i svakoga ko ima vlastitu decu. Naravno da se u tom pogledu mora tražiti najbolje rešenje i da sve ovo što jeste predloženo treba biti tek početak, tek uvertira da se u svakom slučaju celokupan sistem mora prilagoditi, da izađe u najvećoj mogućoj meri roditeljima čija su deca nestala ili su na određen način otišla od njih.

Neizmerno su teški primeri kada slušate roditelje čija su deca nestala, njihove borbe, njihove sudbine, i svu onu snagu koju oni imaju kako bi se i dan danas borili, jer osećaju kao roditelji da su njihova deca i dalje živa, da njihova deca negde na drugom delu sveta ili nekom drugom prostoru žive, egzistiraju i njihova potreba da pronađu vlasititu decu.

Današnji primer o kom je govorio akademik Zukorlić, iz 1995. godine, porodice Adžibulić, jedan je od takvih primera kada su roditelji dobili blizance i tri dana su ti blizanci bili živi. Na kraju im je rečeno da je jedno od to dvoje dece umrlo da dođu da vide. Roditelji su došli, međutim, nije bilo tog deteta, niti su im dali bilo kakav izveštaj, niti su u kapeli mogli da dobiju ostatke, dakle, živorođenog deteta da ga mogu sahraniti onako kako to običaji nalažu. Njihova borba, kao i borba svih ostalih roditelja i dan danas traje.

Oni imaju pravo da saznaju šta je sa njihovom decom, imaju pravo da pronađu njihovu decu, imaju pravo da budu uz svoju decu. Zato ovo zaista smatramo tek početkom, iako neke odluke ili neki predlozi u zakonu nisu baš najsrećniji, kao što je na primer ta cifra obeštećenja roditeljima od 10.000 evra, ona je apsolutno neprihvatljiva, jer to

25/2 MG/MJ

je nešto što ni u kom slučaju ne može da se nadoknadi bilo kojom finansijskom podrškom, bilo kojom sumom. Tu se moralo imati mnogo, mnogo više senzibiliteta prema roditeljima koji, evo 25 godina tragaju za svojom decom. Tragaju da pronađu gde su, u kom su pravcu, kako su ta deca nestala i gde oni danas u stvari žive, šta je sa njima, kakve su njihove sudbine, kako su odrastali, na čemu su odgajani, u kakvom kulturološkom miljeu su živeli i šta su danas postali?

Od 1995. godine, do danas je prošlo 25 godina i to su sada formirani ljudi, formirane osobe i zato bi zaista, pored Narodne skupštine i svi drugi organi morali staviti u prioritet prioriteta da se istražne i druge radnje sprovedu kako bi roditelji dobili odgovore šta je sa njihovom decom, bez obzira na to ko je učestvovao i ko će snositi posledice. Ko god je učestvovao u tako nečasnim delima treba da snosi najveće moguće zakonske posledice, jer nema većeg monstruma od onoga ko se usudi da naudi maloj ili mladoj bebi, a posebno ukoliko to radi sa pozicije koju mu je ovo društvo poverilo, verujući u njegovu etiku, u njegov moral, a on je to zloupotrebio kako bi se na najogavniji način obogatio, a unesrećio ne samo jednu porodicu, već naše celokupno društvo. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao što ste čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja mnogo puta su ovde govorili o Zakonu o igrama na sreću, kladionicama i kockarnicama i o tome da je to jedna od najvećih pošasti s kojima se susreće naše društvo.

Ovi podaci koji su danas iznošeni o milion i po ljudi koji su postali pasionirani korisnici igara na sreću zaista su zabrinjavajući i upozoravajući. Zato smatramo da je najbolje rešenje da se zabrani bilo kakvo organiziranje igara na sreću, jer je to jedini način da spasimo društvo od svih pošasti, pa čak i od ove pošasti koja je na razini ove epidemije „korona virusa“, jer prosto, i ona uništava ne samo pojedinca, već celokupnu ćeliju porodice, društva i na kraju uništava jedan celi narod.

Ono što imamo na terenu i sa čime smo se mi susretali, još uvek je prisutno da pored ovih legalnih kladionica i kockarnica, još uvek imamo veliki broj nelegalnih kladionica i kockarnica koje deluju, koje rade i to je nešto čime bi se državni organi zaista morali posebno baviti, jer pored toga što je dozvoljeno i što je registrovano preko 2.000 kladionica i kockarnica, minimum još nekoliko stotina, ako ne i 1.000, radi u svim skoro krajevima države. I, naravno, onaj deo koji se tiče udaljenja kladionica i kockarnica od obrazovnih institucija mora biti mnogo veći, on mora biti mnogo značajniji.

Takođe, i ova odredba koja se tiče da ukoliko se nova kockarnica ili kladionica osniva, da ona mora biti udaljena stotinu metara od postojeće, mislim da je zakasnila, jer su nam trenutno svi trgovi opsednuti kockarnicama, da su nam sva onako najznačajnija mesta okupljanja mladih već zaposednuta kladionicama i kockarnicama i da bi trebalo raditi na tome da se njihov broj umanji, da se njihov broj spusti ili da se one odstrane sa tih mesta koja su zaista najprometnija i gde mladi ljudi, uz sve one njihove blješteće i druge reklame, bivaju izloženi takvim izazovima kakve su kladionice i kockarnice.

Naravno, ovo sve govorimo zato što smo i kao politička stranka mnogo puta ovde govorili i pokretali konkretne akcije, peticije građana, da se od obrazovnih institucija, od verskih objekata, od drugih institucija u kojima su najznačajnije prisutna deca, đačka populacija, učenici i studenti, udalje kladionice i kockarnice.

To nije rezultiralo onim najpovoljnijim što bi trebalo uraditi, to jeste, ti naši zahtevi još uvek nisu dobili većinu u ovom parlamentu da se kladionice i kockarnice zabrane kao što su zabranjene u većini najrazvijenijih država sveta. Zato bi bilo jako važno promišljati da se makar izoliraju, kao što se, evo, svaka virusna epidemija izolira ukoliko želimo da opstanemo kao narod, ukoliko želimo da izgradimo svetlu budućnost sa zdravim generacijama, generacijama koje nisu izložene bilo kakvim virusima, a posebno ovim virusima koji uništavaju i ono što su za njih izgrađivale generacije njihovih prethodnika, ali pustoše ono što bi one, te nove generacije trebale ostaviti u nasledstvo svojim budućim naslednicima, odnosno potomstvu.

Zato je zaista i dalje vrlo važno da dodatno promišljamo o mogućnostima i da pripremamo celokupno naše društvo da se zabrani bilo kakvo klađenje, odnosno da se kladionice, kockarnice, igre na sreću jednim posebnim zakonom zabrane na teritoriji Republike Srbije, kao što je to urađeno u velikom broju zemalja u svetu, pa evo i u našem okruženju. Hvala.