Želim.

Samo sam objašnjavao ono što niste dobro čuli, a što je kolega pogrešno čuo, da biste znali o čemu se radi. Dakle, ja sam govorio o fenomenu, a ne o ličnim niti bilo kakvim drugim stvarima, jer je reč o političkoj i kriminalnoj sprezi sa sudstvom i tužilaštvom na tom terenu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set zakonskih predloga o kojima raspravljamo pokušava rešiti neke od problema sa kojima se građani svakodnevno susreću.

Smatram da su predložena zakonska rešenja kvalitetna i neophodna i svakako ćemo ih podržati.

Iskoristiću priliku da ukažem na neke konkretne probleme, koji verujem da se mogu rešiti kvalitetnijom implementacijom ovih i već postojećih zakonskih odredaba. Naime, samo u prethodnih 20 dana u više tragičnih nesreća na državnim magistralnim putevima poginulo je šest građana Novog Pazara i jedan student Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, iz Sjenice, a u prethodnoj godini na putevima Novog Pazara, Tutina i Sjenice ta brojka postaje dvocifrena. Dva su razloga za to ključna. Jedan je katastrofalna putna infrastruktura, neobnovljeni magistralni državni, međuopštinski putevi, koje građani kolokvijalno nazivaju putevima smrti. Drugi, relativno mala i retka prisutnost saobraćajne policije na ključnim kritičnim tačkama.

Zato je važno na svim putevima u državi, a naročito na ovim putevima koji su zaista u katastrofalnom stanju, pojačati konstantnu prisutnost saobraćajne policije a ne samo prilikom posebnih akcija MUP.

Takođe, veliki problem gradu, kakav je Novi Pazar, koji se u poslednje vreme konstantno uvećava, usled ekspanzije izgradnje stambenih jedinica, predstavljaju kapaciteti vatrogasne jedinice. Iako je individualna požrtvovanost pripadnika vatrogasne jedinice za svaku pohvalu, objektivne okolnosti sprečavaju da adekvatno odgovore zadacima i bezbednosnim izazovima.

Pre samo nekoliko dana u Novom Pazaru izgorela je jedna kuća, a da vatrogasna jedinica nije ni stigla pre nego što se stihija sama od sebe smirila. Takođe su dva razloga za ovakvu situaciju. Prvi je upošljavanje ljudi koji nisu iz ovog grada, koji nedovoljno poznaju sve ulice i teško se probijaju do naselja u kriznim situacijama, a drugi važniji jeste infrastruktura kojom raspolažu.

Uvaženi ministre, Vatrogasna jedinica Novi Pazar poseduje ukupno šest vozila za gašenje požara, a od kojih su samo dva u punom kapacitetu opremljena, preostala četiri su stara između 30 i 40 godina. Terenska vozila za šumske požare su u stanju raspadanja, a ne poseduju ni kamion sa platformom za gašenje požara na soliterima i višespratnicama, već vozilo za to pozajmljuje od lokalnog elektrodistributera onog koji je namenjen za promenu uličnih svetiljki.

Poštovani ministre, mi smo u lokalnom parlamentu više od dve godine zahtevali da se grad uključi u rešavanje ovog problema. Međutim, vladajuća garnitura je to odbijala, tvrdeći da to nije njihova već nadležnost MUP, te ovom prilikom tražimo da hitno, adekvatno opremite Vatrogasnu jedinicu Novi Pazar, a nije situacija bolja i u ostalim vatrogasnim jedinicama, konkretno u Sjenici i Tutinu.

Treći važan problem na koji želim skrenuti pažnju jeste bezbednost đaka u škola. Naše škole i učenička populacija su izloženi različitim bezbednosnim rizicima. Veliki problem kladionica i kockarnica koje ne poštuju zakonski okviru o udaljenosti od škola naterao je građane Novog Pazara da preduzmu akciju merenja i utvrde da je 37 takvih objekata bliže od 200 metara od obrazovnih institucija. Ti objekti, pored igara na sreću, u velikom broju slučajeva koriste se i za druge vrste kriminalnih delatnosti.

Želim da naglasim da policijska uprava dosta kvalitetno vrši svoj posao po ovom pitanju i da je ključni problem u pravosudnim organima koji ne procesuiraju prekršioce zakona. Prilikom predaje peticije, koju su građani uputili nadležnim ministarstvima i skupštinskim odborima sa 10.000 potpisa, istom su tražili od ministara i ministarstava da se poradi mnogo više na većem broju školskih policajaca. Ministar obrazovanja je kazao da to zavisi od vas, odnosno Ministarstva policije.

Poštovani ministre, zaista je, zbog sve veće prisutnosti kriminala i kriminalaca u i oko škola i školskih dvorišta, neophodno da iznađete način da svaka škola u državi u svim smenama ima bar po jednog školskog policajca i, naravno, video nadzor povezan sa policijskom upravom, kao što ste to učinili sa nekoliko beogradskih opština.

Takođe, želim pohvalim konkurs za pripadnike nacionalnih manjina za pristup Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mislim da je to jako važno i da će u sredinama kakve su sandžačke opštine to biti jedan dodatni podstrekač da ljudi polako vraćaju uverenje da je policija zaista važan i bitan faktor i da vraćaju poverenje u tu policiju.

Dozvolite mi samo da, kada je u pitanju Zakon o granicama, kažem da, vrlo je važno, da dva granična prelaza koja su postojala pre, Ugao kod Sjenice i Đerekarima kod Tutina sa Crnom Gorom, gde su putevi od iverskog puta, danas su neprohodni i tamo ljudi zaista imaju probleme, jer su rodbinski vezani s Bihorom i Pešterom i molio bih da, ako je ikako moguće, vaše Ministarstvo poradi na tome da to budu zvanični granični prelazi. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan od najvažnijih setova zakona koji se donosi u ovoj godini. Celokupan predlog budžeta je urađen temeljito, iscrpno i celishodno, o čemu svedoci i ovih sedam stotina strana, kojim je ovaj predlog zakona urađen.

Mi, poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, zahvalni smo zbog uvrštavanja u ovaj Predlog budžeta nekih projekata koji će, nadamo se, olakšati život svim građanima Sandžaka i Srbije. U prvom redu mislimo na predviđanje troškova za kapitalne projekte poput druge faze izgradnje razvojnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Raška-Novi Pazar-Tutin, od 20 miliona evra. Zatim, ove transferne stanice za otpad u Novoj Varoši koja bi trebala rešiti probleme deponija Sjenice, Prijepolja, Priboja i Nove Varoši, i naravno mnogi drugi.

Nadamo se da će deo budžeta za poljoprivredna davanja imati više sluha za sela velike nadmorske visine u vidu olakšica i subvencija za njihove stanovnika. Ovo su dobri, neophodni i važni projekti. Verujemo da će sličnih u narednom periodu biti još više, te da će ovaj ne razvijeni deo države imati veću pristupačnost budžetskim sredstvima, kao i brigu Vlade.

Ono što mislimo da bi trebalo biti znatno veća stavka u budžetu, jeste Fond za manjine koji iznosi 21 milion i 800 hiljada dinara. U Srbiji živi veliki broj nacionalnih zajednica, koji kroz svoje savete i veća pokušavaju ostvariti nacionalna i konektivna prava.

Ukoliko podelimo ovaj budžet na sve postojeće nacionalne savete, kojih je u registru 21, onda su ta davanja jako mala, odnosno iznose nešto više od milion dinara po nacionalnoj zajednici što je, priznaćete, nedovoljno za normalno funkcionisanje i delovanje ovih veoma važnih sistema.

Mišljenja smo da bi se taj deo budžetskih davanja trebao znatno uvećati, kako bi pripadnici manjinskih naroda mogli kvalitetnije raditi na očuvanju vlastitog identiteta. I ako ima problema u radu pojedinih saveta, pa konkretno i Saveta nacionalne zajednice iz koje ja dolazim, Bošnjačkog nacionalnog veća, čiji sam i većnik, smatramo da se ova sredstva, uzevši u obzir delokrug obima poslova kojima se saveti bave, je veoma neznatna.

Vrlo nam je važna stavka, saradnja sa dijasporom i Srbima u regionu, koja iznosi 165 miliona dinara. Kao pripadnik manjinskog naroda Bošnjaka, čiji je veliki broj sunarodnika državljana Republike Srbije, živi u zemljama Evrope, Amerike, Australije, pa i Azije, a naročito kao neko ko je obišao veliki broj zajednica tih državljana Republike Srbije, sa žaljenjem konstatujem da do sada nijedno njihovo udruženje, nijedna njihova organizacija, nijedna njihova akcija ili projekat, nisu podržani od strane uprave za saradnju sa dijasporom.

U samom opisu ovog projekta se posebno naglašava saradnja sa srpskom dijasporom i u opisu stoji, citiram: „Pomoći očuvanju i razvoju duhovne nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Republike Srbije“. Ovo je zaista važna stavka i neophodna, te je istinski podržavamo, ali je u isto vreme nesenzibilna i pomalo diskriminatorska prema državljanima Srbije pripadnicima manjinskih naroda u rasejanju. Jer, takav odnos neretko otuđuje državljane Srbije pripadnike manjinskih naroda od njihovih predstavništava u inostranstvu. Ovo bi se moralo menjati.

Saradnju sa dijasporom smatramo izuzetno bitnom i to dijasporom svih državljana Srbije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Pretpostavljamo da je ovo samo posledica nesmotrenosti i nadamo se da će to biti koregirano. Predlažemo da deo ovih budžetskih sredstava bude usmeren i na projekte državljana Srbije pripadnika manjinskih naroda u dijaspori, jer bi to imalo višestruku korist kako za njih i osećaj da njihova država brine i o njima, tako i za samu državu Srbiju.

Uz sve ove sugestije, za koje se nadamo da će biti primećene i uvažene, još jednom naglašavamo da je dobra stavka razvojni karakter budžeta za 2018. godinu i da ćemo ga podržati. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljamo izuzetno su važni i neophodni za građane Srbije. Izgleda da su jako dobro pripremljeni, jer smo videli da opozicija nema nijednu suvislu kritiku predloženih rešenja koja su obuhvaćena kako Zakonom o medicinskim sredstvima, tako i Zakonom o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, što je dobro i pohvalno.

Mi poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka svaki zakon koji olakšava i povećava kvalitet života građana smatramo jako bitnim. Naročito nam je važno što će njihova pozitivna rešenja olakšati građanima izvan Beograda, u manje razvijenim regionima, u kojima još uvek nema kliničkih centara, i gde je otežano zdravstveno zbrinjavanje građana, jer prema statistici istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“, stopa smrtnosti u Srbiji je u prethodnih 26 godina porasla za 45%, od čega najviše od bolesti sistema krvotoka i malignih tumora, upravo onih bolesti za čije lečenje je potrebna duga i jako skupa terapija koja često nije dostupna svim građanima, a naročito onima u unutrašnjosti i pacijenti su vrlo često zatočenici mešetara i farmaceutske mafije.

Zato verujemo da će uređenje ovih oblasti olakšati građanima, posebno onima izvan Beograda, koji teže mogu doći do kvalitetnih lekara i adekvatne terapije, a nama je potreban kvalitet, jer mi, ako sam u pravu, po broju bolničkih kreveta na 100 hiljada stanovnika sa 565, gde smo 14. u Evropi, ispred čak 15 zemalja EU i neosporno je da imamo elementarni kvantitet, ali nam je potreban kvalitet, tj. veći broj lekara specijalista u svim oblastima i, naravno, ravnomerna rasprostranjenost resursa.

Recimo, region Sandžaka, iz kog ja dolazim, susreće se upravo sa tim problemima. Administrativnom raspodelom regiona, stanovništvo Raške i Sjenice, koje prirodno gravitira Novom Pazaru i po blizini, recimo, Raška-Novi Pazar udaljeni su 20 kilometara, Raška-Kraljevo 50, ili Sjenica-Novi Pazar 50, a Sjenica-Užice 110 kilometara, po višedecenijskoj upućenosti, rodbinskoj povezanosti i tradiciji, upućuju se na lečenje u Kraljevo i Užice, iako opet većina građana tih gradova nađe put da dođe na lečenje u Opštu bolnicu i Dom zdravlja Novi Pazar, dok se zdravstveni fondovi za njih uplaćuju u Kraljevu i Užicu. Tako se okvirno ove zdravstvene ustanove brinu za zdravlje više od 200 hiljada stanovnika, a raspolažu sa ne više od 450 bolničkih kreveta, a trebalo bi imati bar hiljadu i nešto više od 200 lekara, a trebalo bi imati najmanje 400, što izaziva prirodnu preopterećenost i duge redove pred ambulantama i ordinacijama.

Zato su i predlozi ovih zakona izuzetno važni, neophodni, posebno za ove zdravstvene institucije i građane, poput ove u Novom Pazaru, jer trenutno, recimo, jedan ortoped u ovoj bolnici za pet radnih dana ima 60 pregleda i još 15 do 20 hitnih slučajeva, iako taj broj ne bi smeo prelaziti 45, ili bi trebalo imati nedeljno od dve do četiri operacije, a bude i uz manje intervencije prilikom povreda, preloma, posekotina i slično prosečno od 15 do 20.

Zato je važno ravnomerno razvijanje zdravstvenog sistema. Mi se nadamo da će Novi Pazar u budućnosti dobiti klinički centar, posebno jer istom gravitira veliki broj građana, a zahvaljujući donacijama UAE i ulaganjima Vlade Srbije polako se dobijaju i konture za takvo što.

Koristim priliku, uvaženi ministre, da apelujem na vas da obezbedite veći broj specijalizacija za lekare iz ove sredine i osigurate uvjete za zapošljavanje novih kadrova, posebno jer smo imali slučajeva da, recimo, pojedini svršenici medicinskih fakulteta moraju tražiti zapošljenje izvan struke, kao što je bio slučaj sa doktoricom Jasminom Tahirović iz Sjenice pre neku godinu, koja se morala zbog toga zaposliti u pekari, ili sa odlascima vani mladih lekara, što je i dan danas sve češći slučaj.

Verujemo da će ovi zakoni olakšati pacijentima, a posebno nama, opet ponavljam, izvan beogradske regije. Zato glasamo za njih i nadamo se da će Vlada i Ministarstvo imati senzibiliteta da ulože dodatne napore kako bi se celokupni zdravstveni sistem u svim delovima države unapredio.

Ovo jesu konkretni koraci napred, uz koje očekujemo i ostale zakone iz oblasti zdravstva, kako bi se unapredila ukupna slika zdravstvene zaštite građana. Hvala.

Hvala.

Mislio sam da imam elemenata za repliku, s obzirom da je spominjan i bosanski jezik i Bošnjački narod, ali mogu da govorim o povredi dostojanstva, s obzirom da je ovo što smo čuli u najmanju ruku..

Povreda dostojanstva, član 107.

Član 106, bilo koji.

Mogu li dobiti repliku, s obzirom da sam spominjan?

U redu, onda povreda dostojanstva i povreda nacionalnih osećanja.

Član 109.

Hvala.
Ako možete samo da mi vratite vreme.
Dakle, ovo su u osnovi bili, možda najblaže kazano, elementi fašizma, što smo čuli pre od gospodina Obradovića, s obzirom da je kazao da ne postoji jedan jezik, a ako ne postoji taj jezik, onda ne postoji ni taj narod.
Meni je zaista čudno kako gospodin Obradović, evo, sedim pored njega, može da kaže da ne postoji bosanski jezik, da ne postoje Bošnjaci. Za njega onda ne postojimo ni mi kao manjinski narodi na ovom prostoru.
Kao lingvista mi je takođe čudno da nikada nije čuo za srpske lingviste, pogotovo recimo za Aleksandra Belića, koji govori o tom bosanskom jeziku, postojanju bosanskog jezika, kako nije čuo za Isidoru Sekulić, za Petra Kočića, koji uvažavaju bosanski jezik i govore o tom jeziku.
Dakle, istina je da ti jezici imaju zajedničku osnovu, ali da imaju svoje različitosti i nikako bosanski jezik ne može biti srpski, kao što srpski jezik ne može biti bosanski jezik. To su dva različita jezika. Voleo bih, pogotovo što su to kategorije koje prepoznaje i Ustav Republike Srbije, da su Bošnjaci priznati tim Ustavom, da je jezik njihove nacionalne zajednice priznat tim Ustavom i da, naravno, imaju pravo na obrazovanje. Zato je notorna neistina i, slobodno mogu kazati, laž da bilo ko prisiljava decu srpske nacionalnosti da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku u Sandžaku, kao što niko ne prisiljava decu bošnjačke nacionalnosti da pohađaju nastavu na srpskom jeziku, nego se poštuju ustavne kategorije, poštuju se zakonske kategorije, a naravno da ovo sve ostalo, ukoliko Boško Obradović ima potrebe za lingvističkom raspravom, stojim mu na raspolaganju da dokažem da postoji bosanski jezik isto kao što postoji srpski jezik. Hvala.

Hvala.

Dakle, iznova doživljam ovde kao pripadnik manjinskog naroda, kao Bošnjak šokantne stvari da neko ko treba da predstavlja većinski narod, ovako fašistički se odnosi prema pripadnicima drugih naroda. Prema ovog ideologiji, u ovoj državi ne bi trebao da postoji niko drugi osim Srba. Ova država je multietnička država, u ovoj državi žive pored Srba svi ostali narodi i oni su Ustavom i zakonom jednaki.

Takođe, nečuveno je da neko može bilo kome da kaže da ne postoji kao jedan narod. Isto tako bih ja, da sam na poziciji ili da sam na nivou gospodina Obradovića mogao kazati za njega, međutim, ja sam neko ko uvažava drugog i drugačijeg i zato bih voleo i tražim prema Ustavu i zakonu da se i svi ostali tako odnose prema mana. Dakle, Bošnjaci jesu narod, bosanski jezik postoji i naravno, koliko god da postoji srpski narod i srpski jezik, mi smo vekovima živeli i živimo u slozi. Živimo isprepletani jedni drugima i mislim da je to prednost i Srba i Bošnjaka, a da uvek naiđe po neko ko pokušava da naruši tu harmoniju.

Molim većinski srpski narod i većinske srpske poslanike ovde u parlamentu da ne dozvole da bilo ko naruši tu dugogodišnju, viševekovnu, dobrosusedsku i dobronarodnu konekciju između Srba i Bošnjaka. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o dualnom obrazovanju je veoma bitan za dalji društveni i ukupni razvoj države, pogotovo kada su u pitanju nerazvijeni krajevi gde je potreba za obrazovanjem uz rad veoma izražena.

Mnogi strani autori ističu da je obrazovanje postalo najsigurniji i najdugoročniji put do finansijske stabilnosti države. Pri tome, naši eksperti iz Bošnjačke demokratske zajednice ističu da je raznolikost obrazovanja suštinska komponenta finansijskog uspeha i nezavisnosti jednog društva.

Širi izbor obrazovnih profila i oblika daje mogućnost veće motivacije mladih u procesu usavršavanja i napredovanja. Zbog toga posebno pozdravljamo što je u ovom zakonu naglašena veza između dualnog sistema i karijernog vođenja.

Jedna od osnovnih primedbi koja se daje dualnom sistemu je veza sa novim fleksibilnim tržištem rada, pogotovo u kasnijim fazama razvoja pojedinca, kada je on prinuđen da primjeni radno mesto i preduzeće. Upravo je rešenje za takve slučajeve povezivanje poslodavca, škole i lokalne zajednice kroz karijerno vođenje i prilagođavanje karakteristikama dualnog sistema. Time mi u velikoj meri ulazimo u modernizaciju odnosa između sveta rada i sveta obrazovanja.

Budućnost našeg obrazovanja je u procesu obrazovanja za karijeru, jer će današnji učenici, kada se pojave na tržištu rada, menjati od tri do sedam zanimanja u toku karijere.

Ako uspostavimo odnos između subjekata koji planiraju razvoj sa karijerom pojedinca, moći ćemo bez problema odgovoriti na potrebe fleksibilnog tržišta rada i dobiti radnike sposobne za sve vrste izazova tržišta. Obrazovanje za karijeru, koje se zasniva na građenju znanja i veština tokom radnog veka mora biti praćeno na nivou države i treba imati značajan podsticaj za očuvanje ljudskih resursa, tako da se mora pratiti sa tog nivoa. Tu jedino Privredna komora može adekvatno implementirati uključivanje poslodavaca u sistem karijernog vođenja. Ako se ne uključi Privredna komora i ne aktiviraju poslodavci u ovakvom vidu obrazovanja, neće se moći sprečiti odliv mladih, niti se mogu motivisati za celoživotno obrazovanje.

Modernizacija dualnog sistema u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj upravo insistira na tome da se u svim segmentima povežu obrazovne institucije kroz karijerno vođenje sa poslodavcima, stvarajući različite oblike i instrumente, kao što je pasoš kompetencija recimo u Nemačkoj. I, naši stručnjaci, takođe, želim i to da iznesem, analizirajući ovaj zakon sa slovenačkim Zakonom o dualnom obrazovanju, kažu da je ovaj naš zakon u mnogo čemu naprednije i bolje urađen od, recimo, slovenačkog. Zato mislimo da je ovo šansa da motivišemo i poslodavce i mlade za usavršavanje i bolje rezultate rade.

Takođe, i ostali predlozi zakona iz oblasti obrazovanja kvalitetno su pripremljeni i imaće našu podršku.

Međutim, ono što bi, poštovani ministre, trebalo što pre uraditi, jeste implementacija zakonskih odredaba, jer nažalost, na terenu i dalje imamo direktore koji zloupotrebljavaju položaj, vrše finansijske malverzacije, a zbog njihove bahatosti i samovolje trpe učenici i roditelji. Među izraženim takvim primerima, gde je neophodna brza reakcija i Ministarstva i Prosvetnog inspektorata, jeste osnovna škola „Stefan Nemanja“ u Novom Pazaru. Vi ste tu školu skoro i posetili, jer je u njoj trebalo da se realizuje donacija od 500.000 evra za rekonstrukciju krova, kanalizacione i drugih mreža i, naravno, fasade, od kojih 360.000 je obezbedila Kraljevina Norveška, 70.000 Vlada Republike Srbije, a 70.000 grad Novi Pazar.

Kada ste vi, ministre, posetili ovu školu sa ambasadorom Norveške, NJegovom Ekselencijom Arne Sanes Bjornstadom, bila je postavljena skela za izradu fasade. Međutim, par dana nakon te posete skela je uklonjena, a fasada nije urađena. No, veći problem od toga jeste šta je direktor ove škole, gospodin Edin Dugopoljac, izgleda mu je bilo malo tih 500.000 evra, pa je roditeljima koji su još pre pola godine uplatili za udžbenike koje će dobiti preko škole i đacima koji još uvek te udžbenike nemaju, dakle, uskratio to njihovo pravo. Roditelji su dali novac. Evo, već je drugi mesec kako ide školska godina, nalazimo se na tromesečju. Učenici u ovoj školi još uvek nemaju udžbenike, iako su roditelji platili te svoje udžbenike, a išla je nabavka preko škole. Kada su tražili da im se povrati novac, direktor je kazao da je taj novac otišao za rekonstrukciju škole i da se snalaze na drugi način. Takođe, od učenika je traženo tzv. đački dinar…

Dakle, zbog svega ovoga, apelujem na vas da što pre dođe do implementacije zakona i da pod hitno pošaljete inspektorat u ovu školu, kako bi se rešilo ovo stanje. Hvala.

Hvala.

Pozivam se na član 107. – dostojanstvo. Meni je lično ovde ugroženo dostojanstvo, jer sam ja profesor tog univerziteta i prosto ovo što je koleginica govorila, sve su notorne laži i neistine.

Internacionalni univerzitet je u nekoliko navrata dobio akreditaciju za određene studijske programe, internacionalni univerzitet ima najbolje uslove za rad i najbolje studente i zapravo ti studenti, dok su slušali ovu raspravu su se meni javljali i govorili da pozovemo koleginicu Jerkov da dođe u Novi Pazar ili da im dogovorimo neki sastanak sa njom ovde u Skupštini, kako bi joj pojasnili i videlo zaista šta se ori. Dakle, sve ovo što je konstruisano …