Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8702">Jahja Fehratović</a>

Jahja Fehratović

Stranka pravde i pomirenja

Govori

Hvala.

Dakle, i ovaj naš peti amandman je zaista važan i koristan i, na koncu, doprinosi onom iskazu koji je predsednik Vlade prethodne sednice kazao da Republika Srbija ima najbolji set zakona kada je u pitanju zaštita ljudskih i manjinskih prava. Upravo vođeni tom rečenicom, mi smo u ovom delu ili u ovom članu dodali – pored ljudskih prava i manjinskih prava, tako da zaista prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade i Odbora jeste važno.

Na koncu, ovo doprinosi onome što sam uporno jutros govorio i donekle imao različito mišljenje od profesora Stojmirovića, jer ovo proizilazi, recimo, iz ovog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, gde konkretno prema amandmanu koji je usvojen koleginice Papuge stoji da narodni poslanik pripadnik nacionalne manjine ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine predviđene Poslovnikom podnosi na svome jeziku.

Dakle, ovo je konkretno član Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i kada se narodni poslanik u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom, u smislu stava 10. ovog člana, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar Narodne skupštine dužan je da obezbedi istovremeno prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenta koja je podneo na srpskom jeziku. Naravno da se odnosi i na jezike koji su različiti, do te mere da je teško razumeti, poput mađarskog, albanskog, rusinskog itd, ali je zakonski omogućeno. Ova Skupština je donela to da svaki narodni poslanik može govoriti na svom maternjem jeziku i može i pisane dokumente podnositi prema standardu svog maternjeg jezika.

Zato je važno, da recimo i u ovom Zakonu o nauci i istraživanjima, pored zaštite ljudskih prava bude dodato zaštite ljudskih i manjinskih prava, što podrazumeva sva moguća prava koja su zaista pozitivna u zakonodavstvu Republike Srbije u zaštiti i promovisanju posebnosti identiteta nacionalnih zajednica. Hvala.
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, jedan je od važnijih zakona Zakon o komunalnoj miliciji, koji donosimo u ovom zasedanju i nadamo se da će on doprineti da mnoge stvari koje do sada ne funkcioniraju, pogotovu u lokalnim sredinama koje nisu blizu centralnim vlastima, da mnogo što šta krene u boljem pravcu.

Međutim, imajući iskustva kakva mi imamo iz Sandžaka, vrlo ozbiljno se pitamo kako će to doprineti rešavanju nekih od gorućih problema.

Komunalna milicija ima svoje nadležnosti koje su definirane zakonom i koje će u mnogome da pospeše organizirani otpor mnogim stvarima koje nisu baš ovoga momenta na zavidnom nivou.

Međutim, postoje stvari koje oni ne mogu sami rešiti, a tiču se organizacije lokalnih i izvršnih vlasti u pogledu, recimo, hajde da kažem otvoreno, deponija koje nisu baš adekvatne.

Recimo, u našem Sandžaku imate jako lošu situaciju kada je u pitanju deponija koja opslužuje Novi Pazar, koja je u jednom zaista kvalitetnom, ekološkom delu, zbog toga što ta deponija nije kako treba urađena, a u potpunosti devastirana. Zatim, Sjenica koja ima deponiju u blizini Zlatara, dakle jedne prelepe planine. Prijepolje koje ima deponiju pored reke Lima. Priboj isto tako. Dakle, to su ključni problemi. To je nešto što u ovom trenutku se mora nekako napravi sistem da ono što su ovlasti komunalne policije bude zaista na nivou da im zaista organizaciono lokalne vlasti uz podršku i pomoć državnih vlasti daju puni kapacitet da mogu raditi, obnašati svoj posao onako kako treba, a posebno što imamo situacije da su naša komunalna preduzeća jako loše opremljena.

Recimo, ja se zgrožavam time da svake zime se desi da so posipa sa nekih prikolica, da mi još uvek nemamo kvalitetna vozila kojima se to može valjano raditi. U takvim situacijama komunalni policajci su nemoćni.

S druge strane, ovaj član 5, koji je takođe važan kada je u pitanju angažiranost komunalne milicije u hitnim situacijama i elementarnim nepogodama. Svi se ovde dobro sećamo požara koji su prethodne godine odneli nekoliko života u Novom Pazaru i što je još grđe, scene požara se nastavljaju i prije nekoliko dana ili nedelju, dve, imali smo takođe požar u kojem je otišla ili izgorela u potpunosti jedna porodična kuća.

Tu još uvek, pored obećanja ministarstava, pored obećanja ministra unutrašnjih poslova, nismo iznašli pravo rešenje da se osposobe vatrogasne jedinice da mogu adekvatno odgovoriti svim tim izazovima. Kako će onda komunalna milicija doprinositi da se to sve umanji, posledice takvih događanja, ukoliko još uvek nemamo opremljene sve one primarne institucije koje se trebaju baviti tim poslovima?

Naravno, druge elementarne stvari kojima se bave, nadležnosti koje dobijaju komunalni policajci su korektne i u mnogo čemu će doprineti da se poveća svest običnog čoveka da se malo više povede računa o zaštiti životne sredine, o uređenosti prostora i na koncu da se sve to dovede u neki sklad.

Međutim, da bismo to tražili od građana, moramo im obezbediti elementarne uvjete na osnovu kojih možemo od njih zahtevati da poštivaju sve ono što se od njih traži i ovim zakonom i svim drugim zakonima, jer, nemoguće je da komunalni milicajci u gradu iz kog ja dolazim, obnašaju kvalitetno svoju uslugu ukoliko nemate dovoljno parking prostora, pa onda ko god stigne parkira gde god stigne, jer nije jednostavno obezbeđeno dovoljno parking mesta za svakoga i na taj način zapravo vozači ugrožavaju pešake, pešaci ugrožavaju vozače, a u tom će momentu ti komunalni policajci ili milicajci biti u vrlo nezavidnom položaju.

Kako iznaći način, time završavam, da se njima obezbede adekvatni uvjeti i mehanizmi na osnovu kojih mogu obnašati svoje poslove, na taj način da budu na opštu korist građanstvo, a da sa druge strane ne ugrožavaju niti prava ostalih građana? Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, država koja ulaže u autoputeve daje zaista signal i pokazuje da ima snagu da se bavi onim što predstavlja najveći investicioni iskorak za svoje društvo. Zato i ovaj zakon i svi drugi zakoni, koji idu u pravcu izgradnje autoputeva, infrastrukturnih projekata, imaju i imaće podršku poslanika Stranke pravde i pomirenja.

Kao što smo već čuli, ovaj zakon nije jedini koji se donosi po hitnom postupku, ali je nekako pravilo da svaki put kada se usvaja jedan ovakav zakon, to znači da u stvari počinje realizacija i početak radova na tom autoputu. Dakle, ovakvi zakoni su neki čin pred realizaciju i pred početak konkretnih radova na nekoj deonici, što nas raduje, jer će i ovu deonicu koristiti ne samo ovih 500.000 građana koji se nalaze na ovom delu autoputa, već i svi mi koji prolazimo tim putem i svi mi koji taj put koristimo kako bismo došli ili otišli svojim kućama.

Takođe, vrlo je važan jedan član koji sam u ovom zakonu video i koji mi se onako svideo, obzirom na neka iskustva od pre tj. da svi oni koji imaju ingerencije na izradu određenih delova, hajde da kažemo, dokumentacije itd. moraju po hitnom postupku raditi, odnosno ne može više dolaziti do opstrukcija kada su u pitanju neke vrste manjih organa, poput lokalnih samouprava ili nekih drugih. To je nekada u praksi bilo prisutno, tako da je to dobra stvar.

Mene je obradovao ovaj prikaz svega onoga što je urađeno i onoga što se planira uraditi, posebno kada vidim na ovoj legendi projekata, odmah posle ovog autoputa Pojate-Preljina, da dolazi autoput Požega-Boljare. To je autoput za koji smo mi najzainteresovaniji, jer je to autoput koji će nama iz Sandžaka i te kako koristiti. Sada koristim priliku, mada je ministarka donekle to i kazala, da li, prema ovoj legendi, to znači da je već sledeći put za koji ćemo donositi neki sličan zakon upravo ova deonica autoputa Požega-Boljare, odnosno da li je to sledeći najvažniji prioritet kojim će se baviti Vlada i ministarstvo i kada mi možemo očekivati da se nešto tako dogodi, s obzirom da znamo da posle ovakvih zakona, u suštini jedan krak autoputa je isplaniran do kraja i počinje njegova konkretna realizacija?

Želim da se osvrnem na ovu legendu gde stoje aerodromi i vrlo nam je drago što će se otvoriti uskoro aerodrom u Kraljevu. Međutim, znamo za projekat i za određene sporazume da sličnu sudbinu doživi i aerodrom u Sjenici, pa eto koristim priliku da pitam kada ćemo imati projekat realizacije konverzije nekadašnjeg vojnog aerodroma Dubnica kod Sjenice u jedan, recimo, civilni aerodrom, jer bi to takođe bilo od velikog značaja za sve nas koji živimo na tom potezu? Naravno da nam je ovaj aerodrom u Kraljevu i te kako dobar, i te kako važan, ali mislim da bi i ovaj u Sjenici, a posebno znajući da je bilo nekih razgovora, dogovora od strane nekoliko ministarstava i predstavnika lokalnih samouprava da se krene u tom pravcu, tako da bi nama poslanicima koji dolazimo iz kraja gde se to nalazi i celokupnom stanovništvu Sandžaka bilo izuzetno važno da za početak na ovoj skici planova, projekata bude ucrtan i taj deo, odnosno taj aerodrom u Sjenici, kao i da što pre dočekamo da jedan zakon, koji će biti sličan ovome, dođe ovde pred nas, koji će tretirati ovaj deo autoputa Požega-Boljare. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, obzirom da sam prisustvovao javnom slušanju, zaista mogu svedočiti o jednom velikom interesovanju svih prisutnih i pohvalama koje su iskazane na račun ovoga Predloga zakona.

Meni je kao narodnom poslaniku to jako koristilo, jer su tu bili prisutni stručnjaci, nosioci najodgovornijih funkcija u pogledu institucija koje se bave naukom u ovoj državi, tako da je zaista pohvala za ceo tim koji je radio na Predlogu ovoga zakona.

Sa druge strane, ohrabruje i to što ćemo konačno dobiti jednake šanse za mlade istraživače, za mlade talente u našoj državi, da budu konkurentni na svetskom naučnom tržištu.

Ovo govorim kao neko ko se bavi naukom, jer smo u prethodnom periodu, nakon uvođenja bolonjskog procesa bili u krizi da prava nauka ode sa univerziteta, a posebno ona koja stiče društveno-humanističkih nauka, jer je bolonjski proces to donekle ograničio, a suštinski, instituti, istraživački centri su ti koji mogu doprineti i ova zajednička spona koja će ovim zakonom dodatno definisati status visokoškolskih institucija zajedno sa institutima kao vrlo važnih faktora daljeg razvoja nauke i naučnog istraživanja, doprinose da opet mladi talenti, mladi istraživači, koji tek počinju, budu podjednakih šansi sa onima koji, recimo, u daleko razvijenijim državama počinju da se bave naukom. Time postajemo izuzetno bitan faktor na svetskom tržištu nauke.

Takođe, ohrabruje i ova današnja vest da je Fond za nauku raspisao prvi javni poziv za mlade istraživače. Jer, zaista je to bitno, recimo, svakom mladom istraživaču da dobije finansije, da se obezbedi i da neko svoje prvo veliko istraživanje završi na način da se ne mora nervirati, tražiti, moljakati za finansije, kako bi postigao vrhunske rezultate koji su na korist ne samo njemu, već celokupnom našem društvu.

Naravno, ovi uslovi o kojima sam govorio, su vrlo bitni za institute, za ljude koji rade na institutima i koji omogućavaju mladim istraživačima da steknu sigurnost, jer bez te sigurnosti mnogo je teško baviti se naukom. Bez sigurnosti u, da tako kažem, taj neki finansijski status, da ćete vi biti obezbeđeni, mladi ljudi koji završavaju studije, posebno oni talenti, odlaze iz ove države i iz država u regionu. A sa ovakvim postupcima, ubeđen sam da će se zaustaviti dalji odliv talenata, jer oni dobijaju šansu da se ovde, uz brigu institucija, bave naukom i da razvijaju vlastite projekte, da razvijaju vlastite teorije i da daju doprinos ukupnom društvu.

Takođe, još jedna posebnost koja nas raduje jesu upravo tehnološki i naučni parkovi koji će se razvijati. Raduje me da je ministar danas iskazao želju da se jedan takav park možda u budućnosti izgradi i u Novom Pazaru, u Sandžaku, Raškoj oblasti, gde ćemo, sigurno, imati veliki broj zainteresovanih, posebno mladih talenata, ljudi koji vape za jednakim šansama i koji mogu doprineti izuzetno daljem razvoju i pozicioniranju naše države kada je u pitanju njen status ili nivo u svetskim razmerama i kada je u pitanju dalji razvoj nauke.

Naravno, ta ideja nije nova. Ta ideja je već neko vreme prisutna i već je naš predsednik, gospodin Zukorlić, nekoliko puta na tome insistirao.

U svakom slučaju, mi poslanici, Stranke pravde i pomirenja, podržavamo ovaj zakon i smatramo ga velikim napretkom.

Davanjem šanse mladim istraživačima da svoje znanje, svoja iskustva, svoje veštine iskoriste na najbolji način i da ono što su naučili primene, a da za to budu podržani od institucija i da zato mi, kao društvo, pre ostaloga imamo zaista velike koristi.

Na kraju, još jednom podvlačim da ovaj proces podrške mladim ljudima nije retrogradan, kao što smo mogli čuti u nekim prethodnim obraćanjima, već zapravo put kako se stvara baza za jednu ozbiljnu naučnu sredinu i kako bi iznova stručnjaci iz naše države bili cenjeni na svetskoj razdaljini, kao što su nekada u bivšoj Jugoslaviji bili cenjeni stručnjaci iz svih oblasti, gde god došli u svetu i gde su imali povlašćeni status, jer se radilo o ozbiljnom obrazovanju i ozbiljnim istraživačima koji su ostavili i te kako dubok trag u skoro svim oblastima naučnog istraživanja u celom svetu. Hvala.
Zahvaljujem.

Celokupna današnja rasprava dovodi do jednog zaključka da živimo u vremenu posledica loših politika i loših režima koji su nam ostavili ovakvo stanje i težnji da se to sve popravi.

Naravno, posledice se odnose i na ovu fiskalnu politiku i i te kako su važni zaključci, i te kako su važne i preporuke i izveštaji, ali su razumljivi i određeni drugačiji pogledi narodnih poslanika na onu težnju koju Fiskalni savet hoće da predoči kao vrlo važan aspekt daljeg razvoja naše države i društva.

Međutim, taj raskorak, te posledice i uzroci se mnogo više vide u sredinama koje nisu centralne, koje nisu Beograd i koje i danas žive tu jednu zaostavštinu tih loših odluka, režima i politika koje su nas unazadile, upropastile apsolutnu ekonomiju ove države.

To mogu govoriti iz aspekta sredine iz koje dolazim, jer je danas mnogo puta ovde spominjana privatizacija, a bukvalno u gradovima i opštinama Novi Pazar, Tutin, Sjenica i svi ostali ni jedna od tih privatizacija nije urađena kako treba i bukvalno su TK "Raška" koja je jedan ozbiljan gigant i recimo Pik Pešter kada je u pitanju poljoprivredno dobro i svi ostali, FAP itd. svi ostali veliki privredni subjekti su uništeni. To je dovelo do posledica i do onoga što mi danas trpimo.

Posledice se lakše i bolje leče u Beogradu i drugim razvijenim sredinama, jer tu imamo investicije, posebno strane itd. međutim, u ovim krajevima gde još uvek nemamo ozbiljnih stranih investitora dolazi do ovog stanja da i domaći proizvođači, investitori su u nezavidnom položaju i to je ono što je takođe danas provejavalo tj. da niko od domaćih privrednika nema status ili nema položaj subvencija i ostalo kao što imaju strani investitori i dovoljno to unižava tu njihovu ekonomsku moć ili ambijent ekonomskog poslovanja da maltene odustaju i da se dovodi do jednog daljeg kraha tih sredine.

Takođe je vrlo važno i pitanje koje se spominje celog dana, tj. zabrana zapošljavanja, jer ako uzmete da recimo u tim manjim sredinama gde smo još uvek u posledicama svih tih tranzicija, privatizacija itd. glavni izvor prihoda ozbiljnog dela stanovništva jesu javne institucije, posebno školstvo itd.

To dovodi stanovništvo u jedno stanje, maltene ropstva, pogotovo ukoliko imate na lokalnim pozicijama vlasti, ljude koji zloupotrebljavaju takvu situaciju i koji primaju, recimo, radnike na određene mesece, ali zato uslovljavaju da jednostavno ispunjavaju, politički korektno da se ponašaju, ispunjavaju druge određene zahteve od strane njih i celokupno stanovništvo dovodi zaista u ropstvo.

Zato je vrlo važno da se leče što pre ove posledice, ne samo u centralnim delovima države, već na celokupnoj našoj teritoriji, jer bukvalno taj ekonomski krah koji je još uvek osetljiv, vidljiv, traje, dovodi do daljeg raslojavanja, do velikog broja iseljavanja potencijalno radnog stanovništva, pa čak koristi i onima koji zloupotrebljavaju mešovite sredine u nacionalnom smislu, kao što je moja sredina teritorija Sandžaka, da govore o nejednakom odnosu države prema svim delovima teritorije i svim građanima.

Zato su vrlo važni i ovi saveti, ali treba i zaista shvatiti situaciju da jednostavno nije ni jednostavno, ni lako i da su sve ovo posledice onih loših politika i lošijeg režima, konkretno kod nas, iako sam juče kritikovan i danas, zato sam spominjao gospodina Ugljanina, koji je uništio i baš za te privatizacije najodgovorniji sa pozicije lokalne vlasti, tu sandžačku privredu, zajedno tada sa režimom Vojislavom Koštunice, pa onda i Borisa Tadića. Mi, nažalost, smo još uvek zatočenici takvih politika i to je to što u stvari trebamo lečiti. Napori ove Vlade i ovog sistema idu u tom pravcu i nadamo se da će novim i ozbiljnim obećavajućim projektima kakvi su infrastrukturni to sve da se leči, a posebno kada su u pitanju autoputevi, posebno kada je u pitanju cela ta mreža putne infrastrukture koja donosi jednu novu nadu stanovništvu tih krajeva. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, zaista je revizija jedna od najvažnijih i najznačajnijih institucija koje trebamo imati i imamo kao mehanizme zaštite onoga što čini javno dobro, kada su u pitanju finansije i to je nešto što je izuzetno bitno.

Posebno je važan segment o kojem je i revizor danas govorio, a to je ta nezavisnost rada koja, recimo, u prethodnim periodima nije baš bila transparentna i javna, pogotovo kada su u pitanju neki lokalni problemi, lokalne zajednice, gradske opštine itd. Zato je zaista važno da danas i ovih godina sa ovim sastavom DRI imamo tu svest o nezavisnosti.

Kao primer, navešću opštinu iz koje dolazim, odnosno grad Novi Pazar, još 2011. godine tadašnja vlast prosledila je izveštaj o zloupotrebama budžeta za 2000, 2008. godinu kada je vlast činio gospodin Ugljanin sa svojom ekipom, gde je ustanovljeno da je preko 20 miliona evra tada nestalo nenamenskim trošenjem budžeta. Međutim, to tada niko nije ni uzimao, niti razmatrao ozbiljno, jer je bukvalno u tom periodu gospodin Ugljanin bio deo republičke vlasti.

Zato kažem da je za nas koji dolazimo iz manjih sredina izuzetno važno da imamo jednu nezavisnu instituciju koja će kao što je u prethodnom periodu, kako čusmo, mnogo puta utvrdila nepravilnosti, bez obzira što neko ko je sada na lokalnoj vlasti isto tako je i na republičkoj vlasti, ukazivale na te probleme. Dakle, to navodim kao jedan svetao primer ovog sastava revizorske institucije.

Naravno, takođe pozivam da malo veću pozornost ova institucija stavi na druge opštine. Recimo, imamo jako puno dokaza u poslednje vreme o malverzacijama javnih nabavki budžetskih sredstava u Opštini Tutin. Ja sam ovde nekoliko puta govorio o zloupotrebama i mahinacijama kada je u pitanju vodovod, dakle, izgradnja vodovoda u Tutinu, gde se već nekoliko puta izdvajaju sredstva iz budžeta i ta sredstva idu u nepovrat na različite načine, a građani i dalje nemaju vodu.

Ili, recimo, izgradnja famozne sjeničke kuće u Sjenici, gde se nekoliko puta milionska sredstva izdvajaju iz lokalnog budžeta, a ta kuća još uvek nije završena i ta kuća, u stvari, u svim ovim građevinskim proračunima ne može njena izgradnja koštati ni pola miliona, a kamoli nekoliko miliona evra, kako to današnji i tadašnji predsednik opštine iz reda Ugljaninove stranke spočitava i bukvalno onako bahato to svojim odbornicima kada je u pitanju budžet navodi kao svoju neku satisfakciju. Na isti način, dakle, kada je u pitanju ovaj problem u Tutinu.

Zato je vrlo važno da pored ovih stvari koje ste govorili posebnu pažnju prema prioritetima usmerite na te lokalne zajednice, gde imamo tzv. lokalne šerife, koji budžetska sredstva, u stvari, koriste na taj način da zadovolje sebe i svoje neke najbliže saradnike, a ono što su problemi građana i zašto se ta sredstva dodeljuju u stvari biva nerešeno i mi svi ostajemo u problemu, recimo, kao što je i dan danas u Tutinu u poznim godinama 21. stoleća ljudi nemaju pijaću vodu, a opet ponavljam, iz stranih investicija, iz republičkog budžeta, iz lokalnog budžeta je mnogo puta izdvajan novac da se uradi vodovod za građane Tutina.

Zato je vrlo važno da zaista nastavite u ovom smeru i da do kraja odradite sve ove stvari, posebno da imate u vidu ta mesta koja su osetljiva i gde se to onda predstavlja kao nedobronameran odnos vladajuće stranke većinskog naroda prema manjinskim narodima, a u suštini se radi o lokalnim šerifima koji zloupotrebljavaju i republičke budžete i lokalne budžete i nekom tzv. patriotskom pljačkom unižavaju standard i ugrožavaju živote običnih ljudi. Hvala.
Hvala poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici iz niza predloga finansijskih ugovora vrlo važan je i Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora, okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture naravno između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Nas iz Sandžaka pogotovo ohrabruje stavka da će se sredstva dobijena ovim ugovorom koristiti i za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u nerazvijenim područjima, jer u tome vidimo šansu da konačno građani Tutina pred kraj druge decenije 21. veka dobiju pijaću vodu.

Podsetiću vas da je to jedan od retkih gradova, ne samo u našoj državi već i na Balkanu, a verovatno i šire koji uopšte nema pijaće vode sa gradskog vodovoda. Građani su taoci korumpirane lokalne vlasti koja vlada ovim gradom skoro tri decenije i koja nije uspela da obezbedi svojim stanovnicima čak ni užem gradskom jezgru pijaću vodu. Voda koja toči sa njihovih česmi, prema analizi stručnih tela nije za ljudsku upotrebu što znači da nema karakteristike ni tehničke vode.

Stanovništvo se snabdeva sa alternativnih izvora pijaće vode koja je često i sama lošeg kvaliteta.

Nekoliko puta su iz domaćih budžeta, kao i međunarodne pomoći izdvojena sredstva za rešavanje ovog problema, odnosno izgradnju vodovoda u Tutinu. Međutim, sredstva su nestajala bez traga. Veliki deo pripremnih elemenata, cevi i slično završili su na nekim drugim lokacijama kao deo kupoprodajne tranše lokalne vlasti. Krivične prijave protiv više odgovornih lica za zloupotrebu položaja stoje u tužilaštvima i dan danas, nikad ih niko nije procesuirao i tako već godinama.

Problem građana nije rešen. Oni su žrtve ovih kriminalnih radnji koje kao takve traju u kontinuitetu od uvođenja višestranačkog sistema i neodlučnosti državnih organa da se obračunaju sa korumpiranim pojedincima iz lokalne tutinske vlasti koji su odgovorni za takvo stanje.

Naravno, to žmurenje i ne činjenje ih dodatno ohrabruje da nastave držati stanovništvo u mraku i bedi bez minimalne osnovice ili … vrednosti za rad ličnih interesa. Da je stanje alarmantno, svedoči statistika koja govori o većem broju smrtonosnih oboljenja ljudi sa ovog prostora koja se mogu dovesti u direktnu vezu sa hemijski neispravnom vodom.

Pre nekoliko godina imali smo uganuća stoke koja se napajala takvom vodom. Obzorom da će tužilaštvo i sudovi iz nekog razloga da tolerišu ovaj teror nad građanima i kontinuirane i direktne zloupotrebe lokalnog budžeta opštine Tutin, koji namenske međunarodne pomoći Vlada i republički organi iz ovog ugovora kao urgentna izdvojiti sredstva za rekonstrukciju i rehabilitaciju postojaće i dalje izgradnju vodovodne mreže u opštini Tutin, jer je zaista stanje više nego alarmanto, o čemu smo mi poslanici stranke pravde i pomirenja više puta i ovde u skupštini Republike Srbije govorili, s tim što bi se moralo, a shodno prethodnim iskustvima za ovu investiciju sprovesti višestruki nadzor kako bi građani Tutina konačni i dobili pijaću vod. Ovo je ujedno i naš apel u ime građana Tutina, Vladinoj kancelariji zaduženoj za realizaciju ovog ugovora da na listu prioriteta stavi Tutinski vodovod, te razlog više da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona. Hvala.
Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, kao što je već mnogo puta danas kazano, Tijanin zakon ili izmene i dopune Krivičnog zakonika su jedna od najvažnijih stvari koje ovaj skupštinski saziv ima pred sobom i ne mislim da ima i jednog narodnog poslanika koji ne podržava ovakve izmene i dopune, a čuli ste takođe da će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja svakako zdušno podržati izmene i dopune ovog zakona.

Takođe, na dnevnom redu jeste Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Na ovu diskusiju me je podstakla sama ministarka kada je danas govorila da statistika, da analize suđenja, presuda u našim sudovima preko 50%, čini mi se, jesu uslovne osude itd. Mislim da smo u dilemi, barem kada je u pitanju ukidanje odgovornosti pred Agencijom za borbu protiv korupcije lokalnih organa odlučivanja zato što u suštini na lokalu najvećim delom postoji ta sprega korupcije tužilaštva i sudstva koja dovodi do toga da određeni lokalni funkcioneri godinama iscrpljuju gradske, opštinske budžete, a da za to budu uslovno osuđeni ili skoro nikako ne osuđeni.

Recimo, imamo takvih slučajeva jako puno u Tutinu i Sjenici, čak i dan danas postoje neke krivične prijave koje stoje u tužilaštvima protiv dosta ozbiljnih rukovodilaca lokalnih vlasti. Jedan od dobrih mehanizama bio je upravo ovaj deo kojim se bavila Agencija za borbu protiv korupcije, da se nekako makar nateraju ti lokalni vlastodršci da odgovaraju pred sudovima i da imaju neku vrstu straha i savesti da ukoliko nastave tako brutalno da iskorišćavaju lokalne budžete da će ipak doći do nekakve pravde i osude onoga što su oni radili.

Nažalost, naši sudovi i tužilaštva nisu lišeni tog uticaja i zato ponavljam da je korupcija, čini mi se, na lokalnim nivoima još prisutnija i da na lokalnim nivoima, po meni, možda je trebalo ostaviti da ovo postoji kao posebna odredba, iako to možda komplikuje rad Agencije za borbu protiv korupcije.

Takođe, sve ostale mere koje su date kao važne u podizanju krivične odgovornosti i prevencije su jako dobre, jako važne i doprinose tome da kako, tako naš sistem bude uređeniji. Vrlo je važno da dođe do suštinske implementacije svih ovih zakonskih rešenja.

Ovo govorim iz ličnog iskustva, jer smo nekoliko puta imali priliku pred sudovima videti da su zakonska rešenja u stvari zakonska na papiru, a da mnogo toga zavisi od sudije, od tužioca koji želi da na jedan ili drugi način sprovede tu zakonsku odluku ili je jednostavno zanemari.

Još jednom, zaista apel, jako se puno učinilo od strane Ministarstva pravosuđa, ali da se još više digne pozornost na tužilaštva i sudove u manjim sredinama, lokalnim sredinama, posebno kada je u pitanju sprega korupcije, kriminala i drugih krimogenih elemenata. Po mom mišljenju, zbog toga je možda loše što se ukida da lokalni vlastodršci ili organi vlasti ne bivaju tretirani ovim novim ovlašćenjima Agencije za borbu protiv korupcije. Hvala.
Hvala.

Javljam se po povredi Poslovnika.

Naime, ovde je narušeno dostojanstvo obzirom da je prethodni govornik govorio o Bošnjacima kao pripadnicima srpskoga naroda ili Muslimanima itd. Ja bih zamolio, kako god mi poštivamo većinski narod i poštivamo državu Srbiju da i ostali prema ustavnim obavezama i kategorijama poštivaju druge manjinske narode u ovoj državi, što znači da Bošnjaci nisu neko ko je bio Srbin, već neko ko autohtono po istorijskim i drugim pokazateljima vjekovima i vjekovno od svog postanka nosi u to ime Bošnjaci.

Druga je stvar verska opredeljenost i nije u redu mešati versko i nacionalno.

Dakle, samo bih zamolio da kolega kao i sve ostale kolege kao što i mi poštivamo ono što je prema Ustavu, prema zakonima, uvažavamo drugoga i drugačijega i da na taj način ne vređamo i ne spočitavamo pripadnicima drugih naroda da jesu ono što nisu.

Bošnjaci po veroispovesti pripadaju Islamu, pripadnici Islama, ali to nije nacionalna odrednica i Bošnjaci su svom nacionalnom identitetu starosedeoci ovoga prostora kao što su i Srbi, poštivaju ovu državu, poštivaju ove zakone, osećaju se pripadnicima, građanima Republike Srbije, Srbijancima, ali dozvolite da ne mora sve u ovoj državi biti srpsko već može biti srbijansko, može biti ono što svi zajedno delimo i što svi zajedno poštujemo, pokušavamo čuvati na taj način jedni drugima pomoć u ovim turobnim i surovim vremenima. Hvala.
Ne, i nisam rekao da su Srbi Srbijanci, već pripadnici ostalih naroda i svi koji žive u Republici Srbiji jesu Srbijanci, a pripadnici srpskog naroda su Srbi gde god se nalazili kao što su Bošnjaci Bošnjaci gde god se nalazili, u Srbiji, u Crnoj Gori, BiH ili bilo gde drugde. Hvala.
Ne.
(Nemanja Šarović: Replika.)
Hvala, poštovana predsednice.

Uvažene koleginice i kolege, veoma nas raduje inicijativa da se danas raspravlja u ovom časnom domu na predlog zakona koji je podnela jedna opoziciona stranka. To govori o snazi demokratskog opredeljenja i onome čemu smo prisustvovali juče a i danas, da ovde možemo razmenjivati različite argumente i donositi odluke koje su skladu sa onim što mi smatramo ispravnim.

Takođe, veoma je važno da stvari poput ovih koje opterećuju naše društvo jako dugo rešavamo unutar sistema države. Posebno je važno i mi smo kao stranka pravde i pomiranje snažno govorili i govorimo o procesu decentralizacije, kao jednom od vidova poboljšanja ukupnih životnih prilika svih građana Republike Srbije, naročito što dolazimo iz sredina koje nisu glavni grad, koje nisu Beograd i koje takođe zbog toga imaju određene probleme. Posebno što dolazimo iz sredine koja je multikulturalna, multikonfesionalna i gde takođe određene stvari opterećuju naše društvo i guranje pod tepih tema poput ovih, poput teme o autonomiji Vojvodine ili statusa regije Sandžak, te samo mogu produžavati agoniju i koristiti onima koji ne žele i ne misle dobro ovoj državi.

Zato nam je jako važno da se počelo govoriti o ovom temama ovde u Skupštini Republike Srbije, gde se mogu konkretno razmenjivati mišljenja, dokazi, argumenti i doći do onoga što je opšte dobro za sve nas građane Republike Srbije. Naravno da se mi kao stranka takođe zalažemo za decentralizaciju ne zbog toga da bi narušili sistem države Srbije, već da bi ojačali one sredine koje su u prethodnih 30 godina u potpunosti bile zapostavljane, naročito u periodu režima Demokratske stranke, gde su učinjene najveće kriminalne radnje u pogledu privatizacije velikih giganata i gde je dodatno opustošeno sve ono što je činilo neki resurs koji se mogao iskoristiti za poboljšanje ekonomskih uslova, života svih nas, građana tih sredina.

Zato smatramo da je dobro i da treba tragati za rešenjima. Model koji mi predlažemo za naš region, region Sandžaka, jeste evropska prekogranična regija, koja će poštovati i poštuje Ustav i zakone Republike Srbije i, naravno, Republike Crne Gore. Ovo govorim zato što je juče i predlagač nekoliko puta spominjao regiju Sandžak i naravno da smatramo da će takav jedan model poput Južnog Tirola ili nekih drugih koji već postoje uspeti da sve one koji ne misle dobro našoj državi spreče u onim nakanama kojima žele da koriste te regione za namirivanje svojih vlastitih politika koje su vrlo često destruktivne i degradativne. Posebno zato što smo imali takvih pokušaja, evo, i u prethodnom periodu, i smatramo da to može samo štetiti pre svega nama, manjinskim narodima, u Republici Srbiji, ali i celom regionu.

Zato smo ohrabreni i želimo zaista da ovakvih rasprava bude što više u našoj Skupštini i da ova pitanja koja su od veoma velike važnosti za celi region, budu tema razgovora i budu tema dogovora, jer je to put pravde, pomirenja i osnaživanja poverenja manjinskih i drugih naroda u institucije Republike Srbije i naravno, naš celokupan državni aparat.

Takođe, mislimo da se snažnom decentralizacijom može učiniti puno da se opustošeni krajevi i oni koji su zapostavljeni osnaže, oporave, a što imamo takođe kao najavu od strane predsednika i cele Vlade, recimo poput onih najava u Tutinu od pre nekoliko dana, naravno, želimo da se to sve realizira i da se na taj način pokaže i dokaže da zaista ova država misli i na sve građane Republike Srbije. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima i ostali predlagači, dame i gospodo narodni poslanici, veoma smo obradovani što je budžetom predviđena rekonstrukcija puta Novi Pazar-Tutin, jednog od najugroženijih državnih puteva u Srbiji, puta smrti, na kome je tragično izgubilo više osoba.

Putna infrastruktura u ovom delu države je katastrofalan i napori koje poduzima Vlada da se posledice tog umanje jesu za pohvalu, pogotovo ukoliko imamo u vidu i skoro započete radove na Pešterskom području izgradnju deonice od Raškovića do Tuzinja, koji investira država na molbu akademika Zukorlića. Taj putni pravac, kao i svi ostali putevi u Sandžaku, trebao je biti odavno urađen, da smo imali odgovorne predstavnike lokalne vlasti, jer u istom paketu odobrena je celokupna izgradnja još 23 ulice u Novom Pazaru, za koje su građani godinama unazad pisali zahteve lokalnim vlastima o neophodnosti njihovog sređivanja, sami finansirali projektnu dokumentaciju, uporno čekali, neki i preko 10 godina, da određene interesne grupe počnu raditi svoj posao. Međutim, uz to da je država obezbedila investitora, pronašla izvođača i podizvođača radova, grad nije dao saglasnost za realizaciju tih projekata.

Ovo je verovatno jedinstven slučaj u svetu da jedna lokalna samouprava odbije direktne investicije, pogotovo putnu infrastrukturu. Pozadina toga jeste što se time narušava sistem pljačke građana, uzimanje novca od njih za izgradnju puteva, a što lokalne vlasti Rasima LJajića i Sulejmana Ugljanina već decenijama rade u Sandžaku. Kad je to spomenuto ovde u Skupštini, premijer i ministri nisu mogli verovati. Međutim, sada su se pojavile i priznanice na kojima su pečati jedinica lokalnih samouprava i njihovih organa kojim se potvrđuje da je od građana uziman novac za izgradnju puteva i tu se radi o višemilionskim ciframa.

Izgradnja pešterskog puta bila bi zaustavljena da je isti pod ingerencijom lokalnih vlasti, no srećom potpada pod brigu države, i lokalni šerifi nisu mogli zaustaviti radove. Ovo je organizovani kriminal, čije su žrtve napaćeni i ojađeni stanovnici Novog Pazara, Tutina, Sjenice i drugih gradova. U tom kriminalu učestvuju LJajićevi i Ugljaninovi kadrovi i njihove lokalne vlasti. Zato se ovih dana pokušavaju velikonacionalnim temama, spinovanjima i neistinama vaditi i skrenuti pažnju sa sebe i svog kriminala i to se mora zaustaviti.

Kada su u pitanju kladionice i kockarnice, to je jedna od najvećih pošasti koje je u ekspanzija u našem društvu, pogotovo što su vlasnici tih objekata osioni, zaštićeni pojedinim delovima lokalnih tužilaštava i sudova, pa ne poštivaju zakonska propisana odstojanja od obrazovnih institucija kao ni verskih objekata.

Mi smo predvodili građane u pokušaju zaustavljanja ove bahatosti i prikupili peticiju od preko 10 hiljada potpisa koje smo predali nadležnim ministarstvima. Ovde se moram posebno zahvaliti ministru Šarčeviću, koji je lično primio peticiju građana Novog Pazara, iskazao spremnost da onoliko koliko je u njegovoj nadležnosti pomogne.

Međutim, problem je u tome što je poreska uprava u čijoj nadležnosti je bio do sada nadzor legalnosti rada kladionica i kockarnica nije na terenu dovoljno radila, a isto tako i sprega politike i pojedinih delova policije, tužilaštva i sudova. Tako danas imamo još veći broj kladionica i kockarnica koje nelegalno i suprotno zakonu rade u blizini obrazovnih institucija i dodatno uništavaju omladinu.

Posebna ohrabrenja takvim pojedinaca daju političari koji na direktan ili indirektan način i sami učestvuju u promovisanju istog i ohrabruju te ljude. Kako drugačije da komentarišemo i činjenicu da u samom centru Novog Pazara u lokalu brata potpredsednika Vlade Rasima LJajića posluje jedna velika kockarnica i kladionica na čijem izlogu prilikom otvaranja stajao natpis – Koza Nostra. Ili da gradonačelnik Novog Pazara otvara sportsko igralište pod nazivom – Mocart i time promoviše ovu kladionicu. Na kraju, zbog ovih i drugih organizovanih kriminalnih poslova Uljanin i LJajić našli su zajednički imenitelj, zajedničku reč koja se sadrži u lažnim i orkestriranim napadima na akademika Zukorlića, stranku Pravde i pomirenja, Islamsku zajednicu. Time hoće da prikriju svoje kriminale koji polako dolaze na naplatu i otuda jučerašnja navala, nebuloza pripadnika stranke koje je pocepalo islamsku zajednicu u Srbiji, zajednička želja Ugljanina i LJajića da nastave sa tom idejom. Ja znam da to naš narod neće dozvoliti, neki su to već pokušali i propali, a ako nastave samo će razbiti zube o islamsku zajednicu. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Član 106. dakle, prethodni uopšte nije slušao šta sam ja kazao. Nisam ja spomenuo SANU, nisam spomenuo nikakvu drugu akademiju, samo sam rekao akademik. Ne mora svako u ovoj državi da bude član Srpske akademije nauka i umetnosti. Očekivao sam da nešto kaže o ovim kriminalima svog predsednika, o njegovoj diplomi doktorskoj o kojoj je bilo reči u ovoj Skupštini, o nečemu drugom.

Međutim, nemajući bilo kakvih drugih argumenata, kolega je krenuo da udara onamo gde je mislio da nešto može postići. Hvala Bogu u ovoj državi ima dovoljno slobodnih, hrabrih, dostojanstvenih ljudi koji znaju šta je istina i koji neće nasesti na ovakve provokacije, ovakve gluposti, pokušaj skretanja sa teme, kao što je sada uradio dotični gospodin, koji bi možda više trebao razmisliti o svemu ovome što se navodi za njegovoga predsednika o tome što se navodi o kriminalima njegove političke partije.

Ja nisam čuo da se on ikada ogradio o svog narodnog poslanika, koji je isteran iz ovog parlamenta, koji je ukrao one parfeme i karmine. Nisu ga isterali iz njihove političke partije, nisu ništa uradili da na bilo koji način poprave dostojanstvo, koje sami svojim ponašanjem ugrožavaju u ovoj Skupštini. Hvala.
Zahvaljujem.

Ja sam očekivao malo više od doktora nauka, međutim, pogotovu na ovaj deo kada je u pitanju vera. O veri mogu govoriti samo oni koji veruju i pogotovu tuđoj veri. Zato je ovo jedno dno dna koje smo sada čuli, i niko nema pravo da govori o tuđoj veri, izneveri vere, pogotovu ako ne pripada toj religiji.

S druge strane, uporno se ovde izbegava da se kaže nešto o vlastitim kriminalima, da se obračuna sa kriminalom u svojim redovima. Ja razumem i ovu nervozu jednog i drugog prethodnika, međutim, oni treba prvo da utvrde da li je diploma njihovog predsednika stranke legalna i legitimna, a onda govoriti o drugim stvarima i o drugim ljudima.

Drugo, dođite vi gospodine pa na bilo koji način osporite bilo šta što je napisao od nas koji smo na tom univerzitetu, doktorirali i naučno elaborirali, to činjenicama, pa onda možemo govoriti o ovakvim vašim rečima.

Do tada, posvetite se čišćenju vlastitog dvorišta, posvetite se tome da kažete zašto još niste isključili iz stranke onoga koji vaše ime, kao član vaše partije, kao član ovog parlamenta, ukrao parfeme i karmine na aerodromu u Frankfurtu, posvetite se tome da očistite sve one druge kriminale kojima se stavljaju na teret. Hvala.

(Nataša Jovanović: Zašto predsednice ne reagujete, napadaju čoveka bez razloga i to na osnovu njegove veroispovesti? Vi kao predsednik morate da reagujete.)