Zaista vam hvala na ovim rečima.

Jedna ispravka. Verovatno me niste dobro čuli, reč je o policijskoj stanici u Priboju, a ne u Tutinu.

Slažem se s vama za ovaj prvi deo, vezano za ovaj četnički sabor. Jeste sitna provokacija. Međutim, metak na adresu predsednika Islamske zajednice u Srbiji zaista nije samo provokacija, već jedno vrlo, vrlo ozbiljno upozorenje i sa razlogom izaziva nelagodu i zabrinutost svih nas pripadnika Islamske zajednice u Srbiji, kao što se takođe slažem da svaka konstrukcija koja izaziva mržnju i netrpeljivost, ma od koga dolazila, ma od pripadnika koje grupe, kog naroda, nije dobra i da je za svaku vrstu osude.

Ali, takođe, znam da mi u Novom Pazaru vekovima živimo zaista u slozi, u miru, i Bošnjaci i Srbi, i da nikada, ama baš nikada, nismo imali međusobnih niti verskih, niti nacionalnih netrpeljivosti, da nam je to uvek uvoženo s vana, kao rezultat nečijih nastojanja da izazovu trusnost u takvom jednom području.

Zato je vrlo važno da na ovaj način zaista svi u celom sistemu države reaguju, kako bi se upravo to predupredilo i kako bi mladi ljudi, prevashodno, a i svi ostali građani, videli sebi budućnost u ovoj zajedničkoj državi. Hvala.

Hvala.

Narodni poslanici Stranke pravde i poverenja podržaće i ovu odluku iz razloga što je ona u interesu građana Srbije, a posebno ovih kategorija kojima je najpotrebnije izaći u susret i kojima treba u svakom smislu pomoći, kada to prilike dozvoljavaju.

Iskoristiću priliku da ukažem na jednu činjenicu koja je usko povezana sa ovom odlukom i otprilike, kao što i ova odluka pokušava da donekle olakša život građanima zbog loših odluka, procena koje su se događale u prošlosti i koje su dovele do toga da, nažalost, naši građani imaju loš standard života u nekim segmentima. Tako i ono što se dešavalo u prethodnom periodu, naročito u vremenu prethodnog režima, nanelo je velike probleme nekadašnjim radnicima i nekadašnjim ljudima koji su direktno učestvovali u punjenju PIO fonda i koji su s pravom očekivali da će u vremenu kada zasluže penzije moći da koriste ono što su godinama ulagali.

Dakle, govorim o nekoliko zaista katastrofalnih odluka demokratskog režima i onih pre njih koji su u procesu privatizacije uništili velike gigante, koji su bili kičma i razvoja i opstanka države i čiji radnici su zapravo ostavljeni na cedilu.

Posebno govorim o radnicima nekoliko velikih giganata sa prostora sa kog dolazim, među kojima ima dosta onih koji nisu zbog takvih odluka uspeli da ostvare penzijska primanja. To su pre ostalih radnici TK „Raške“, PIK Pešter, „Vesna“, „Prva Petoletka“ i mnogi drugi kojima je zbog tih katastrofalnih privatizacija iz vremena DS i odluka koje su sledile posle toga onemogućeno povezivanje staža i onemogućeno da ono što su godinama izdvajali, puneći PIO fond ostvare kada je tome došlo vreme, tj. kada su došli u onaj period starosne dobi u kojima su to realno i očekivali.

Ja znam da je to nasledstvo prethodnog režima i znam da to nije ni malo lako ni danas ispraviti, ali bih skrenuo pažnju i prisustvo ministra, kao i ovde iskoristio da još jednom apelujem da onih nekoliko stotina radnika koji su i dalje na cedilu, posebno radnika PIK Pešter, „Vesna“, TK „Raška“ na bilo koji način pomognu da dođu do svojih penzija, jer su oni najveće žrtve onoga što je nama u nasledstvo ostavio lopovski režim, kriminalni režim DS i svih onih koji su sa njima tada učestvovali, a na lokalu u Sandžaku mnogo je tome doprinela i Stranka demokratske akcije i sam Sulejman Ugljanin, koji je sa njima vršio te privatizacije i na taj način ojadio sve radnike i doveo ih je, maltene, u poziciju socijalne ugroženosti. Hvala.

Zahvaljujem ministre.

Zaista je ovo vrlo važna i hrabra i konkretno pozitivna odluka kojoj će se obradovati više stotina radnika. Neki od njih su i podneli zahteve, ali verovatno i nisu svi, tako da će i ovaj poziv sigurno imati odjeka i da ćemo na taj način pomoći više stotina porodica da dobiju neku osnovnu egzistenciju. U ime svih njih, ja se zaista zahvaljujem i lično vama i Vladi na ovom koraku. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao što ste već imali prilike čuti, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće oba predloga zakona jer su interesu građana, jer se odnose na konkretne situacije i konkretna olakšavanja onoga što se tiče samostalnog života i poslovanja.

Posebno Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene je interesantan kada su u pitanju privredni subjekti jer kao i sve što se tiče naše privrede dobro je da idemo u procese usaglašavanja sa EU, ali i olakšavanja našim privrednim subjektima u pogledu njihovog poslovanja i jednakih šansi sa svima onima koji se nalaze na tržištu.

Ovo posebno naglašavam kada je u pitanju izvoz, ali pre izvoza uvoz, i ne samo za robe posebne ili dvostruke namene, već ukupno svih roba, sekundarnih sirovina, repromaterijala, itd, jer su vrlo često naši privredni subjekti, posebno oni koji se bave proizvodnjom i koji imaju firme srednje veličine, suočeni sa nelojalnim odnosom, odnosno sa neravnopravnim zakonskim rešenjima kada je u pitanju uvoz sirovina za njihovo poslovanje. Konkretno, recimo, u tekstilnoj industriji, gde vrlo često, posebno što taj repromaterijal dolazi iz zemlje Turske s kojom imamo posebne odnose kada su u pitanju uvoz i izvoz i posebno kada su u pitanju njihovi brendovi koji se nalaze u našoj državi, što u nepovoljan odnos stavlja naše domaće proizvođače koji se bave tim poslom.

Sa druge strane, vrlo je dobro da postoji kontrola i da se sprovodi kontrola svega što se uvozi, ali je i te kako važno i da se ima mera u takvim kontrolama. Vrlo često se privrednici, a posebno ovi koji se bave uvozom, žale nama narodnim poslanicima na nejednako pravan status kada je u pitanju carinjenje robe, kada je u pitanju uvoz različitih artikala, posebno na ovoj ruti iz Turske. Tako, recimo, pre nekoliko dana, takođe u pogledu uvoza određenih roba iz Republike Turske, došlo je do nekog pretresa, koji mi podržavamo, koji treba da bude, gde je rečeno da se traže neke krupne ribe, ali su u tom i takvom odnosu stradali i oni koji su legalno i pošteno uvezli svoju robu. Oni nisu zaustavljani, recimo, na carinskim terminalima, već u unutrašnjosti, prilikom skladištenja te robe u svojim magacinima.

Dobro bi bilo povesti računa da oni koji zaista rade legalno, legitimno, koji plaćaju svoje dažbine, ne budu žrtve krupnih obračuna i imaju, opet kažem, jednak status sa svima onima koji se nalaze na tržištu. Posebno i ovaj zakon ide u tom smeru da tu kontrolu olakša, da pojednostavi i da našim privrednim subjektima da priliku da posluju na sličan način kao što posluju i velike firme, sa velikim potencijalima i sa velikim potrošačkim kapacitetima.

U tom kontekstu ćemo podržati i ovaj i sve druge zakone koji idu u tom pravcu i koji će olakšati bilo kome ko se bavi ozbiljno privredom u našoj državi i regionu i bilo kome ko na taj način obezbeđuje egzistenciju za veći broj radnika koji se danas bore da prežive i prehrane svoje porodice u nimalo lakim uslovima života. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici stranka "Pravda i pomirenje", narodni poslanici stranke "Pravde i pomirenja" podržaće predložene zakone i naravno iz prostog razloga što smo svedoci da je neophodno modernizirati i uneti inovativne metode u ovom sektoru kako bi se donekle povratila snaga i imidž Pošta Srbije.

Ovo govorim zato što, recimo, i danas imamo svedočanstva da usled dosta slabog primanja ili osrednjih primanja u poštama i vrlo često poštari, posebno oni snabdevači, zbog tih prosečnih malih zarada, napuštaju svoja radna mesta, odlaze vani i na taj način se urušava ceo taj sistem. Opet ovim želimo da kažemo da bi bilo dobro da u sledećim nekim povećanjima plate uzeti u obzir i ovaj sektor i ljudima koji su zaposleni u poštanskim firmama dati neka povećanja kako bi mogli neometano da ostvaruju svoju egzistenciju.

Naravno, do ovoga je došlo iz nekoliko razloga. Ono što su moje informacije jeste da, recimo, usled odvajanja Poštanske štedionice, koja je ćerka firma od strane Pošta Srbije, da su mnoge oblasti poštanskog poslovanja prešle na Poštansku štedionicu i tako je i dosta onih stvari koje su bile vezane za poštu prešlo Poštanskoj štedionici, pa čak i to da, recimo, unapred na mesec dana penzioneri mogu podizati svoje zarađene penzije preko Poštanske štedionice, što umanjuje osnovni posao pošti, kojoj su ostale samo uplate, isplate, ekspres pošiljke i tome slično.

Naravno, na sličan način su donete i neke odluke da, recimo, određene firme dobiju pravo da ostvaruju neku vrstu poslovanja kada je u pitanju poštanska oblast i time su, takođe, spustili nivo onih datosti koje su primarno u definiciji poštanskog posla na jako skroman deo koji se uglavnom sada odnosi samo na uplate i isplate i na ekspres pošiljke, što je umanjilo kredibilitet i svašta nešto ostalo.

Takođe, vrlo važno bi bilo, recimo, u gradovima iz kojih ja dolazim, Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, broj pošta je u nekim omerima dosta manji u odnosu na potrebe koje su građanstva. Vrlo često možete videti ogromne redove u poštanskim jedinicama, a naročito je ugrožena centralna pošta u Sjenici, koja je zaista u ruiniranom stanju, a nalazi se u samom centru grada, na pešačkoj zoni i maltene jedna je od centralnih zgrada u tom gradu, i iako je bila budžetom predviđena još pre četiri, pet godina da se u potpunosti rekonstruiše, još uvek nije rekonstruisana, pa čak ponekad preti opasnost da se odranjanjem fasade ugroze životi šetača i prolaznika.

Apsurd je, recimo, da su nekoliko drugih pošta iz okruženja, iz iste opštine, koje se nalaze u ruralnim sredinama, već obnovljene, rekonstruisane, dok ta centralna pošta, koja se nalazi u centralnoj ulici, na šetalištu, nije i veoma je onako i vizuelno i estetski, a bogami i bezbednosno opasno da i dalje stoji u takvom stanju.

Ovom prilikom upućujemo poziv nadležnima da iznađu rešenje da se već narednim budžetskim planiranjima obezbede sredstva kako bi se rekonstruisala ova pošta, a takođe, da se iznađe način da se poboljšaju ekonomski uvjeti života onih ljudi koji su se opredelili za profesiju poštara, koji su sa tim minimalnim primanjima zaista ugroženi i da možda već sledećim povećanjem plata bude i njihov sektor dodatno motivisan da nastave da se bave tim poslom, da ne promišljaju, da se ne dogodi, kao što se već događa, da napuštaju taj posao i odlaze u inostranstvo, već da svoju egzistenciju i egzistenciju svoje porodice vide u našoj državi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, da li je provizorno što danas raspravljamo o imenovanju i izboru novih predsednika sudova i sudija, u danu kada su se skupili na jednom mestu bol i sramota. Bol svih građana Republike Srbije, Balkana, Evrope i sveta, jer su na današnji dan pre 27 godina, 16 građana tada države SRJ oteti i ubijeni u Sjeverinu, opštini Priboj, samo zato što su bili pripadnici druge vere i drugog naroda. Sramota je što sudstvo nije do kraja ovaj slučaj ispratilo, što sudstvo ove države, naše države nije zadovoljilo sve zahteve porodica i što na kraju te porodice nisu dobile ono što im sleduje kao žrtve koje su doživeli kao građani ove države, tragediju i pravo na reparaciju nakon onoga što su njihovi najmiliji doživeli.

Danas, pre nekoliko sati, u Sjeverinu su se okupili svi preživeli članovi širih porodica stradalih, okupili su se građani, i Srbi i Bošnjaci, da posvedoče da zločin i zločinci nemaju ni veru, ni naciju i da zajednički osude sve one koji su na najgori mogući način njihove sugrađane odveli u smrt tada tog 22.10. pre 27 godina.

Verujemo da će imati snage sa svim ovim promenama i sudstvo da se suoči i sa ovim slučajem, da porodice žrtava u Sjeverinu na kraju i dobiju zadovoljenje, da im se prizna status žrtava civilnog rata i da dobiju ono što ih u tom slučaju sleduje, jer su to bili obični radnici koji su oteti iz autobusa kada su išli na svoje radne obaveze, jer su to bili stanovnici ove države i ovih gradova, ljudi koji su se trudili da prehrane svoju decu, koji su išli da zarade ili da prime zarađene plate, kako bi u tom najtežem mogućem periodu, najmračnijem periodu naše savremene istorije uspeli nekako da prežive.

Nažalost, sudstvo nije do kraja i posle 27 godina sagledalo ovaj slučaj, nije do kraja ispoštovalo ni žrtve, čiji, uzgred rečeno, posmrtni ostaci još uvek nisu pronađeni, većine njih, ali ni porodice tih žrtava.

U drugom delu dozvolite mi da se obratim i da iskažem i zadovoljstvo što danas biramo nekoliko sudija Osnovnoga suda u Novom Pazaru. Po prvi put se za sudije biraju deca koja su ponikla u novopazarskom pravosuđu i time se na neki način prekida praksa dovođenja sudija iz drugih gradova u Novi Pazar. To su deca koja su uglavnom bili sudski pomoćnici ili svršenici Pravosudne akademije u Novom Pazaru i verujemo da će na ovaj način početi da se poboljšava kvalitet sudstva u odnosu na sve one senzibilnosti koje ovaj naš prostor ima.

Naravno, da priupitam, zašto još uvek, iako je to zakonom definisano, nije ostvarena jedinica Privrednoga suda u Novom Pazaru, dakle, Privrednoga suda u Kraljevu, s obzirom da sada imamo i dovoljno prostornog kapaciteta, jer je taj sud nadograđen i da je to izuzetno preka potreba građana, posebno onih ljudi koji su iz sfere privrede, odnosno biznisa? Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem kolegi Neđi na ovoj intervenciji. Meni zaista intencija nije bila da na bilo koji način skrenem pozornost, niti da pravim separaciju između jednog ili drugog tužilaštva. Međutim, intervencija je bila jer smo pre toga nekoliko puta ovde imali izbor sudija za osnovne i više sudove u Novom Pazaru koji su dolazili iz drugih gradova. Mi smo uporno govorili da ima dovoljno kvalitetnih kadrova u samom gradu Novom Pazaru, u našem pravosuđu koji mogu obavljati te funkcije.

Ovaj današnji predlog smo videli kao potvrdu upravo toga što smo govorili, a zaista je reč o kvalitetnim i sjajnim mladim ljudima koji imaju dovoljno kompetencija i u svom dosadašnjem radu su iskazali izuzetno veliki nivo profesionalizma i moralne kredibilnosti da obavljaju ovu funkciju u onoj meri u kojoj to zahtevaju zakoni i da jednostavno steknu poverenje građana.

Nažalost, nismo imali situaciju da svaki put građani imaju poverenje u sudstvo, osobito zbog određene sprege između određenih delova sudstva, tužilaštva i kriminalnih organizacija. To smo osećali na svojoj koži, posebno kada je reč o nekim osetljivim sredinama kakva je sredina Novi Pazar. Zato sam i istakao da je jako važno da su ovo upravo kadrovi koji znaju sve te senzebilnosti, sve te nijanse i mladi ljudi, pre svega, koji nisu opterećeni niti političkim, niti bilo kojim drugim teretom. Dobar izbor i, u svakom slučaju, dobio je podršku od poslanika stranke Pravda i pomirenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, svaka vrsta uređenja određenog sistema zaista je za pohvalu, posebno kao ovaj set zakona koji servisira privredni sektor i omogućava mu da na poštenim osnovama jednakih šansi može graditi svoju karijeru i pospešivati svoj biznis.

Mi smo svedoci da u prethodnom periodu, naročito do 2012. godine, smo imali zaista velikih problema u pogledu koordinacije i u pogledu stvaranja jednakih šansi za sve one ljude koji se bave privatnim biznisom. To govorim zato što dolazim iz sredine gde je privatni sektor izuzetno važan i maltene ključni pogon pokretanja celokupnog privrednog razvoja. Tako da, svaki vid odredbe zakonske pravno-formalne koji će omogućiti da oni ljudi koji se zaista bave kvalitetno, požrtvovano i predano privatnim biznisom imaju uređen ovaj sistem ili je za svaku pohvalu i dobiće podršku poslanika Stranke pravde i pomirenja.

Sa druge strane, takođe je vrlo važan i Zakon o reviziji, osobito kao što pre čusmo onaj deo koji se odnosi na kontrolu pomoći, jer smo svedoci da je u određenim situacijama bilo jako puno zloupotreba pomoći, nižu se razne afere. Recimo, još uvek do kraja nije razjašnjena ni ona afera oko 300 junica koje je trebalo ili je bilo dodeljeno opštini Sjenica kada je gradonačelnik to zloupotrebio i niz drugih afera, jer nekako se na taj način stiče utisak da građani nemaju direktnu korist od onoga što je propisano pomoći iz budžeta ili drugim vidovima donacija, već samo oni koji su na vlasti i oni koji zloupotrebljavaju vlast i tako se stvara nepoverenje običnog građanstva u sistem institucija.

Naravno da ovaj primer spominjem kao jedan od drastičnih primera, ali mnogo je takvih primera, konkretno možda najviše u ovim rubnim područjima koja su nekako bila prepuštena sama sebi. Tu spominjem posebno opštinu Tutin, koja je maltene svaku vrstu pomoći i donacije do kraja iskoristila samo u partikularne interese, a nikako za one krajnje korisnike, tj. za obične građane i one kojima je u stvari ta pomoć namenjena.

Zato verujem da će i ovi zakonski okviri koji tu postrožuju pravila igre pomoći da jednostavno ono što je namenjeno građanima dođe do krajnjih korisnika, a da oni koji zloupotrebljavaju, bilo da su deo vlasti lokalnih ili drugih, budu sankcionisani, odnosno onemogućeni da na bilo koji način skrenu tok te pomoći tamo gde njima ili njihovim interesima odgovara.

Iz tih razloga, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavaju ovaj set zakonskih rešenja i, naravno, kao i uvek, podržavaće sve ono što je u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poslanici stranke Pravde i pomirenja, podržaće navedene zakone. Danas smo dosta čuli o razlozima zbog kojih trebamo biti sigurni i sa punom svešću i savesti glasati za ove zakone, jer svaki put kada uvećavamo budžet, to znači da povećavamo kvalitet života građana Republike Srbije. Nas posebno raduje ono što ste kazali da će deo ovih sredstava ići za infrastrukturne projekte. Spomenuli ste danas i početak izgradnje auto-puta Beograd – Sarajevo, doduše, nismo još načisto koja od one dve rute će ići, ali u svakom slučaju vrlo je važno da krene i taj projekat kao i svi ostali projekti. Takođe, danas ste rekli da u svim delovima države niču fabrike, nažalost, u našem reonu, reonu Sandžaka, još uvek nema fabrika, još uvek nema investicija, i smatramo da je to delom upravo zbog nedostatka kvalitetnih saobraćajnica. Zato je vrlo važno da ulažemo i da država ulaže što više u infrastrukturne projekte, kako bismo i do svakog dela, pa i do ovih rubnih delova države, doveli strane investitore, otvorili nova radna mesta i kako bi jednostavno, mladi ljudi osećali taj pozitivni ambijent u kome mogu ostajati, izgrađivati svoje porodice i planirati budućnost, jer samo na taj način možemo se, donekle, boriti sa ovim izazovima odlaska i odliva mladih ljudi, pre svega, iz države Srbije. To jeste jedan put koji je dugoročan, ali koji će, prema ovome što vidimo, dati veoma dobre rezultate u nekom periodu koji sledi.

Takođe, nas raduje što ste dosta sredstava odredili za osetljive kategorije stanovništva, socijalno potrebne kategorije, kao i za povećanja plata onima kojima je potrebno i čije su plate u ovom trenutku nedovoljne da pokriju celokupan njihov životni standard. Iz svih ovih razloga, kao i iz drugih koji su vidljivi, podržaćemo ove zakonske predloge. Naravno, smatramo da bi dobro bilo, ako ne ovim rebalansom, makar u planiranom budžetu za narednu godinu, uvažiti neke od predloga koje smo godinama unazad spominjali, a posebno se tiču poreskih olakšica prema ljudima koji žive u ruralnim područjima, prema seoskom stanovništvu, jer bi se time omogućilo da zaista oni delovi države koji su najugroženiji, a to su seoska područja, opstanu i da se još više vrati nada da će, jednostavno, i oni koji čine žilu kucavicu svakog naroda, ili svakog društva, opstati na tim ognjištima, jer ukoliko ne učinimo mnogo više za ruralna područja, za selo, za poljoprivrednike, posebno na visinskim zonama, a verujte, ostaćemo apsolutno bez tih područja, odnosno stanovništva na tim područjima. Imao sam prilike letos biti na nekim mestima na Pešteru, gde je bukvalno kažu ljudi da je 2005. godine ovde bilo 125 stanovnika, a evo 2019. nas ukupno sedam. To je jedan proces koji, ukoliko se nešto ne učini od strane države niko ne može zaustaviti.

Zato je ovo više apel da u narednom budžetu u 2020. godini mnogo više se povede računa ili nađe projekata i mehanizama, da se seosko stanovništvo, naročito na visinskim zonama pomogne da opstane i da od tih prirodnih resursa, od kojih je danas i te kako moguće živeti, praviti vlastiti biznis i jednostavno da izgrađuje svoju budućnost.

Na kraju, svakako nas raduje da će se ovim rebalansom omogućiti početak infrastrukturnih radova na ovoj saobraćajnici, kao što rekoh auto-puta Beograd – Sarajevo, sa namerom ili sa željom da to budu oba ona kraka koja će uključivati i naš prostor i prostor koji će ići drugom trasom. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće predložena zakonska rešenja, i naravno, već ste mogli čuti dosta argumenata zašto nam je važno da uspostavimo dobre temelje onih vrednosti koje se tiču zaštite intelektualne svojine, autorskih prava i patenata.

Mnogo puta sam razgovarao sa studentima, naročito studentima informatike departmana, informatičkih nauka internacionalnog univerziteta, koji su posebno zainteresovani kao mladi IT stručnjaci da se uredi ova oblast kako bi imali prilike da ravnopravno sudeluju u toj veoma velikoj globalnoj utakmici kada je u pitanju ova oblast informatičkih tehnologija, da svojim inovacijama, svojim projektima mogu konkurisati na svetskom tržištu, a da pri tom, imaju mogućnost sve to raditi iz svog grada, iz svoje države, i da imaju jednostavno, priliku jednaki, ravnopravni sa svim mladim IT stručnjacima u svetu.

Vrlo važno da se i ovaj segment koji se tiče informacionih tehnologija, naročito interneta, programiranje, i tako dalje, dodatno uređuje ovim zakonskim rešenjem, i što se usklađuje sa većinom zakona koji vladaju u ovoj oblasti u EU, pa i celom svetu. To će u mnogome pomoći da se u tom dosta haotičnom prostoru uvede osnovni red delovanja poslovanja kako bi se mogla pružiti prilika svima koji žele, koji imaju znanja, koji imaju kapaciteta, ideja, i snage da sudeluju u takvoj vrsti aktivnosti.

Takođe, vrlo je dobra odluka da se autorska prava priznaju sa dosadašnje granice 50 na 70 godina, od trenutka objavljivanja. To će pomoći mnogim umetnicima, intelektualcima, piscima, slikarima, da u starosti kada im je najpotrebnije imaju dodatna primanja onako kako im sleduje za njihov život, intelektualni rad i samim tim će njihova egzistencija biti poboljšana i zaštitiće njihov individualni integritet i time pomoći i ovom društvu da oni koji su najzaslužniji za razvoj, naučni razvoj, intelektualni, tehnološki razvoj, dostojanstveno žive u poznim godinama svoga života.

Naravno, i sve ostalo što je predloženo ovim zakonskim rešenjima, što utiče na uređenje odnosa kada su u pitanju autorska prava i te kako je važno, obzirom da smo imali priliku u prethodnim decenijama da vidimo šta znači destrukcija svih mogućih pravnih merila, naročito posle raspada zajedničke države i kako je to dovelo do potpune haotične situacije u svim oblastima, posebno kada su u pitanju zaštita individualnih autorskih prava, a u nekim slučajevima i kolektivnih, posebno kada je reč o patentima i kada je reč o nečemu što je od opšte koristi za celo jedno društvo, odnosno za celu jednu zajednicu.

Zato mi poslanici Stranke pravde i pomirenja stojimo da su ovo vrlo važni iskoraci u pogledu zaštite onog rada koji je više decenijski koji se retko vidi i koji treba zaista nagraditi zbog te mukotrpnosti, zbog ulaganja, celokupnog životnog iskustva i pregnuća intelektualaca, umetnika, stručnjaka iz različitih oblasti da se ovim, toliko-koliko vraća ono što su oni uložili i da im društvo na neki način daje satisfakciju bar u tom nekom pogledu dostojanstva. Da će zbog toga verovatno mnogo manje njih imati taj izazov da odlazi iz ove države ili da svoja stečena znanja i iskustva ponudi drugim državama koje su spremne da to finansijski i na bilo koji drugi način dostojanstveno plate.

Mi smo na putu ispravljanja svih onih nepravde koje su se nagomilale tri decenije u ovoj oblasti i naravno da ćemo u svakom slučaju nastojati da konstruktivnim predlozima i u buduće dajemo prioritet ovakvim zakonskim rešenjima koji su u interesu običnog čoveka, u interesu pojedinca i u interesu onoga koji radi za opštu korist celokupnog društva. Hvala vam.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege, već ste imali prilike čuti razloge zbog kojih će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone. Svakako se oni temelje na kvalitetnom i pozitivnom iskustvu konkretnog i konkurentnog znanja koje se dobija sa prožimanjem teorijskog iskustva kada je u pitanje dualno obrazovanje.

Ono što bih ja hteo da kažem ili možda da uputim jedan predlog jeste da svakako je značajno i važno i vidljivo da su ovi dualni sistemi obrazovanja i te kako rasprostranjeni kada su u pitanju tehničke nauke, kada su u pitanju druge oblasti. Međutim, kod tzv. DH polja, odnosno društveno-humanističkih nauka, imamo možda manji spektar prilika da iskoristimo to dualno obrazovanje i zato bi možda bilo korisno razmišljati o strategijama koje bi otvorile državne institucije, naučne institucije i sve druge institucije kojima bi se i ljudi iz DH polja mogli usmeriti na to da koriste te benefite i da svoja iskustva imaju u pogledu teorijskog znanja koje su već savladali i savladavaju na fakultetima i praksom, konkretnom praksom u nekim od institucija sistema, da li na lokalnom nivou, da li na republičkom nivou, pokrajinskom ili bilo kakvom drugom.

U svakom slučaju, ovo su izuzetno važni i korisni predlozi. Oni omogućavaju studentima da konkretno svoja znanja iskoriste i da budu na taj način prepoznatljivi i brendirani kao visoko kvalifikovane osobe koje će imati prilike da ostvare svoju karijeru u onom segmentu u kom im omogućava profesija kojom su oni odabrali da se bave.

Takođe bih se hteo osvrnuti na drugi predlog zakona. Ono sa čime se mi kao poslanici vrlo često susrećemo jesu zahtevi pojedinih svršenika fakulteta, naročito iz zemalja regiona, kada su u pitanju nostrifikacije, odnosno priznavanje njihovih diploma u Republici Srbiji. S obzirom da se i ovaj predlog zakona, koliko sam ispratio, odnosi na medicinske nauke pre svega, arhitektonske nauke i ostalo, najveći deo tih zahteva se upravo odnosi na one koji su završili studije medicine u BiH, Crnoj Gori ili u drugim sličnim ili bliskim državama i koji jako dugo čekaju da se ta njihova diploma prizna u Republici Srbiji, kako bi mogli da zasnuju konkretan radni odnos.

Zato bi možda trebalo ili što pre uraditi maksimum napora kako bi se i oni koji su, ponavljam, uglavnom građani Republike Srbije, s obzirom da se ovaj zakon delom odnosi na one koji nisu građani Republike Srbije, mogli ravnopravno svrstati u pogledu njihovog konkretnog prava da ostvare i da se priznaju njihove diplome, posebno sa onih univerziteta ili iz onih oblasti koje su raritetne u našoj državi, a kao što znamo, imamo izuzetno veliki odliv mladih kadrova u pogledu medicinskih nauka, tako da bi, smatram, bilo jako dobro da naročito one koji su završili medicinske nauke, a čijih zahteva ima najviše u zemljama regiona, da što pre nostrifikujemo njihove diplome kako bi mogli da zauzmu pozicije, odnosno da budu konkurentni i da imaju prilike zasnovati radni odnos u nekom od medicinskih ili naučnih centara.

Svakako da je za pohvalu i ono što je ministar govorio kada je u pitanju Fond za nauku i da upravo u tome vidimo šansu ovih iz oblasti DH polja, da mogu još više iskoristiti taj fond aplicirajući sa određenim konkretnim projektima i mogućnošću da taj njihov projekat zaposli veći deo ljudi iz njihovih ili sličnih oblasti, kako bi na taj način svojim doprinosom i nauci, ali s druge strane doprinosom razvoju tog intelektualnog i naučnog ambijenta ostvarili povoljnu klimu za razvoj ukupne naučne, ali i društvene zbilje u našem društvu i na taj način pospešili ostanak mladih kvalitetnih kadrova u našoj državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što ste već čuli od akademika Zukorlića, mi iz stranke Pravde i pomirenja imamo oscilirajuće iskustvo sa dosadašnjim Poverenikom koje je uvek bilo politički motivisano. U tom periodu do 2012. godine kada je na sceni bio drugi režim i koji je imao brutalan odnos prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice vrlo bledo i vrlo često, skoro i nečinjenje nikakvo po pitanju tih zloupotreba i kršenja zakonskih i ustavnih kategorija Poverenik nikada nije imao jasan, nedvosmislen i direktan stav.
Naravno nakon 2012. godine to se donekle izmenilo, ali opet nismo imali nikakvu konkretnu reakciju, niti na prethodne zloupotrebe, niti na one koji su se u ostacima tih režima dešavala prema našoj zajednici. Zato konstanta koja se javlja jeste da je uvek imao političku motivisanost i da je uvek bio nosilac neke političke ideje, što nije dobro za ovu funkciju i što je apsolutno nespojivo sa ovlašćenjima koje ima i sa intencijama ova dva zakona koja treba sprovoditi, odnosno o čijoj primerni se treba konkretno starati. Zato mi poslanici Stranke pravde i pomirenja i želimo i hoćemo i tvrdo smo ubeđeni da je vreme da se to promeni, da novi Poverenik bude osoba koja će isključivo profesionalno sprovoditi svoja ovlašćenja i biti na usluzi svim građanima Republike Srbije kada su u pitanju ova dva zakona i kada je u pitanju apsolutna zaštita informacija od javnog značaja i informacija koje se tiču podataka o ličnosti.
Ovo bogato iskustvo nam je takođe donelo neke konkretne stvari koje bismo ovom prilikom hteli da istaknemo kada je u pitanju funkcionisanje ove institucije, a to jeste da i onog slučaja kada Poverenik donese neku vrstu odluke jako teško i jako dugo traje proces da se dođe do određene informacije od javnog značaja.
Vrlo često je potrebno godinu dana od potraživanja neke informacije da dođe do rešenja, da se mora određena informacija dostaviti onome ko potražuje jer se prvo taj proces odnosi na traženje od institucije, pa kada institucija to odbije, onda se obraćate Povereniku, pa Poverenik ima vreme za žalbu pa onda traži od te institucije, pa ta institucija dobije rok od mesec ili dva da dostavi informaciju, pa ukoliko neće onda on upozorava na ćutanje, pa onda ukoliko ne daje informaciju, on donosi određenu meru i kaznu koje su kvalitetne. Međutim, dođete u situaciju da se te kazne i mere ne mogu sprovesti jer se svi proglase nenadležnim u slučaju recimo kao što je bio slučaj sa tužbom „Sandžak medija“ protiv gradske uprave Novi Pazar za dostupnost ovih konkursa za dodelu sredstava televizijama i medijima gde su se svi apsolutno proglasili nenadležnim i na koncu ne može se uopšte rešiti taj problem.
Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarsko sa saradnikom, cenjene koleginice i kolege, kao što ste već čuli od akademika Zukorlića, Stranka pravde i pomirenja na svaki način podražava svaku inicijativu koja stiče unapređenja kvaliteta života građana, a ove inicijative graditeljstva su izuzetno važne i višestruko korisne i naravno da nam je važno da se ovo proširi onog trenutka kada se steknu uslovi i nove druge kategorije, naročito zdravstvenih radnika, prosvetara i svih onih koji zaista imaju potrebu za rešavanjem stambenog pitanja, naročito što bi to omogućilo verovatno da se malo ublaži odliv stanovništva, posebno ovih kategorija.

Inače, višeznačajnost ovih projekata nije samo rešavanje statusnog i stambenog pitanja onih koji su potrebni, već pokretanje jedne cele industrije, jednog velikog broja naših ljudi, upošljavanje i time se u stvari jača celokupan standard, naročito ljudi koji su iz branše graditeljstva.

Ono što je meni ponukalo pažnju i što bih voleo da i odavde malo ukažem jeste bitnost zaštite ljudi koji rade na građevini i mogućnost da se njihovi uslovi rada do te mere obezbede da se ne dešavaju nemile scene koje su se dešavale u prošlosti. Naravno, u Beogradu je to mnogo ozbiljnije, mnogo kvalitetnije.

Recimo, danas je postrujala jedna fotografija sa jedne građevine u Novom Pazaru gde je na nekoj desetoj etaži običan građevinski radnik bez ikakvih skela, bez ikakve zaštitne opreme pridržavajući se, samo se naslanjajući na kolegu, pokušava da odradi neki svoj zadatak. Mi smo sretni što je određena građevinska revolucija zahvatila i Novi Pazar i Sandžak i jako nam je drago i to zaista omogućava i poboljšava kvalitet života običnog čoveka, ali su evidentni veliki nedostaci i propusti u zaštiti radnika na gradilištima. Njihova sigurnost nije do te mere obezbeđena kako bi morala biti, kakva je po standardima, kakva je po propisima i koja na koncu ti radnici u građevinarstvu nisu baš svi ni zaštićeni u pogledu ozbiljnih osiguranja zdravstvenih koji bi te povrede u slučaju da se dese mogli do te mere da im pomognu da jednostavno saniraju u najkvalitetnijoj zdravstvenoj instituciji.

Takođe, vrlo bi bilo važno još malo povesti kontrole na tome kada se daju građevinske dozvole za izgradnju, da se moraju ispoštovati svi standardi jer mi, recimo, u manjim mestima imamo problem u tim tesnim ulicama, u tim tesnim sokacima gde se daju građevinske dozvole za izgradnju velikih stambenih objekata i da pri tom se ne vodi računa o zelenilu koje je obavezno propisano zakonom, ne vodi se računa o dovoljnom broju parking mesta, o zaštiti i ne samo radnika koji se bave izgradnjom, već i običnih ljudi koji žive u blizini i to stvara zaista veliki broj problema, a uz to valjda bi svaku ozbiljnu izgradnju trebalo pratiti i dodatna izgradnja infrastrukture, pojačano sa tim da elektromreža se recimo osnažuje za toliki broj stambenih jedinica, kanalizaciona, komunalna, vodovodna mreža.

Mi već živimo u našim mestima, u nekoj vrsti tempirane bombe i zaista je velika ekspanzija izgradnje gradova, a već 10, 15 godina se ne uvećava, ni poboljšava elektromreža, niti se poboljšavaju kapaciteti komunalnih infrastrukturnih objekata, što može dovesti do katastrofalnih posledica.

Zato je moj apel i na ministarku i na ministarstvo da se zaista još malo više i strožije povede računa u pogledu poštovanja svega onoga što je propisano kvalitetno zakonskim rešenjima, ali što recimo na terenima izvođači radova ponekad neispoštuju, a posebno kada je u pitanju zaštita radnika na građevinskim objektima i naravno uticaja tih objekata na okolinu, na životni prostor i na sve ono što zahteva dobijanje jednog novog kvalitetnog građevinskog stambenog prostora, kao što je recimo jedan blok zgrada. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, iz materijala koji smo dobili Predloga zakona, kao i iz cele današnje rasprave vidimo da se radi o zaista kvalitetnim izmenama i dopunama koji se odnose na zaštitu prava građana u skladu sa zaštitom njihove sigurnosti, bezbednosti i zato ćemo mi kao stranka pravde i pomirenja i poslanici ove stranke podržati ove izmene zakona.

Naravno, vrlo nas raduje što ovaj zakon ima i socijalni karakter, što će štiti one najugroženije, poput ove odredbe oko pet hiljada evra za komunalne dugove, kao i niz drugih ovih odredaba koje se tiču zaštite onih porodica koje egzistenciju stiču kroz recimo dečije dodatke, kroz različita finansijska primanja porodica itd.

Smatramo da je to jako važno i da se ovim štite one najugroženije kategorije našeg društva. Sa druge strane, pokušava se i doprineti da sprovođenje zakona i ostalog budu zaista korektne. Vrlo je važno što smo danas čuli nekoliko puta i od same ministarke, da se vodi kontrola implementacije ovih zakonskih rešenja, da je i ministarka nekoliko puta podnosila krivične prijave. Zaista, mi često ovde govorimo o implementaciji zakonskih rešenja, jer vrlo često na terenu, posebno u nekim manjim sredinama, dolazi do određenih zloupotreba. Vrlo često smo ovde govorili o pojedinim delovima tužilaštava, pojedinim sudijama koji ne rade kvalitetno svoj posao, a u poslednje vreme od kada su se pojavili i sami izvršitelji, takođe zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja i neophodna je konstantna kontrola njihovog rada i njihovih delatnosti.

Naravno, iskoristio bih priliku da kažem da su i ovi zakoni, kao i svi ostali zakoni iz seta pravnih zakona koje smo donosili u poslednje vreme zaista kvalitetni, da idu u korist građana, običnog čoveka i zaštite ljudskih i manjinskih prava, što je nama, kao jednoj političkoj partiji koja dolazi iz regiona i pripadnika nacionalnih zajednica manjinske, izuzetno važno.

Takođe bih iskoristio priliku da u neku ruku i pohvalim i zahvalim se ministarki za inicijativu da se vrati u Tutinu osnovni sud i što su počele da se izdaju potvrde građanima Tutina, jer to je zaista bilo jedno posebno teško stanje. Jer, zamislite, jedan grad, kakav god da je, gde god da je, pripada ovoj državi, u državnom je sistemu, da obični građani ne mogu dobiti ni najobičniju potvrdu zato što ne postoji, recimo, osnovni ili prekršajni sud. Zato nas raduje ova najava iz Ministarstva da će se vratiti te jedinice u Tutinu.

Koristim priliku i da iskažem zadovoljstvo što su iz ovih sredstava za oportunizam određena sredstva izdvojena upravo za ove naše sandžačke opštine, za pomoć, čini mi se, nekim obrazovnim institucijama u Novom Pazaru, kao i u ovom domu u Tutinu. To je izuzetno važno za vraćanje poverenja običnom čoveku u institucije države, a posebno u ovim područjima kakav je Tutin, gde smo imali u kontinuitetu, decenijama, a posebno do 2012. godine, da su građani i preko sudstva i preko tužilaštva imali samo loša iskustva, jer su im uskraćivana vrlo često i elementarna ljudska prava i slobode.

Zato smatramo da su i ove izmene zakona izuzetno kvalitetne, ali bi voleli da insistiramo na što većoj, što značajnijoj kontroli i rada izvršitelja, kao i svih ostalih sudskih i pravosudnih instanci, a posebno u sredinama koje ne pripadaju centralnim delovima države, odnosno koje su rubne i gde su takvi scenariji vrlo česti i vrlo često imaju negativne posledice po celokupno građanstvo. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ovi zakoni su izuzetno važni. Obzirom da dolazim sa područja koje je tradicionalno vezano za trgovinu i gde je trgovačkih duh izuzetno bitan, za nas su ovakvi zakoni, možemo reći od veoma velikog uticaja za svakodnevni život običnog čoveka.

Osvrnuću se ovde na nekoliko stvari vezanih za trgovinu i za neke zakone i zakonske akte koji su uzročno-posledično povezani sa ovim načelnim Zakonom o trgovini i preneti neke konkretne, da kažem utiske, pa i probleme i dileme građana Sandžaka vezano za određen odluke.

Prvi je kao što znate prošle godine prilikom dolaska predsednika Republike Turske Erdogana u Novi Pazar, zajedno sa predsednikom Vučićem, obećano i potpisano je to da će se 5.000 tona govedine izvoziti iz Sandžaka. Tada je doslovno kazano da će ta junetina biti podrška ili pomoć poljoprivrednicima Pešteri, da jednostavno mogu obnoviti stočni fond kvalitetnim mesom koje će dalje biti distribuirano prema Turskoj. Međutim, evo godinu dana posle ni jedan poljoprivrednik nije doživeo bilo kakvu vrstu otkupa svoje žive stoke za te namene, pa je logično pitanje svih tih poljoprivrednika koji su bili obradovani ovakvom vrstom obećanja turskog predsednika, a mi kao država potpisali, ratifikovali taj Sporazum o izvozu 5.000 tona govedine sa ovog područja prema Turskoj – da li je uopšte krenuo taj proces i da li se izvozi meso za Tursku, obzirom da se iz Sandžaka sa Pešteri zaista ne izvozi?

Druga važna stvar je vezana za taj poseban Sporazum sa Turskom o određenim vrstama olakšica u trgovini, jer mala i srednja preduzeća iz Sandžaka i te kako imaju problema, a vezano je za uvoz gotovih proizvoda iz turskih firmi koje ne plaćaju carine, ne plaćaju nikakve vrste obaveza prema Republici Srbiji, posebno tekstilna industrija i neki lanci trgovinski, poput „Vaikikija“, koji uvoze gotove proizvode, zatim vraćaju PDV u Turskoj i na taj način naše male proizvođače, male tekstilne firme ugrožavaju zato što oni uvoze repromaterijal, plaćaju određene vrste dažbina državi i ne mogu biti konkurentni. Zbog toga je nekih 30-40% umanjena proizvodnja i umanjena moć domaćih proizvođača tekstilne industrije, jer zahvaljujući tim sporazumima koji su na korist samo Turskoj strani, a protiv su domaćih proizvođača, konkretno proizvođača tekstila iz Sandžaka, oni su sada ugroženi i svoju proizvodnju su morali da smanje za 30%. Tim ugovorima su turski uvoznici povlašćeni da ne plaćaju poreze Republici Srbiji, da PDV koji moraju platiti imaju povraćaj u Turskoj, dok naši proizvođači nemaju te povlastice i uz to iako su kvalitetniji, nisu konkurentni sa cenama za te proizvode. Na taj način se polako guše i dolazi do pada njihove proizvodnje što uzročno-posledično dovodi do toga da se broj zaposlenih u toj vrsti industrije smanjuje.

Vrlo nam je interesantno i to da se u građevinskoj industriji pojavljuju, recimo iz Turske, firme, konkretno u Novom Pazaru, koje možda u jedinom zdravom segmentu naše industrije gde naši vredni poslodavci dobro rade, posluju, čak se desilo da jedna firma se recimo zaduži kod nabavljača domaćih za pravljenje određene zgrade i nakon završetka te zgrade i prodaje stanova jednostavno se pokupi i ode za Tursku, a svi ti dobavljači uopšte ne budu ispoštovani, isplaćeni. Na taj način se ugrožava dodatno celo njihovo poslovanje i moć da i dalje budu konkurentni na tržištu. Zato je logično pitanje nas iz tih krajeva – da li ovim zakonskim rešenjima štetimo mi kao država, a posebno firme koje se bave srednjim i malim biznisom, naročito u tekstilu, pa i u poljoprivredi, a u poslednje vreme i u građevinarstvu? Hvala.