Dozvolili ste koleginici da kaže da Internacionalni univerzitet vara svoje studente i da iznosi laži, dakle to je čista uvreda prvo mene kao profesora, a onda svih ostalih profesora i naravno svih ostalih studenata i njihovih porodica. Molim da više to ne primenjujete.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao baza na kojoj se temelji celokupno obrazovanje. Predložena zakonska rešenja nedvojbeno će …

Dakle, moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao baze na kojoj se temelji celokupno obrazovanje. Predložena zakonska rešenja nedvojbeno će poboljšati sistem, osobito u kvalitativnom smislu. Ne stoji često podvlačena kritika da će ovim zakonom ministar dobiti preveliku moć u rukama u pogledu imenovanja direktora. Naprotiv, njima će se sprečiti dosadašnje zloupotrebe, naročito od strane lokalnih moćnika koji obrazovni sistem vide kao prostor za partokratijsko i kriminalno delovanje, što je dovelo do toga da je u najvećem broju slučajeva institucija konkursa postala farsa, da su reference i kompetencije nastavnika i učitelja drugorazredne u odnosu na partijsku pripadnost ili pak spremnost da kupe radno mesto.

Takva vrsta kriminalnog i nemoralnog zapošljavanja uništava odgojnu dimenziju škole, a vrlo često je ključni razlog degradacije opšteg i obaveznog obrazovanja. Neretko direktori koji se žele odupreti takvim vidovima zloupotreba bivaju nemoćni, jer ih lokalni moćnici ucenjuju, prete ostankom na pozicije. Posledica ovoga je da kvalitet usluga postaje sve lošiji u obrazovnom, a pogotovo u odgojnom delu.

Možda najdrastičniji primer uticaja lokalnih političkih kriminalnih moćnika na sistem obrazovanja imamo u sandžačkim gradovima u kojima, nažalost, niko ko nije blizak vladajućim partijama SDA, SDP ne može dobiti zaposlenje u struci, bez obzira na kompetencije, radno iskustvo i druge reference. Svi direktori osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru taoci su osobe koja dolazi iz kriminalnog miljea, nema ni srednju školu, ali ima uticaj na izvršnu gradsku vlast. Niko se u državnom obrazovnom sistemu u Novom Pazaru ne može zaposliti, ukoliko ne dobije saglasnost ovog lica, a na njegovu naredbu direktori otpuštaju politički nelojalno osoblje. U školama u Tutinu i Sjenici takođe niko se ne može zaposliti ukoliko nije politički aktivista vladajućih partija, posebno Stranke demokratske akcije.

Najsvežiji su primer nastavnici i profesori verske nastave kojima, ukoliko dolaze iz islamske zajednice u Srbiji, direktori u Tutinu i Sjenici, te delimično u Novom Pazaru, doslovno kažu da su dobili naredbu iz gradskih i opštinskih uprava da ih ne smeju primati na posao, bez obzira što su za tu vrstu delatnosti imenovani od strane Ministarstva i što imaju najbolje reference i pedagoški učinak. Rezultat ovakvog odnosa prema obrazovanju dovodi nas do situacije da profesori i nastavnici koji tako dobijaju posao vrlo često taj ambijent prenose na đake.

U tom smislu je zabeležen i stav člana Gradskog veća i Doma kulture u Novom Pazaru koji savetuju mlade sportiste da se ne trebaju sekirati za školu, da je njihova škola njihova briga u smislu da ne moraju previše pohađati nastavu i učiti. Ovo je, na žalost, trenutna situacija i zato predložena rešenja vidimo kao put ka izlečenju spomenutih anomalija.

Takođe, još jedan od negativnih rezultata ovakvog stanja jeste da oni najkvalitetniji, najsposobniji i najkredibilniji odbijaju da saviju kičmu pred lokalnim vlastodršcima i odlučuju se da napuste zemlju, što dovodi do odliva mozgova jedne cele generacije intelektualaca. Kao roditelj koji ima već dva đaka, i ubrzo će imati još dva, koji pohađaju nastavu na Bosanskom jeziku, vrlo važnim smatram članove 5, 56, 60. i sve druge kojima se reguliše upotreba jezika nacionalnih zajednica izvođenja nastave na maternjem jeziku. Iako i dalje imam određene probleme u pogledu pojedinih nastavnih sadržaja izvođenja nastave na Bosanskom jeziku, mislim da je pomak napravljen i da će se i preostale nesuglasice vrlo brzo rešiti.

Međutim, i u ovom slučaju imamo zloupotrebu i samovolju lokalnih samouprava i nekih drugih tela koja vrlo često optužuju ministarstvo za opstrukciju, a u stvari sami to rade da bi umanjili broj odeljenja koja izvode nastavu na Bosanskom jeziku ili zadržali neka fiktivna radna mesta, ne omogućavajući roditeljima i đacima da iskoriste ovaj set pozitivnih zakona u pogledu nacionalnih i ljudskih prava.

Takođe, vrlo važan segment jesu i uvjeti rada. Mi u jednom delu države imamo škole koje su prazne, a u drugom koje su prenatrpane. Recimo, u Novom Pazaru još uvek tri ili četiri škole radi u 3 smene. Ministarstvo je tu i država dosta uradila, ali se moraju dodatni napori učiniti kako bi se to do kraja ispravilo.

Iz svih ovih razloga, uz ubeđenje da će predloženim alatima početi ozdravljenje obrazovnog sistema, u danu za glasanje podržaćemo zakon, a naravno, što se tiče Zakona o visokom obrazovanju, podneli smo neke važne amandmane koji će još više poboljšati ovaj zakon i verujemo, sa zakonom u celini, biti važan iskorak u poboljšanju našeg visokoškolskog sistema. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predlagačima, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu o kojima danas raspravljamo veoma su važan mehanizam od koga očekujemo da će položiti dobre rezultate i početi otklanjati katastrofalne posledice delovanja prethodnih režima u ovom sektoru.

Naročito se to katastrofalno delovanje DS u ovom segmentu osetilo u sandžačkim gradovima prilikom privatizacije poljoprivrednih giganata, ali ne samo njih. Nekadašnji radnici „Vojin Popović“ iz Novog Pazara, a posebno Poljoprivrednog kombinata „Pešter“ i danas više od deceniju od tih privatizacija kojima je kumovao režim DS i lokalnih tadašnjih sandžačkih režima nisu uspeli da ostvare svoja prava.

Zato ću iskoristiti priliku da vam prenesem neke od sugestija koje su nama narodnim poslanicima Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka uputili radnici ovih kombinata. Naime, PIK „Pešter“ privatizovan je 2006. godine i tada je jedan od povratnika iz Kanade postao vlasnik 70% kapitala, a radnicima je ostalo 30% svega udela kao manjinskim vlasnicima. Na taj način, došao je u posed 1.200 hektara zemljišta sa svim pratećim objektima za svega 630.000, odnosno 525 evra po hektaru i obavezu da se iste isplate u ratama od šest godina. Reč je o zemljištu koje je ranije konfiskovano od seljaka i predato PIK „Pešteru“ na upravljanje, dakle, predmet je dalje restitucije.

U periodu koji sledi novi vlasnik je zemljište koje je moralo biti vraćeno seljacima uz blagoslove lokalnih i tadašnjih republičkih vlasti pretvarao u građevinsko zemljište i prodavao trećim licima, poput katastarske parcele 118 u Sjenici, tzv. Medare, ili, recimo, prodaje 55 hektara na lokalitetu Divlja Rijeka za svega 114.000 dinara po hektaru. Svo ovo poljoprivredno zemljište pretvoreno je u urbanističko, građevinsko i na tim prethodnim prodatim zemljištem uglavnom su uzimani hipotekarni krediti kod Fonda za razvoj i tadašnje „Agrobanke“. Isti je takođe prodao i zemljište koje je Ministarstvo poljoprivrede dalo učenicima Srednje tehničke poljoprivredne škole u Sjenici na korišćenje i, naravno, pored sve te prodaje, ostao je dužan radnicima PIK „Pešter“ preko 26 mesečnih zarada, uz to da im nisu uplaćivani porezi, doprinosi, nisu im overene zdravstvene knjižice, nemaju pravo na lečenje, ni na socijalnu pomoć.

Dakle, sve ovo se dogodilo zahvaljujući lošim privatizacijama najviše u vreme kada je DS sprovodila te strašne i loše privatizacije, pogotovo u Sandžačkim gradovima i ovo je prilika da se takve stvari isprave i ujedno apel vama, ministre da pomognete da se preostalim radnicima PIK „Pešter“ bar uplate socijalna davanja i overe zdravstvene knjižice.

Naravno, ono što je još karakteristično i što bi trebalo u narednom periodu uraditi jeste da se upravo na tom poljoprivrednom zemljištu u Sjenici, napravljeno je tri parka, nacionalna prirodna parka, što je takođe ugrozilo poljoprivredne proizvođače, jer na tom zemljištu se sada ne mogu neke vrste kultura uzgajati i to dovodi do još teže situacije u odnosu na njihov životni standard i u odnosu na ovu ugroženost koju su imali bez da im nije povraćena zemlja koju im je komunistički režim oteo i, naravno, kasnije DS bud zašto prodala. LJudi na Pešteri su ostali bez osnovnih prihoda i mogućnosti da svoje porodice ishrane i da na taj način omoguće da se normalno živi na tom području koje je inače uvek bilo ugroženo u zimskom periodu, bilo u letnjem periodu i zato je ovo dobra prilika da se ovim ispravkama zakona uredi ovaj segment i da se ovi zaboravljeni radnici pomognu i da se na primeru Peštera naučimo kako da više nikada naše poljoprivredno zemljište ne dovedemo u ovakvu poziciju. Hvala.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, posebnu pažnju današnje objedinjene rasprave izaziva predlog izbora Zaštitnika građana, s tim u vezi ću ovo izlaganje posvetiti ovoj tački dnevnog reda.

Na zvaničnoj internet prezentaciji ovog organa države našli smo definiciju u čijem se prvom delu kaže, Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan državni organ zadužen da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava. U posebne sektore na vrhu lestvice navodi se zaštita prava pripadnika manjinskih naroda i nacionalnih manjina, pri čemu se navodi da u okviru više odeljenja postoji odeljenje zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina.

Analizirajući rad prethodnog Zaštitnika građana prema ovoj definiciji utvrđujemo da je bio sušta suprotnost istoj. Kao Zaštitnik građana Saša Janković nije bio ni nezavistan, ni samostalan državni organ. To su ponajbolje osetili pripadnici bošnjačkog naroda i njihove institucije za vreme vlasti DS i režima Borisa Tadića u sprezi sa lokalnom vlašću SDA i SDP Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića u sandžačkim gradovima. Izloženi brutalnom kršenju Ustava i zakona od strane državnih i lokalnih režima tog perioda Bošnjaci su se mnogo puta obraćali Jankoviću tražeći od njega da radi svoj posao, međutim, vrlo često su dobijali izgovor da je nemoćan, da nije nadležan, da ne može i tako dalje, a sve se odnosilo na aspekte zaštite prava i sloboda građana koji su u opsegu njegovog posla.

Kako se ponašao Zaštitnik građana u slučajevima islamske zajednice, internacionalnog kurioziteta, čuli smo od kolege Muamera Zukorlića, ništa bolje njegov odnos nije bio prilikom izbora za Bošnjačko nacionalno veće 2010. godine i direktno u kršenje ustavni i zakonski regulativa od strane tadašnjeg ministra Čiplića, a onda u jeku svog političkog uzletanja 2016. godine zloupotrebljavajući poziciju o Zaštitniku građana aktivno učestvovao u pokušajima izazivanje nemira u Sandžaku kroz huškanje naroda i državnih organa protiv izgradnje zgrade fakulteta za islamske studije. Uz to, ono što je poražavajuće i sramno na sve pozive porodica otetih i ubijenih u Sjeverinu i Štrpcima , Zaštitnik građana se nije jasno određivao i nije iskoristio sve zakonske okvire da izađe u susret njihovim zahtevima koji su bili opravdani.

Sve su to pokazatelji da je bivši Zaštitnik građana, umesto servisiranja građana sve vreme svog mandata, bar kada su u pitanju Bošnjaci, servisirao politiku svojih nekadašnjih mentora, a sadašnjih partnera.

Pogubnost njegovog delovanja i politička pristrasnost vidljiva je u podršci datom lokalnom Ombudsmanu u Tutinu koji je 18.6.2016. godine u centru Tutina fizički napao svog sugrađanina.

Kako stoji u službenoj policijskoj belešci o tome, dotični Zaštitnik građana pretio je smrću ovom licu, fizički ga napao i pretukao. Iako smo tragali da li je Saša Janković reagovao u ovom slučaju da upozori svog kolegu na kršenje zakona i zloupotrebe položaja, nismo naišli na takve podatke, ali smo naišli da je na prethodnim izborima dobio podršku dela političke partije tutinskog Zaštitnika građana.

Navodeći ove primere lošeg, zavisnog, ne samostalnog i političkom trgovinom motiviranog delovanja prethodnog Zaštitnika građana, hteli smo da kažemo da ova institucija u budućnosti mora biti drugačija, te da novi Zaštitnik građana ne sme ponoviti svoje greške svog prethodnika.

Činjenica da je gospodin Pašalić kao prekršajni sudija imao snage i smelosti da izrekne sudsku kaznu tadašnjem predsedniku Republike Borisu Tadiću, dosta govori da poseduje kvalitete da samostalno, nezavisno i nadpolitički obavlja ovu važnu funkciju državi.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog i nadam se da će naša podrška biti zalog tome da gospodin Pašalić kao budući Zaštitnik građana vodi računa o pravima pripadnika manjinskih naroda i zajednica, da ista ne budu kao za vreme njegovih prethodnika i bivšeg režima u najvećem broju slučajeva samo papirnata, već za sve pozitivne zakonske odredbe iz oblasti zaštite manjinskih naroda i nacionalnih zajednica suštinski zažive. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, zakoni koji su pred nama uređuju izuzetno važne oblasti iz svakodnevnog života građana Srbije, među kojima je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.
Predložena rešenja doprinose sređivanju haosa koji vlada u ovoj oblasti u skoro svim našim lokalnim samoupravama, a ja bih rekao da su opštine Sandžaka u najdrastičnijem problemu.
Taj problem se provlači od devedesetih, a dodatno je eskalirao u prethodnom periodu jer su dosadašnje lokalne vlasti sve učinile kako bi u svrhu zadovoljenja ličnih i partijskih interesa crpile finansije preko ovih preduzeća i neodmereno upošljavali svoje članove, čime su uništile i ono malo infrastrukture koja su ova preduzeća posedovala.
U takvom haosu radnici ne dobijaju redovno mukom zarađene plate, nemaju osnovnih uslova za obavljanje teških poslova što dovodi do štrajkova usled čega opet trpe građani. U nizu takvih štrajkova najsvežiji je onaj iz 2015. godine kada su građani Tutina bili izloženi ekološkoj katastrofi tri meseca koliko nije iznošeno smeće. Lokalne vlasti otpuštaju te radnike i za usluge iznošenja smeća angažuju privatno preduzeće, pa sada građani Tutina em skuplje plaćaju odvoženje smeća, em opštinska uprava iz budžeta tom privatnom preduzeću opet isplaćuje novac. Dakle, građani dvostruko plaćaju, a smeće se i dalje ne iznosi redovno jer celi grad poseduje samo jedan kamion za tu vrstu delatnosti.
Neredovnost takvih usluga takođe je i u Sjenici. Radnici komunalnih preduzeća u Novom Pazaru vrlo su često na udaru bahatih direktora, čak do te mere da su ih vređali kao mentalno zaostale što je recimo nedavni slučaj sa doskorašnjim direktorom, gospodinom Škreljom, kadrom gospodina ministra Ljajića.
Na meti takvih direktora je skromno Gradsko zelenilo, pa nažalost i topole za grobalja, a krađa goriva iz benzinskih pumpi u krugu preduzeća su konstanta pojava. Ili, pak da direktor službenim vozilom ode na godišnji odmor kao što je ovog leta uradio aktuelni direktor tog preduzeća Emin Omerović, takođe kadar ministra Ljajića.
Zato je važno da ministarstvo ovim zakonom predvidi mehanizme zaštite radnike, imovine lokalnih i komunalnih preduzeća i pojača kontrolu vršenja usluga prema građanima od strane tih preduzeća.
Vrlo važan deo izmena zakona se tiče uređenja grobalja, njihovih vlasništava i raspolaganjem istim u kome se kaže da lokalna samouprava ne može poveravati poslove uređivanja i održavanja grobalja koja su u svojini crkvi i verskih zajednica bez njihovih saglasnosti.
Međutim, da li je zakon predvideo situaciju šta će se dogoditi ako lokalna samouprava otme groblja verskim zajednicama, kao što je slučaj sa grobljima u Novom Pazaru, gde postoje dva muslimanska groblja stara nekoliko vekova koja su uvek bila u vlasništvu Islamske zajednice. Međutim, lokalna samouprava je samoinicijativno Islamskoj zajednici otuđila ta mezarija i protivzakonito raspolaže njima.
Zato je ova odredba važna i zdušno je podržavamo, kao što bi recimo bilo važno rešiti i višedecenijski problem, muslimansko groblje u Beogradu, jer preko 100.000 stanovnika ovog grada muslimanske veroispovesti u velikom je problemu zbog nepostojanja svog groblja.
Takođe jedna od izmena ovog zakona se odnosi na javni gradski, prigradski prevoz. Nažalost i ova oblast je devastirana. Vlada i ministarstvo moraju učiniti više napora da u siromašnim sredinama prorade lokalna prevozna preduzeća, jer njihovo nepostojanje ugrožava opstanak ljudi u ruralnim sredinama, kao što je slučaj u Sjenici, gde već godinama prema udaljenim pešterskim selima ne postoji nikakav javni prevoz.
Ovo je ujedno i apel vama ministarko, vašem ministarstvu i Vladi Srbije da pomognete uspostavi takvih linija, što bi olakšalo život, a samim tim i opstanak ljudi na ovom području.
Važna je i predložena odredba o javnim parkiralištima, međutim, imamo lokalne samouprave kakva je Novi Pazar, koje nisu svojim građanima obezbedile ni minimalan broj parking mesta, a uporno istrajavaju u naplati taksi, pa neretko i odvoženju automobila paukom, kako bi popunili budžete.
Važna je i predložena odredba o javnim parkiralištima, međutim, imamo lokalnih samouprava, kakva je Novi Pazar, koje nisu svojim građanima obezbedile ni minimalan broj parking mesta, a uporno istrajavaju u naplati taksi, pa neretko i odvoženju automobila paukom kako bi popunili budžete. Da li je zakonom određeno da lokalna samouprava prvo mora osigurati uslugu parkinga građanima, pa tek onda sprovoditi restriktivne mere?
Na kraju, vrlo važna odredba tiče se higijene održavanja ulica. Ovo je takođe oblast u kojoj veliki broj lokalnih samouprava vrši malverzacije i postoje lokalne samouprave poput Novog Pazara koje samo uoči izbora širi deo grada čiste.
Zbog svega ovoga ja ću podržati ove odredbe zakona, kao i sve ostale, jer one pokušavaju da reše ove probleme koji se tiču života običnog građanina naše države. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, danas raspravljamo o izuzetno važnim zakonima čije odredbe mogu poboljšati životne prilike velikom delu građana.
Jedan od krajeva na koji ovi zakoni mogu imati takav uticaj, jeste i region Sandžaka, zato ću se u govoru fokusirati na taj deo države. Pešter ima osnove da postane ozbiljan proizvođač hrane u regionu, pešterski pašnjaci izuzetno su pogodni za uzgoj stoke. Međutim, propadanjem društvenih kombinata, zastarela mehanizacija i oskudicu znanja u novim tehnologijama, doveli su do toga da se stočni fond u odnosu na 90-e drastično bude smanjen. Prema procenama ostalo je 50.000 grla krupne i stotinak hiljada sitne stoke, a uz minimalna ulaganja moglo bi se uzgajati i tri puta veći broj. Blag porast je vidljiv zahvaljujući subvencijama Vlade Srbije.
Peštarski stočari se suočavaju sa problemom plasiranja proizvoda, čuveni Sjenički sir bi ponovo mogao uz jagnjetinu postaje izvozni adut, tajna tog sira nije samo u načinu pripreme, već i u podneblju i kvalitetu mleka. Poseban proizvod sa ovog prostora za vanregionalni uspeh je sirovo i sušeno meso izuzetnog kvaliteta. Uz činjenicu da je potražnja za ovim proizvodima skoro neograničena prelivanje kapitala i zasićene industrije predstavljalo bi rešenje za izlaz celog regiona iz krize, prelivanje lokalnog kapitala iz industriju u poljoprivredu dovodi do razvoja prehrambene prerađivačke industrije.
Ali, predlog je toga, jeste razvoj kvalitetne sirovinske baze kroz povećanja stočnog fonda i obezbeđivanja osnovnih uslova za ostanak ljudi na selu. Poljopriveda na Pešteru treba da se usmeri ka proizvodima za kojima postoji tražnja poput sira, kajmaka, pršute, sudžuka, žive stoke i mesa, te vune i sirove kože.
Neophodno je da država uloži u modernizaciju proizvodnje. Dosadašnji način proizvodnja je hrane na Pešteri, iako poseduje neosporan kvalitet zadovoljava samo lokalne potrebe. Pri plasmanu proizvoda, pre svega, mleka i mlečnih proizvoda, susrećemo sa mnoštvo problema. Zbog nepostojanja adekvatnih proizvodnih deklaracija ovaj nesumnjivog kvalitetan proizvod je neretko na meti inspektorata, što proizvođače dovodi do ogromnih gubitaka. Kvalitet narušava i loša putna infrastruktura regiona koja povećava troškove i nesigurnost snabdevanja tržišta.
Potrebno je zameniti tradicionalni način sušenja mesa prema zahtevima tržišta EU, zašta je takođe potrebna pomoć države. Ukoliko želimo da proizvodi sa Pešteri imaju uspešan nastup na inostranom tržištu neophodna je proizvodnja po Hasap i Halal standardima, uvođenje tih standarda velika investicija koju treba motivirati.
Pored toga država treba pomoći uvođenje jedinstvene statističke baze o proizvodnji organske hrane, omogućiti lakši kontakt poljoprivrednika sa sertificiranim telima akreditiranim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao internacionalnim sertifikacionim telima koja kontroliraju organski karakter domaće proizvodnje za inostrane kupce kao i pomoći proizvođačima i poljoprivrednim udruženjima da dobiju sertifikat o jedinstvenom geografskom poreklu proizvoda.
U Župskim delovima Sandžaka kod Novog Pazara i Prijepolja postoji veliki potencijal za voćarstvo i povrtarstvo. Neophodno je obezbediti projekte kojim će se u svim ovim seoskim područjima Sandžaka finansirati razvoj voćarstva, naročito plantaže malina, aronije, borovnice, jabuke, kruške, trešnje i drugih brzo isplativih rodova. Uzgajivačima treba obezbediti adekvatnu opremu i stručno znanje da bi se ponudila vrsta voća i povrća prema tržnim potrebama i omogućiti tržištu za plasiranje proizvoda. Za sve ovo potrebna je pomoć države.
Neophodno je takođe obezbediti podsticajna sredstva za izgradnju više farmi uzgoja stoke, kao i plasiranje sirovih proizvoda, njihove obrade, brendiranja, sertificiranje i plasmane prema domaćem i stranom tržištu. Potrebno je u svim gradovima ravnomerno izgraditi više fabrika za preradu mesa, mlečnih proizvoda, voća, povrća, žita, žitnih proizvoda koji bi vršili otkup od svih farmera gde bi svi farmeri imali zagarantiranog kupca a uz to sve proizvode patentirati kao zdravu hranu. Sve ovo je nemoguće bez pomoći Vlade Srbije zašta se i Ministarstvo poljoprivrede i evropskih fondova i to je jedan od glavnih razloga zbog koga ćemo podržati i ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici predlagača, moje izlaganje biće usmereno prema kandidatima Ustavnog suda koji se biraju na devet godina.
Ovaj pravosudni organ sa izuzetno velikim oblastima u pogledu očuvanja Ustava i zakona, te u slučajevima odlučivanja po žalbama na odluke državnih organa, jedna je od najvažnijih instanci u kojima građani mogu potražiti prava koja im garantira Ustav ove države. Zato izbor sudija ovog suda veoma je važan za naše društvo u celini.
Moja sugestija donekle koegzistira sa pitanjima koja su postavili prethodni govornici, kazavši da je velika većina kandidata koncentrirana u Beogradu, zanemarujući ostatak Republike. Ono što je veći problem od toga jeste da su skoro svi kandidati pripadnici većinskog naroda, da predlog ne održava sliku realnosti srbijanskog društva u kome i prema Ustavu žive i pripadnici drugih naroda – Bošnjaci, Albanci, Mađari, Slovaci i drugi. Kao poslanik biran većinom glasova Bošnjaka, obaveza mi je da iskažem nezadovoljstvo zbog toga što među predloženim kandidatima nema pripadnika mog naroda.
To nije najbolja poruka prema Bošnjacima koji jako često svoja prava potražuju upravo pred ovom instancom, naročito iz oblasti zaštite kolektivnih i individualnih nacionalnih prava. Da je među kandidatima makar jedan predstavnik bošnjačkog naroda, to bi bio važan pomak i dobar korak u povraćanje poverenja Bošnjaka u pravosudne organe ove države. Povraćaj poverenja Bošnjaka u institucije države važan je preduvjet politike pomirenja za koju se zalažemo. Takvim predlogom izbio bi se i argument onima koji, i kada imaju i kada nemaju pravo, osuđuju pravosudne organe za pristrasnost i nacionalnu diskriminaciju, kako se danas može čuti od pojedinih predstavnika Bošnjaka, koji to čine najčešće sa ciljem vođenja kampanje za predstojeće izbore i isključivo kada nisu deo vladajuće većine.
Dakle, reč je o vrlo delikatnom pitanju i zato Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka insistira na ravnomernoj zastupljenosti Bošnjaka i drugih manjinskih naroda u svim državnim institucijama, a posebno sudstvu, tužilaštvu, policiji, vojsci i državnoj upravi. Bošnjaci, nažalost, nisu zastupljeni u svim ovim institucijama u onoj meri u kojim im to Ustav garantira. Zato bi bilo važno otpočeti proces izbora i postavljenja istih na one pozicije za koje poseduju realne kompetencije, neophodne reference. Siguran sam da među bošnjačkim narodom, kao i među ostalim manjinskim narodima, ima takvih kandidata.
Sa druge strane, za sudiju Ustavnog suda predložen je zamenik višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, Radisav Filimonović. Gospodin Filimonović je u Novom Pazaru poznat kao prilično pravičan i korektan čovek, a naročito se takvim pokazao u periodu 90-ih godina kada je ova multietnička sredina bila pod terorom policije, sudstva i tužilaštva. Zato u situaciji, kada već nije predložen nijedan Bošnjak, dobro što je makar gospodin Filimonović, koji poznaje senzibilitet multietničke sredine, kandidat za sudiju Ustavnog suda.
Verujemo da će, ukoliko bude izabran, na ovoj poziciji imati sluha da potrebe svojih sugrađana bošnjačke nacionalnosti.
Na kraju, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka, će u danu za glasanje podržati one kandidate za koje se budu uverili da imaju najbolje reference, kompetencije i moralni kredibilitet, nadajući se da će prilikom novih izbora sudija i drugih kadrova u sudstvu biti pripadnika bošnjačkog naroda. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o učešću Vojske Srbije u multinacinalnim međunarodnim misijama čiji je cilj pomoć uspostavi mira i pomirenja među sukobljenim narodima u ratu zahvaćenim područjima. To je nešto dobro, nešto što bi trebalo oslikavati plemenitost i ponos našeg naroda.
Međutim, moja namera je da govorim o jednom aspektu koji je veoma važan za uspešnost, kako međunarodnih misija, tako i samog unutrašnjeg ustrojstva Vojske, a to je harmonija u kojoj će svi narodi koji žive u Srbiji podjednako osećati Vojsku svojom. Priznaćete da to nije ni malo jednostavan proces, pogotovu kod Bošnjaka i Albanaca i drugih muslimana, državljana Srbije, obzirom na skorašnje iskustvo i decenije negativne konotacije, koje su se ticale učešća srbijanske Vojske u ratovima na području bivše Jugoslavije.
Jedno od najtežih polja i najvećih izazova za politiku pomirenja koju nastojimo sprovoditi tiče se upravo vojske. Bošnjaci, Albanci i drugi manjinski narodi ne prepoznaju svoj identitet u sadašnjem ustrojstvu Vojske Srbije. Njihove verske i nacionalne posebnosti nisu ni proklamativno, ni suštinski prepoznate u sistemu, što kod njih proizvodi indolentnost, da ne kažem čak i odbojnost prema vojsci. Iz tih razloga je neophodno unutar Vojske Srbije inkorporirati njihove posebnosti, ukoliko se želi da isti dožive i prihvate Vojsku kao svoju.
Za to nije neophodan veliki napor i može nam koristiti iskustvo Međurača, kada su muslimani u Vojsci Kraljevine SHS, a onda Jugoslavije imali posebne kazane, obzirom na kulturu ishrane u kojoj je zabranjeno konzumiranje svinjskog mesa i njihovih prerađevina, a posebno instituciju vojnih imama i mehdžida, u kojima su obavljali verske obrede. Mi danas imamo pokušaje da se upravo prema tim kriterijumima vrati poverenje muslimana u Vojsku Srbije. Međutim, oni su na žalost pogrešni i unapred osuđeni na propast. Zašto? Zato što se ovom jako osetljivom problemu prilazi jednostrano i bez istinske volje da većina muslimana državljana Srbije povrati poverenje u Vojsku.
Imami koji dolaze iz paraverske tvorevine, veštački iskontruisane za vreme bivšeg režima, nemaju autoritet, niti zavređuju poštovanje i priznanje muslimana. Većina muslimana takve ne smatra uopšte imamima, a u najtolerantnijem obliku doživljava ih isključivo kao službenike svojevrsne režimske islamske zajednice.
Neophodno je da Bošnjaci, Albanci i ostali muslimani, nesrbi u Vojsci Srbije imaju imame predstavnike svoje autohtone i jedine legitimne i legalne islamske zajednice u Srbiji, kako bi stekli poverenje u tu instituciju. Pored toga, u Vojsci Srbije se mora uvesti halal standard i posebni kazani u kojima bi se za muslimane spremala hrana prema njihovoj kulturi ishrane.
Uvažavanjem ova dva predloga, Vojska Srbije bi uz konstantnu politiku pomirenja, tolerancije, međusobnog poštovanja i uvažavanja u narednom periodu imala mogućnost da povrati ugled kod muslimanskog naroda, koji je više puta u istoriji pokazao svoje junaštvo braneći zajedničke vrednosti.
Ovo naročito napominjem baš u ovom aktuelnom trenutku, kada se posle 100 godina od kulturnog pamćenja ovog naroda pokušava ugraditi sećanje na muslimanske brigade, sastavljene mahom od Bošnjaka iz Sandžaka, koje su pružile najžešći opor od svih jedinica u odbrani Beograda od okupatora 1915. godine i ujedno se pridružujem inicijativi za podizanje spomen obeležja tim velikim junacima u Beogradu. Neka im je večni rahmet duši i velika slava. Hvala.

Hvala.
Ja nisam rekao da nema muslimana u Vojsci Srbije, ima ih, ali govorim o opštem osećanju većine naroda da su za sada to pojedinci. Ovo što predlažem odnosi se na to da će celokupan muslimanski narod, pre svega Bošnjaci, ja mogu govoriti o nekoliko hiljada Albanaca koji su glasali za nas, da doživi vojsku zaista kao svoju.
Mi smo svakako zadovoljni tim pomacima, ali oni nisu još uvek dovoljno prisutni i transparentni. Ja sam, recimo, kada Vojska Srbije nakon svoje akcije, dakle nakon svoje vežbe na Pešteri izgradi asfalt u jednom selu pešterskom, ali od stotinu i nešto muslimanskih sela, on odabere recimo da izgradi asfalt u jedinom srpskom selu u tom području. Dakle, nama je važno da mi doživimo vojsku kao svoju. Ja znam da ima muslimana i oficira u profesionalnoj vojsci, ali hoću da kažem da je ovo neophodno kako bismo svi mi muslimani, Bošnjaci, Albanci i ostali zaista doživeli vojsku u onom smislu u kom ona treba da bude vojska svih građana Republike Srbije.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predlagači, većina predloženih zakona odnosi se na uzimanje zajmova i finansijskih potpora radi realizacije investicionih projekata, odnosno refinansiranje postojećih kredita. Realizacija razvojnih projekata u najvećem broju slučajeva sprovodi se u sadejstvu Vlade, njenih sektora i lokalnih samouprava. Tu nastaju pukotine, bar u gradovima Sandžaka, a njihov uzrok su u većini slučajeva nehat, aljkavost, neprofesionalizam ili zloupotreba postojećih lokalnih vlasti. Dozvolite mi da to ilustrujem sa nekoliko konkretnih primera. 
Godine 2005. tadašnji premijer Koštunica otvorio je radove na obilaznici oko Novog Pazara. Posle njega su skoro svi važniji funkcioneri bivšeg režima dolazili, bacali po par lopata betona, kao tadašnji predsednik države Tadić 2010. godine, i iznova otvarali radove koji ni danas, 12 godina posle, nisu odmakli od početnog stadijuma. Regionalni putevi Novi Pazar - Sjenica i Novi Pazar – Tutin u najgorem su stanju, a više puta su odobravana sredstva, nalaženi investitori, obećavana njihova sanacija. Međutim, od toga još uvek nema ništa.
Godine 2015. Vlada Republike Srbije odobrila je sredstva za izgradnju mosta preko reke Raške u Novom Pazaru. Ministrica Mihajlović je prisustvovala otpočetim radovima, ali lokalna vlast nije obezbedila minimum uvjeta da se most završi. Dakle, volja je postojala, sredstva su odobrena. Nesposobnost lokalnih vlasti da obezbede nadzorne organe koji će pratiti kvalitet i dinamiku realizacije dovela je do propadanja tog projekta. Najsvežiji primer, deonice puta Duga Poljana – Sjenica, kod Brnjice, koji je 20 dana restauriran, iznova je krenula da se odranja i verovatno će za par meseci ta deonica doživeti novi odron.
Dakle, Vlada je opet izdvojila sredstva, radovi su urađeni nekvalitetno, a životi građana na ovom prometnom putu iznova su u opasnosti. Pitanje infrastrukture namerno potenciram, jer se vrlo često od strane lokalnih vlasti spočitava da investitori u ovaj kraj ne ulažu zbog loše infrastrukture. Uz to se obavezno kao glavni krivac navodi Vlada.
Istina je da Vlada nedovoljno ulaže u razvoj ovog kraja i da bi morala mnogo više ulagati u infrastrukturu, razvoj privrede i zapošljavanje, ali je takođe istina i da lokalne vlasti zloupotrebljavaju i to što dolazi iz republičkih budžeta i fondova. Zato je važno za sve investicione projekte uvesti nadzorne organe i dodatno iz ovih drugih zajmova učiniti napore da se ovaj siromašni i devastirani kraj približi republičkom standardu i u pogledu broja zaposlenih i uvjeta za dolazak investitora.
Još jedan primer zloupotrebe investicija i manipulacija istim od strane lokalnih vlasti jeste u SO Tutin. Građani Tutina 2017. godine nemaju pijaću vodu. Tekućina koja stiže sa centralnog gradskog vodovoda neretko nije ni za tehničku upotrebu. Zvanične institucije za proveru kvaliteta vode dale su ocenu, citiram – voda nije za ljudsku upotrebu, usled čega je konstatovano da je većina oboljenja s područja Tutina izazvana konzumiranjem zagađene vode. Ljudi u ovom kraju sa preko 66% siromaštva često nisu u mogućnosti da kupuju pijaću vodu. Tri puta je Vlada Luksemburga izdvajala sredstva da se rekonstruira taj vodovod, a pozamašna stavka u budžetu SO Tutin godinama unazad takođe se tiče izgradnje novih filterskih postrojenja.
Nemam podatke da li je Vlada izdvajala sredstva za ovaj vodovod. Ako nije, onda je to sreća, jer su sve ove donacije nestale bez traga, a građani i dalje nemaju pijaću vodu. Zato je neophodno da za područje Sandžaka i sve ostale gradove pojačate projekte koji će građanima obezbediti minimum uvjeta za normalan život, ali i da za svaki projekat obezbedite nadzor realizacije.
S druge strane, ta područja su konstantno u problemu usled postojanja velikog broja bujičnih potoka, rečica, reka, na odbrani od kojih se ne radi ništa. Dok istodobno imamo stalno opasnost od epidemija koje mogu biti katastrofalnih posledica. Deponija smeća Golo brdo u Novom Pazaru nije izgrađena po propisima i još se ne radi da se ista sanira, usled čega je flora i fauna na tom potezu već doživela mutacije. Ili, još stravičniji primer je nekultivirane deponije na samom magistralnom putu Sjenica – Nova Varoš u sedištu planine Zlatar i nedaleko od kanjona Uvca, prirodnog staništa endemske vrste Bjeloglavog supa. Umesto da se neguju biseri naše prirode, područja vazdušnih banja koriste se da ugrozimo vlastite i živote svoje dece. Zato bi bilo važno da iz ovog zajma, i drugih koji se tiču projekata iz zaštite prirodne sredine i od ekoloških katastrofa, predvide se sredstva za sanacije deponija u sandžačkim gradovima i očuvanje ekološke sredine. Hvala.

Poslanik, a ne poslanica.

Hvala.
Moj amandman je imao cilj kao i svi ostali, da dođemo do rešenja koje će magistrantima i doktorantima omogućiti da okončaju istraživanje i odbrane naučne teze, obzirom da je ovo prihvaćeno u amandmanu gospodina Martinovića i SNS, sadržana je suština istog.
Nemam primedbe na odbijanje predloga. Svi smo išli ka istom cilju, samo su nam startne pozicije bile drukčije, odnosno u drukčijim putevima stigli smo na isti cilj. Posebno želim pohvaliti članove Odbora za obrazovanje, predsednika tog odbora i ministra koji su uvažili sve predloge opozicije, te ih inkorporirali u zaključak koji će postati sastavni deo zakona.
Važno je da ovaj sveopšti konsenzus narodnih poslanika predmetni studenti dožive kao podstrek društva da u novom roku okončaju sve svoje obaveze i zasluže akademske titule za koje apliciraju. Potom da iskoriste stečeno znanje progresivno i na dobrobit tog istog društva. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predlagači, kao narodni poslanik koji dolazi iz obrazovnog sistema, želim podržati izmene i dopune zakona kojim se predbolonjskim studentima omogućava okončanje započetih studija u novom vremenskom okviru.
Studenti su najvitalniji deo društva. Mnogi od njih su zajedno sa svojim porodicama uložili mnogo materijalnih i nematerijalnih sredstava kako bi došli do akademske titule. Životni uveti i okolnosti vremena u kom obitavamo većini ovih studenata onemogućili su da u predviđenom roku okončaju studije. Zato im treba dati novu šansu. Takođe smatram važnim iste uvete ponuditi i postdiplomcima i doktorantima, naročito jer su mnogi od njih profesionalnu karijeru i životne prilike prilagodili naučnim poduhvatima u koje su uložili godine truda i istraživanja. Nepravedno je te ljude koji trebaju postati pokretačka snaga društva onemogućiti da okončaju iste prema principima koje su na početku procesa prihvatili. Mi ćemo kao benefit za taj ulog dobiti kompetentne stručnjake koji će znanjem i veštinama vratiti ovaj kredit.
Međutim, proces sređivanja obrazovnog sistema ne sme stati na ovim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Našem obrazovanju su potrebne temeljite mere, neki bi kazali reforme, a ja ću reći treba nam spašavanje obrazovnog sistema, odnosno neophodan nam je novi zakon koji će urediti sve sfere obrazovnog sistema Republike Srbije. Dozvolite mi da u prilog ovoj tvrdnji nešto kažem o obrazovnom sistemu kraja iz kojeg dolazim, koji se verovatno susreće sa najtežim izazovima u ovoj državi. Reč je o školama u sandžačkim gradovima, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Novoj Varoši, Priboju i njihovoj zloupotrebi od strane politike i političara, kriminalnog miljea i postojanja osnova sumnje o korupciji prilikom zapošljavanja u ustanovama predškolskog obrazovanja, kao i u osnovnim i srednjim školama.
U Novom Pazaru imamo situaciju da lice sa kriminalnim dosijeom, bez ikakvog stečenog obrazovanja, blisko jednom političaru, ucenjuje direktore škola, izdaje im naloge koga treba zaposliti, a koga ostaviti bez norme, i to isključivo prema dva principa – pripadnost partiji i plaćanju pozamašnih novčanih iznosa za zaposlenje. Postoji čak i utvrđeni cenovnik radnog mesta profesora, nastavnika, učitelja ili vaspitača. Istražni organi imaju određene podatke o korumpiranosti i kriminalnim dosijeima pojedinih direktora škola koji su prema partijskom ključu došli na te pozicije. Zloupotreba učenika u političke svrhe, naročito u periodu izbornih ciklusa, takođe je izražena, naročito je to dugogodišnja praksa u Sjenici i Tutinu.
Kako bi se primorale da izvršavaju ove zadatke, školske uprave se suočavaju sa ucenama i pritiscima lokalnih vlasti koje im, ukoliko se ogluše o ove i slične zahteve, ne prebacuju obavezna sredstva za normalno funkcioniranje, što dovodi do začaranog kruga, mita, korupcije i svakog drugog kriminala u kome su žrtve isključivo učenici i savesni i pošteni prosvetni radnici na koje se vrše strašni pritisci.
Zato je važno da državni aparat što pre poduzme korake sređivanja obrazovnog sistema u sandžačkim opštinama, a naročito Ministarstvo prosvete koje treba poslati nadležne inspekcijske službe, u ove opštine da se uvere u činjenično stanje shodno čijem izveštaju bi se morao napraviti plan ozdravljenja obrazovnog sistema iz koga treba iskoreniti uticaj politike, mito, korupciju i sve druge pojave koje dodatno ugrožavaju ionako krhki školski sistem. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici predlagača, moje izlaganje će biti usmereno na tačke dnevnog reda koje se tiču izbora sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru i Prekršajnog suda u istom gradu.
Obzirom da je reč o području sa posebnim senzibilitetom, a u cilju promovisanja politike pomirenja koja podrazumeva jačanje poverenja Bošnjaka u organe države Srbije, od kojih su, zbog odnosa u prošlosti, posebno važne institucije pravosuđa i tužilaštva, imam potrebu preneti stavove građana Novog Pazara i Sandžaka po ovom pitanju.
Juče smo od strane izvestilaca detaljno obavešteni da je ovaj zahtevni proces izbora sudija tekao u skladu sa svim procedurama i da ovih dana na Skupštini dobija konačni epilog i overu, mi ćemo se sledstveno tome i ponašati u trenutku glasanja. Ali, ipak nam je važno naglasiti dve donekle problematične stvari, a sve u cilju poboljšanja procesa izbora i imenovanja stručnih kadrova na važne funkcije koje će u narednom periodu uslediti. Ne želim ulaziti u biografije i reference predloženih kandidata, nije nam cilj tangetirati lično.
Naime, reč je o tome da postoji zakonska obaveza prema kojoj se proporcionalno nacionalnoj zastupljenosti u jednoj sredini trebaju imenovati i nosioci važnih funkcija, odnosno, struktura zaposlenih u javnim i državnim ustanovama i organima treba biti proporcionalna broju stanovništva na tom području. U Novom Pazaru je taj omjer negde 80% Bošnjaka spram 20% Srba, a prema ovom predlogu mi biramo troje sudija bošnjačke i troje sudija srpske nacionalnosti. Dakle, 50% prema 50%. Nemam precizan podatak, ali mislim da taj omjer ni sada nije ispoštovan i da je on na štetu Bošnjaka.
Moje pitanje glasi – da li je na konkursu na kojem smo čuli da je apliciralo 1200 kandidata bilo prijavljeno još sudija ili oni koji žele posao sudije Bošnjaka koji su ispunjavali kriterijume da budu izabrani na poziciju sudija?
Takođe, videli smo da je polovina kandidata za izbor sudija u Novom Pazaru iz drugih gradova. Da li to znači da Novi Pazar nema u dovoljnoj meri pravnika, bilo Srba ili Bošnjaka, koji bi mogli obnašati ove funkcije, pogotovo ukoliko imamo u vidu da u ovom gradu postoje dva pravna fakulteta, akreditovana, koji proizvode kvalitetan kadar iz ove oblasti?
Ova pitanja upućujemo dobronamerno, jer vodimo podjednaku politiku, kako u Novom Pazaru i Sandžaku, tako i u Beogradu. Ne želimo kao određeni partneri vlasti u lokalnom okruženju govoriti ili negodovati protiv vladajuće partije, spočitavajući im diskriminaciju i sve drugo što smatraju lošim, a na mestu gde se to treba kazati i gde je važno to izgovoriti, dakle, u ovom časnom Domu, u ovoj Skupštini to prećutati.
Naš cilj je da predupredimo stvari i ukažemo na ono što je moguće izmeniti, kako bi se svi građani Republike Srbije osećali ravnopravno, institucije države podjednako osećali svojim, što se jedino može postići ravnopravnim tretiranjem. Verujemo da će ubuduće i ovi kriterijumi biti uvažavani, na dobrobit svih građana. Hvala.