Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ovi zakoni idu u prilog poboljšanju ukupnog ekonomskog ambijenta i poslovanja, što jeste nešto što je u temelju programa Stranke pravde i pomirenja i jedan od ključnih razloga zbog kojih, naravno, sve ostalo podržavamo kao narodni poslanici ovaj i sve druge zakone koji idu u prilog tome da damo jednake šanse onim ljudima koji žele da menjaju, u pozitivnom smislu da kreiraju novu stvarnost i da proizvode ono što je kvalitetno, što je dobro, što će omogućiti poboljšanje ukupnog standarda svih građana Republike Srbije.

Ovde je vrlo važno, po meni, i najznačajniji deo ovih zakonskih okvira jeste upravo zaštita intelektualne svojine, jer je to bio prostor koji do nismo imali u ovom obliku zaštićen i u ovom obliku dati šansu mladim ljudima, pre ostalih, koji se bave biznisom, privredom, da ta svoja kreativna dostignuća zaštite u toj meri i da imaju benefite pre toga.

Ovde, pre svega, mislim kako na personalnu intelektualnu svojinu, u pogledu različitih vrsta patenata i ostalo, tako i na nešto što je kolektivno vlasništvo određene kompanije ili firme, a naročito u IT sektoru, koji jeste jedna najznačajnija brzorastuća ekonomska grana u našoj državi. Ukoliko im ne obezbedimo ovakvu vrstu zaštite, mislim da će biti u opasnosti da budu progutani od velikih mega giganata svetskih u ovoj oblasti.

Tako da je ovo vrlo važno i da će im omogućiti dodatno da se one kreacije, a fantastični smo po kreacijama, i u mnogočemu doprinose i ovi tehnološki parkovi. Zapravo, to treba da bude jedna od intencija i naravno, iščekivanje da se to raširi po celoj državi, da mi u Sandžaku i Novom Pazaru dobijemo jedan takav tehnološki park i da u stvari sve ovo što se radi za ukupno poboljšanje ekonomskih uslova življenja osetimo na prostoru celokupne države, a ovo je put ka tome. Dakle, ozdravljenje ekonomskog ambijenta, davanje jednakih šansi i mogućnost svim mladim ljudima, ljudima od ideje, od kreacija, da zaštite svoju intelektualnu svojinu, jer na tome, u stvari, grade vizije vlastite budućnosti i vizije budućnosti svog naroda i društva u celini.

Bez ovakvih vrsta zaštite, oni su izloženi udarima, sa kojima samostalno, individualno ne mogu da se nose i ne mogu da budu jednako konkurentni sa onima koji imaju izuzetno velike finansijske i druge uticajne moći i koji vrlo često za nikakav novac uzimaju njihovu ideju, a u poslu je ideja, kao što znamo, najvažnija stvar. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Regulatorno telo za elektronske medije je jedan od važnih faktora medijskog okvira i svih mogućih delokruga kojima se vodi ovo naše društvo u pogledu onoga kako je ono zamišljeno prema definiciji, u pogledu ovlasti koje ima i potreba našeg društva da ima jedno telo koje će uspevati da na način kako je to definisano zakonima, uvede određenu vrstu obaveznih kriterija prema kojima se mediji moraju odnositi u skladu sa našim građanima, odnosno prema svojim konzumentima.

Ovo telo bi moralo imati onu ulogu koja mu je zakonom predviđena i svim drugim aktima u njegovom postojanju. Mi smo u više navrata govorili o REM-u i drugim nezavisnim telima koja moraju biti zaista, do kraja, nezavisna i ukazivali smo na određene propuste koji su vidljivi i koji u stvari imaju dalekosežne posledice po naše društvo.

Zato izbor svakog puta bilo kog člana ovog tela je važan i potrebno je podsetiti, potrebno je osvežiti i ukazati na sve ono što je neophodno da se promeni kako bi ovo telo zaista imalo onu ulogu koja mu je propisana zakonom i koje bi kao takvo moralo ili moglo vršiti u našem društvu.

Ovo telo bi moralo pre svega, a nažalost, nije to uvek slučaj, voditi računa o sadržaju koji se plasira preko elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, sa regionalnim frekvencijama, sa lokalnim frekvencijama, posebno onih sadržaja koji su u najvećem sukobu sa etičkim i moralnim vrednostima.

Nezamislivo je, dakle, da imamo vrlo često blage reakcije REM-a, na one sadržaje koji se plasiraju putem određenih medija sa nacionalnom frekvencijom, koji prelaze sve granice normalnosti, moralnosti, a tiče se onog dela ovih raznih vrsta šoua, raznih vrsta onih sadržaja koji mesecima traju na tim medijima i koji vrlo često prikazuju čak i neke scene koje nisu primerene za gledaoce ispod 18 godina.

Vrlo bi bilo važno da REM konačno krene da sprovodi one ovlasti koje su mu dodeljene zakonima, i koje mu mi kao narodni poslanici izglasavanjem svih članova REM-a, dajemo i pružamo mogućnost da jednostavno, štiti sve konzumente medijskih sadržaja u našoj državi.

Nažalost, nismo svedoci toga da je uvek REM reagirao onako kako bi morao reagirati i vrlo često smo svedoci da takvi sadržaji u kontinuitetu urušavaju moralni kredibilitet celog našeg društva, a posebno negativno utiču na one vrednosti koje su u temelju porodičnog odgoja, vaspitanja i obrazovanja.

Sa druge strane, REM takođe se mora osloboditi političkih uticaja. Mora se osloboditi toga da u njemu ili bude ljudi koji će na bilo koji način sprečavati da se utvrde određene nepravilnosti u radu medija koji prelaze svaku granicu zakonskih okvira u brutalnim obračunima sa neistomišljenicima. Ovo je važeće, kako za medije sa nacionalnom frekvencijom, isto tako i za one medije sa regionalnim i lokalnim frekvencijama.

S obzirom da sam se godinama bavio medijima i da sam bio deo novinarskog sveta, lično sam proživljavao određene trenutke koji su takođe morali biti sankcionisani od strane REM u odnosu na one koji su počinioci takvih događajnosti. Međutim, nikada se to u praksi nije dešavalo. Navešću nekoliko konkretnih slučajeva kada je u pitanju regija iz koje dolazim, region Sandžaka i kada je u pitanju odnos medija prema onim ljudima koji su se odvažili da u temelj svoj profesionalnog izazova ugrade istinitost prenošenja informacija, makar ona ne bila u skladu sa onim što predstavljaju lokalni moćnici, politički moćnici, ekonomski moćnici, tajkuni itd.

Nažalost, uposlenici iz medijskog sektora su baš zbog tog dela istraživačkog novinarstva, koje nije uvek bilo po volji političkim moćnicima, bili na raznim vrstama udara, pa čak i brutalnih obračuna preko medija koji su plaćali, finansirali i bivali vlasnici upravo političari koji su imali tu moć da stigmatiziraju svakoga ko se želeo istinski boriti za istinu, za istinitost informacije i ukazivati na sve one devijacije koje su se ukorenile u naša društva. Pre svega na korupciju, na kriminal, na ono što jeste rak-rana svake zajednice.

Tako smo imali, recimo, slučajeva da su 2015. godine, 2016. godine na regionalnoj radioteleviziji, onda Radioteleviziji Novi Pazar koja je bila u vlasništvu političke stranke koja je na lokalu u vlasti 10 godina, stranke gospodina bivšeg ministra Rasima Ljajića, brutalno stigmatizirali, pa i prisluškivali novinare i u svojim informativnim emisijama su objavljivali u kontinuitetu, mesecima i držali to na svom sajtu, prisluškivane snimke, montirane snimke, snimke kojima su ugrožavali bezbednost ljudi koji su pokušavali da istraju u svojim zadacima poslovnim i pre svega izazovu novinarskom da do kraja, istinski, sprovedu neku vrstu istraživačkog novinarstva.

Čak je 2018. godine na toj televiziji brutalno izneta neistina o jednom slučaju direktora Sandžak televizije. Ovde naravno neću spominjati imena, zato što ću možda time ponukati one koji su to radili da iznova to čine i kada se žalio taj novinar REM-u, stručna služba REM je utvrdila da je njemu učinjena nepravda, da je u stvari prekršen zakon i da je trebalo kazniti Radioteleviziju Novi Pazar zbog toga. Čak je održano javno slušanje u njegovom prisustvu itd, gde se išlo ka tom takvom zaključku.

Međutim, konačno rešenje je bilo tome da se odbija taj zahtev, što znači da je izvršen politički pritisak na članove REM da jednu brutalnu zloupotrebu, kršenje prava, novinarskih prava, ljudi koji su obavljali svoj posao, koji su zbog toga izvrgnuti javnom linču, spinovanjem, kreiranjem neistina, podmetanjem lažnih informacija i da takva vrsta napada ne dobije ono što je trebalo dobiti i da ne bude zapravo sankcionisan onaj koji je doveo do takvog slučaja.

Dakle, izvršen je politički pritisak. To je bilo u vremenu kada je ministar koji je dužio telekomunikacije bio iz one političke partije koja je vlasnik te televizije i koja je zbog toga upravo i sebi davala to pravo da stigmatizira svakoga ko se nije slagao sa politikom tadašnjeg ministra telekomunikacija koji je važio za večitog ministra iz Sandžaka.

Ovo nije bezazleno, iz razloga što je nečinjenje REM-a po ovim pitanjima vrlo često ohrabrivalo ljude da u kontinuitetu nastave sa brutalnim nasrtajima na lični integritet, na poslovni integritet novinara, pa tako ja ovde pred sobom imam jedan tekst koji govori da je upravo u kontinuitetu, baš zbog nereagovanja REM-a, mnogo puta su novinari bili izvrgnuti napadima od strane lokalnih moćnika. Recimo, 2008. godine napadnuta je novinarka radija „Ref Ref“ od strane opštinskih službenika tadašnje SO Novog Pazara. Godine 2011. napadnut je tadašnji urednik Revije Sandžak od strane ljudi iz kriminalnog miljea bliskih tada politici lokalnih vlasti. Godine 2012. fizički je izbačena novinarska ekipa sa stadiona dok se snimala fudbalska utakmica na kojoj je igrao Fudbalski klub „Novi Pazar“, iako je prethodno bila uredno najavljena i uprkos svemu ona je izbačena, a verbalno su napadnuti novinari. Godine 2014. napadnut je novinar „Glas islama“ kada su mu izbijena tri zuba i polomljena vilica. Godine 2014. napadnuta je ekipa TV „Sandžak“ od strane šefa izborne komisije u Tutinu, na dan izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće.

Godine 2015. zamenik gradonačelnika grada Novog Pazara i član obezbeđenja gradske skupštine fizički i verbalno su napali snimatelje i novinarku „Sandžak televizije“ zbog izveštavanja sa lica mesta o požaru u porodičnoj kući u jednoj ulici u Novom Pazaru. Godine 2015. glavnom i odgovornom uredniku „Glasa islama“ prećeno je smrću putem društvenih mreža od strane ljudi čiji je identitet utvrđen. Godine 2015. predsednik SO Tutin sa odbornicima vređao je i fizički nasrnuo na kamermane i novinare „Sandžak televizije“. Godine 2015. predsednik Skupštine grada Novog Pazara i direktor biblioteke „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru guraju kamermane i novinare „Sandžak televizije“ kako ne bi izveštavali sa Skupštine grada.

Godine 2016. napadnuta je ekipa „Sandžak televizije“ od strane upošljenika gradske uprave na prilogu snimanja rušenja mosta na reci, itd. Godine 2017. je u Prijepolju, usred bela dana napadnuti su snimatelj „Sandžak televizije“ i cela ekipa od strane tadašnjeg funkcionera i biznismena, lokalnog moćnika koji je deo političkog establišmenta bivšeg ministra telekomunikacija.

Godine 2018, u skupštinskoj sali napadnut je novinar „Sandžak televizije“ i ukraden mu je telefon od strane funkcionera lokalne samouprave. Dalje, 2019. godine, novinarka i kamerman „Sandžak televizije“ su takođe napadnuti od političkih moćnika zato što su snimali prilog o odlasku iz Sandžaka za dijasporu.

Godine 2020. napadnut je direktor „Sandžak televizije“ fizički, od strane lokalnog biznismena, bliskog politici bivšeg ministra telekomunikacija. Iste godine direktor „Sandžak televizije“ i novinari su napadnuti od strane lica iz kriminalnog miljea, bliski takođe politici bivšeg ministra telekomunikacija i tada im je prećeno pištoljem.

Dakle, naveo sam sve ove primere koji su uredno prijavljeni policiji, a imalo je jako puno još onih koji su bili prećutkivani, da se vidi odgovornost nečinjenja REM-a u odnosu na one koji dozvoljavaju i koji zloupotrebljavaju svoju medijsku moć svoje televizije, kako bi stigmatizirali i kako bi spinovali i pravili razne lažne informacije o svojim neistomišljenicima i na taj način ugrožavali bezbednost građanima Republike Srbije i onemogućavali medije koji su opredeljeni za istinito, slobodarsko novinarstvo, da rade svoj posao u kontinuitetu.

Zato je važno da svakog puta kada na dnevnom redu imamo tačku o izboru članova REM-a govorimo o ovim stvarima, kako bismo predupredili sve ovo, kako bismo izazvali savest kod svih tih devet ljudi koji su najodgovorniji i koji delom snose krivicu za sve ove napade zato što nisu reagovali onda kada su morali reagovati i zato što su politički donosili odluke o određenim situacijama napada na medijske upošljenike i na taj način su ohrabrivali i ohrabruju i dalje, kao što vidite. U kontinuitetu se ovi napadi dešavaju, od 2008. pa do 2020. godine, a da do sada nismo imali ni jednom da je REM zaustavio ove medije koji su bliski politikama i koji se finansiraju iz gradskih budžeta, na konkursima koji su puno problematični i o kojima je već bilo puno reči, o kojima se vode sudski procesi, zbog toga što su vlasnici te televizije upravo oni koji potpisuju budžete u određenom vremenskom periodu ili oni koji su bliski saradnici i funkcioneri lokalnih partija koje su na vlasti.

Sa druge strane, takođe, REM treba imati ovo u vidu, s obzirom da svi ovi lokalni mediji na mesečnom nivou plaćaju ozbiljne takse REM-u za dozvolu, na osnovu koje emituju svoj program, koja nije ni malo malena i koja zbog toga njih dodatno obavezuje da taj deo posla obavljaju profesionalno, stranački nezavisno, nepristrasno i u odnosu na činjenice, na fakte, na istinitost onoga što je trebalo i što treba utvrditi.

Zamoljen sam od strane nosioca određenih lokalnih medija sa područja Sandžaka da uputim jedan zahtev, jednu kritiku članovima REM-a, da razmisle o tome da ove takse na mesečnom nivou budu umanjene u odnosu na njih, iz razloga što su lokalni mediji u ovom trenutku zbog cele epidemiološke situacije dosta ugroženiji u odnosu na ostale medije sa nacionalnom frekvencijom i da im predstavlja veliko opterećenje recimo plaćanje te takse, koja iznosi nešto više od 50 hiljada dinara na mesečnom nivou i da je zapravo to jedan od momenata sa kojima se teško bore, kako bi sve one svoje upošljenike ostavili u radnom odnosu, sa jedne strane, a sa druge strane, kako bi uzročno-posledično tome uspeli da proizvode program koji je od važnosti, od značaja za sve građane regiona koji oni medijski pokrivaju.

Dakle, REM bi trebao promisliti o tome da ovu taksu koja je mesečna, koja je dosta visoka, bar u ovom vremenu oporavka od posledica izazvanih korona virusom umanji lokalnim medijima, kako bi oni mogli nesmetano nastaviti proizvoditi kvalitetan medijski sadržaj, od interesa za građane svojih zajednica i onog dela stanovništva koji pokrivaju.

Nadamo se da će ovaj izbor ovog člana REM-a biti drugačiji i da će sve ovo što smo govorili dopreti do onih ljudi koji su najodgovorniji, koji trebaju u ovom nezavisnom telu sprovoditi one zakonske regulative i mehanizme koji su im dodeljeni kao nezavisnom telu i omogućiti da svi novinari, svi medijski radnici, budu bezbedni prilikom obavljanja svoga posla i da na taj način možemo doprineti u potpunosti da naše medijsko prikazivanje ili cela medijska slika u državi Srbiji podjednako bude kvalitetna, u svim regionima, kao što se vodi računa o kvalitetu na nacionalnom nivou. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi smo čuli od prethodnog govornika da je bilo šta opovrgao od onoga što sam ja decidno kazao, navodeći 15 slučajeva za koje direktno su…

Član 108.

… dakle, koje su direktno u policijskim upravama podnete krivične prijave i za koje postoji dokumentacija celokupnih događaja, kao što sam decidno govorio o slučajevima koji su procesuirani u REM-u i koji na sramotu REM-a nisu ocenjeni na kraju onako kao to zahteva istina i kako to zahtevaju činjenice.

Sa druge strane, vrlo je ružno govoriti o poslanicima jedne određene političke partije na osnovu neistina, floskula koje smo mogli od prethodnog govornika čuti kada je govorio o kriminalu, spominjući tu izbore u Novom Pazaru, dakle, kakav je tu kriminal? Jel to nešto dokumentirano, imamo li šta oko toga, a ja sam ovde navodio konkretne, precizne, direktne podatke i takođe je vrlo opasna zamena teza kada se želi spočitati poslanicima Stranke pravde i pomirenja da govore o svom gradu onako kako ovi koji predstavljaju drugu političku partiju smatraju da treba govoriti.

Ne, mi se trudimo ovde da pokrenemo procese ozdravljenja određenih obolelih delova našeg društva koji su u manjini i koji zapravo onaj dobar većinski deo našeg grada i našeg naroda drže zatočenicima, taocima, upravo zahvaljujući svojim političkim malverzacijama.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Član 102.

Upravo ste čuli narodnog poslanika koji drugom narodnom poslaniku govori da laže, da iznosi neistine itd, što znači da je u tom momentu prekršio…

Član 102.

Izvinjavam se, član 103.

Dakle, nije dobro da na ovaj način narodni poslanici spočitavaju drugim narodnim poslanicima nešto za šta nemaju dokaza, govoreći o onome što sam ja potkrepio činjenicama da nije istina.

To govori o njima, kao što govori o njima i mnogo toga što se dešavalo u prošlosti, a što naravno oni žele zaboraviti, a što je građane i Novog Pazara i Republike Srbije jako puno koštalo.

Isto tako mogu govoriti da je bivši narodni poslanik iz ove političke partije uhvaćen na međunarodnom aerodromu u krađi parfema što je na sramotu i Republike Srbije i te političke partije, ali je to činjenica. Dakle, oni mogu govoriti što god hoće, međutim činjenice, istina, dokazane stvari su nešto što opovrgava njih i njihovu politiku na taj način da se ona sukobi sa istinom i da dovodi do toga da oni obmanjuju narodne poslanike ovde u plenumu i obmanjuju građane Novog Pazara i Republike Srbije.

Mi nemamo potrebe da govorimo nešto što nije potkrepljeno činjenicama i nemamo potrebe da iznosimo bilo šta što izlazi iz okvira, iz razloga što se mnogo toga izdešavalo i što dolazi na naplatu urađeno i za šta postoje dokazi i na koncu za šta se vode određeni procesi. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas je 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Republici Srbiji i koristim priliku da pre postavljanja pitanja svim Bošnjacima zaželim ovaj dan Mubarek Olsun hairli i srećnim, da u skladu sa svojom kulturom i tradicijom provedu i ovaj svoj blagdan u porodičnom ambijentu i u skladu sa onim kako to nalaže naša lepa tradicija.

Stranka pravde i pomirenja je stranka koja je primarno proizašla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali je svojim programom, svojim idejama i, pre svega, svojim liderom koji je pokazao širinu i intelektualnu i političku i promovisao politiku pomirenja postala nadnacionalni projekt, tako da danas ovde mi predstavljamo ne samo Bošnjake, već i glasače iz većinskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica koje su poverenje dali stranci Pravde i pomirenja na prethodnim izborima.

S tim u vezi, mi smo obavezni da ovde kao predstavnici naroda budemo i mikrofon svih naših glasača. Zato ću danas iskoristiti priliku da budem glasnogovornik romske nacionalne zajednice u parlamentu Republike Srbije, a na zahtev velikog broja naših članova i glasača iz ovog nacionalnog korpusa.

Ovo je nacionalna zajednica koja je najosetljivija u našem društvu i koja se kao takva suočava sa velikim izazovima i problemima integracije. Prema njihovim nezvaničnim podacima, oni broje negde od 500 do 800 hiljada građana Republike Srbije i zato su njihovi zahtevi za većom inkluzijom opravdati. S tim u vezi postavljam više pitanja nadležnim organima u izvršnoj vlasti, sa namerom da podstaknem i pokrenemo određene procese koji će ovoj zajednici omogućiti kvalitetniji životni standard.

Dakle, pre svega, mi imamo jako kvalitetne zakone kada su u pitanju prava kolektivno-individualna nacionalnih zajednica. Međutim, ono što smo stalno govorili kada su u pitanju nacionalne zajednice jeste njihova primena u praksi.

Tako je vrlo primetno i Romi to jako dobro osećaju da ravnomerna zastupljenost u državnom sistemu njihovih pripadnika njihove zajednice nije onakva kakav jeste njihov broj, posebno u onim sredinama gde oni čine zavidnu brojku u lokalnom građanstvu.

Zato bi bilo važno da se preduzme što je moguće pre odlučna akcija od strane države, pa da se spusti preko ministarstava i do lokalnih zajednica, da se veći broj Roma uključi u sve strukture izvršnih vlasti i u sve druge institucije koje im omogućavaju da dobiju redovno zaposlenje u skladu sa svojom kompetencijama i obrazovanjem.

Takođe, jedan od glavnih problema je pitanje za Ministarstvo obrazovanja. Odnosi se na školstvo na romskom jeziku.

U državi Srbiji je tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku i to udžbenici za nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda i tada je sprovedena u saradnji sa evropskim institucijama i određena obuka tog nastavnog kadra i ukupno je svega 47 profesora, nastavnika, vaspitača sa takvom kompetencijom.

Nesrazmeran je broj vaspitača, profesora, nastavnika koji trebaju izvoditi tu nastavu sa brojem učenika romske populacije. Imamo škole u državi Srbije koje su sa preko 50% učenika romske populacije, a da u njima nema ni jednog nastavnog kadra, pa vrlo često ni tehničkog osoblja koji su romske nacionalnosti.

Pitanje za Ministarstvo obrazovanja jeste kada će i da li uopšte razmišlja o tome da se pokrene zaista jedan sveobuhvatan proces involviranja nastavnog kadra romske nacionalnosti u nastavne procese i uvođenje obavezne nastave za decu romske populacije tamo gde za to postoje zakonski uslovi i okviri.

Takođe, jedan zahtev prema popisnoj instituciji, time ću završiti, jeste da, prilikom predstojećeg popisa romske populacije kod svakog popisivača Roma bude i jedan pripadnik romske nacionalnosti, kako bi bili slobodni da iskažu svoju nacionalnu opredeljenost i time da se prikaže realan broj pripadnika romske nacije u popisu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Sporazumi između država koji su na obostranu korist uvek su radosna vest za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, a posebno oni sporazumi koji se tiču razmene ideja, razmene naučnih dobara, kao što je ova između SAD i Republike Srbije. Smatramo da je on izuzetno važan i da se njime nastavlja sve ono što je u prethodnom periodu mnogo slučajeva koristilo kako nama građanima Republike Srbije, tako i građanima SAD, posebno ljudima koji se bave naukom i posebno ljudima koji crpe ove resurse kako bi nadogradili vlastita znanja, razmenili iskustva i unapredili nauku kojom se bave.

Vrlo smo sretni zbog toga što i ovaj Sporazum omogućava nastavak saradnje koji Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru već godinama ima sa određenim predstavnicima SAD i ambasade u pogledu lektora koji već šestu godinu bude prisutan kao nativni govornik na našem Univerzitetu i čijim znanjem izvornog govora se koriste studenti našeg Univerziteta.

Takođe smo sretni jer ovo otvara prilike da se svo ono blago koje smo kao narod ili kao narodi Balkana baštinili, a koje je sticajem okolnosti završilo i u SAD, između ostalog, kao i u mnogim drugim državama može detaljnije istraživati i možemo više naučiti o sebi kroz sve to što je nekada sakupljano i što je kao takvo danas pohranjeno u raznim arhivama.

Ovde, pre svega mislim na veliku zaostavštinu naučne ekspedicije harvardskih prostora Milmana Parija, Alberta Lorda u prvoj polovini XX veka u bivšoj Jugoslaviji koji su zabeležili između 300.000 i pola miliona stihova na prostoru Novopazarskog Sandžaka …pevača, između ostalog tada su i razotkrili onu veliku dilemu Homerskog pitanja na osnovu epova, Avda Međedovića, tj. autorstva Homerovog Ilijade i Odiseje.

Dakle, mnogo je takvih još velikih naučnih dostignuća ili blaga, izvora nulte kategorije, pohranjeno u SAD i ovim sporazumi otvaraju mogućnost istraživačima sa naših prostora da iskoriste tu priliku, i da, u stvari, mi sami učimo o sebi, a ne da, kao što je govorio Ćamil Sijarić, dođe nam neko iz Amerike i kaže – evo, imate Homera u Bijelome Polju. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Jutros je ministar kulture kazala šta je spojnica između ova tri ministarstva – da imamo objedinjenu raspravu. Pored toga što je kazala da je hrabrost, ja sam zaključio da ima još jedna mnogo važnija stvar, a to je da su to tri ključna resursa koji teraju državu u napredak i prosperitet, jer bez ekonomije kao poluge koja potpomaže i kulturu i sport koji daju te vrhunske rezultate, ne bismo mogli imati ove rezultate u državi koje danas imamo.

Takođe, još jedna zaista pohvala za ministra kulture jeste ta da smo danas prvi put doživeli da jedan ministar temeljito sagledava sve manjkavosti u svome resoru i spreman je da sve to ispravlja kako bi tom resoru bilo što kvalitetnije i kako bi usluga koju on pruža i državi, ali i svim onima koji pripadaju tom spektru interesiranja bila što kvalitetnija.

Naravno da je kultura nešto što je iznad svih ostalih vrednosti na kojima se gradi naše društvo, a ja bih kazao da je ona i jedna od glavnih spojnica i različitosti koje sačinjavaju to naše društvo.

Navešću jedan primer koji se dogodio pre, čini mi se, 110 godina. Obljetnica tog događaja, tog spajanja kulturnog koje je značilo veliki prosperitet u državi, a primer je da je te 1911. godine, negde uoči ovog velikog pravoslavnog praznika, Bogdan Popović na poziv matice Hrvatske objavio prvu Antologiju novije srpske lirike, koja je izašla u Zagrebu, kako bi hrvatskim čitaocima prikazao sve one vrednosti i kvalitete srpske kulture i tradicije.

Ta obljetnica je predstavljala jednu prekretnicu u jugoslovenskim ili regionalnim okvirima iz razloga što je pored kvalitetnih pesnika, Popović jedan od najznačajnijih možda pregalaca u kulturi prve polovice posebno 20. stoleća u srbijanskom društvu utemeljio neke od osnovnih merila kvaliteta, pa je kazao da, recimo, kod kriterija pesme, pesme mora biti cela lepa, a ja bih to proširio na ovo da kultura mora biti cela lepa, jer je u stvari prava kultura koja spaja, koja prožima, koja vrednuje kvalitete drugih, ta koja je izgrađena na lepoti koja proizvodi dobrotu, a iz te dobrote se rađa plemenitost kod svih nas, odnosno svih generacija.

Nažalost, zbog svih ovih manjkavosti koje smo imali od devedesetih godina na ovamo, naša kultura na individualnom planu u individualnim pregnućima davala je vrhunske rezultate, ali u ovom sistemskom planu imala je tih nekih poružnjenja te lepote, a to govorim pre svega imajući u vidu razne lobije koji su uključili u sistem odlučivanja o tome da li neki projekat, da li neka kulturna manifestacija, da li neka institucija treba dobiti sistemsku podršku.

Mislim da su ove šupljine u zakonima upravo bile iz tih razloga, a ovim sadašnjim izmenama, čini mi se, da se kreće stati na put takvim lobijima, takvim interesnim grupama koje su zarobljavale razvoj kulture na našem prostoru i u našoj državi, a kulture bez slobode, kreacije bez slobode, misli bez slobode promišljanja, u stvari ne može ni biti.

Zato i ovo sistematiziranje Nacionalnog saveta kulture i posebno ovaj deo koji se odnosi na konkurse izuzetno su važni, kako bi svi oni ljudi koji su bili izvan tih lobija, izvan tih interesnih grupa vrhunski su talenti, posebno među mlađima, dobili priliku i šansu da ostvare svoje ideje o kreativnim dostignućima i pregnućima i da na najbolji način opet iznedruju one trajne vrednosti u kulturnom smislu koje će nadživeti i naše vreme i naš prostor, kao što je ova antologija i ova poezija, koju je u svojoj antologiji pre 110 godina Bogdan Popović odradio ili koje je odabrao, nadživela sve izazove vremena i ostala je jedna od ključnih knjiga za shvatanje i razumevanje, ne samo vremena ili srpske kulture već celokupnog tog prostora i postala jedna od posebnih, hajde da kažemo, motiva za dalje kreiranje identiteta kulture na tom zajedničkom prostoru a ubrzo i zajedničkoj državi.

Tako je to vreme spajanja, mislim, ključno i treba što više kroz kulturu raditi na tome da i ove ideje koje su provihorile u političkom diskursu o pomirenju, o dijalogu u stvari kroz kulturu i kulturne projekte mogu postići najkvalitetnije i najbolje i najdugoročnije rezultate, kao što su postizali u prošlosti našeg regiona. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Više puta smo danas čuli o važnosti donošenja ovakvih zakona, o tome da ćemo preduprediti da poslovanje privrednih subjekata bude efikasnije, a isto tako preciznije, u konačnici da ćemo sprečiti mnoge manipulativne radnje i koruptivne, potencijalne koruptivne radnje, koje su do sada ostavljale prostor nesavesnim privrednicima i drugim koji su zloupotrebljavali sistem i na taj način činili veliki zločin prema državi i prema građanima.

Ono što je meni ovde bilo posebno interesantno to je bilo oko ovog Zakona o osiguranjima. Dakle, jedna dobra stvar, tj. oko ove podele državnog kapitala, gde stoji da će 25% dobiti sadašnji i bivši radnici tih privrednih subjekata. Podsetilo me je na ono vreme kada smo imali one užasne privatizacije o kojima je bilo reči pre, kada je u suštini najveća nepravda učinjena radnicima, onima koji su stvarali te privredne subjekte i koji nisu imali mogućnost da uživaju u plodovima onoga što su decenijama i generacijama stvarali.

Tadašnje vlasti su zapravo upropastile celokupan privredni sektor države, gigante, unizili državni aparat, ali su mnogo više upropastili i unizili stotine hiljada radnika koji su svoje životne i živote svojih porodica podredili izgradnji tih privrednih giganata.

Da je bilo pravednijeg odnosa, preraspodele tog kapitala, mnogi od tih radnika bi uspeli da regenerišu vlastite živote i da nastave dalje da žive u pozitivnom smislu, odnosno privređivanja i prebacivanja na neke druge poslove. Ovako, baš zbog tih mnogih koruptivnih, loših privatizacionih odluka, i dana danas imamo radnike određenih velikih giganata koji nisu uspeli rešiti svoj status baš zbog nedostatka tadašnjih zakonskih rešenja, koji su ostavljali vakume da njihovi statusi ne budu rešeni, da im se jednostavno ne isplati veliki deo njihovih zarađenih mesečnih zarada, da im se ne isplate otpremnine, da im se ne povežu radni statusi i da u stvari oni budu odbačeni i svedeni na marginu socijalnog življenja.

Možda je ovo bio dobar primer i put da još jednom podsetimo na dobre radnike bivših giganata koji su i dalje u ovakvom problemu, odnosno čiji su i naslednici žrtve takve jedne loše privatizacije, koja je u potpunosti razorila društvo i dovela do nesagledivih posledica.

Ovom prilikom još jednom apelujem na državne organe da iznađu načine da pomognu onim radnicima bivših giganata koji iznova ili i dalje imaju tih poteškoća, kao što su giganti „Teka“, „Raška“, „Pik“, „Pešter“, koji nisu uspeli da do kraja uvežu svoje godine rada, koji nemaju rešene socijalne statuse, koji čak ne mogu i povezati taj svoj radni staž kako bi uspeli da dođu do mirovine, iako su u tim gigantima proveli decenije i decenije svakodnevnog rada. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao što smo čuli komisija ovoga tipa ima izuzetno važnu ulogu u našem društvu posebno zbog svoje nadzorne i kontrolne dimenzije, jer su nadzori kontrola preko potrebni za svaku vrstu društvene delatnosti, osobito ovog tipa gde vrlo često imamo različite vrste pritužbi ljudi koji su zbog slojevitosti različitih vrsta kriminala uhapšeni ili su osuđeni. Naravno, te pritužbe mogu biti osnovane ili ne osnovane i zato je važno da komisija bude ta koja će proveriti i učestvovati u proverama svih tih pritužbi jer je jako bitno da sva ona prava koja su zagarantovana i Ustavom i zakonima svakom građaninu ove države, svakom pojedincu budu do kraja ispoštovana, a tu naravno spadaju i oni koji se nalaze na izvršenjima kaznenih, svojih kazni u zatvorskim jedinicama.

Takođe, vrlo ja važno da imamo i vidu i kompleksnost, složenost celokupnog sistema zatvorskih i pritvorskih jedinica koje su različitih kategorija, različitih tipova, različitih usmerena, sa različitim kapacitetima i naravno vrlo različitih uslova koji su na raspolaganju onima koji su na odsluženju svojih kazni.

Danas ste čuli od predsednika naše stranke, akademika Zukorlića u kakvom je stanju zatvor u Novom Pazaru koji je zaista jedan od primera na koji se trebamo fokusirati i hitno reagovati kako bi se iz više razloga napravio kompleks koji će biti izmešten iz centra grada, koji neće biti u direktnom dodiru sa drugim institucijama, posebno institucijama kulture, značajnim institucijama, jer je tu, kao što ste čuli, muzička škola koja je jedina muzička škola u regionu, širem regionu dakle, i gde se talentovana deca koja dolaze da usvajaju znanja iz muzike vrlo često susreću sa onim sa čime se ne bi trebali susretati prilikom svog odrastanja, odgajanja i usvajanja drugih stvari koja trebaju oplemeniti njihova srca, ali ne i da na taj način se susreću sa svime onim što nije baš povoljno, posebno u fazi u kojoj se oni nalaze.

Zato, vrlo je važno da imamo zaista mehanizme, uz sve druge napore koje ulaže Vlada, koje ulaže država da poboljšaju sve kvaliteta ukupnosti života građana Srbije, da poboljšamo i uslove življenja osuđenika u svim pritvorskim jedinicama kako bi i oni mogli da se što bolje pripreme za socijalizaciju i rehabilitaciju, eventualni povratak u društvene okvire koji neće biti na štetu građana, a ni na štetu njih samih. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.

Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.

Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.

Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?

Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?

Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.

Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.

Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Takođe, na samom početku želim da svim muslimanima ovaj mesec Ramazan, koji je nastupio od sinoć, bude sretan i da ga ispostimo u rahatluku, miru, toleranciji i razumevanju svega onoga što poruke ramazana predstavljaju.

Ono što je važno kada donosimo odluke o sudijama koje se postavljaju prvi put na određenu poziciju jeste činjenica da mi tek na osnovu procena i predloga trebamo formirati mišljenje o nečemu što će biti daleko sežnijih posledica po naše sudstvo i društvo u celini.

Dakle, biramo mlade ljude, dajemo im šansu da se pokažu koliki su, da li su, u kojoj su meri profesionalci i u kojoj meri će obnašati nezavisno, časno, pošteno i stručnu poziciju za koju su konkurisali.

Zato je vrlo važno da imamo što potpunije slike o svim ovim kandidatima koji su predloženi i da te slike jednostavno budu što je moguće preciznije kako bismo mogli oformiti mišljenje koje će na adekvatan način potkrepiti ili nam dati priliku da donesemo ispravnu odluku.

Naravno, na ovom spisku je četvoro sudija koji se biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Dobro je što je tih četvoro sudija na neki već prisutno u pravosudnom sistemu, da su prošli kroz različite obuke, da su već radili kao pripravnici ili kao pomoćnici sudija. Dakle, već su poznati široj javnosti tog kraja i njihova stručnost je na neki način već testirana.

Tako da, vrlo je važno da imamo taj kontinuitet i važno je da svi ovi mladi ljudi koji dolaze i koji trebaju da stupe na ove pozicije zamene sve one ljude koji su na mnogo načina bili involvirani u političke, a neki nažalost i u neke druge procese koji nisu bili na opštu korist stanovništva, a vrlo često su nanosile štetu mnogim građanima u individualnom, ali i u kolektivnom smislu prilikom različitih vrsta koruptivnih radnji.

Zato je vrlo važno da i ovoga puta budemo obazrivi prilikom izbora svih sudija, naravno i da budemo ti koji će dati šansu mladim ljudima, ali im uvek podvlačiti ovu činjenicu da oni imaju priliku da izleče ovo društvo od raka rane korupcije, da izleče ovo društvo od svih drugih uticaja na sudstvo i da na taj način budu svetionici pravde, poštenja, dostojanstva i prosperiteta ka budućnosti. Hvala.