Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Član 108. stav. 2.

Ja sam juče, poštovana predsedavajuća, stvarno je besmisleno ovo kuda nas ovi poslanici vode i ja ću vas zamoliti da zaista više ne dozvolite na ovaj način da se raspravlja.

Ja sam, da vas upoznam, juče mogao reagovati kada je kolega koji dolazi iz Prijepolja rekao da dolazi iz raške oblasti. Raška oblast isto nije ustavna kategorija, a Prijepolje pripada Zlatiborskom upravnom okrugu.

Dakle, ako hoćemo da obrćemo stvari, onda… (Isključen mikrofon.)

Reklamiram član 108.

Poštovana predsedavajuća, zaista nije moguće u ovakvom ambijentu bilo kom narodnom poslaniku da govori o ozbiljnim temama koje su danas pred nama i o kojima raspravljamo i zato vas molim da ne dozvolite ovakve performanse.

Ja ću iskoristiti priliku iako nisam Arčibald Rajs da kažem – čujte, braćo Srbi. Zašto? Zato što s naše pozicije, pozicije predstavnika manjinskih naroda, Bošnjaka, ovo u šta se mi dovodimo i u šta se pretvara ova Narodna skupština nije dobro ni za nas, a nije dobro ni za Srbiju i Republiku Srbiju i za sve građane Republike Srbije.

Mi smo ovde poslani i izabrani kao narodni poslanici od naroda da predstavljamo njegove interese, a zato se moramo i poštovati i zato moramo imati mogućnost da iskažemo svoje stavove, da se borimo, da se implementiraju naše političke vrednosti, a gde ćete bolju priliku od ove?

Zato je vaša obaveza kao predsedavajućeg u ovom trenutku da svakom narodnom poslaniku omogućite da u miru iskoristi svoje vreme, da jednostavno ponudi svoje viđenje predloga budžeta i ostalih tačaka dnevnoga reda.

Naš narodni poslanik, Zaim Redžepović, nije imao tu priliku i ja od vas tražim da mu vratite ono vreme koje mu je uzaludno prošlo, jer nije mogao uopšte da dođe zbog performansa kojim smo svi bili izloženi do izražaja.

Molim vas da mu povratite celokupno vreme i da, naravno, zamolim sve kolege da budu toliko koncentrisani da čuju i nas predstavnike manjinskih naroda kada dajemo svoja mišljenja i kada se pokušavamo boriti za dobrobit i našeg naroda, ali i svih građana Republike Srbije i naravno, da težimo tome da ovaj dom bude na ponos svih nas, a to je pre svega vaša obaveza. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, današnja rasprava nije krenula u onom smeru u kom bi trebala krenuti i svi smo bili izloženi određenim neprijatnostima. Ja sam pokušavao da tražim razloge zbog čega je to tako, zašto da iskoristim ovo vreme koje imamo za kvalitetne rasprave o onome što je na dnevnom redu i jedan od razloga je i ovaj da je Predlog budžeta zapravo smešten u preko hiljadu strana i da to treba iščitati da biste mogli kvalitetno govoriti o tom predlogu. Onda je lakše praviti performanse umesto da govorite o onome što zaista trebate govoriti.

Naravno, to ne ide u prilog nikome od nas i mi kao narodni poslanici moramo imati odgovornost za sve ono što se dešava u ovom domu. Ja ću kazati da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj predlog budžeta i iskoristiti priliku da ukažu na neke važne stvari koje se nalaze u budžetu, a isto tako da iniciraju možda neke bitne stvari koje treba doraditi ili na koje treba baciti posebno svetlo.

Svedoci smo da nije nimalo jednostavna i laka situacija u kojoj se nalazimo, ni u državi ni u regionu, kao i da je svaka pomoć u investiranje, svaka pomoć u ono što znači budućnost građana Republike Srbije jako važna. U ovom smislu posebno je važno da te takve intervencije krenu prema onim mestima ili područjima koja su decenijama bila izolirana i koja kao takva nemaju jednake uvijete kao centralni prostori države.

Ne sme se dogoditi, kao što se događalo do sada, da samo prilikom elementarnih nepogoda imamo intervencije države, a hvala svakako ministrima koji su došli u Novi Pazar i u Tutin i iskazali zaista spremnost države da pomogne ono što nas je zadesilo prilikom ovih poslednjih poplava. Treba, kao što je sad u ovom budžetu, investirati da se takve stvari ne događaju u budućnosti, tj. treba investirati u ove kapitalne strateške projekte. U tom pogledu, mi svakako podržavamo ovaj budžet i zbog investiranja u obrazovne projekte poput, zaboravljamo izdvajanja za najmoderniju školu koja se gradi u Sjenici.

Isto tako kažemo da treba još mnogo ulagati i u obrazovanje. Ono što smo govorili na Odboru za obrazovanje, da isto tako mnogo više treba povesti računa i o vaspitnoj dimenziji obrazovnog sistema jer smo kao društvo na to isto tako pozvani u svakom smislu.

Važno nam je da se uleže i u kulturu. Važno nam je da se izdvaja što više sredstava za kulturu. Nismo baš zadovoljni ovim što je izdvojeno, ali smo svesni da je to jedino moguće u ovom trenutku.

Važno nam je sve ono što se radi u zdravstvu. Naše društvo je prošlo kroz jedan izuzetno težak period. Ministarstvo zdravlja, zaista to se mora reći, je iskazalo najveću ozbiljnost i svako ulaganje u zdravstvo, u ove najznačajnije bolnice, kliničke centre je nešto što će uvek imati podršku svih nas koji dolazimo iz unutrašnjosti. Posebno naglašavam Klinički centar, bolnicu „Tiršova“, Institut za majku i dete, jer smo mi kao građani, kao roditelji najčešće upućeni na ove institucije i svako izdvajanje za bilo šta u tom pravcu nas radu. Takođe nas raduje izgradnja bolničkog Kliničkog centra u Novom Pazaru i kao što nas raduje da ćemo konačno kao građani Republike Srbije moći da se lečimo i na našem prostoru, a to je, složićete se, nešto što utiče na sve nas i što će nam pomoći, ako Bog da, da još normalnije živimo i da još više budemo privrženi ideji pomirenja i ideji ulaganja u budućnost.

S tim u vezi, moje zaglavlje se završava time da verujemo da će i ovaj budžet doprineti svim ovim kapitalnim investicijama i svemu onome što sledi da još više poverenje građana Republike Srbije, pa i pripadnika bošnjačkog naroda u institucije države Srbije bude jače i intenzivnije.

Hvala.

Član 108.

Poštovana predsedavajuća, ima jedna poslovica koja kaže – ja hadum, a ti pitaš koliko imam dece.

Meni ne smeta ni Šumadija, ni Mačva, ni bilo koji drugi regionalni naziv kulturološki. Ne vidim zašto ovih dana svim ovim ljudima smeta Sandžak. To je jako lepo mesto gde žive i Bošnjaci i Srbi i Crnogorci i Romi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ova tema je izuzetno važna i mislim da performansi bilo koje vrste na današnju temu nisu primereni.

Važna je tema iz više razloga. Zato što se nalazimo u zaista delikatnoj situaciji, u vremenu koje nimalo nije zahvalno i bilo koji napor da se unapredi kvalitet života građana Republike Srbije treba istaći i treba pohvaliti.

Možemo voleti ili ne voleti, ali moramo poštovati sve ono što se radi i što je rađeno za građane Republike Srbije. Dolazeći za Beograd, na ovu i prethodne sednice, prolazim kroz različite gradove i nema grada se nešto ne radi, da se ne radi na infrastrukturi. Evo od Novog Pazara prema Raški, vidite da se radi rekonstrukcija Ibarske magistrale, kroz druge gradove isto tako i normalno je da sve to zahteva određena sredstva iz budžeta i da zbog toga treba iznaći način kako sve to održati u ovim zaista zahtevnim vremenima.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavaju ovaj rebalans budžeta, jer se njime osiguravaju sredstva da se nastave svi oni projekti koji obezbeđuju kvalitetniji život građanima Republike Srbije. Ono što nam je još važnije jeste da se tim sredstvima obezbeđuje intezitet i kontinuitet radova na infrastrukturnim projektima kroz gradove Sandžaka i kroz sve one projekte koji su započeti i koje treba do kraja realizovati.

Pomalo smo ljubomorni zato što se ovaj projekt kanalizacije ne odnosi recimo i na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, ali verujemo da će se iznaći način da se to isto tako već u sledećem budžetu takođe nađe.

Kada je ministar Mali govorio da ne zna šta je bilo sa privatizacijama posle 2003. godine, evo ja ću mu pomoći da se seti, jer upravo u gradovima Sandžaka, u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici tih godina su urađene najveće tačke svih onih velikih giganata koji su bili žila kucavica cele privrede. Tim lošim privatizacijama su oni koji su tada bili vlast doprineli da radnici koji su štrajkovali glađu, odsecaju sebi prste, da zakucavaju eksere u ruke, da se vežu lancima, da na svaki mogući način apeluju kako bi spasilo ono u šta su uložili živote. To nikada ne možemo zaboraviti i to jeste produkt onih koji su vodili katastrofalnu politiku u tom vremenu, koji su opljačkali sav društveni kapital i koji su stotine hiljada radnika ostavili cedilu.

Nažalost, ni danas se nisu oporavili ti radnici, niti su dobili zadovoljenje u obliku nekih reprograma za sve ono što su uložili decenijama pre u tu društvenu svojinu, kao što su, recimo, radnici PIK Peštera, „Vojin Popovića“, PK „Raške“ i mnogi drugi. To su bili rezultati onih režima koji nažalost nisu vodili računa o građanima Republike Srbije, za čije smo vreme, i to nije bilo tako davno, gledali kako da kupujemo benzin u plastičnim flašama, gledali kako da kupujemo na komade zejtin, kafu, šećer i sve ostale životne namirnice.

Bez obzira na sve ovo što danas imamo od poteškoća, ipak građani Republike Srbije osećaju da se ulaže u kvalitet njihovog života i da se na taj način poboljšava njihov životni standard. To su razlozi zbog kojih ćemo glasati za ovaj predloženi rebalans budžeta. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Član 108. dostojanstvo.

Prethodni govornik je izneo niz neistina s ciljem da naruši harmoniju suživota u gradovima Republike Srbije. Mislim da ste trebali da ga opomenete prosto jer je ono što je govorio jako opasno. Govorio je o tome da je neko rušio groblja u Novom Pazaru desilo se dva puta. Jednom daje oskrnavljeno bošnjačko groblje, ali je to učinio musliman, Bošnjak psihički neuravnotežena osoba, a onda se desilo drugog puta da je oskrnavljeno staro pravoslavno groblje i to je učinila osoba psihički neutemeljena, psihički nestabilna, pravoslavac. Dakle, niko u toj regiji…

Rekao je.

Rekao je i to sa ciljem da izazove versku, nacionalnu mržnju u gradovima gde žive ljudi zajedno od pamtiveka, gde žive ljudi u toleranciji, u suživotu u miru. Isto kao što je neistina ono što je pokušavao govoriti o pošti u Sjenici. Reč je o čoveku koji ima izuzetno bogato radno iskustvo. Reč je čoveku....

Samo ako mogu da vas zamolim…

Tako je. Naravno da nije. Hvala.

Ne želim.

(Narodni poslanik dobacuje.)

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas i juče govorimo o jednom od najvažnijih poslova i zadataka ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, a to je razmatranje predloga koje je pred nas iznela mandatarka o sastavu nove Vlade. Čuli smo iz ekspozea da će biti reč o Vladi kontinuiteta, čuli smo dosta toga što je urađeno i prosto je normalno kada donosimo odluke o tome da li ćemo dati poverenje novom kabinetu da se podsetimo i onoga što jesu bili izazovi i rezultati prethodne Vlade, kako bismo na osnovu toga mogli pravilno da rasuđujemo.

Bio je jedan od najzahtevnijih perioda u našoj savremenoj istoriji, ne samo države Srbije, već cele Evrope, pa i sveta. Zaista ono što je urađeno od strane predsedništva, predsednika, Vlade na polju suzbijanja posledica Kovida-19, pandemije, za svaku je pohvalu. Tada su izuzetno kvalitetno, bez obzira na ona nesnalaženja koja smo imali u početku odgovorili tom zahtevu. Ja sam bio ponosan kada su mnogi moji prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Bošnjaci, Sarajlije, tražili neku liniju i bili presrećni da su mogli ovde primiti jednu od doza onih vakcina protiv kovida. Tu smo pokazali zaista jednu zrelost i jedan odnos kakav treba biti u našem najširem duhu.

Naravno, i ono što se tiče ostalih ministarstava što je urađeno, jako puno je urađeno. Spomenuću Ministarstvo kulture koje je donelo jedan od najznačajnijih zakona, temeljnih zakona, poput Zakona o muzejskoj delatnosti, koji decenijama pre nije bio kvalitetno urađen, prosto jer je neko spominjao da ministarka koja je bila i koja će biti na poziciji u tom ministarstvu nije odrađivala svoj posao. Tvrdim da jeste i da smo mi zahvaljujući njenom radu zaista dobili neki od najvažnijih temeljnih zakona, a u prilog tome ide i činjenica da smo, recimo, dosegli i evropski nivo kada je u pitanju izdvajanje iz budžeta za kulturu, što je prvi put u povesti možda ovde kod nas urađeno. To su one stvari koje treba pohvaliti.

Svakako mi iz unutrašnjosti možemo biti posebno zadovoljni jer se na našem prostoru, prostoru Sandžaka, pokrenulo jako puno projekata koji se iz dana u dan dešavaju, od onih koje stalno spominjemo, auto-puteva, od škola, obrazovnih centara, od najave izrade dokumentacije za aerodrom, bolničko-klinički centar i šta god. Kontinuitet ove Vlade zapravo govori o tome da će se svi ti projekti završiti i naravno da ćemo dobiti, ako Bog da, sve ono što je neophodno za život dostajan čoveka i građana Republike Srbije u 21. veku.

Naravno, kada govorimo o sastavu Vlade, meni je jako drago što imamo u ovoj Vladi predstavnike od Subotice do Novog Pazara, što to nisu samo ministri koji su iz Beograda, što imamo veliki broj ministara iz drugih gradova, iz Vojvodine, iz Šumadije, iz regiona, sa juga Srbije, pa evo i Sandžaka, iako je to možda nekima smetalo. Prirodno je da će se oni boriti za poboljšanje života na prostoru cele Republike Srbije, ali i na svom prostoru s koga su i delegirani.

Isto tako sam presretan, pomalo i onako ponosan što ćemo iz mog grada imati u ovoj Vladi dva ministra. Jednoga koji predstavlja moju stranku i koji je prema ovim komentarima da mi ne zameri Đorđe, kako kažu najlepši ministar u ovoj Vladi, naš Edin Đerlek. Verujem da ćete ga upoznati i videti sve kvalitete i ono što će on doprineti u radu ove Vlade.

Takođe, dobro je rešenje i gospodin Memić, bez obzira na naše političke i druge razlike, ali verujem da će doprineti, kako god je doprineo da se razbije monopol u Kulturnome centru Novog Pazara sa koje pozicije dolazi ovde da ta institucija bude otvorena za sve predstavnike svih građana, svih političkih opcija.

Pre njega to nije bio slučaj, to moramo zaista reći. Naravno, njegov novi problem je što sada sa ove pozicije možda izlazi iz trke za izbore za Bošnjačko nacionalno veće, ali će se on sa tim nositi onako kako treba.

Na kraju, dozvolite mi samo da odgovorim na ono pre, što je govoreno u pogledu pokušaja da se mržnja razvije, a tiče se one Pošte u Sjenici. To me je podsetilo na nešto iz devedesetih godina kada je neko na jednoj pošti napisao: „Ovo je Srbije“, a neko je ispod napisao: „Ne, ovo je pošta“.

Dakle, dragi prijatelji mi trebamo odvajati ono što je interes građana Republike Srbije, ni jedna javna institucija nije institucija jednoga naroda, već građana Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Možda se i ne bih javljao da nije bilo ovih poslednjih govora koji očito pokazuju da kolege koje su govorile ne razumeju ni kulturne, ni istorijske, ni bilo kakve druge procese.

Pre nego što se osvrnem na to, želim kazati zašto mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavamo ovo da se odvoji nauka od prosvete. Kao što su rekle i kolege, i oni su bliske toj ideji, ali iz nekih svojih razloga ne žele to glasati.

Ono što želim kazati jeste da zapravo, nažalost, poštujući i uvažavajući sve ono što nam je servirano i na šta smo bili namoravani od strane Zapada, mi smo donekle iz našeg prosvetnog sistema izbacili pravu nauku i istraživačke procese. Ovde govorim pre svega o nesretnoj Bolonji, koja je na našu žalost posebno ugrozila istraživače i naučnike i, pravo da vam kažem, one koji se zaista bave pravom naukom.

Zato je neophodno preduzeti sve mehanizme kako bi se nauka i naučnici zaštitili od onoga što znači industrijska proizvodnja prosvetnih radnika itd. Imao sam priliku razgovarati sa onima koji su osmislili taj bolonjski proces, koji su potvrdili u suštini da su taj proces uglavnom osmišljavali oni koji se bave tehničkim naukama, da taj proces nije predvideo ono što se zove humanističke nauke, a što su temelj nauka o identitetima i zato su njime ugroženi uglavnom oni naučnici i one naučne discipline koje spadaju i identitetske discipline, poput jezika, istorije, kulture, geografije itd.

Zato je jako važno da se odvoji Ministarstvo nauke, kako bi se u ovom periodu ugroženosti ovih disciplina zaista mogli povratiti onome što jeste suština. Verujem, kada to budemo uradili da će nestati ovih ovakvih sporenja o tome šta znače kulturni i društveni procesi. Naime, na tom jedinstvenom prostoru na kojem se kroz povest mešaju kulture i civilizacije trebamo biti ponosni što baštinimo i termin „Sandžak“ i termin „Raška oblast“.

Što baštinimo i onu kulturu koja je bila i pre Bošnjaka i pre Srba na tom prostoru, što je taj prostor još od praistorije naseljen i što imamo čime, da smo pametni, da smo svi dovoljno svesni da se predstavimo svetu i da to iskoristimo kao jedan neverovatan resurs koji bi nam svima doneo, ubeđen sam, dobro.

Što tamo, recimo, imamo jednu pećinu koja se zove „Smalućka pećina“ koja je još pre, mnogo pre nego na drugim mestima u Evropi pronađen trag življenja čoveka, što tamo imamo nešto što jeste utemeljenje stare države Racije, ali nije grana Novog Pazara, kako je rekao kolega, jer stari grad Ras je malo udaljen od grada Novog Pazara. Novi Pazar je utemeljen tek dolaskom Osmanlija i njegov utemeljivač je Gazi Isa beg Isaković, tako da su to stvari koje se trebaju znati, pa da se precizno i kažu.

Naravno, mi smo ovde mnogo puta i pre govorili sa kolegom Boškom i sa ostalima, da su to kulturološki procesi, da termin Sandžak nije isto što i termin Raški upravni okrug, da je termin Sandžak mnogo širi, do on obuhvata ovih šest opština na prostoru Srbije, ali isto tako veliki deo opština u Crnoj Gori, jedan deo opština u Bosni i Hercegovini i naravno jedan deo onoga što se danas nalazi na Kosovu.

Dakle, to je istorijska, kulturološka, tradicijska vrednost. Raški upravni okrug i upravni okrug je nešto što je trenutno u Ustavu i što je nešto što se poštuje, ali isto tako sve političke partije u Sandžaku se zalažu sa tu promenu. To je naše legitimno pravo. Zato kada govore bošnjački parlamentarci ovde o Sandžaku, govore o tim kulturnim, duhovnim vrednostima, teže tome da sačuvaju svoje identitetske vrednosti i koliko god da volite svoje Prijepolje, volimo i mi to Prijepolje, koliko god da kolega voli Priboj, još više mi volimo taj Pribor.

Evo danas, kada smo uoči tridesete godišnjice od otmice u Sjeverinu, dobro bi bilo da odavde odu poruke da smo uz narod Priboja iz uz Bošnjake i uz Srbije i uz sve ostale, a ne da pokušavamo da širimo reči netolerancije, mržnje i pravljenje novih jazova. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Član 108. Prethodni govornik i govornik pre njega u nekoliko navrata su izneli zaista puno činjenica koje ne stoje, koje nisu korektne i koje, na kraju krajeva, nisu ni istinite. Ja ću ih pozvati samo da pročitaju knjigu Sime Ćirkovića „Srednjevekovna Bosna“ ili „Stara Bosna“, pa će videti od kada se ovi termini spominju.

Da biste govorili o ovako složenim pitanjima, morate imati obrazovanje, morate se baviti naukom, a bez nauke onda se bavite populizmom, primitivizmom i pokušavate da navedete na zlo ove naše narode.

Dakle, postoji termin Raška oblast, postoji termin Sandžak…